nemoj mnogo da razbijas glavu NASA misli o tome.

Ko ce verovati NASI posle onoga sa Mesecom!

Stvarno.... Sreca pa je Kubrick bio perfekcionista, pa je, kad je snimao ceo hoax film, insistirao da se snima "on location", tj. na pravom mesecu.... inace ne bi tako dobro ispalo....

/s

Cuo sam da je bio inspirisan ovim filmom:

https://www.dailymotion.com/video/x3nntq2

Nije. Kosmicke brzine se ne odnose na objekat sa pogonom. Dok god imas pogon, mozes se kretati i brzinom pesaka (sto ne znaci da bi to bilo efikasno).

Snimano je na Tatuinu. Pogledaj senke sa fotografija i videćeš da postoje dva Sunca. Opšte je poznata stvar da rodna planeta Luka Skajvokera ima dva Sunca...

Čitao sam o tome. Bez druge kosmičke brzine ne može letilica da se odvoji od zemljine gravitacije. Baš to kosmička brzina. Kad se izadje iz zemljine orbite gasi se atomski pogon i posle je lako.

koji atomski pogon?

Deda je ocigledno citao SF iz 50-ih godina proslog veka..

Što se tiče druge kosmičke brzine, ovako se to radi:

Ubacim u prvu
Pritisnem kuplung
Kresnem mašinu dam gas do kraja povučem ručnu pustam kuplung
Plutonijum ne moze da sagoreva zato što je raketa pod opterećenjem
I cezijum izbija pod pritiskom i kupa prisutne političare
Nemojte se dragi prijatelji čuditi što sam ubacio u prvu
Napuštam Zemljinu atmosferu
Provozam jedan, dva, tri.. kruga oko Zemlje
Izvodim perturbacioni manevar
Šaltam u drugu i skrećem levo za Mars

P.S.
Izostavio sam deo o povratku. Kada stignem na Mars otkrivam da mi tu nije mesto. Drugovi su već bili ovde - cela planeta je crvena. Muškarci su sa Marsa, pitam prvog prolaznika gde da skrenem za Veneru. On je još zelen, nema pojma. Vraćam se na Zemlju.

Pa ne misliš valjda da je ona vatra iz potisnika uzrok sagorevanja plina na kom przis jaja.

Nego nešto drugo mi nije jasno a ima veze sa temom. Kako to da je naš Mesec uvek okrenut jednom stranom prema nama??? To prvo. Drugo, mesec je prirodni satelit, jel tako jeste. Kako to da onda on kruži oko zemlje, pa ga vide čas oni iz australije, čas oni iz amerike, lupam. A VEŠTAČKI SATELITI SU UVEK NA ISTOM MESTU U ODNOSU NA ZEMLJU??! ALO, Objašnjenje molim, ja ne znam prosto nisam pametan.

Sagoreva raketno gorivo, cvrsto ili tecno. https://en.wikipedia.org/wiki/Rocket_propellant

Samo geostacionarni sateliti. https://en.m.wikipedia.org/wiki/Near_side_of_the_Moon

Hihihih... Nemam pojma ali mislim i to je nešto. Imao sam jednu lepu knjigu gde je sve to objasnjeno, ali mi uzeo i zaplenio komandir čete u vojsci. "Brate mili mi se obučavamo da napadnemo hrvate a ti čitaš "rat zvezda ne može". Znači ima geostacionarni sateliti a ima i oni drugi, lepo. Ne znam engleski baš dobro pa mi brana nije mnogo pomogao, više mi plodotvornije deluje drug @Matroz.

I tako. A knjiga, ova brate, najbolja knjiga na svetu.



Mnogo sam zainteresovan za pitanja astronomije, šteta što nisam to studirao.

Stvarno je šteta, vidi se da ti baš leži ta materija.

_{[Ovu poruku je menjao Everovic dana 25.06.2019. u 12:48 GMT+1]}

Bez prve kosmičke brzine (zanemarimo otpor vazduha koji pri tako velikim brzinama uopšte nije zanemariv)
nećete moći da se podignete u Zemljinu orbitu.
Pašćete kad potrošite gorivo (ako uopšte uzletite).
Dobra je vest da ne morate sa površine Zemlje krenuti "punom brzinom"
nego iz viših slojeva ubrzate što dovodi uštedu u gorivu jer je smanjena gustina vazduha.

Posle je lako. Koristite okolne objekte da se ubrzate.
Beskorisni Mesec postane koristan. Zatim koristite okolne planete koje vas ubrzavaju dok se ne približite Marsu.
Kao što vidite u toj drugoj fazi leta do Marsa trošite vrlo malo goriva (na korekcije putanje), ostalo radi nebeska mehanika.

Ako se ne razbijete pri spuštanju na površini Marsa koristite baterije koje puni Sunce.
Uz dosta kladioničarske sreće naćete vodu na Marsu.

Posle toga sledi uzletanje koje je daleko lakše nego sa Zemlje jer Mars ima manju silu gravitacije (gravitaciono ubrzanje oko 3.69 m/s^2). Pored toga Marsova atmosfera je razredjenija od Zemljine. Sve to znači da vam za uzletanje sa Marsa treba mnogo manje goriva.

Da rezimiramo: za dva uzletanja potrošite gotovo svo gorivo a vrlo malo goriva vam treba za manevrisanje tokom leta. To još znači da ćete najveće tankere ostaviti negde u Zemljinoj atmosferi. Jedan manji će pasti i na Mars.
Zato vam pri povratku na Zemlju treba vrlo mali tanker sa gorivom i naravno padobran. Opet koristite okolne objekte za ubrzavanje.

Položaj planeta je nekad veoma povoljan a prema nekim proračunima za odlazak na Mars vam treba do godinu dana i šest meseci za povratak.

Ljudi da organizujemo glasanje, ko misli da ameri nisu sleteli na Mesec?

Ima tema o tome, nasiroko.

Pa jel si se izjasnio?

Možda bi efikasnija varijnta bila da bespilotna raketa odnese gorivo za povratak (ili deo goriva) pa da ovi kad odu samo natankaju raketu kad krenu kući. Verovatno je neko to već prorarčunao kako bi bilo najefikasnije.

Mislim da što se tiče tehnologije uopšte nismo dalko slanju ljudi na Mars. Kada bi se ulžile svote kao za Apolo i ostale Američke i Ruske projkte vezane za Mesec verovatno bi bez problema bili na Marsu za cirka 10god.



Hmmm. Zanimljivo. Mada je bolje da si dedi rekao da mu je i za mesac potrebna druga kosmička brzina. (pričam o realnim, a ne hipotetičkim letovima) .

Mada mislim da nas deda troluje malo.

Gasi se atomski i pali se warp pogon i onda je lako.

Postoji i onaj pogon beskonačne nEVERovatnoće.

e brate pojedes snickers i baciš u bezvazdušni prostor. To tu ostaje večno, auuuu eto tako je nastao i big beng bacali ljudi svasta i puf.