Zar u Švajcarskoj to nije dozvoljeno?

U nekim slucajevima bih dozvolio.
Bolesti kod kojih ne postoji izlecenje, poput raka, multiple skleroze, virusnih infekcija poput ebole, zavrsnih stadijuma AIDS-a,...
Teske povrede poput kompletne oduzetosti tela, zavisnosti od aparata, smrtonosne doze radijacije.
Cak i neke genetske mutacije, urodjene mane,...
Da li jedino osoba moze sama da odluci o eutanaziji? Mislim da u nekim slucajevima moze i porodica ili lekarski konzilijum.

Ratni zločinci, popovi, političari i drugi lažovi su neizlečivi.

To lekarski konzilijum da odlucuje to smo imali u Trecem Rajhu. Svi psihijatrijski bolesnici, invalidi i bolesnici u svim terminalnim stanjima ubijani su. Ne hvala.

Zaboravio si botove i trolove :)

Ja sam u svakom slucaju za to da u odluci ucestvuje konzilijum. Zasto? Da li svaka osoba kompetentna da proceni svoje stanje i samostalno donese odluku. Mislim da ne, tako da lekrski konzilijum mora da u svakom slucaju proceni da li su steceni uslovi za takav postupak, inace ce se pojavljivati osobe sklone samoubistvu i osobe koje je neko ubedio da to urade. Osim toga, zar nije "skidanje sa aparata" neka vrsta eutanazije? Sta sa osobama koje vise nisu u stanu da donose odluku, zato sto su toliko bolesnem ko ce doneti odluku u njihovo ime? Komsije? Naslednici?
Licno, da mogu, ostavio bih punomoc, ne zelim da mi se desi da budem biljka sledecih 20-30 godina, do prirodne smrti. Razloga za takvo stanje gde ne bih mogao da donesem odluku ima mnogo, od mozdane kapi do saobracajne nesrece.

@SunnyBoy

Mnogo je vaznija mogucnost zloupotrebe. Drugo, sada kazes da bi zeleo eutanaziju ako ti stanje bude vrlo lose, recimo, usled mozdanog udara , ali to ne znaci da bi to i zeleo da ti se to dogodi, i pored toga sto ne bi mogao da kazes. Mozes samo da pretpostavljas kako bi se onda osecao. Mozda bi zeleo da zivis, a ne bi mogao reci, dok te lekari ubijaju? Je li to fer? Ako ne prema tebi, prema nekom drugom?

To je tvoje misljenje.
Da li si znao osobe koje su molile da in neko prekrati muke? A niko nije mogao, nije smeo.

Ono sto meni prvenstveno smeta je to sto neko treba da postane egzekutor.

Sto se tice zloupotreba, njih moze da bude svuda. Ako bi smo tako racunali, onda niko nikad nista ne bi trebao da radi, sve je podlozno zloupotrebama, od upravljanja finansijama, do ucesca u saobracaju. Naravno da to treba spreciti ili svesti na najmanju mogucu meru. Moguce zlopotrebe su posebna tema i ne treba mesati sa pravom na eutanaziju. Pitanje je da li treba dozvoliti eutanaziju, moje misljenje je da jeste. Ne propagiram je, samo iznosim svoje misljenje.

Na primer, Nikola Tesla je bio zagovornik eugenike, postupka koji je masovno koristen u Nemackoj za vreme nacista. Tu je eutanazija dovedena do apsurda, postala je alat za masovna ubistva. Takav vid ne podrzavan nikako, naprotiv.

Ovo je jako stara tema. Na Pravnom fakultetu 70-tih se vodila debata o ovoj temi, ali nikakav zaključak nije donet.
Tema je previše škakljiva. Pored emotivnih postoje i pravne začkoljice.

Ja sam neke svoje pse eutanazirao kada sam shvatio da im nema leka.
Međutim, za ljude se ne bih usudio da donesem takvu odluku. Razum kaže da, srce kaže ne, a ja sam nepopravljivi romantik, uvek se nadam da postoji spasonosna pilula!!!

U pravu se vodila i još uvek vodi velika rasprava za ili protiv smrtne kazne. Jedan od osnovnih postulata protivnika je da ti država nije dala život pa ne može ni da ti ga oduzme. Lično jesam za smrtnu kaznu. Kazna mora da ima i preventivnu svrhu pored represivne.
Ko ima prava da odluči o nečijoj smrti!?
Ne tvrdim da oni koji su za eutanaziju nisu u pravu, ali lično nisam za tu opciju, moja svest nije još dovoljno izgrađena u tom smislu.

Postoji gomila nijansi izmedju crnog (nikakvo uskracivanje nege, bez obzira na okolnosti) i belog (eutanazija legalna za sve koji su se, negde u zivotu, pri cistoj svesti izjasnili da zele da prekinu zivot ako im se desi XYZ).

Na primer, za pocetak je vise nego pozitivno uvesti pravo ljudima da mogu da se izjasne da ne zele odrzavanje zivota ako su terminalno bolesni. Doktori utvrdjuju da li je pacijent zaista terminalno bolestan, pacjent je finalni arbitar koji daje finalnu odluku da se eutanazija izvede.

Onda mozes dodati da, u slucaju da je pacijent mentalno onesposobljen (vegetativno stanje, demencija, itd.) i ako nije ranije napisao svoju zelju po ovom pitanju, da u ime pacijenta moze odluciti najbliza familija. Ovo je vec prilican korak koji, takodje, otvara i potencijalne mogucnosti za zloupotrebu.

Onda mozes dodati na listu i ne-terminalne bolesti koje su i dalje neizlecive (teska psihicka oboljenja, permanentni teski bolovi, kompletna oduzetost i sl.) i gde pacijent nikad nece imati kvalitet zivota uporediv sa zdravim ljudima, ali nece umreti u skorije vreme. Opet, sa ovim korakom si dodao jos gomilu potencijalnih zloupotreba.

Moze da se ide i dalje, sta sa decom? Neke zemlje su i deci dale pravo na eutanaziju. Nema potrebe komentarisati da ovo ima gomilu potencijalnih implikacija.

Sve u svemu, ima gomla opcija. Kako otvaras vise mogucnosti za prekidanje zivota, otvaras i mogucnosti za teske zloupotrebe i propuste.

Osim fanaticno religioznih pripadnika nekoliko religija, mislim da bi se vecina ljudi slozila da osoba koja i ovako i onako umire u sledecih N meseci ima pravo da trazi da joj se prekinu muke ako je u teskim bolovima ili su nepokretni / liseni mogucnosti za normalan zivot.



Problem smrtne kazne je druge prirode i potpuno je fundamentalan: koliko god radili na tome, pravni sistem nije nepogresiv, ali ako si osudjenom uzeo zivot vise nema nikakve mogucnosti da se stvari poprave. Eno ti u USA gomila primera gde su godinama posle smrtne kazne ljudi oslobadjani kad je pronadjen DNK ili pravi krivac ili se ispostavilo da su neka svedocenja bila lazna ili je tuzilastvo napravilo propuste. Zatvor se moze finansijski kompenzovati (nije to puna kompenzacija, ali je bar nesto). Izgubljeni nevini zivot je izgubljeni zivot, nema vise nazad.

Vecina civilizovanih drzava su nasle da je cena i jednog nevinog zivota veca nego bilo kakva korist od ubijanja teskih kriminalaca. Dozivotni zatvor za teske ubice i sl. nije bitno skuplji od cene procesa sa smrtnom kaznom (u USA pricamo o milionskim ciframa), ako zelimo da taj proces bude rigorozan koliko moze biti a ne neka divljacka varijanta prekog suda.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 11.08.2019. u 19:20 GMT+1]}

Odakle vam ideja da na Zapadu , tamo gde je dozvoljena Eutanazija , o tome ko ce biti eutaniziran , Odlucuje , Drzava ?

Niko nije lud da tako nesto dozvoli i to je Ilegalno u svim drzavama Planete .

Samo dobrovoljna , gde pacjent daje saglasnost je legalna u nekim drzavama. Ako nije u stanju da , da saglasnost nema ni Eutanazije , mada se ne koristi u svim drzavama taj naziv . U Holandiji se to zove pomoc u samoubistvu !

Iskljucivanje nekog sa aparata za odrzavanje zivota Nije Eutanazija !


Edit : Ne moze ni familija , niti bilo ko osim pacjenta da daje nekakve saglasnosti za Eutanaziju ! To je Ilegalno .




_{[Ovu poruku je menjao ademare dana 11.08.2019. u 19:28 GMT+1]}

U NL (u kojoj je eutanazija legalna, za decu stariju od 12 godina i odrasle) je neophodno da das svoju odluku u momentu kada si ciste svesti i da je odluka perzistentna - drugim recima, ako recimo dozivis traumu koja te ostavlja zivog ali mentalno nesposobnog, nema mogucnosti za eutanaziju. Dakle, pacijent je taj koji daje finalnu odluku (doktori su tu da utvrde da su ostale stvari zadovoljene i da obezbede secobarbital za poslednje spavanje). Ovo je verovatno uradjeno bas kako bi se izbegla mogucnost za zloupotrebe WWII tipa.

Za ovo drugo (situacija gde si vec mentalno nesposoban / u komi) moras imati zivotni testament (living will).

Problem smrtne kazne sam istakao samo kao paralelu na to ko ima pravo da nekome oduzme život, nisam raspravljao o njoj jer ta tema je zaista vrlo opširna i detaljno raspravljena u pravnoj teoriji.



_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 12.08.2019. u 11:06 GMT+1]}