Interesantno je da, kad su španske i portugalske kolonije sticale nezavisnost, podelili su između ostalih delova južnoameričkog kontinenta, i deo oko reke Amazon, tako da je Brazilu pripao najveći procenat.
Postavlja se pitanje sa kojim su to pravom uradili, možda su ta plemena u džunglama Amazonije mogla da imaju svoju državu, slično kao oni eskimi na Grenlandu (umesto da bude protektorat Danske)?
Pa, moglo je, ali nije, jer bi onda tu upadao i sekao šume kako ko stigne, možda bi se i ratovalo oko tih resursa.
Ali, oni koji su se u istoriji malo zeznuli, pa nisu te resurse okupirali na vreme, sada pričaju da brazilske džungle treba da pripadaju celom svetu, isto kao i sibirske tajge i rudna bogatstva, itd.
Al Gore je još 1989. godine kao senator govorio da šta god brazilci mislili, Amazon nije njihovo vlasništvo, već pripada svima nama (svetu), ali evo kako je na temu internacionalizacije Amazona odgovorio još 2000. godine jednom američkom studentu (u okviru predavanja na nekom američkom univerzitetu) ministar obrazovanja Brazila:
https://brazzil.com/23238-unti...n-belongs-to-brazilians-alone/
U principu, ako šume Amazona treba da pripadaju celom svetu, onda treba i svi muzeji sveta, poznata umetnička dela, istorijski spomenici...
Sa jedne strane čovek je u pravu, sa druge i nije. Teško je povući granicu do koje je korišćenje prirodnih resursa neke države više korist nego šteta, a preko koje je veća globalna šteta nego lokalna korist.
Evo jedne fotografije farme u sred džungle još od pre više od 10 godina:
Izvor:
https://www.nytimes.com/2008/0...eekinreview/18barrionuevo.html