"Ministar je upravo zato formirao Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije"

To je bilo samo prepakivanje postojećih službi, kao što je Komisija za akreditaciju i proferu kvaliteta (KAPAK) i drugih sličnih tela, u stvari to Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta je samo nova administracija koja nije praktično uradila ništa.

Jedna od stvari koje su trebali da urade je oduzimanje akreditacije Megatrendu zbog nepravilnog postupanja u vezi sa doktoratom ministra policije (čak i na samoj odbrani nije bilo više od polovine članova komisije, a jedan član komisije ne zna srpski, a doktorat je na srpskom), potom problemi sa priznavanjem onih kurseva iz 90-ih kao završenih osnovnih studija, pa naknadne priče da su ti kandidati polagali neke razlike ispita... nigde u svetu se položen kurs ne priznaje na fakultetu kao položen ispit...

Potom problemi sa još nekim doktoratima čak i na državnim fakultetima, a da ne pominjem priznavanja svih doktorata stečenih na studijskim programima koji u tom trenutku nisu imali validnu akreditaciju - jednostavno, ovima koji nešto odlučuju problem je bio to što su ti ljudi sa tim diplomama birani kasnije u nastavnička zvanja, pa su studentima davali ocene, a neki bili i u komisijama za master radove i doktorske disertacije, pa bi poništavanje njihovih diploma bilo kao otvaranje Pandorine kutije.

Zatim, veliki problem je šta je urađeno nakon poništavanja doktorata i nastavničkog zvanja sinu onog bivšeg rektora u Kragujevcu, šta sa ocenama koje je on davao, šta sa diplomskim radovima za koje je bio mentor?


Političari u Srbiji ne shvataju kakve posledice mogu da ostave takvi propusti u obrazovanju, nego se igraju sa obrazovanjem kao da je u pitanju neko asfaltiranje ulice ili subvencija nekoj stranoj kompaniji.

Takav diletantski pristup je rezultovao ovim izbacivanjem iz ENQA.
To ne znači da su pojedini univerziteti značajnije oštećeni, međunarodni projekti se i dalje odvijaju, a razmena studenata i nastavnika i dalje ide po starom, međutim svakako da na diplome pojedinih fakulteta iz Srbije više neće u Evropi gledati kao ranije, a prvenstveno na one sa problematičnih fakulteta.


Sa druge strane, prepisivanje i muvanje na ispitima u Srbiji doživljava epske razmere, a mnogi fakulteti ništa ne čine po tom pitanju, jer se novac od ministarstva dobija prema broju upisanih studenata.
Tamo gde je na prvom mestu kvantitet, a ne kvalitet, kvaliteta retko i ima.

Mogu oni do mile volje preko kontrolisanih režimskih medija da lupetaju jedno te isto, kako nam cveta cveće ...

Ali džaba im, ovi ne gledaju PINK i Studio B.

Afere su zaista nebrojene:
Od "afere Index" u Kragujevcu, gde su doktori pravnih nauka, tj. profesori činili različita krivična dela, do doktorata dr. Mali, dr. Stefanović, magistrature Ilić Mr. Velja, preko master rada sa imenom "Master rad" bivšeg predsednika.
A gde je tu Zukorlićev univerzitet, sa kojim AV "neće da se kači" i tako dalje i tako dalje. Šta reći, svi znamo da je to samo vrh ledenog brega.

Akreditacija? Zna se koliki procenat ide ministru, a koliko ostalima.

Ali, realno, da li od vlasti u kojoj su svi kupili diplome možemo očekivati boljitak visokog obrazovanja?

Zukorlićev univerzitet bar nema akreditaciju (bar nije imao kad je ovaj postao predsednik skupštinskog odbora za obrazovanje, ali mislim da je još uvek nema), tako da diplome tog univerziteta nisu validne pri zapošljavanju u državne institucije i državna i javna preduzeća, kao i u prosveti, ali nisu priznate ni na konkursima za postdiplomske studije na drugim fakultetima koji imaju akreditaciju - druga je stvar ako će neki privatan univerzitet da im ispriznaje ispite na svom studijskom programu i dodeli diplomu, pa ih posle upiše na postdiplomske, ali to je, ako se ne varam, protivzakonito.

Međutim, to ne umanjuje činjenicu da su u Srbiji akreditaciju dobili mnogi univerziteti koji je nisu smeli dobiti ne zato što nemaju odgovarajući nastavni kadar, već zbog propusta u procedurama i zloupotrebe "autonomije" univerziteta.

Bez ikakvog umanjivanja ove vesti, mislim da je problem skolstva u Srbiji daleko veci i siri od clanstva u ENQA.

Naravno da je problem daleko dublji. Kompletan obrazovni sistem Srbijice je ruina.
Počev od osnovne škole pa naviše.
Pravoslavlje divlja "danak u krvi".
Pustili ste bradate jarce da terorišu decu po školama.
Umesto slika naučnika po školama su ikone lažnih svetaca.
Umesto uputstva kako da peru ruke, zubiće i kako da održavaju higijenu
po bolnicama vise ikone Rastka Nemanjića.
"Inspirišete" decu na logičko razmišljanje tako što im popovi pune uši besmislicama bez logike.
Zahvaljujući popovskoj pohlepi obrazovno i kultuno Srbijiica je vraćena u srednji vek.

I kad današnji osnovci sutra postanu studenti/asistenti/profesori šta očekivati od njih nego besmislice.

30 godina pravoslavlja je počistlo logiku i nauku iz obrazovnog sistema pa su i posledice takve.
Ovi koji su danas u vrhu "visokog školstva" nisu mogli ni da se razvijaju u smislu naučne misli i posledice su dugoročno štetne.

No, nemoj sekiraš, obzirom koliko se iz Srbijice podpiruju "verski" porotesti u Crnoj Gori jasno je da će se visoko školstvo Srbijice srozati još niže.

A moras ti da udaris po popovima. Nema ovo nikakve veze sa time. Samo da ti kazem
prvo smo dete dali na gradjansko ali ono su besmislice i mora da se kupuju knjige.
Uciteljica veronauke je mnogo bolja i deca je vole, i ne mora da se kupuju knjige.

To ti pričam.

Izgaze knjige smrdljivim nogama svojim
pa onda traže da deca uče iz prljavih knjiga!

Tako ćeš odbiti dete od knjige a posledice u obrazovnom sistemu se manifestuju kasnije.

Ja sam protiv veronauke u školama - isključivo i definitivno, ali ovo nije problem veronauke.

Upravo. Mene brine patern koji se masovno plasira klincima, varaj sistem, podmicuj profane, ili ih pritiskaj za petice, upisi mega-bleja ili neki 10-ti univerzitet i ti ces biti uspesan. Ili zaboravi fakultet postani youtuber - to je apsolutni vrh.

Oduvek si imao fakultete gde su pojedini politicari "zavrsavali" diplome, oduvek si imao razne medijske licnosti, krimose ili pevaljke ili "modele" koji su imali solidane "karijere", odnosno uspeli su baveci se nekim vrlo upitnim zanimanjima dogurati do neke vise tacke u zivotu, ali to nije bio uzor vecini klinaca. Vecini klinaca su takvi likovi bili sprdnja.

Danas se youtuber-i plasiraju kao uzor, danas je fazon - daj samo da zavrsim neku diplomu, moze preko veze, preko stranke, cale da plati. Nije nesto od ceg se zazire i sto se ne prica van kruga porodice.

Sa druge strane, klinci koji gule skole iz kojih ce steci neko znanje, javno i otvoreno govore o emigraciji, nemaju ambiciju da ostanu u Srbiji, bez obzira na sve.

Naš sistem obrazovanja je počeo da propada onog dana kada smo pristali da prihvatimo reformu po Bolonjskom sistemu i naše do tada sasvim dobre univerzitete poslali na put urušavanja. Sledeći ekser u sanduku je akreditacija privatnih univerziteta. Pandorina kutija je otvorena i teško da se možemo vratiti na pređašnje stanje. Uzgred, sadašnja vlast o kojoj mislim sve najgore je najmanje kriva za sve ovo. Vučić i kompanija samo ubiru i koriste trule plodove korova koji su posadile pređašnje garnitutre. Pogledajte samo koliko je kupljenih diploma i doktorata u najvišem vrhu vlasti. Naravno da se ova kamarila neće uhvatiti da rešava problem obrazovanja, njima ovo odgovara.

Kada (ako) nekada dođe na vlast neko normalan i dobronameran prvo što treba da uradi je da zabrani zapošljavanje u državnim organima i preduzećima osobama sa diplomama privatnih fakulteta i da zabrani "pranje" diploma - "studiranje" na nekoj megableji, a zatim prelazak na normalni, državni fakultet, priznavanje svih "položenih" ispita i upisivanje master studija.

Ako glava smrdi, ne verujem da noge mirišu.

@ctrl alt del - reforma je bila neophodna, doduse ona moze biti sprovedena na dobar ili los nacin, iskreno ne mislim da je prethodna a i sadasnja vlast mnogo imala veze sa reformom fakultetskog obrazovanja.
Ne mislim ni da klinci koji danas izlaze sa ETF-a imaju manje znanje od onih koji su studirali po starom programu, a oni do tog znanja dolaze sa manje muke, sto je po meni dobro. Na kraju krajeva dokaz za to je sto vecina tih klinaca nema nikakav problem da se zaposli bilo u Srbiji bilo u inostranstvu, u dobrim firmama na dobrim pozicijama.

Akreditacija privatnih fakulteta sama po sebi nije losa, problem je sto su akreditovani fakulteti korumpirani do srzi. A onda i ovaj deo koji ti opisujes, sa prebacivanjem i pranjem diploma govori o daljnjem sirenju korupcije i truljenju edukacionog sistema. I to je nesto sto se vremenom uvuklo, negde vise, negde manje u citav sistem obrazovanja.

sta znaci pre svega jak i visoko kotiran univerzitet ?

pa to znaci dobar i kvalitetan nastavno naucni kadar. Nije Harvard jaci od UBG zato sto je Harvard vec zato sto su njegovi naucnici visokocitirani i to u vaznim casopisima koji imaju veliki impact faktor. Kad se to sve to agregira dobije se snaga univerziteta. Imajuci to u vidu nasi univerziteti ni za vreme onog "bajnog" predbolonjskog vremena su uveliko zaostajali za svetskim univerzitetima. Pri tom ne mislim da poredim UBG sa Harvardom MITom ili Yale-om vec sa recimo univerzitetom u recimo Karlsruheu i slicno.

Kako se radilo kod nas. Pa kao i u industriji u mesto da se fokusira na cilj i razvija se dobar proizvod ili nauka, islo se na stvaranje sistema poslusnika. Kod nas ljudi i DAN DANAS postaju asistenti pripravnici vec po okoncanju osnovnih i master studija. Tako nesto je nezamislivo u razvijenim zemljama. Neko ko je tek zavrsio faks da bi se videlo da li je za nauku mora sam da se potvrdi najpre radom na doktoratu, a zatim i nekoliko godina rada kao postdoc i to sa renomiranim imenima u svojoj oblasti. Jer to je jedini nacin da i on sam napreduje u nauci jer jedino tako moze imati i proizvesti citirane radove na dobrim mestima.

Sto se tice Bologne ona je jos i najbolja stvar koja se desila nasem naopako postavljenom sistemu jer je oznacila kraj terora i izivljavanja nekompetentnih naucnika koji su se izivljavali nad studentima ruseci ih po 5-10 puta. Takvi danas najvise kreste na privatne univerzitete koji vrse pritisak na trziste i ne dozvoljavaju im ponasanje kao pre.

"Sto se tice Bologne ona je jos i najbolja stvar koja se desila nasem naopako postavljenom sistemu jer je oznacila kraj terora i izivljavanja nekompetentnih naucnika koji su se izivljavali nad studentima ruseci ih po 5-10 puta. Takvi danas najvise kreste na privatne univerzitete koji vrse pritisak na trziste i ne dozvoljavaju im ponasanje kao pre.'

Obrno si stvari naopako. Mi smo imali renome bas zbog tih profesora sto su obarali, a izgubili zbog kupovanja diploma...

razumem sta hoces da kazes ali nisi u pravu.

To je bila praksa na nasim univerzitetima da se terorisu studenti. To je ekstrem, ali ti sad tome suprotstavljas jedan drugi ekstrem - kupovanje diploma. A ako bas hoces toga je bilo i u SFRJ jer su pravljeni razni faksovi i vise skole gde su odobarni kadrovi nekako morali doci do diplome. Bilo je tga uvek.

Obaranje studenata na ispitima (u iole većem procentu), stvaranje bauka od predmeta je praksa koja je NEZAMISLIVA na dobrim svetskim unverzitetima.

Imao sam sreću da mi je par predmeta na poslednjim godinama studija držao profesor koji je nekoliko godina radio kao asistent na UCLA. Evo šta nam je pričao tada, "kako je tamo preko bare":

1.
Iole veći broj oborenih studenata na nekom predmetu ODMAH izaziva pažnju menadžmenta, profesorskog kolegijuma i drugih bitnih faktora. A i roditelja, koji plaćaju velike sume za studiranje.
Jer: "Šta si, i kako si ti to predavao studentima ako ne mogu da polože?. Isti oni, pametni i vredni mladi ljudi, koji se uspehom savladavaju ostale predmete - kod tebe ne mogu da polože!" WTF?!?
Dakle, profesore, ili nauči kako da znanje preneseš mladim ljudima, ili - hvala na saradnji i dovidženja.

2.
Da se ne bi dešavalo ovo pod 1. veliki broj profesora je pribegavao sledećoj praksi: mora da položi oko 60% - 70% studenata.
Dakle, testovi svih studenata se pregledaju, nađe se prosek tj. ukupan procenat rešenosti - i svako ko je uradio preko 40% proseka - položio.

I jedna mala anegdota:
Došao profesor sa Sarajevskog univerziteta (doba SFRJ) na UCLA kao asistent. Dobio kancelariju i još prvog dana, da bi bio u kontaktu sa studentima napisao na tabli ispred kancelarije da prima studente na konsultacije utorkom i četvrtkom od 14:00 do 16:00. Dakle, onako kako je video da se radi kod nas, sve uredno i predano. Video to profesor i pita ga da li je normalan. Ovaj, bukvalno, NE KAPIRA ŠTA JE POGREŠIO. U čemu je problem?
Pa problem je u tome, glupane, da studenti kod tebe mogu da dođu od jutra do mraka, kad god žele i da pitaju šta god žele, i da ostanu na konsultacijama koliko god žele. Ti si ovde zbog studenata!

Elem, taj princip ko je zbog koga na univerzitetu se na BU još uvek nije izdiferencirao!

"Obaranje studenata na ispitima (u iole većem procentu), stvaranje bauka od predmeta je praksa koja je NEZAMISLIVA na dobrim svetskim unverzitetima."

Ma daj. Kad sam polagao programiranje 90% je palo jer nisu znali da urade. Znaci proslo je 10% onih koji su iole imali pojma. Radilo se na papiru pa je utoliko
teze to odraditi bez greske.


"Elem, taj princip ko je zbog koga na univerzitetu se na BU još uvek nije izdiferencirao!"

Pazi, mi jesmo izbaceni, zbog degradacije kvaliteta. To je nesporno. Znaci kada su studenti poceli masovno da prolaze onda smo izbaceni.
Ne sumnjam da treba poboljsati transfer znanja sa profesora na studenta, ali to ne znaci sad da treba pustiti pola njih samo zbog procenta...

U jeee!
Šta bi rekao za ispit kad pismeni od njih 110-120 položi samo jedan?
Koliko je to? Manje od 1%. Samo pismeni, tek će vidimo šta će biti na usmenom.
Bila su dobra stara Titova vremena.

U vreme Tita fakultet je mogao da upiše svako, bukvalno svako.
Fakulteti i obrazvanje totalno se finansiralo iz državne kase.
Novca je bilo jer nije bilo demokratizacionizma kao sada pa mufljuzi nisu mogli da kradu nego je državna kasa uvek bila puna.

E, ali, ima mali prc. Pa nisu komunisti bili budale. Jasno je da svi oni koji upišu fakultet nisu za to. Nego moraju da se dokažu.
Zato si imao čistku pajaca i drekavaca na prvoj i drugoj godini. Pa od upisanih na prvu godinu do treće godine dodje njih 5%.
Ali sa tih 5% atmosfera je zaista studentska i pažnja na času.

Kako se u Amerikama vrši čistka drekavaca?
Prosto, fakultet može da upiše ko god hoće
ali
po uslovom da spiska 30000-40000 dolara.
Što je prilično nezgodno. Jer drekavci nisu baš glupi.
Tako da u Amerikama čistka je na ulaznim vratima i njih 95% neće ni upisati fakultet
A oni koji upišu i rizikuju 40000 dolara će da paze na času.

U Srbijama na jednog asistenta matematike dodje 100 studenata.
Koga će taj asistent nešto naučiti. Pa, hbg. ako već mora da bira bolje neku stjuardesu ako može da je štipne.

Da bi iškolovao budućeg diplomca moraš obezbediti STUDIRANJE, ne samo polaganje ispita nego STUDIRANJE.
A to može isključivo dobro organizovanim sistemom vežbi i kolokvijuma.
Te vežbe i kolokvijumi moraju biti zasnovani na višedecenijskom iskustvom.
Vežbe i kolokvijumi su temelj STUDIRANJA.
Ako toga nema onda je ili nemoguć fakultet gde studenti po 10 godina vuku jedan ispit
ili sednješkolska žurka kao što su to privatni "fakulteti" na kakvom je i bivši prezident Nikolić "diplomirao".

Tokom studija fakultet treba da omogući direktan kontakt studenta i asistenta u kome će se iskustvo i znanje prenositi sa asistenta i (ozbiljnog) kandidata.
Da li će se to ostvariti "starinski" putem kolokvijuma ili "bolonjski" na konsultacijma je stvar organizacije.
Ali mora se obezbediti razgovor kvalifikovanog lica i kandidata koji tek uči.
Ako tog razgovora nema (naravno na studijski materijal) onda se "studiranje" pretvara u puko sricanje i bubanje pa je besmisleno jer svako može da pokupi materijal sa Wikipedije i nabuba.

Zato fakultet treba da obezbedi 5-6 studenata po jednom asistentu.
Ali fakulteti nemaju toliko asistenata iz prostog razloga što nemaju novca za plate, kancelarije, učionice, kabinete, opremu, amfiteatre...
I onda opet dolazimo do pitanja cene studiranja.
Ili će Srbija biti Titova pa će svi studirati po ceni tepsije bureka (uz surovu čistku drekavaca)
ili će biti kapitalistička pa će studiranje koštati $40000.

Vidi, kako je bilo kad je bilo, kad smo mi bili .... Sve to znamo. Ali, ponavljam

Ako 90% njih padne, tu nije problem sa studentima nego sa nastavom. Jer, ako ti ISTI STUDENTI (kažem: mladi, pametni, vredni ljudi) - sve druge ispiti polože 90% a taj padnu, onda definitivno nije problem u studentima

Dakle, mnogo je načina da studeti nauče programiranje:
- ubaciti neke predmete pre "glavnog" programiranja, da se studentima približi materija.
- ubaciti više časova
- ubaciti više vežbi, manje grupe, veća posvećenost asistenata studentima
- dovesti boljeg profesora. Nije tu pitanje znanja i stručnosti, već umeće prenošenja znanja.

... i još mnogo drugih opcija.

Nikako se ne sme prihvatiti da je normalno da 90% studenata redovno pada na jednom ispitu.

"Nisu znali" !?! Pa naravno da ne znaju, zato i studiraju, da ih neko nauči.

Evo da pozdravim tvoj predlog.
Samo ko će to da plati?
Iz državne kase?
Ne, hvala, ne!

Ti sve to platiš iz državne kase
i kad završi studije diplomac ode da radi u Amerikama.
Amerike uštede $40000.
A tebi ostaje prazna državna kasa.

Kad plati $40000 i novac ostane u Srbiji
nek onda diplomac ide i radi gde hoće.

Sad otvorih prezentaciju enqa.eu - koliko vidim Ceska, Slovacka i Svedska nisu clanice, a Kipar, Kazahstan, Gruzija i Armenija jesu. A Nemacka i Rusija su nesto za*rale, pa su sad pod review-om, bas me interesuje da li ce ih izbaciti, zna se odavno da Nemci i Rusi imaju slupane univerzitete

Ni slucajno ne branim ljude koji su nas doveli u situaciju da nas izbace iz bilo koje medjunarodne organizacije. Ali ima li neko ko je konkretno shvatio sta nam donosi clanstvo u ovoj organizaciji, a sta smo sad izgubili?

Članstvo u ovoj organizaciji nas ograđuje od ljudi koji su nas doveli do izbacivanja iz iste.

Pa kad si već otvorio prezentaciju mogao si i to pročitati :) Do sad su diplome studentima priznavane po automatizmu na osnovu članstva, a sad će morati dodatno da ih nostrifikuju.

Bogami daj link gde si to procitao.




To sam i rekao. Pokusavam da utvrdim sta konkretno znaci izbacivanje ili clanstvo.

Evo bogati https://noizz.rs/noizz-news/srbija-izbacena-iz-enqa/ttlq5v5

Bogati de nadji u tekstu to sto si ti rekao - u tekstu postoji spekulacija da ce biti teze nostrifikovati diplome, pa me interesuje u kom smislu i kako.

Evo ovde imas malo vise informacija: https://europa.eu/youreurope/c...rsity/recognition/index_hr.htm

E pa onda moguće da smo samo izgubili pravo na logo, što je dobro jer sad može i fotokopirnica da ti izradi diplomu, magistar izlivanja noktiju i slično, valjda sa tim logoom bi značilo da zaista i zna da izliva nokte šta li...

https://enqa.eu/index.php/enqa...bership-benefits-and-services/

Pa ne znam - zato i pitam. Mislim da pomazu kod nostrifikacije diploma, ali posle sam premotavao po glavi, nikad niko nije pomenuo ENQA kad su nostrifikovali svoje diplome ovde, ili su zaboravili da pomenu, ili su njihove usluge koristene u pozadini ili nesto peto... Ali 100% ih niko nikad meni nije pomenuo.
Sad na prvi pogled deluje samo da pomazu u razmeni informacija i uskladjivanju nivoa diploma, medjutim nisam siguran koliko Srbiji znaci clanstvo, ne u smislu da ne znaci mnogo, nego jednostavno ne vidim bas koliko.

Takodjer nisam siguran koliko znaci ljudima koji su diplomirali pre nego sto smo postali clanovi, da li se nesto menja ljudima koji su diplomirali za vreme clanstva - i sta se menja ljudima koji sad diplomiraju?

Moguće da samo znači ljudima koji su svojevremeno skupljali dokumentaciju i postavljali standarde da se dobije članstvo, jer se ispostavilo da su gubili vreme.

Članstvo u ENQA i sličnim organizacijama ti treba
da bi studije naplatio $40000.

Na Harvardu je školarina tipa 40-45000$, možda je za medicinu veća, posebno za master studije, ali kad sam zadnji put gledao, bila je ova cena za osnovne studije.
Potom, oko 60-70% studenata dobije stipendiju koja pokrije školarinu, a mnogi i preko toga da mogu da plate smeštaj i druge troškove.
Plata onih jačih profana je preko 200k godišnje, tako da je prosečna školarina tipa 1/5 godišnje plate.

U Srbiji, plata redovnog profesora je tipa 1100-1300€, mislim na platu kojao se dobija od ministarstva, ne one dodatne prihode od projekata, saradnje sa privredom i slično. Dakle, godišnje je to tipa 1.5-1.8 miliona dinara. Kad se podeli sa 5, po istom principu studije bi trebale da koštaju 300k dinara.
Najbliže tome je SI na ETF-u, školarina je 256k dinara. Na budžetu je tipa 20-ak studenata, ostali plaćaju, s tim što nekima školarinu pokrivaju IT kompanije.
I još jedan fazon sa tim smerom: kako je broj budžetskih mesta daleko manji od broja koji će upisati 2. godinu, pravi se ponovo rang lista, dakle nema po automatizmu dobijanja budžeta na višim godinama, kao što je na većini drugih studijskih programa na svim fakultetima.

Što se tiče broja studenata po asistentu, nigde u svetu to nije 5-6, jedino na istraživačkim univerzitetima gde se većina vremena provodi u laboratorijama.
Broj je otprilike 25-30, što je jedna grupa za vežbe. Izuzetak su muzičke akademije i studije glume, gde se radi u manjim grupama, tipa 1-5 studenata.

ENQA | European Association for Quality Assurance

Daj bar zadrzite konverzaciju sa univerzitetima i valutama u Europi - orjentacione cene studija u EU mozete naci ovde: https://europa.eu/youth/eu/article/53/21134_en

U UK su pre nekih 12-13 godina ukinuli besplatne studije, ali većina studenata može da dobije kredit ili stipendiju.

Jeste, ali UK ima daleko vece skolarine od vecine EU zemalja, stavite u racunicu Nemacku, Austriju, Francusku, Cesku, Spaniju, Italiju - prica o skolarini od 40.000 postaje smesna...

To je za Harvard i druge elitne univerzitete u SAD, za većinu drugih je manja, posebno za državne, gde se dobija školarina, stipendija i sl.

Poenta je da se definiše realna školarina prema troškovima, a ko će pokriti te troškove je drugo pitanje, da li sami studenti, država, firme koje će stipendirati studente, studenti preko studentskog kredita, sam univerzitet kroz interne stipendije, itd.


Apropo broja onih u nastavi u odnosu na broj studenata, uzmimo sledeći primer: grupe za predavanja kod nas su do 180 studenata. U nekim zemljama "Bolonja" to nije ograničila. Ima priča da je to kod nas urađeno kako bi se veštački napravio veći broj grupa na fakultetima kao što su Ekonomski, Pravni i njima slični koji upisuju po nekoliko stotina studenata na jedan studijski program. Ovakvim ograničenjem se veštački pravi potreba za većim brojem profesora.

Na tom Harvardu recimo jedan profan drži predavanja na kursu CS50 pred 750 studenata, ali zato ima 25 saradnika za vežbe, domaće i konsultacije u vezi projekata, što je jedan saradnik na 30 studenata. Tim saradnicima je, pored doktorskih studija, to jedina obaveza, odnosno nemaju oni 5 grupa po 2 ili 3 časa, već samo tu jednu od 30 studenata.

Kod nas je obrnuto, napraviš veštački da npr. za 900 studenata na Ekonomskom treba 5 grupa, odnosno 10 časova predavanja ako je predmet zastupljen sa 2 časa predavanja sedmično, što je maltene puna norma za 2 profesora, ali zato organizuješ vežbe u grupama po 60, što je 15 grupa, odnosno 30 časova, a što pokriju 3 asistenta sa normom od po 10 časova sedmično.

Otisla je prica daleko. Poenta je da skolarine nisu $40000, recimo ako zelis da studiras u Nemackoj, na drzavnom fakultetu, npr TUV u Minhenu, na skolarinu ce ti ici ispod 1000e, manje nego da studiras ETF u Bgd-u. Ostali troskovi bice dosta visi, ali sama skolarina ce biti mala.

Ako uzmes NL, tu je skolarina ista za EU - svi studenti iz EU mogu da upisu TU Delft za ±2000e godisnje, dok studenti koji dolaze van EU placaju 15000e. Ako ce to da se uzima kao "realna" skolarina :)