Da li se to nama neko/nešto približava?

Ne zna se ali misle da je od neutronske zvezde.
"
However, even if the astronomers' theory is right at the FRB originated from a magnetar,
it still isn't clear how the highly magnetised neutron stars could produce the bursts
of energy and range of electromagnetic emissions at the same time.
"

Polako, ne moze to tako - postoje pravila i procedure !

Prvo se kreira Krizni stab. Pa predcednik iznese svoj (nas) pogeld na to smemo li na Veneru u nabavku. Zeljko da vidi jel moze to da se ozonira .... E, tek tad nastupamo mi sa semenkama .

Onako unapred - nema sumnje da je puscena ova nova, osma, generacija mobilnih uredjaja. Ali kriju i lazu. Mnogo opasnija od svega vidjenog u predhodnim zaverama. Kakve bre neutronske zvezde - to ne postoji!

Pa ako ćemo baš ozbiljno da se zahebavamo da primetim par "sitnica".

Kažu da je reč o eksploziji koju su detektovali signalom koji je za par milisekundi emitovao
toliko energije koliko Sunce za ceo dan!

Takodje se pominje rastojanje od 30000 svetlosnih godina.

Nisam baš veliki poznavalac
ali tih 30000 svetlosnih godina znači da se "monstrum" nalazi u neposrednoj blizini, tako reći "u gaćama".

To znači da je udarni talas došao do Zemlje
"Thursday 5 November 2020 14:16, UK".
Šta iz toga zaključujete dva dana kasnije?
Ništa?

Pa da je zaista takav udarni talas pogodio Zemlju pre dva (odnosno više dana jer je vest a ne dogadjaj od pre dva dana)
to znači da na ovom forumu niko ne bi ništa pisao
jer bi Zemlja bila spržena radijacijom.

Tako da možete mirno da pasete po forumima
jer ili je rastojanje ogromno veće
ili se neko upuvao
ili su astronomi čuli za uspešan biznis sa korona virusom
pa i oni podigli nogu za veću platu.


Ako ipak ima neke veze Sunčev sistem se nalazi na oko 27000 svetlosnih godina od centra Mlečne galaksije.
U tom centru valjda dežura neka crna rupa koja se možda malo podrignula?


Ima još nešto.
Do sada najduže trajanje eksplozije supernove je bilo 800 dana.
To bi značilo da moramo da se pričuvamo još 2-3 godine.
Mada, zbog malog rastojanja (30K svetlosnih godina)
ipak bi udarni talas morao do sada da pogodi Zemlju.


I za kraj šlag - "conspiracy theory":
vladari iz senke su "in hide" isprobali najnoviji termonuklearni projektil.
Ili... neuspelo puštanje u rad termonuklearne elektrane.

Uvek se nađe neki totalni duduk da upropasti svaku temu.
Nije eksplozija supernove, nego neutronska zvezda.

A budući da je Sunce na osam svetlosnih minuta od Zemlje, a ova neutronska zvezda na 30000 svetlosnih godina, to što je emitovala isto toliko elektromagnetne energije u jednom momentu koliko i Sunce za jedan dan, energija, koja opada sa kvadratom rastojanja, mogla je da bude detektovana samo jako osetljivim radio-teleskopom.

Da stvarno ima duduka.


Bilo kako bilo, ako je "snažno zračenje" detektovano još "Earlier this year, on 27 April" sa rastojanja od 30000 svetlosnih godina
do sada bi smo morali imati radijacijom zbrisan živi svet na Zemlji.

No, budući da se ništa posebno ne dogadja
niti radijacija raste
pretpostavljam da je reč o nečemu ili veoma dalekom
ili po masi malo značajnom fenomenu.

Ti ne razlikuješ zračenje od jonizujućeg zračenja?

Zračenje se odnosi i na radio talase i na infracrveni deo spektra i na vidljivu svetlost.
Tek od visokog ultraljubičastog spektra, preko X i gama zračenja ono se naziva jonizujuće.
Naravno, i jonizujuće zračenje može da bude i ne-elektromagnento (beta, alfa, kosmičko...)

Dakle, aktivnost je bila u radio-spektru.

Koji ste vi duduci. Jasno je da se ovde radi o eksplozivnom svemirskom modulatoru.



Do beskraja i dalje!

Uzgred, najbliža zvezda sunčevom sistemu, koja je poterncijalna supernova, je Betelgez.
Udaljena je oko 550 svetlosnih godina i samo što nije eksplodirala (očekuje se u narednih nekoliko stotina hiljada godina. živi bili pa videli).

Supernova će biti vidljiva sa Zemlje, i sjaj supernove će biti, otprilike, kao sjaj Meseca.
A ti se brineš oko neutronske zvezde na 30000 svetlosnih godina rastojanja.
Odnosno, formiraš teoriju zavere, da se to nije ni desilo, zato što smo još u stanju da pišemo po forumu...

Imam je u pravu! Ja sam lično video svoju kopiju kako dolazi prema meni i onda sam poludeo.



Svi smo mi samo naopake kopije...

@Ali Imam,



Fenomeni kao sto je FRB emituju energiju tako da je najveci deo unutar snopova koji prate magnetnu osu. Do tebe moze doci dovoljno signala da detektujes fenomen, cak i ako ga "posmatras sa strane" (bukvalno) tj. nisi direktno 'na putu' najvece kolicine zracenja.

Drugo, 30000 svetlosnih godina nije bas "u gacama". Mislim, kad su kosmicki fenomeni u pitanju, sto dalje - to bolje, ali 30000 ly je vrlo daleko.

FRB 200428 energija X-zraka je uporedivim sa pulsarom u rak maglini. Nije za potcenjivanje ali daleko od najgoreg sto univerzum moze da nam posalje.

Ta cast pripada nekim drugim fenomenima. Za pocetak, uzmimo jedan od najpoznatijih, supernove:

Ako neka u komsiluku eksplodira (cao Betelgez! Samo ~500 svetlosnih godina od nas) sve i da nam se "posreci": na udaljenosti od 150 svetlosnih godina bi svaki organizam bio ozracen ekvivalentom nekoliko CT snimaka: http://news.ku.edu/2017/05/08/...d-spark-mass-extinctions-earth

30000 svetlosnih godina je sasvim druga prica, ne zaboravi inverzni kvadratni zakon. "Obicna" supernova ovde ne radi posao, jedino neke hipernove mozda (vidi dole).

Na 6.5 hiljada svetlosnih godina od nas, SN 1054 je supernova cija je eksplozija bila vidljiva golim okom 1054-te kao najblistaviji objekat posle meseca, skoro 2 godine. Ono sto je ostalo posle eksplozije je danas poznato kao maglina rak ("Crab nebula").

Cak i danas, iz te magline je doslo najjace zracenje koje smo izmerili: 100-450 TeV. Zamisli kako je bilo 1054-te :-)

Cisto za poredjenje:

- Ukupna oslobodjena energija sunca za ceo zivot je 1.2 x 10^44 J. Nazovimo to 1.2 foe (ukupna energija sunca u masi je 1787 foe)
- Planeta zemlja, kada bi bila komplet pretvorena u energiju je: 1/200 foe

Energija eksplozije supernove je teska i za zamisliti. U finalnih par sekundi supernove emituju puls intenziteta koji dostize 400 foe/s - to je >300x energije sunca izracene za 10 milijardi godina - po sekundi, ili 22% celog sunca pretvorenog u energiju - po sekundi.

ILI:

- 80 hiljada zemljinih masa (svaki atom :-) "sprzenih" po sekundi
- 4% energije koje kompletan vidljivi univerzum oslobodi za isto vreme!

Posto je u pitanju vrlo kratak ali buran momenat, izlaz treba podeliti sa 4 (ukupna kolicina energije je ~100 foe, sa vrlo kratkim pulsom od 400 foe/s)

Ovo cak nije ni najjaci "bum" koji zvezda moze da izvede! Ta cast pripada hipernovama, koje mogu biti 300x masivnije od sunca. Na kratak, ali nezaboravljiv momenat, ove zvezde eemituju vise zracenja nego ostatak vidljivog univerzuma zajedno!

Srecom, 99% ove energije biva oslobodjeno u formi neutrina. Ostatak biva podeljen u kineticku energiju koja dominira (isto reda 99%) i poslednjih "1% od 1%" energije emitovane kao "vidljivo" (radarom, ocima, stagod) zracenje koje mi, organizmi bazirani na ugljeniku (koji postoji zahvaljujuci supernovama, btw) mozemo da detektujemo danas.

Za razlliku od supernove, hipernova definitivno moze predstavljati problem. Po trenutnom znanju, cak i sa 25000 svetlosnih godina, ako si se nacrtao bas na losem mestu u pogresno vreme, hipernova moze da napravi stetu kao supernova sa 25 svetlosnih godina.

Jedan od 2 najsvetlija dogadjaja (#2) do danas je bio ASASSN-15lh - vidjen 2015-te. Udaljenost: 3.8 milijardi svetlosnih godina, svetlo: 50x mlecni put (zajedno). Samo 2 fenomena poznata nama mogu ovo da proizvedu: eksplozija hipernove, ili kolaps zvezde u crnu rupu.



Yep. Posmatrati supermasivnu crnu rupu koja podriguje je pametno raditi sa adekvatne udaljenosti (i ne gledati "direktno u oci"). Prilikom konzumacije zvezde dolazi do enromnog porasta oslobodjenog zracenja koje, isto kao i u slucaju hipernovi, biva skoncentrisano u stub (mehanizam je vrlo drugaciji, ali je efekat slican). Akrecioni disk ovakvog objekta je u stanju da pretvori do 30% mase zvezde u energiju, pa racunaj :-)

Fun fact: prilikom prilaza SgR A*, zvezda S2 dostize brzinu od 2.7% brzine svetlosti.

--

Ali sve ovo - supernove, hipernove, ovo ono, su petarde. Pirotehnika "za odrasle" je spajanje crnih rupa :-)

Ovo je signal sa LIGO detektora prebacen u zvuk: https://www.youtube.com/watch?v=0HxYBMD48Jc

Dok cujete "vuuup" - za te 0.2 sekunde dogadjaj je oslobodio energiju od 3 sunceve mase (>5000 foe). Samo 50 eksplozija supernove? Pola eksplozije hipernove? Da, ali sa jednom razlikom: to sto je oslobodjeno je max. 10% lakse crne rupe. Kad bi postojao neki proces koji bi za isto vreme potrosio sve, to bi bilo jednako 500 eksplozija supernovi.

U vrlo kratkom trenutku, pik energije emitovane kao gravitacioni talasi je iznosio 500000 foe/s, sto je 50x "svetlije" od ostatka vidljivog univerzuma (!!!) Sa 1.2 milijarde svetosnih godina udaljenosti, gustina energije koja je stigla do nas iznosi 0.2w po kvadratnom metru. To je kao baterijska lampa na 1m udaljenosti. Srecom vecina ove energije, bas kao i u slucaju supernovi, je u formi koja ne utice puno na materiju.

Ali! Ni to nije nista u poredjenju sa... spajanjem SUPERMASIVNIH CRNIH RUPA :-) Ako je ovakav dogadjaj uopste i moguc, energije ce biti koju stotinu miliona puta vece od ovih LIGO detektovanih - ili, prostije, uporedive sa energijom koju vidljivi univerzum oslobodi za nekoliko dana.

Takav dogagjaj bi verovatno po intenzitetu bio na drugom mestu na "Universe Top 100"!

A na prvom mestu je...




_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 08.11.2020. u 22:22 GMT+1]}

Velika šizma je bila 1054. Slučajnost ili je na nebu bio vidljiv Božiji gnev?

Ivane, pogresno si kvotovao, to je napisao Al Imam ;)

Članak koji si linkovao zvuči kao zahebancija
pa šta ima veze ko je koga "kvotovao"?


^Ivan Dimkovic

Pa dobro, ja sam se prepo od tolike eksplozije.


Reci nam i ovo:
Da li eksplozija supernove može da traje nekoliko milisekundi i da
puć
nestane?

Zapazili su jedan "burst" i od onda ništa!

A 30000 svetlosnih godina je "tu na dohvat ruke".

Keplerova supernova je sa 20000 svetlosnih godina
mogla nekoliko dana da se posmatra golim okom.
Čak i preko dana!

Dosta toga u tom članku mi zvuči kao šala.

Ali opet, ne isključujem mogućnost da se radi o eksploziji.

Kažu da jonizacionizam uništava koronizam.
Zato idem da se jonizujem dok još nije puklo.

Al Imam, to sto traje nekoliko milisekundi je upravo misteriozno.... ovo je sky news, ne znam dal oni objavljuju lazne vesti...

Taman posla, oni su kapitalisti i curi im med i mleko iz usta.
Ako ne veruješ pitaj Sadama Huseina.
Šifra: chemical / bio weapons.

Meni članak izgeda kao loše prepisivanje iz Kurira.

Uostalom, iskustvo već imamo,
a to je Keplerova supernova.
Šest meseci posle početka eksplozije moralo bi nešto da gori na Sky-ju.

Ostaje mogućnost da se supernova skriva iza crne rupe.
Jesam li to već napisao?

Mada i ta "teza" ima puno rupa.

Ma to je svemirski prdež. Neka crna rupa, kvazar ili neutronska zveza...

Meni je danas iz čista mira počeo da krči zvučnik u kolima. Pomislio sam da je problem sa stanicom, međutim krčanje se čulo čak i kada sam isčupao radio. Posle nekog vremena je prestalo. Nadam se da je to bilo zračenje iz svemira i da neću morati da kupujem novi zvučnik.

Najveci deo predstave traje nekoliko desetina sekundi, konacni spektakl traje nekoliko stotina milisekundi i, onda, jos desetine dana do nekoliko meseci (tip 2) vrlo povecane sjajnosti. U momentu postizanja najvece sjajnosti, svetlost je bukvalno "kosmickog" intenziteta.

Za tih nekoliko stotina milisekundi spektakla dolazi do kolapsa zvezdanog jezgra "u sebe".

Samo momenat ranije, pritisak koji je bio oponent gravitacionoj sili je nestao. Oslobodjena prepreka, gravitaciona sila preuzima primat i materija krece da se urusava ka centru brzinama koje dostizu 1/4 brzine svetlosti (>70 hiljada km/s) (!)

Gravitaciona sila je faktor 10^25 slabija od slabe nuklearne sile, faktor 10^36 slabija od elektromagnetne sile i faktor 10^38 slabija od jake nuklearne sile.

I takva, relativno slaba, sila kao gravitaciona je dovoljna da izazove urusavanje zvezde brzinom 0.25x c...

Za samo par stotina milisekundi ce sav ovaj materijal bukvalno "odskociti" od gvozdenog jezgra, ako ukupna masa nije dovoljna da "probije" barijeru koju prepoznajemo kao Paulijev princip iskljucenja kvantnih cestica. Rezultat ovog principa je pritisak jezgra sabijenog u tzv. degenerisanu materiju koji pruza otpor daljem urusavanju materijala i naterati ga da odskoci...

Za vreme ovog urusavanja ce biti stvoreni "egzoticni" elementi: srebro, zlato, platina, uranijum... da, svo zlato i srebro je stvoreno u ovom kratkom performansu. Posle "odskakanja" sledi ono sto vec znamo i na "mini zvezdama" koje smo pravili na ovoj planeti (H-bombe) - sledecih nekoliko meseci su samo rad prirode na uspostavljanju sklada. Sve bitno i vredno pomena se desilo u tih par stotina ms.

Udarnom talasu ce od "odskakanja" biti potrebno vise sati da dodje do povrsine. Sa njim ce poleteti i enormna kolicina neutrina, koji predstavljaju 99% oslobodjene energije. Sve to ce biti deo "eksplozije".



Koliko vidim, trenutno se SGR 1935+2154 magnetar smatra za odogovrnim za FRB 200428. A i to je jos diskutabilno, ako je FRB, onda je vrlo slab. Ostali FRB-ovi koje smo otkrili pocinu 100x jaci i onda nastavljaju da rastu u jacini neko vreme.

Ako je FRB pretpostavka tacna, to znaci da se radi o varijanti neutronske zvezde: par desetina km precnik, masa zvezde uporediva sa suncanom (~1.5x). Magnetari su rezultat kolapsa zvezda ~10-20x vece mase od sunca (supernove). Magnetari su rodjaci pulsara.

Magnetari su kratkog veka, oko 10 hiljada godina, koliko treba magnetnom polju da oslabi.



Dohvat ruke? Cije? Moje? Tvoje? Sunceve? Supernovine? Hipernovine? Bozije? :-)

30000 svetlosnih godina je >enormna< razdaljina - to je ~1/3 precnika nase galaksije jbt. Ono, da pljunes 30K ly, pljunuo si na drugu stranu galaksije.

Intenzitet opada kvadratno - 30000 ly je vise nego dovoljno prostora izmedju.

Pazi, "mama" supernova ciji je ostatak SGR 1935+2154 je eksplodirala odavno i raznela najveci deo energije pre nego sto smo uocili FRB - to znaci da smo propustili spektakl, ono sto sad videmo je ostatak eksplozije u vidu neutronske zvezde sa paklenim magnetnim poljem koja prducka impulse od par desetina milisekundi. Ti impulsi jesu vrlo svetli i energije su apsolutno nezamislive nama smrtnicima: 3 x 10^27 J (RDS-220 "Tsar Bomba", najjaca bomba koju smo mi okinuli je oslobodila 2.0 x 10^17 J)

- Sto znaci da magnetar SGR 1935+2154 "prducne" 15 milijardi Tsar Bombi u roku od nekoliko milisekundi!
- Ali seti se "100 foe" - toliko je "mama" supernova oslobodila eksplozijom, to je 10^46 J - ili... ~60 ova magnetara da ih instant pretvoris u energiju komplet!
- Ili 3x10^18 prduckanja koje smo snimili...

Sa tom silinom, "mama" supernova moze da nam napravi stetu na ~150 svetlosnih godina. Njen namagnetisani ugarak definitivno nije problem.

Mislim, da ne bude zabune: magnetar kao sused je VRLO LOSA ideja za nastanjivanje. Cudo ima masu 1.5 sunceve ali je 20km precnika, sa masom 1 cm^3 uporedivom sa svom nasom gvozdjurijom na povrsini zemlje. Ali vrlo brzo to prestaje da biva problem:

- Na 1000 km od magnetara mozes da zaboravis na zivot, zato sto je magnetno polje toliko jako da bi uticalo na oblak elektrona svakog atoma
- Na 100000 km, magnetno polje je i dalje dovoljno jako da unisti sve magnetne nosioce podataka

Zanimljivo, unutar ove prve zone, atomi bi izgledali kao izduzeni cilindri tj. spagete, izuzetno malog precnika.



I potpuno bezopasna. Ako hoces da napravis stetu na 20000 svetlosnih godina, to moze samo hipernova - i to BAS da se naciljas, tako da gledas lepo u snop :-)

Magnetarski FRB je muvlji prdez u odnosu na ovo - to prestaje da biva problem na par stotina svetlosnih godina. Mislim, ne bih voleo da se nadjem blize od ovoga, ali na 30000 svetlosnih godina je predaleko.



Najverovatnije se ne radi o eksploziji, vec o jakim pulsevima izazvanim kakvim god paklom koje se desava unutar magnetara.

Kažu da jonizacionizam uništava koronizam.
Zato idem da se jonizujem dok još nije puklo.
[/quote]

Jedino ako odslepamo planetu zemlju da bude u sistemu tog magnetara.

Ovde se ne sporimo oko toga šta piše na vikipediji
nego da li je novinar naduvao vest ili nije.

Zato neću komentaristi (ni čitati) prepisivanje
nego samo "originalne" zaključke.

Pošto se već drugi put pominje "kvadrat"
paaa, 1.5^2 je 2.25, stoga bi intenzitet bio
samo 2-3 puta slabiji u odnosu na Keplerovu supernovu.
Šta znam, ako se Keplerova supernova videla danju
ova 2-3 puta slabije bi se videla bar noću.
Pogotovo bi se videla astronomskim pomagalima.
Ja verujem običnim teleskopom.

Takodja ako je nešto 1/3 prečnika
tada ako "pljuneš" na tu 1/3 razdaljine
ne možeš "pljunuti!" na "drugu stranu".
Tj. "pljuv" će i dalje biti ako ništa drugo bar "tu negde" oko centra.

I dalje ne isključujem mogućnost
da su astronomi naleteli na "Smoking Gun" supernove
ali obzirom da smo već videli mnogo žešće stvari
nema razloga za naduvavanje balona.

Na primer nekakv doktor tvrdi da su otkrili najsjaniji burst u našoj galaksiji.

Zar Keplerova supernova nije bila u našoj galaksiji?
"Doktor" nije čuo za Keplerovu supernovu?

Eksplozija SN 1054 je bila vidljiva skoro 2 godine na nebu golim okom.

To je sa 6.5 hiljada svetlosnih godina i u pitanju je supernova, odakle i dan danas stizu kosmicki zraci najvece energije koju smo detektoval

Evidentno smo ostali zivi, cak i da pricamo o tome :-)

Tako da, jedna neutronska zvezda tj. vrlo specijalna vrsta neutronske zvezde, na 30K svetlosnih godina svakako ne moze da steti zivotu na zemlji.

Za pocetak, pricamo o potpuno drugim razmerama: neutronska zvezda (i njene egzoticnije varijante kao sto su magnetari ili pulsari) je >ostatak< eksplozije supernove. Supernova je vec izgubila najveci deo svoje mase u toku same eksplozije i to sto ostaje u centru, jednostavno, ne moze da bude ni uporedivo sve i da se nekim procesom instant pretvori u zracenje.

A ovaj FRB je jos i slabiji od tipicnih magnetara za 2 reda velicine...

Sto ne znaci da ne postoji mogucnost za gresku: izvor FRB-a je mozda nesto kompletno novo >ili< FRB se ne nalazi na tom mestu

Sto bi bilo zanimljivo za naucnike i entuzijaste, ali:

- Sve i da je FRB izvor nekog drugog tipa, detektovani puls je toliko preslab za pravljenje stete da to nema puno smisla ni diskutovati

- Sve i da lokacija nije 30K ly... Tako se ispostavilo da kvazari nisu objekti reda velicine 10km u nasoj galaksiji, vec aktivne supermasivne crne rupe udaljene milijardama svetlosnih godina od nas. Ovo nista ne menja sta je zapravo stiglo do nas - pa tako ti kvazari nisu nista "opasniji" od objekata unutar galaksije koji su uporedivo blistavi

Sta god da je, nece sterilisati zemlju.

Sto ne znaci da nesto sledece nece :-)))

- Supernove svakako mogu kad eksplodiraju. Da bi to imalo i najmanje sanse, SN mora biti unutar 1000 svetlosnih godina od nas (a za "siguricu" par desetina ly)- u proteklih 10 miliona godina je planeta videla 20 takvih eksplozija, po trenutnim merenjima

- Fakat da smo i dalje zivi pokazuje da cak ni 1000 ly nije smrtna kazna. Ono sto ne mozemo da izmerimo je kakva je bila orijentacija snopova, mozda bi imali vece posledice po biosferu da je uravnanje bilo nepovoljnije po nas. Ovako se sve svelo na globalni porast temperature od nekoliko stepeni zbog atmosferskih efekata i minorne efekte po zivot. Efekti tipa direktne sterilizacije zahtevaju drasticno vise energije.

- U neposrednoj blizini zemlje imamo 12 regiona povezanih sa eksplozijama supernove tipa 2 kao i 6 zvezdi potencijalnih kandidata na 300 ly. IK Pegasi B je "samo" 150 ly od nas. Srecom, ne izgleda da ce da eksplodira "uskoro". Ali cak i da eksplodira bas dok ovo pricamo (znam da je besmislica reci ovako nesto bukvalno!), nasi potomci na nekoliko vekova vrlo verovatno ne bi bili sterilisani ali bi mozda morali da zive neko vreme sa ostecenim ozonskim omotacem

- Betelgez je mozda najpoznatiji kandidat - moze da eksplodira u svakom momentu ali, na ~450 svetlosnih godina ce eksplozija biti "bezbedna za posmatrati" najverovatnije. Sto ne znaci da nece biti spektakularna: nebo ce dobiti objekat sjajniji od meseca!

- Geoloska ispitivanja ukazuju da je unutar 100 ly od zemlje doslo do eksplozije supernove unutar proslih 5 miliona godina. Ovo vec ima previse pretpostavki za neciji ukus, ali u svakom slucaju nije doslo do masovnog unistenja. Broj ovakvih dogadjaja moze da se poveca znacajno u zavisnosti gde se sunce nalazi u nasoj galaksiji (kad prolazi kroz "krakove" koji su gusci - povecava se broj mogucih dogadjaja).

- U svakom slucaju, statisticki, SN eksplozije koje su toliko blizu zemlje da izazivaju skoro pa garantovana masovna unistenja zivota se desavaju nekoliko puta za milijardu godina

- Naravno... uvek ostaje "big daddy" SN eksplozija: hipernova. Srecom po nas, otkrivene hipernove poput SN 1998bw, ASASSN-15lh su prilicno daleko od nas, tj. nase galaksije (pricamo o udaljenostima reda velicine milijardi ly). Ovo su jako masivne zvezde sa nekim dodatnim "specijalnim" karakteristikama koje prave razliku tako da zvezda ne zavrsi kao "obicna" supernova vec nesto 100x intenzivnije. Svejedno sta je, to jos vise umanjuje broj kandidata u blizni zemlje :-) Alternativa je magnetar unutar galaksije, isto tako sa posebnim svojstvima, zanimljivo ali bezopasno

---

Sto se ostataka SN eksplozija tice u vidu neutronskih zvezda - da bi bili opasni po zivot na zemlji, morali bi da budu toliko blizu da nema poznatog dogadjaja ili procesa koji bi doveli do ovoga.

PLUS "mama" supernova od magnetara bi vec ucinila posao mnogo bolje u toku same eksplozije.

Hajde da pretpostavimo da se sunce nekako sutra pretvori u supernovu (sto je vec besmislica, ali ajde):

- Za pocetak, zemljina orbita + zvezda 10x masivnija od sunca = nije ni bilo zivota o cijem unistenju bi pricali, ali ajde - kreativna sloboda
- Na samo ~8 svetlosnih minuta od te eksplozije, dovoljno smo blizu da budemo sprzeni neutrinima! Ovo bi pobedilo kao "freak accident" milenijuma
- Neutrino izgleda kao definicija bezopasne cestice :-) Ali u kolicini na 8 minuta od eksplodirajuce SN bi cela planeta bila "skuvana" tusem neutrino cestica
- Bonus: neutrini su pravi qckini sinovi: kad dolaze ne kucaju! Niti su vidljivi, niti se mozes zastiti od njih. Sve i da stavis neutronsku zvezdu izmedju tebe i njih... ne vredi :-) Cak i stizu pre ostatka apokalipse (sto je mozda dobra stvar, ko zeli da oseti udarni talas SN eksplozije)!

- Sve i da smo se relocirali na "ivicu" naseg planetarnog sistema, ne pomaze.... cak bi mozda i instrumenti na Vojadzeru I i II "sevnuli" na kratko :-)

- Azil u Alfa Kentauri bi bio bacanje para na put: planetarni sistemi Alfa i Proksima Kentauri bi bili sterilisani (u najboljem slucaju bi preziveli organizmi daleko prostije gradje od nas)

U momentu kada bi ostatak SN-sunca postalo aktivni magnetar, u neposrednom zvezdanom komsiluku ne bi vise bilo nikoga inteligentnog da to posmatra (tj. nece biti. Kad magnetar pocne da "radi", smrtonosno zracenje od SN eksplozije jos nije ni stiglo do zvezdanog komsiluka). Ako bi neko neverovatnom srecom preziveo, mogao bi da razmislja da li je Europa (ne EU - vec Jupiterov mesec) bezbedna ili je pametnije zapaliti van Kajperovog pojasa, za svaki slucaj.

--

Konacno, ostaje najveci spektakl ciji "termin" znamo: spajanje supermasivnih crnih rupa Mlecnog Puta i Andromede

- U centru nase galaksije imamo SaG A* mase ~360 hiljada sunaca
- U centru Andromede imamo crnu rupu bez imena mase ~10-20 miliona sunaca

Ako se stvore uslovi, moguce je da bi spajanje ovih crnih rupa sve sa okolnim materijalom dovelo do stvaranja kvazara. Takav dogadjaj bi oslobodio energiju reda velicine 100 miliona eksplozija supernovi! Ovo bi bio dogadjaj tolikog intenziteta, da bukvalno nema konkurenciju osim velikog praska (da li ima smisla uopste i pricati o "oslobodjenoj energiji" velikog praska?)

Za sada nismo otkrili ni jedan sudar supermasivnih crnih rupa "uzivo" na nebu (tek smo poceli da gledamo + i LIGO nije napravljen za ovu klasu objekata). Ovakvi dogadjaji su verovatno vrlo retki, ako su uopste prakticno moguci.

Postoje sanse da sunce "proleti" okolo ovog pakla pre nego sto biva ispucano iz nove galaksije i manje sanse da bas nacilja put ka destrukciji usisavanjem u crnu rupu. Ali kako ce se sve ovo desavati za 4.5 milijarde godina kada zemlja verovatno nece postojati kao planeta, steta po "zivot na zemlji" ne postoji.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 09.11.2020. u 16:18 GMT+1]}

Da lupim ja pitanje pa da bežim, najveći radio teleskop je negde u Evropi par stotina kilometara kvadratnih, 25.000 antena, da li bi mogli da konstruišemo veći, i da li bi to uopšte imalo smisla, našao sam ovdi lep kvadrat zemlje, iksići su gde bi bile antene?

Sta hoces da snimas sa tim teleskopom?

Kao i za svako drugo osmatranje, prvo pitas sta 'oces da posmatras :-) Onda vidis sta je najbolji alat.

Za neke stvari je daleko pametnije napustiti zemlju i njenu atmosferu btw, imaj i to u vidu :-)

Doktor je sasvim sigurno cuo za Keplerovu supernovu i ne verujem da bi dovodio u sumnju njenu lokaciju.

Sa druge strane, doktor je rekao ovo:



Osim ako nismo imali aparaturu za detekciju radio zracenja 1604-te, na zalost Keplerova supernova se ne racuna.

Naravno, mozemo cepidlaciti i Keplerove oci svrstati u detektore radio zracenja, ali vidljivo svetlo se u tim krugovima ne uzima za primer.

Da doktor je upravo to rekao
a ti izgleda nisi pročitao to što si citirao.

Nisam neki poznavalac engleskog (jel to engleski) jezika
ali ako sam dovoljno upućen to kaže da je
"the most luminous"
odnosno "najsjajniji/najsvetliji"
a kad je "sjajan/svetao" onda su oči sasvim odgovarajući detektori.
To me je odmah asociralo na Keplerovu supernovu.
Medjutim, Keplerova supernova je bila vidljiva danju
pa mora da je sjajnija/svetlija od nečega za šta su potrebni stravično snažni teleskopi.

Ne vredi više da pišem.
Umorio sam se.

Ajd pobedii ste.

Ja sam procitao sto sto sam citirao, pretpostavljam kao i ti. Ali se bojim da nisi dobro parsirao:

1. "Luminozitet" u astronomiji nije ogranicen na vidljivi spektar:

https://imagine.gsfc.nasa.gov/resources/dict_jp.html - " The rate at which a star or other object emits energy, usually in the form of electromagnetic radiation."

https://courses.lumenlearning....hapter/the-brightness-of-stars - "Perhaps the most important characteristic of a star is its luminosity—the total amount of energy at all wavelengths that it emits per second."

2. "Radio Burst" - ima specificno znacenje u astronomiji:

https://www.aanda.org/articles/aa/pdf/2019/05/aa34722-18.pdf - "Fast radio bursts (FRB) are very rapid (∼0.1–10 ms) and bright(∼0.1–1 Jy) radio pulses typically observed at∼1 GHz frequency"

~1 GHz - a vidljivo svetlo je 405-790 THz

https://arxiv.org/pdf/1804.09092.pdf - "No FRB has been detected outside the radio frequency range"
https://pulsar.sternwarte.uni-...mentals_of_Radio_Astronomy.pdf



https://dash.harvard.edu/bitst...42%201511.03615.pdf?sequence=1



---

Znaci:

"luminozitet" ukljucuje zracenje svih talasnih duzina
"fast radio burst" je fenomen koji osmatramo na 1-10 GHz frekvencijama (vidljivo svetlo: 405-790 THz)
"Radio-astronomija" se bavi zracima do 1 THz

Dr. Michilli nije napravio nikakvu gresku.

To da je Keplerova zvezda bila sjajnija u odnosu na FRB nema nikakve sumnje. Cak i bez ociglednog brzog testa koji si napisao (ako je vidis danju golim okom, nema puno svetlijih stvari od toga na nebu), SN eksplozija jednostavno spada u drugu kategoriju po kolicini energije koja se oslobodi.

Medjutim, siguran sam da niko od astronoma ne bi neko posmatranje iz 1604 stavili u listu "detektovanih radio pucnjeva".

Aha, sad sam te razumeo šta hoćeš da kažeš:
Ovaj burst-kandidat je emitovao ceo spektar EM pa je strava
a ona Keplerova je emitovala samo vidljivi deo spekta!

Hehehe :-) Nisi razumeo "sta hocu da kazem". Probaj ponovo.

Sazeto: Tvrdnja Dr. Michilli-ja je tacna.

Obrazlozenje: Keplerova zvezda nije uzeta u obzir sa opravdanim razlogom.

Opravdan razlog: Dr. Michilli prica o detektovanom "radio burst-u" najveceg luminoziteta

Disekcija:

- "Radio burst" = tvrdnja se odnosi na radio talase, koji ne ukljucuju talasne duzine koje su vidljive ljudskim okom
- "luminozitet" = tvrdnja ukljucuje zracenje van vidljivog spektra
- "detektovan" = tvrdnja zahteva "detektovanje" sto znaci da mora postojati instrument koji je u stanju da "detektuje" (detektor)
- "detektor" = osim ako Kepler nije imao natprirodne moci, sa stanjem tehnike 1604 njegov detektor se zvao: oko.

Ljudsko oko ne moze da detektuje radio talase -> Kepler nije ni mogao detektovati radio fenomene -> Keplerova zvezda ne upada u kriterijum tvrdnje Dr. Michilli-ja

Kraj.

Nisi me ubedio.
Vrati se na dokument a ne na spekulacije.

U linkovanom dokumentu jasno stoji "supernova explosion".
To je navodno bilo pre 30000 godina i do sada je moralo nešto da nam stigne.

Detektor ne mora da meri neposredno nego može i indirektno.
Na primer, na osnovu količine izotopa mangana može se procenjivati
da li je došlo do eksplozije supernove u blizini Zemlje ili ne.
Instrument/metoda kojom odredjuemo sadržaj izotopa mangana je indirektni detektor za supernovu.

Oko može da detektuje ne samo vidljivi deo spektra nego i "nevidljivi", kako UV tako i IC.
Na žalost "nevidljivi" deo EM spektra često vodi uništenju oka.
No, indirektno na osnovu sjaja u vidljivom spektru ocenjujemo sjaj u nevidljivom delu spektra.
Do na granicu neke greške.
Keplerova je bila najsjajnija u vidljivom delu spektra ==> Keplerova je bila najsjajnija u nevidljivom delu spektra.
Greška nije bitna jer se radi o ogromnim razlikama u intenzitetu koje daleko prevazilaze marginu greške.

Tu je kraj!


Poredjenja radi: dan danas astronomi prate
kretanje krhotina Keplerove supernove.

Izvini, o cemu sad pricas?

Moj posledjni post se odnosi iskljucivo na tvoj problem sa tvrdnjom Dr. Michilli, koja je tacna.

Ako sad hoces da diskutujes "linkovani dokument", moze naravno, samo moram da primetim da si ti taj ko je uveo Keplerovu zvezdu, ali OK.

Pricamo o linkovanom dokumentu:



Ne, u linkovanom dokumentu to ne pise.

U linkovanom dokumentu pise ovo, direktan citat:



Evo ti kljucni detalji sta to znaci:

- Kosmicko telo za koje se sumnja da je izvor FRB-ova je ostatak zvezde
- Ta zvezda je zavrsila kao supernova koja je eksplodirala "pre mnogo vremena" (bez preciziranja)
- Lokacija objekta je "oko 30000 svetlosnih godina od zemlje"

Ako i dalje sumnjas u ovo - autor teksta je upotrebio zarez izmedju "supernova explosion" i "about 30,000 light years away from Earth" kako ne bi bilo nikakve zabune cak i kod ljudi koji ne bi sami eliminisali besmislenu kombinaciju dok parsiraju tekst.

Sto se astronomije tice:

- Linkovani dokument ne tvrdi da je FRB izvor supernova, vec da je FRB izvor objekat koji je nastao od supernove
- Dalje u tekstu, dokument navodi da je objekat tipa magnetara, sto je trenutna pretpostavka

--

Zakljucak? Nemam pojma sta tebe muci i u tom tekstu i u tvrdnji naucnika. Sve je OK i konzistentno.

Sumnja se na neutronsku zvezdu tipa magnetara, ta zvezda je ostatak davne eksplozije originalne zvezde koje vise nema.

Do zemlje ne moze da stigne nesto "jace" odatle zato sto se to "jace" vec desilo i u nasem referentnom sistemu: supernova je vec eksplodirala ("pre mnogo vremena" kako pise), magnetar je njen ostatak ciju aktivnost sad detektujemo na zemlji.

Tj. mozda i moze, ali onda nista od teksta nema veze, bacis ga u djubre i objavis svoj rad koji objasnjava FRB drugacije.

Pa naravno samo o linkovanom dokumentu.

Ako je supernova ona je morala da eksplodira
(gledano sa Zemlje) najranije do pre 500 godina.
Znači to je još uvek oko 30000 godina.

Zašto?

Tačno je da se pominje magnetar.
Ali se u istom dokumentu sumnja u to:

Dakle imaš magnetar koji emituje
silnu energiju i spektar koju u stvari ne može emitovati.

Sta tacno mislis sa "najranije do pre 500 godina"?

- Po trenutnoj teoriji, magnetari mogu trajati 10000 godina

- Postoje indicije da pulsari mogu da postanu magnetari: PSR J1119-6127 je primer, originalna SN eksplodirala pre 1600 godina, udaljena... 27400ly

Starost SGR-J1935+2154 magnetara je procenjena na 3.6 hiljada godina (https://academic.oup.com/mnras/article/457/4/3448/2588925)

Ne samo to, identifikovana je i moguca "mama" SN - tj. njen ostatak: G57.2+0.8

Tako da, ako je FRB 200428 izvor SGR-J1935 magnetar, SN eksplozija se desila pre ~3.6K godina



Netacno. Na zalost, citirani deo dokumenta je ocigledno zakljucak novinara. Ljudi koje je intervjuisao definitivno misle drugacije.

Evo citata jednog od naucnika koji su radili na detekciji:

https://www.space.com/fast-radio-burst-from-magnetar-in-milky-way



Ali nema potrebe da kopamo citate, ono sto je relevantno su naucni radovi:

- https://arxiv.org/abs/2005.06335





- https://arxiv.org/abs/2005.05283





-------

FRB 200428 signal je polarizovan, sto ukazuje da je njegov izvor objekat unutar izuzetno jakog magnetnog polja.

Magnetari su najverovatniji uzrok ovog fenomena, alternativno sudari magnetara sa drugim objektima (https://iopscience.iop.org/article/10.3847/2041-8213/aba83c )

Alternativne teorije koje pokusavaju objasniti FRB izvore su vezane za ekstra-galakticke FRB-ove koji su, za pocetak 100x jaci.

Ali cak i ako to zanemarimo, ti potencijalni izvori jednostanvo ne mogu biti tu gde je FRB 200428: bilo bi jako tesko propustiti supermasivnu crnu rupu, ili izuzetno jaku SN eksploziju (onda bi videli, bukvalno, jos nesto :-) Alternativa: FRB 200428 nije na tom mestu, ali to vec zahteva prvo da se ustanovi gde bi bio pre ostalih parametara.

Sve ostalo sto astronomima pada na pamet su neke varijante neutronskih zvezda, sudara neutronskih zvezda sa drugim objektima ili njihovog kolapsa u crnu rupu. Sta god da bi bilo od ovoga, FRB 200428 je najjace pruckanje koje cemo cuti odatle.

OK, ostaje i radikalna opcija: LGM... u kom slucaju je "burst" najmanji problem koji imamo, ako je signal poslat sa ciljem nama... lose nam se pise :-)

Oćem da posmatram svemir? Spoljašnji svemir? Šta god naleti, sve isto što i drugi radio teleskopi? Centar vaseljene? Vanzemaljce? U pitanju je bilo ima li smisla praviti, pa samim tim i da li bi nešto uopšte snimio? Planeta je okrugla pa bi bio malo i zakrivljen na površini zemlje, neka kašnjenja iz dalekog svemira morao bi da snimi bolje od nekog teleskopa raspoređenog na par stotina kilometara? Da li bi morao uopšte da se pravi posebno, ili je dovoljno povezati/sinhronizovati neke antene koje već postoje na površini zemlje strateški raspoređene, itd itd..?



Te stvari što napuštaju atmosferu za sada su majušne u odnosu na ovako nešto, i najčešće snimaju drugom tehnologijom, ili se varam?

Keplerova supernova (SN 1604) je udaljena 20 hiljada svetlosnih godina.

Cisto da stavimo stvari u perspektivu: Istrazivaci sa TUM su uspeli da identifikuju 23 atoma Fe-60 u 2cm sloju stene.

Max. dubina sloja stene i kolicina izotopa gvozdja ukazuju da je u pitanju eksplozija supernove koja se nije mogla desiti ranije od ~13.5 miliona godina.

Vremenski interval se dodatno smanjuje na 5 miliona godina ako se uzme u obzir kolicina atoma - sve vise od 5 miliona godina bi zahtevalo blizinu SN zemlji koja bi izazvala masovni pomor zivota na zemlji. Konacno, sa ovim je dodjeno do max. udaljenosti ove supernove: max. 100 svetlosnih godina.

Dakle:

- Udaljenost: max. 100ly
- Vreme: max. pre 5 miliona godina

I to je sve... pojma nemamo o intenzitetu ili nekim drugim parameterima, tako da ovo ne moze nikako biti zamena za direktno osmatranje ili indirektno osmatranje ostataka (ako mozemo da ih lociramo).

--

Ajde sad da odzumiramo i do Keplerove zvezde - 20 hiljada svetlosnih godina od nas, eksplodirala 1604...

Prilikom eksplozije, SN pravi "oblak" materijala koje eksplozivni udar raznosi u medjuzvezdani prostor. Ovi oblaci mogu da dostignu nekoliko stotina svetlosnih godina.

Sto znaci da nije bilo nikakve sanse da materijal sa SN 1604 dodje do nas. Ovaj metod je koristan samo za vrlo bliske susrete sa SN eksplozijom, ili direktan prolaz kroz "oblak" posle SN eksplozije.

Za sada smo identifikovali 2 dogadjaja: prvi sam opisao gore (SN eksplozija do pre 5 mya, na 30 ly od nas) a drugi, otkriven bas preko Mn-53 je nepoznat zato sto je Mn-53 dosao najverovatnije prolazom kroz lokalni medjuzvezdani prostor ("Local Fluff") - sve sto mozemo znati je da je, ocigledno, neka SN eksplodirala tu i da se moralo desiti relativno skoro. I to je sve.


--

Sve u svemu, za razdaljine od 30K ly nam nista od ovoga ne pomaze.

Mislim da je SN potpuno slepa ulica ako trazis alternativno objasnjenje za FRB 200428. Jedini tip SN koji ovo moze da napravi nestaju u izuzetno jakim eksplozijama. Bilo bi jako tesko ne primetiti gomilu zvezdanog materijala koji je odjednom eksplozivno rasprsen :-) Posto je FRB jedino sto smo "videli" to prakticno otpisuje SN. Pogotovu sto gomila teleskopa gleda u pravcu FRB-a.

Druga egzoticna varijanta (kao da magnetar nije dovoljno egzotican :-) je iznenadna i rapidna implozija neutronske zvezde u crnu rupu (Blicar). Uzgred, blicar jos nije potvrdjen osmatranjem.

Dobra stvar je da, ako je u pitanju blicar, taj FRB sto smo detektovali ce biti i poslednji :-) Prilikom kolapsa u crnu rupu, neutronska zvezda ce poslati poslednji pozdrav zbog dramaticnog uzurpiranja magnetnog polja kada povrsina zvezde nestane u horizontu dogadjaja.

Ako FRB 200428 gukne ponovo, definitivno nije blicar. Ali ne moramo da cekamo: blicar zahteva vrlo supermasivnu neutronsku zvezdu i desava se na kraju njene karijere. Ovo ne odgovara poznatim parametrima utvrdjenim osmatranjem.

Ima i jos ludjih varijanti ali ne odgovaraju onom sto je detektovano... tako da je magnetar trenutno najbolji "fit".

Pa nije bas isto, ako hoces da posmatras nesto gde ti aktivnosti na zemlji predstavljaju ometanje, sad bar mozemo da posaljemo aparaturu negde gde je tiho, od LEO orbita pa sve do:

- https://en.wikipedia.org/wiki/Gaia_(spacecraft) - L2 (1.5 miliona km od zemlje)
- https://en.wikipedia.org/wiki/Deep_Space_Climate_Observatory - L1 (1.5 miliona km od zemlje)
- https://en.wikipedia.org/wiki/Spitzer_Space_Telescope (penzionisan ove godine) - pratio zemlju sa udaljavanjem, ~250 miliona km od zemlje

Tehnolija, da - razlikuje se naravno, od svrhe. Kao i optimalna lokacija.

Sto se radio teleskopa tice, verovatno zelis da napravis novi umesto da post-procesiras informacije od grupe starih.

Najveci koji se pravi trenutno: https://www.sciencemag.org/new...ion-australia-and-south-africa

Koliko je meni poznato magnetari traju duže
a maksimum intenziteta zračenja do 10000 godina.
Iz toga zaključujemo da je do eksplozije
došlo u periodu od pre 30000 do 40000 godina.
To ako je izvor bursta magnetar.

Ali ako je izvor bursta supernova onda je teško da je pre više od 500 godina.
Povratni talas kod supernove nastupa u periodu od 100 do 500 godina.
I tada nastaju emisije koja odgovaraju burstu pomenutom u članku.
Dakle po Zemaljskom vremenu od 1500-te godine pa do 28. aprila ove godine.

Nemoj me baš držati za reč tačno u godinu
jer pišem po sećanju, mislim da je otprilike toliko.

Već smo zaključili da je do eksplozije došlo
izmedju 40000-30000 godina
pre detektovanog bursta u aprilu ove godine
i dodatno precizirali na 30500-30000 godina.


E sad zašto sam pomenuo čvarak?
Malo sam počeo da zaboravljam ali sam pronašao
magnetar SGR 1900+14 koji je procenjen na 20000 svetlosnih godina rastojanja

Magnetar SGR 1900+14 je vršio jonizaciju jonosfere otprilike kao Sunce.

Ako je taj izvor bursta magnetar pomenut u dokumentu koji je predmet ove teme
onda sam ja očekivao da napravi lom po Zemlji.
Bar je tako bombastično opisan a i doktor je dao svoj nesebičan doprinos "bombi".
Dakle, da li je opisani burst sjajniji od bursta magnetara SGR 1900+14?
To je pitanje za doktora koji tvrdi da je burst od ove godine najsjajniji detektovan u našoj galaksiji.
A burst magnetara SGR 1900+14 nije detektovan? Pa kako su ga otkrili ako nije detektovan?

Dobro, dobro, kod SGR 1900+14 je "gamma-ray burst" a kod ovog aprilskog "radio burst".

Kako su opisali burst možda bi i sateliti počeli da padaju?


A novinari zabrljali kažeš?
Moguće, sasvim moguće.



PS
Pomenuta metoda analize odnosa mangana i gvoždja je tu samo da ilustruje inirektnu detekciju a ne uvod u raspravu šta sve može.

A to da li je supernova ili magnetar ne znam
samo kažem da je tekst napisan senzacionalistički.

Da li bi mogli da se dogovorimo da je referentni sistem planeta zemlja i da tako izrazavamo vremena dogadjaja?

Znaci, FRB 200428 dogadjaj se desio 2020-te (tada je izmeren).

Ovaj dogadjaj se prostorno poklapa sa objektom SGR 1935+215, koji je magnetar cija starost se procenjuje na ~3.6K godina, nalazi se oko 30K ly od nas i sumnja se da je "deo paketa" sa ostatkom supernove G57.2+0.8

--

Znaci, ako se sumnja na magnetar - najbolje poklapanje je SGR 1935+215, u kom slucaju imamo i verovatnu SN, imamo i starost itd...



Da je u pitanju tako skora SN eksplozija, sumnjam da bi FRB bio jedina stvar koju vide.

Bilo bi tesko propustiti ostatak zvezde raznesen okolo.

Plus, vec postoji kandidat bas tamo - G57.2+0.8, ali je ta SN eksplodirala pre 3600 godina.

https://arxiver.moonhats.com/2...-that-hosts-sgr-19352154-heap/
https://arxiv.org/pdf/2005.03517.pdf



Ne razumem, zasto bi sateliti padali od ovoga?

I, naravno da je SGR 1900+14 detektovan, kako bi ga inace klasifikovali?

Evo ti sve o njemu: https://www.aanda.org/articles...aa5529-06/aa5529-06.right.html

SGR 1900+14 je daleko energicniji dogadjaj + nalzi se blize zemlji (20K ly vs. 30K ly).

To nije uopste isto sa onim sto se tvrdi za FRB 200428.

Plus, koliko god impresivno zvucalo da nesto sa 20 hiljada svetlosnih godina moze da bude uporedivo sa nekim efektima lokalne zvezde (na 8 minuta), to je i dalje potpuno bezopasno po zivot na zemlji. U slucaju SGR 1900+14, radi se o dogadjaju koji je trajao 5 minuta i ciji efekti nisu ni stigli do povrsine planete vec su "skoncali" u visokoj atmosferi.

Drugim recima "oslikao" si izlozeni deo planete sa 1/10 radijacije zubarskog rengena, sto je izazvalo kratak siz satelitske opreme i probleme u prijemu odredjenih radio signala. Impresivno, da, ali to je nesto sto se svako malo desava + cak je i ovaj izvor imao 10 takvih epizoda izmedju 1998 i 2008.

Da bi ovaj izvor mogao da ti koristi za unistavanje zivota na zemlji, morao bi taj magnetar pomeriti i dovesti ga u Kajperov pojas suncevog sistema. E onda bi stvarno pricali o poslu.