Javi Đuri da blokira aerodrom.

Imamo mi naseg Tarzana , istog takvog ! Sta ce nam taj strani kad je isti ?

Samo čekam kada će neki seljak da postavi ovakav video.



I nisam mogao više da čekam, morao sam ja.

Kad je majka, pripadnica etničke zajednice, tražila dečiji dodatak (ili socijalnu pomoć) za maloletne sinove. Nije mogla da zapamti šta sve teba da se uradi, pa je socijalna radnica na papiru napisala, a majka odnela na šalter banke.

Covek je inace meni ostao u secanju, kad su ga pitali da li ima problema zbog imena - odgovorio je "A nisam ja od tih Milosevica" :)

U vojsci sam imao druga Crnogorca koji se zvao Vinetu. Pomalo tuzna prica. Dok mu se majka poradjala, otac je slavio u kafani, pa se vratio totalno pijan kuci i kada su ga pitali kako ce da mu se zove sin, on rece "Vinetu". Pretio je da ce sve da pobije ako ne bude Vinetu. I tako ga i upisase. Kasnije se kajao, ali pitanje casti i obraza ga je sprecavalo da ode u opstinu i promeni ime. I tako ostade Vinetu ... Nasa posla.

Moje pravo ime je Zurg Everovic, pa šta da radim, tako je kako je. Neću da ga menjam ma koliko drugim ljudima zvučalo čudno.

Došao krajišnik kod matičara:
- Dobar dan
- Dobar dan

-Ja bih da promenim lično ime.
- Kako se sada zovete?

- Pera Dupe
- A kako hoćete da se zovete?

- Laza

Moj rođak se zove Slavko.
Kad ga je majka rodila, htela je da mu da ime: Saša. Ali, propisi su bili takvi (ili je možda matičar bio svojeglav) pa je rekao: ne može "Saša", to je nadimak, to nije ime. Može "Aleksandar".
Majka, naravno nije htela "Aleksandar" i tu nastade frka i panika. Majka hoće "Saša" i ništa drugo, a matičar neće tako da upiše.

Vlast je vlast, jelte, zna se čija je poslednja. Situaciju je izgladio otac i predložio ime "Slavko", što je matičaru bilo u redu.

Ali, majka ga je celog života, dok je bila živa oslovljavala jedino sa "Saša" i nikad ga niko u porodici i široj familiji, i u detinjstvu među drugovima nije zvao Slavko.
Kad bi neko majku pitao "kako se zove mali" - odgovorala je "Saša". Kad je Slavko već malo poras'o i on se predstavljao sa "Saša".
Ja, dok sam bio mali, nisam ni znao da je to moj rođak "Slavko", već je to bio "Saša".

Naravno, kasnije, u školi, na studijama, u firmi, Slavko je polako dobijao "svoj novi identitet", jer su ga, naravno ljudi oslovljavali prema imenu koje piše u ličnoj karti.

Matičar je umislio da je Bog... i posle neko kaže kako sam ja šef šalterušici.

A sta ako se uskopisti i nece da ode ? ( a nasi ponovo okrenu odluku da je persona . . . )

Sedne lepo u ambasadu , ima leba i sleba , tu mu je Tv i net verovatno i lepo ceka da prodje mandat .( fakticki lezi i prima diplomatske dnevnice )

Mogu li nasi da posalju ekipu da ga iznesu , kao nekada Sheklera iz skupstine ( i on je imao neki imunitet )

Postoji li u glavnom gradu neka milicija za te diplomate ili su i za njih zaduzeni ovi obicni prasinari ?

Imam ja jednu mnogo bizarniju priču sa matičarima

Moja rođena sestra, koja živi u drugoj SFRJ republici rešila da svoju decu upiše u knjigu državljana Srbije.
Jer, ona jeste državljanin Srbije, deca su njena rođena, prema zakonima - može.

Pokupi ona od dokumenata sve šta treba, (i FT1P kojih je trebalo nekoliko) preda u matičnu službu i kažu joj: ovo ide relativno sporo, sačekaćete mesec-dva.
OK, kaže sestra, nije joj bilo ništa hitno.

Prođe mesec-dva-tri ... Raspita se moja sestra - nije još gotovo. OK, sačekaću.
Prođe 6-7-8 meseci ... nije još gotovo ...
Prođe godina dana - raspita se sestra - nije gotovo. Traži ona prijem kod načelnika matične službe, da vidi u čemu je problem? Kaže načelinik: izvinjavamo se ... biće uskoro ... ništa ne brinite.
Prođu dve godine (!) raspita se sestra - nije gotovo. Traži ona opet prijem kod načelnika matične službe, da vidi u čemu je problem: izvinjavamo se ... biće uskoro ... ništa ne brinite.

Sve dok "matičarka - boginja" kod koje je bio predmet nije otišla u penziju !!!

Šta se dešavalo?

Utripovala matora babetina, matičarka da "ne može to tako" "kako se kome ćefne da postane Srbin" i jednostavno - sve takve predmete nije rešavala. Neće i tačka! Valjda ona bolje zna ko sme a ko ne sme da bude upisan u knjigu državljana!
I pazi: niko joj ništa ne može!!!
Kad je otišla u penziju, novozaposleni matičar izvukao desetine takvih, nerešenih predmeta, sa "dna fijoke" koje "matičarka - boginja" jednostavno nije htela da reši.

I za mesec dana - predmet rešen, državljanstvo odobreno, deca upisana u knjigu državljana Srbije.

Pa eto, tako i oni nesrećni frilenseri, hteli su da plate porez, poreznici kažu ne znamo ti mi to, dođite nikad. Frilenseri srećni jer ne moraju da plate... kad ono posle 20 godina traže 5 godina unazad sa kamatom.

Totalno Isto , sa malom razlikom

Ovde kod maticara , sve predato od dokumenata , zavedeno u knjige da je primljeno , postoji " predmet " itd .

Nesrećni frilenseri , svi do jednog odlazili pre 20 godina , cak i oni koji sada imaju toliko godina pitali nekoga Fantoma usmeno , i on im rekao ma ne treba nista , idi ti lepo u obdaniste , skolu itd . vec gde je pre 20 godina Nesrecni frilenser isao