DOO je skup. Ima mnogo raznih troškova koji slede iz obaveza da poštuješ neke propisane formalnosti ili iz proste činjenice da radiš neštokao firma (na primer struja, komunalije i slično, sve toiam drugačiju cenu kad si firma).

Kazne ako ne uradiš neku glupost su ogromne. Knjigovođa ti je neophodan jer samo on zna šta i kada moraš da uradiš da ti se ne desi da neku ponemutu glupost je uradiš pa da ideš na doboš.

Novcem ne raspolažeš ti nego forma a firma može da raspolaže samo za obavljanje delatnosti. Za sve što se potroši van delatnosti plaća se porez. najveća muak je izvući novac. Opet, knjigovođa tu može mnogo da ti pomogne.

Sve u svemu, treba prilično da zarađuješ da bi mogao da servisiraš DOO a da te glava ne boli. A ako misliš da uštediš pa sve sam da adiš onda moraš MNOGO da znaš o knjgovodstvu i da mnogo vremena trošiš na servisiranje firme u mesto na svoj posao.

"Knjigovođa ti je neophodan jer samo on zna..."

Koliko znam nije to problem, nego se završni račun predaje elektronski, a samo knjigovođe imaju pristup tome (potreban nalog, QR kod, elektronski potpis ili šta već), i čak i oni su imali problem sa tim zbog Jave koja više nije podržana u većini browser-a, ne znam da li je u zadnjih nekoliko godina to rešeno.


Ako imaš d.o.o., onda valjda plaćaš i onu taksu za isticanje firme (imao ili nemao tablu, koga to briga, čim imaš firmu, plaćaš taksu, i nekima je ta taksa veći izdatak od struje ili vode). Potom, da li d.o.o. možeš da vodiš na adresi stana ako u njemu i stanuješ, ili moraš da iznajmiš prostor, ili eventualno opredeliš posebnu stambenu jedinicu koja ima poseban ulaz?
Mnogi često iznajme prostor na jedan mesec dok prođu te formalnosti oko registracije, mislim da za neku delatnost dolazi neka inspekcija ili komisija da proveri prostor (da li za advokate ili tako nešto, ne sećam se, sećam se jednog takvog slučaja od pre 7-8 godina kad su neki poznanici iznajmili stan bukvalno na mesec dana nekom liku dok je završio papirologiju oko firme/agnecije ili čega već), pa često iznajme garsonjeru na mesec dana, ubace radni sto i par fotelja, posle kad prođu te procedure, rade od kuće, posebno ako rade pravne usluge za manje firme pa im i ne treba kancelarija u posebno iznajmljenom prostoru.


Po meni, najbolje je da se udruži više programera/dizajnera ili čime se već bave kao frilenseri, onda kad se posmatra na nivou firme, ne rade 100% za jednog klijenta, sami sebi određuju radno vreme, funkcionišu kao firma i plaćaju porez na dobit kao firma, a dobit dele prema tome kako se dogovore (npr. proporcionalno tome koliko je prihoda svako od njih dobio).
Ali, gde da se u Srbiji ljudi udruže iz zajedničkog interesa, a da je nešto legalno u pitanju... tu je pre priča analogna onoj sa političkim strankama - 2 srbina = 3 firme :)

Ako se pravi posao na duge staze sa tendencijom povecavanja obima posla postepeno onda je DOO pravi izbor.

Ako je u pitanju posao na kratke staze onda PR.

Ono sto je bitno istaci pre svega je sto kada si preduzetnik (PR) onda se odgovara sa svojom celokupnom licnom imovinom koja se vodi na tebe kao fizicko lice.

Sto se tice DOO onda je odgovornost ogranicena samo na pravno lice/DOO ono sto je u vlasnistvu i cime raspolaze DOO kao kapital i sl.

Dodatna stvar sto se tice privremenog i trajnog zatvaranja.

PR - je moguce privremeno zatvoriti bez odjave tj. nesto kao hibernacija ako nema posla.

DOO - po zakonu je moguce samo otvoriti ili zatvoriti.

Prilikom zatvaranja postoje likvidacija i stecaj gde se isti moze preknuti u skladu sa i po Zakonu.
Likvidacija je obicno dobrovoljna tj. onda kada resis da neces da drzis DOO - taj proces traje sve ukupno 4 meseca (1 + 3) od momenta podnosenja zahteva za pokretanje postupka likvidacije.

Sto se tice knjigovodja i sl. a da ne ulazim u polemiku apro vec napisanih stvari od strane @mjanjic i @Predrag Supurovic posto nije bas tako.

Trosak knjigovodje za mlade firme kako ih sada zovu jos i startup-ovi je izmedju 30e - 70e mesecno.
Sama tarifa zavisi od obima papirologije tj. koliko faktura, radnika i sl. ima u DOO.

Sto se tice kazni za DOO postoje dve vrste kazni:
- kazne za DOO
- kazne za odgovorno lice

Ako se sve radi po Zakonu i u skladu sa Zakonom onda ovih stvari nema cega da se plasis.

Sto se tice PDV, obicno je praksa da po osnivanju ako nije zahtevom trazeno od Poreske da je to DOO van sistema PDV.

Sto se tice same fizicke adrese gde ce lice/lica da obavljaju delatnost to moze da bude i na adresi gde vlasnik tj. osnivac/osnivaci zive bez problema.
Ovo jedino moze da bude problem u delu ako pretezna delatnost DOO je delatnost za koju se izdaju posebne fitosanitarne i sl. dozvole odnosno gde je posebnim zakonskim aktima utvrdjeno sta je privredni subjekt duzan da ima od uslova kako bi se bavio tom posebnom delatnoscu.

Ekolska taksa je uvedena za sva pravna lica bilo da su PR ili DOO.

Sto se tice takse za isticanje table (tkz. taksa za firmarinu) to je ukinuto bar ovde kod nas u Sumadiji.

Ako se pravni subjekt odluci i za rad sa fizickim licima po sistemu maloprodaje onda je u vecini slucajeva u obavezi i da ima fiskalni uredjaj - tu postoje neki izuzetci i forme kako sta ali da sad oko toga ne razglabam nasiroko.

---

PR - preduzetnik
DOO - Drustvo sa Ogranicenom Odgovornoscu

Prica sa PDV je ustvari mnogo kompleksnija od ovoga.

Ako neku kolicinu programiranja naplacujes 500 evra kad nisi u sistemu pdv, onda ces kad si u sistemu da naplacujes 600 (500 sebi + 100 pdv koji moras da platis poreskoj upravi). Tako da ne postoji nikakav razlog da se firme raduju sto ce platiti 100 evra vise, pa ce nakon neke birokratsko-administrativne zavrzlame za 2 meseca dobiti svojih 100 evra nazad. Ispravnija bi bila izjava da de firme nece mnogo nervirati ako im fakturises sa pdvom, nego ako im fakturises bez, jer nakon papirologije i cekanja 2 meseca, finansijski ce to biti potpuno isto.

Sve zavisi da li je posao stabilan i da li ima stalnih prihoda. Ako si mislio na freelancere, ne bi oni to bili da imaju stabilan posao. Mozda neki i rade na crno, ali sumnjam da vecina zbog toga freelancuje.

ovo nisam znao, mada mislim da to moze da se sredi ako nabavis te naloge jer kako bi onda firme koje same vode svoje knjige i pp da su velike imaju svoju sluzbu racunovodstva podnosile zavrsni racun ?

Po nasem zakonu DOO moze sam da vodi svoje knjige i za to je odgovoran.
Moze i da iznajmi knjigovodju koji je onda odgovoran u svom domenu.

Ovaj novi zakon o racunovodstvu samo predvidja da knjigovodstvene usluge od 1.jan 2023 nece moci da pruza privatnik ili DOO koji nije ili nema bar jednog sertifikovanog racunovodju i sad im je frka jer od nekih 7000 agencija i DOO samo 2000 ispunjava taj ispit. Svi ostali morace na ispit ili katanac.

------------

Izvozne fakture su oslobodjene placanja PDV na to sam mislio. Ako prodas domacoj i stranoj firmi neki recimo program strancu fakturises 100000 a nasem 100000+PDV, ali on taj PDV moze da povrati ako je i sam u sistemu PDV, ako nije zalim slucaj.

------------

"Izvlacenje novca iz DOO". Pa, moze preko plate, odredis sebi neku normalnu platu, moze na kraju godine u vidu dividende na ostvarenu dobit (to izadje jeftinije) ili tokom godine preko medjudividende. A moze DOO da ti isplati novac za licne potrebe ali po stopi od krvavih 20% ako bas bas ti treba.

sto se tice samostalnog vodjenja knjiga...

Da, pre svega to je ozbiljna stvar i ne treba se zezati. Medjutim, ako radis kao programer i fakturises svoj softver prkaticno nemas bog zna koliko posla narocito sto uvek knjizis po istom principu sto ce ti vec posle 2 3 izdate fakture biti prava rutina. Da ne pominjem za nekog programera koji razbija c php js i sta sve ne - nikakav intelektualni izazov. Sigurno da 2-3 minuta zavodjenja fakture i jednom mesecno doprinosa i plate, PDV i pravljenja godinjeg izvestaja vredi ustede od 600-1000 evra knjigovodje. Narocito sto se ti i sa knjigovodjom cimas jer mu saljes fakture, on te zove ti njega itd...

evo kaze:


dakle sve sto ti treba je elektronski potpis, ali to ces svakako nabaviti jer ti on treba i za fakture imao nemao knjigovodju !

Svako može da podnese elektronski završne račune, treba da je ovlašćen za taj DOO i da ima elektronski potpis na ličnoj karti. Naravno, najlakše je da ovlastiš knjigovođu, ali ovlašćenje može da dobije bilo ko i proizvoljno mnogo ljudi.
Uzgred, meni knjigovođa podnese elektronski završni račun, pošalje mi link, a ja ga potpišem. U principu, mogao bih ja da uradim i podnošenje i potpisivanje, ali i tako mi knjigovođa vodi knjige, a nisam mu dao ovlašćenje za potpisivanje. Ne zato što mu ne verujem, nego me je molio da to ne uradim. Već ima gomile firmi za koje drži njihove pečate i potpisuje naloge i završne račune, da mu nisam i ja potreban da pravim gužvu.

Samo da dopunim nasu SR praksu.

Sto se tice odgovornosti uvek ista ide na PR ili ovlasceno lica za zastupanje DOO (direktora)!

Prica da knjigovodja odgovara za rad i sl. u praksi se uvek pokazalo da toga prakticno nije ni bilo.
Direktor DOO je prvi na listi, direktor sutra moze da prebaci odgovornost na knjigovodju ali opet treba i da dokaze - nazalost takva je nasa pravna i sudska praksa.

Znaci, imati dobrog knjigovodju je uvek dobra i preporucena stvar bilo da si PR ili DOO ali odgovornost je uvek tvoja kao direktor tj. ovlasceno lice za zastupanje DOO tj. PR.

Sto se tice digitalnog sertifikata, zakazes u MUP termin ako vec posedujes licnu kartu sa cipom i uzmes besplatni sertifikat koji ce ti omogucavati da digitalno potpisujes dokumenta kvalifikovanim digitalnim potpisom.
Na site-u MUP mozes da preuzmes i popunis zahtev za to, stampa u dva (2) primerka, od cega jedan sto ti oni potpisu ide tebi a drugi njima kada odes kod njih.

Svake godine se predaje zavrsni racun za prethodnu godinu.
Tako da ako se hoce otvaranje pre svega DOO nemoj da radis u ovoj godini posto je ostalo manje od mesec dana nego to uradi u novoj godini kao bi izbegao da moras u 2021. da radis zavrsni racun za manje od mesec dana poslovanja.

Da li zavrsni finansijski izvestaj radis sam ili ti radi neko treci (knjigovodja) to nije bitno, bitno je da pre svega prodje logicku proveru i da su sva trazena dokumenta prilozena kao i da je predat na vreme tj. da nisi zadocnjio.

Portalu mozes i ti i knjigovodja da pristupate kad god to pozelite i da vrsite nadzor i predaju dokumenata to nije problem.

Takodje, ti kao vlasnik DOO uvek mozes da potpises samostalno finansijski izvestaja i potpis knjigovodje ti nije potreban!

Obrazlozenje je prosto, direktor koji je ovlasceno lice za zastupanje vrsi samostalno zastupanje DOO pa tako i odgovara za sve propuste ali i propuste drugih kao na primer i samog knjigovodje.

Dati knjigovodji ista ova ovlascenja recimo a ne ograniciti ih samo odlukom DOO da moze da potpise zavrsni racun moze da dovede do nekih drugih problema posto i toga ima u nasoj praksi jer su nasi ljudi kreativni - ali to se recimo pokriva odlukom DOO.

Sto se tice pecata i sl. ako je potrebno isti izraditi, pozeljno je uraditi 1 + 1 gde jedan sa oznakom br. 2 ide knjigovodji a prvi orginalni pecat stoji god tebe!

U banci u depo kartonu se overe oba pecata i potpisi lica koja mogu da raspolazu novcem na racunima DOO.

Preporuka je da prilikom otvaranja racun se odma otvori i devizni racun u EUR, USD, CHF i ostalim valutama.

Postoje knjigovodje sa kojima niti moras da se vidjas niti moras da ih zoves nego sve na e-mail mozes da im saljes.

Sto se tice izdavanja racuna to mozes sam ali opet taj racun kasnije mora knjigovodja da proknjizi i evidentira u tvojim poslovnim knjigama ILI da to sam uradis ako poznajes proces knjizenja!

Ako su ino fakture za usluge i sl. onda koliko se secam fakturu izdajes i u dinarima i u stranoj valuti.

Takodje ako imas neke troskove po osnovu rada i funkcionisanja na primer DOO isto dobijene fakture treba da dostavis knjigovodji na primer isto u e-obliku kako bi se i te fakture proknjizile.

Bolje dati, 30e-70e mesecno dobrom knjigovodji koji zna sta sve treba da se radi za tvoju firmu nego da se mucis na pocetku iz razloga sto nas sistem (zemlja Srbija) ne prepoznaje pocetnike i nema razumevanje kada se naprave greske posebno oko poreza na zaradu ili pdv prijava i sl.

Naravno postoje okej ljudi u poreskoj upravi i ostalim drzavnim firmama koji licno mogu da ti izadju u susret ali treba da ti se sloze kockice da naletis na njih jer obicno na jednog takvog imas 10 ajkula koji jedva cekaju da ti naplate kazne.

Nije samo racunovodstvo problem DOO. Ja dok sam upravljao DOO imao sam pun pickup neke dokumentacije, odluka, akata, pravilnika... Navescu samo nekoliko:
1) Rukovanje otpadom. Ako DOO koristi naprimer tonere za stampac, time potpada pod zakon o rukovanju opasnim otpadom. Tu mora da postoji citav niz odluka, akata, pravilnika, evidencija... Ako ima automobil,onda mora imati sve to isto za stare gume, akumulatore, ulje, filtere...
2) Bezbednost i zdravlje na radu. Potrebno je uraditi akt o proceni rizika radnog mesta, vrsiti redovne periodicne probere radne okoline (temperatura, svetlost, vlaznost vazduha, zracenje, buka...). Ici na prethodni i periodicne lekarske preglede, ako ima zaposlenih obucavati ih za bezbedan i zdrav rad, vrsiti proveru znanja,popunjavati obrazac 6...
3) Zabrana pusenja. Vecina programera su duvandzije, ali obicno nije dozvoljeno upraznavati taj porok na radnom mestu. Potrebno je prouciti zakon o zabrani pusenja, doneti odluku o zabrani pusenja, postaviti znakove zabrane nanodgovarajuca mesta,imenovati lice zaduzeno za kontrolu zabrane pusenja, odrediti prostoriju ili mesto napolju gde ce pusenje biti dozvoljeno...
4) Protivpozarna zastita. Potrebno je izraditi plan zastite od pozara, nabaviti potreban broj vatrogasnih aparata, postaviti ih na odgovarajuca mesta, postaviti signalizaciju, napraviti plan evakuacije, obucavati zaposlene ako ih ima, vrsiti proveru znanja...
5) Prva pomoc. DOO treba da ima odluku o imenovanju lica zanpruzanje prve pomoci. To lice mora proci obuku u trajanju od 10 casova kod crvenog krsta. Nabavka ormarica za prvu pomoc.
6) Godisnji odmor. Pravilnik, resenja i evidencije o koriscenju godisnjih odmora.
7) Popis imovine i obaveza na kraju godine. Odluka o imenovanju popisne komisije, popisne liste, izvestaj.
8) Putni nalozi ako se poseduje vozilo. Relacije,kilometraza,potrosnja goriva.
9) statut DOO
10) Tuzbe protiv onih koji ne plate (ili odluka o odustajanju od tuzbe,obrazlozenje)
11) Kontrolnici izvoza (ne znam da li su potrebni)
12) Opsti akt o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama (99% knjigovodja vas nece podsetiti da ste to obavezni da imate, niti umeju da vam naprave)
13) Akt o nacinu vodjenja amortizacije,ako imate osnovno sredstvo (racunar,telefon,sto,stolicu)- proporcionalna,degresivna,progresivna ili neka cetvrta vrsta amortizacije
14) kontrolne liste - pozeljno je imati popunjenu kontrolnu listu za svaku inspekciju pre dolaska
15) Obracunski listovi zarada - obicno knjigovodja obracunava,a zaboravlja da pravi obracunske listove i dostavlja na potpis
16) sporazum o koordinaciji mera bzr - ukoliko radnici firme nekada dele radni prostor sa radnicima drugih firmi ili preduzetnika
17) odluka i pravilnik o ciscenju snega ispred ulaza, otklanjanju ledenica itd
...
Sigurno mnogo toga ne mogu da se setim, DOO ima oko stotinak ovakvih slicnih obaveza koje nisu u opisu posla knjigovodje.

@pctel - sve to mozda i stoji ali covek tek pocinje tako da vecina od toga sto je navedeno je mnogo daleko... jednostavno kada vreme dodje za to.
Na primer, bezbednost na radu i akti oko toga samo ako ima >=5+ radnika.
Ovo oko knjigovodja mislim da nestoji, zato je i naglaseno da je potrebno imati dobrog knjigovodju koji zna posao i zna kako se i sta radi.

_{[Ovu poruku je menjao bokinet dana 15.12.2020. u 22:30 GMT+1]}

otvoris DOO odes u inspektorat i kazes moja delatnost je xx.xx dajte mi spisak sta sve treba. Valda oni znaju sta treba da kontrolisu kad ti dodju pa onda nek ti dostave taj spisak.

Uostalom te sve stvari koje moras da nabavis po zakonu mozes da obracunas kao trosak ili da ih amortizujes. A ako je takav problem napisati sve pravilnike angazujes lepo advokata, to radis jednom i vise ne.

Kontni plan, jbg tu nema pomovi ako ne znas da sastavis kontni plan i neces ni da se zainteresuje kako se pravi, resenje: placaj knjigovodju.

btw za DOO ti ne treba statut, dovoljan je Osnivacki Akt.

Na žalost, ovo što je pctel napisao je u principu tačno, ali se odnosi na veći broj zaposlenih.
Na primer, pctel nije napisao da mora da postoji Akt o sistematizaciji radnih mesta. Broj dokumenata je toliki da je moja bivša firma plaćala advokatu 200EUR mesečno paušal samo da bismo imali predstavu da li imamo svu potrebnu dokumentaciju, a dodatno smo plaćali kada je trebalo nešto više od toga. Nismo imali potrebu da imamo zaposlenog advokata sa punim radnim vremenom, tako da nam je paušalno plaćanje sasvim odgovaralo.

Kada imaš advokata, onda te i državni organi drugačije gledaju. Donese ti tako neki organ neko rešenje, advokat uzme to rešenje pod mišku, ode i kaže tom organu: mi ćemo, ako ponovo ne razmotrite vaš akt, uložiti žalbu, pa ako je ne usvojite, idemo na Upravni sud. Odmah se sve reši, bez suda.

Kakva blažena naivnost! U državnoj upravi jedna kancelarija ne zna šta radi druga kancelarija, a kamoli nema reči da će neko da ti kaže šta ti sve treba.
Imao sam slučaj da je finansijska inspekcija jednom bila kod mene u kontroli, i našli da po nekim fakturama nije ispravno obračunat porez. Bili su fer, nisu odmah hteli da pišu kaznu, nego su dali mišljenje da treba ponovo da uradimo obračun i doplatimo porez. Mi im, onda, pokažemo mišljene Ministarstva finansija, koje smo od ranije dobili od knjigovođe, po kome ispada da je naš obračun poreza po tom poslu u skladu sa zakonom. Finansijski inspektro pročita mišljenje, ukapira da smo mi u pravu i još nas zamoli da mu fotokopiramo mišljenje, kako bi priložio uz svoj izveštaj i da bi on imao referencu za druge kontrole.

haha znao sam da je tako.

Dobro ali firma koja ima +5 zaposlenih i mesecni budzet plata je najmanje dakle oko 202,000 dinara taman da su svi na minimalcu mislim da zaista nije problem povremeno angazovati advokata da sve iskontrolise...

Eto korisne informacije i za mene. Izgleda da po novom zakonu DOO ne samo da ne mora, nego i ne sme imati statut. A ja tu "sitnu" promenu uopste nisam konstatovao, a najmanje triput sam procitao zakon.

Neki od dokumenata vaze za 5+ zaposlenih, a neki i za jednog zaposlrnog (znaci, osnivaca koji je zasnovao radni odnos). Po mom iskustvu, ne moze se iz jednog izvora dobiti spisak sta je sve potrebno. Srecom, svaka inspekcija sada na sajtu ima kontrolne liste, ali napraviti spisak nadleznih inspekcija je vec dovoljno veliki izazov.

malo sam racunao sta je za vlasnika DOO koji je i zaposlen u njemu bolje, da li da daje sebi manju platu pa da ima vecu dividendu na kraju godine i sta i koliko je isplativije. Ovako sam racunao a vi mozete proveriti racunicu.

dakle sa prihod oznacavam ukupan prihod na kraju godine u smislu cash posle svih poreza, a on se dobija sabiranjem dividende i neto prihoda koji se isplacuju po odbitku. Kad kzem dividenda mislim na ostvarenu dobit DOO koja se u celosti isplacuje vlasniku DOO.

PRIHOD=NETO+DIV

prvo NETO plata vlasnika kosta DOO: NETOx1.58 (znam do sada je bilo 1.64, ali povecava se neoporezivi inzos sa 16300 na 18300).

oporeziva dobit firme u koju su uracunate i sve plate zaposlenih je neko X. Neka je to DOBIT kada uracunamo jos i platu vlasnika dobijamo da je

oporeziva dobit DOBIT-NETOx1.58. porez na dobit DOO iznosi 15% dakle dobit posle poreza iznosi: (DOBIT-NETOx1.58)x.085

vlasnik mora platiti porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15% ostaje mu dakle: [(DOBIT-NETOx1.58)x.085]*0.85

PRIHOD=NETO+ [(DOBIT-NETOx1.58)x.085]*0.85 sto prostom manipulacijom daje:

PRIHOD=DOBIT x 0.7225 - 0.1415 x NETO

dakle PRIHOD je opadajuca funkcija po NETO sto znaci da je bolje dati sebi sto nizu platu recimo za 2021 35,000 neto plata koja je tek iznad minimalca i minimalna da mozete zasnovati radni odnos u svom DOO.

Medjutim nista spektakularno od ustede jer ako bi povecali platu na recimo 90000 dina dakle za 55000 to zadovoljstvo bi vas kostalo 55,000x0,1415 7000 dinara manje prihoda po mesecu tj godisnje 84000 ili 723 evra. Ne izgleda prevelika usteda. Veca plata znaci naravno manje para u DOO za obrt, ali veca plata vam kao fizickom licu otvara mogucnost da lakse uzmete neke stvari na kredit npr: auto, stan...

Iskreno mislio sam da je puno vise isplativije uzimati dividendu nego sebi placati platu

Zaboravio sam tacno kako ide ali skrecem paznju:

Racunati uvek 65% porezi i nameti na zaradu - ovo je Srbija!

Znaci na 100 op. dela + 65 din. drzavi

Porezi i davanja na zaradu do odredjenog iznos rastu ali posle su isti - ima tacno cifra do koje i posle koje porezi i davanja su ista.

Sto se tice same zarade, zavisi isto da li recimo zelis da sutra uzmes za sebe neki kredit (licno) i da kupis recimo stan, kola ili nesto trece gde ti je potreban sto bolji prosek - znaci sam sebi mozes da kalkulises zaradu.

Ista prica je i sa dozvoljenim minusom u banci po osnovu zarade, veca zarada veci over draft tj. dozvoljeni minus tj. prekoracenje.

Detaljan obracun za zarade (neto, bruto, porezi) moze se videti i izracunati pomocu recimo web adrese:
srbija.e-racuni.com/rrs/SimplePayrollCalculationRS.html

Izvlacenje novca je malo specificna tema i za to predlazem da se konsultujes sa dobrim (profesionalnim) knjigovodjom.

Da li bolje uzeti i imati vecu platu ili dividendu zavisi od konacnog ishoda!

Za kraj, tvoje pare su samo one koje si potrosio a ne one koje imas u dzepu, na racunu ili ces oprihodovati, izvuci i sl.

1) Postoje povoljnosti povracaja dela placenih poreza i doprinosa, dosta novoosnovanih ih mogu iskoristiti. Povracaji su red velicine 65%-70%.
2) ako je plata veca od 300.000 dinara, taj prekomerni deo denpodleze nikakvim goprinosima. Zato mozes isplatiti 11 minimalaca,a dvanaestu povecati na 1.000.000-2.000.000 (paziti da se ne predje limit za dodatni godisnji porez.
Kad se ukombinuju 1) i 2) porez i doprinosi izadju ukupno 10%-15%.
3) Postoje i dnevnice koje su oslobodjene svakog oporezivanja. Mesecno se moze imati do 14 tih dnevnica, bez ikakvog prekovremenog rada. Dnevnica u zemlji je oko 2.000 dinara, a u inostranstvu oko 50 evra. Direktor mora sam sebi da pise naloge za sluzbena putovanja, na osnovu kojih de vrsinobracun dnevnica.

Kad se ukombinuje 1) 2) i 3) porez i doprinosi se svedu na oko 10%.

bio je koeficijent 1.64, ali od 1. januara povecace se neoporezivi deo dohotka sa 16300 na 18,400 pa ce malo vise ostati u dzepu tj na kontu doo posto ce koef biti 1.58, dakle za neto platu od 100,000 DOO mora da budzetira 158,000, a ne vise 164000 tacnije 163,692.73.

Sto se tice gornje granice davanja ona ide do najvise osnovice za davanja i ona ce biti 405.750 za 2021 posle toga nema vise rasta doprinosa, medjutim to ne vazi i za porez na zaradu koji ide po 10%. U svakom slucaju usteda, ali to je neto plata od 2500evra.

"izvlacenje" novca iz DOO vrsi se odlukom skupstine o raspodeli dobiti gde jedan deo ili cela dobit moze biti isplacena vlasniku (ako je jednoclano drustvo) to je PRAVO vlasnika i ne moze se osporiti inace ko bi osnivao DOO ili AD ili uopste kupovao akcije ako nema pravo na dividendu. Drustvo koje uredno posluje i ostvarilo je profit i nije duzno da ga rasporedjuje u rezerve jer je negde recimo zaduzeno, a i ako jeste ostatk dobiti posle rasporedjivanja del u rezerve moze slobodno da isplati vlasniku.

Sro se tice kreditne sposobnosti zaposlenog, ne znam kako to funkcionise u Srbiji, ali logicno bi bilo posto banka sve pita da mu prizna i prihode od vlasnistva nad drustvom a ne samo prosek plate posto se gleda valda ukupna zarada lica, ali to ostavljam vama koji bolje znate tematiku.

Da se nadovezem jos na prethodno - DOO ako ima godisnji prihod do 20k eura i vrhunski snalazljivo se organizuje kao sto je gore opisano, onda nema ni dobit, ni dividendu, ni poreze koji uz to slede. Porez na platu,doprinosi i knjigovodja moze da uklopi u 2500 evra godisnje, kad se na to dodaju firmarina, eko taksa, privredna komora, banka i apr, mozda moze da se prodje sa oko 3k evra godisnjih troskova. To je mozda malcice manje nego IT pausalac, ali - isplati li se svo to ogromno cimanje oko papirologije za tako sitnu razliku u ceni?! I dodatno - doo ima tako mali procenat troskova samo u slucaju prometa do 20k evra, a pausalac ako ima srece moze da nagura do 50k evra sa troskovima oko 4.000 evra.

ovaj, nece moci, ove noci...

DNEVNICA do 50 evra za inostr i nekih 2900 za Srbiju se ne oporezuje kao zarada zaposlenog ALI ulazi u osnovicu za doprinose. Mislim ti mozes sebi kao diske da izmilis put u Nemacku 4 dana i uzmes 200 evra za dnevnice bez poreza ali, ako si odredio minimalac sebi a za to je bruto osnovica sada nekih 46.000 dinara ona ce biti uvecana za tih 200 evra dnevnica na cak 69.400 pa ce tvoj DOO malo nasvirati vece doprinose. To povecanje ce tvoj DOO kostati tacno razlika 200 evra po stopi od 36.55% za ukupne doprinose, a to je cak 8552 dinara.

Tj da bi izvukao tih 200 evra bez poreza kao direktor iz firme, nasviraces vece doprinose firmi od cak 73 evra. Ne znam kakva je to usteda.

3) kako si mislio da pravno uoblicis 12. astro platu. Stimulansom za disketa ili kako ?

Ne. Dnevnice nigde u Evropi, pa ni u Srbiji ne podlezu ni porezu, ni doprinosima i ne ulaze uopste u sastav bruto plate. Ajd, bas da pomenem i uslov - samo ako firma nije obezbedila ishranu tokom sluzbenog puta. Znaci, ne moze i dnevnica i pun pansion u hotelu na trosak firme, nego, ili jedno, ili drugo. Nocenje sa doruckom + dnevnica moze, a moze i polupansion + pola dnevnice. Neoporezive dnevnice moze da dobije samo lice koje je u radnom odnosu, dok osnivac koji nije zasnovao radni odnos ne moze bez poreza i doprinosa, mozda si sa tim pobrkao?

Povecanje plata se vrsi odlukom direktora, u odluci pise da li je trajno ili jednokratno. Nije pravno obavezujuce, ali je logicno da u odluci stoji i obrazlozenje takve mere - obicno nagrada zbog dobrih poslovnih rezultata ili stimulacija za buduci rad. Ili povecan obim posla oko zavrsnog racuna, izlozenost stresu, generalno sta god da stavis legalno je, placas porez na to, ne dajes neoporezivo da da inspektor veca moze ili ne moze. Ja sam imao inspekcijsku kontrolu kad sam de prvi u srbiji toga dosetio. Trazili neki clan zakona po kom bi to bilo nelegalno i - nema ga! Konstatovano da ja imam neosporivo pravo da platu stelujem na nacin na koji zakon predvidja najmanje poreza i doprinosa.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 17.12.2020. u 22:11 GMT+1]}

da,

sad bas ponovo citam zakon o doprinosima kaze Član 13:

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada).

ja sam pogresno svrstao Dnevnicu u NAKNADU ZARADE, a zapravo po tumacenju NSJS:

U osnovicu za obračun naknade zarade ne ulaze primanja: iz člana 14; člana 42. stav 3.
tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1)-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. Zakona o radu.
Novčana primanja zaposlenog iz Zakona o radu, koja nemaju karakter zarad:
- naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada (čl. 118);
- dnevnice za službeni put u zemlji i inostranstvu (čl. 118);
- naknada troškova i prevoza na službenom putu u zemlji i inostranstvu (čl. 118);
- smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom
obezbedio smeštaj i ishranu (čl. 118);
- naknada za korišćenje službenog automobila u službene svrhe;

dakle na srecu upravu si ti, a ne ja. Dobro je da je tako. Da li sluzbeni put moze da se finansijski osmisli ovako.

pr put u Austriju:
- prevoz sluzbeni auto obezbedjuje firma
- gorivo na troska firme
- prenociste na trosak firme

i Dnevnica komada 2 od po 50 evra.

e sad kod obracuna puta. Dnevnice se samo pridodaju plati radnika bez ikakvih poreskih opterecenja ili doprinosa. A svi troskovi puta ukljucujuci i dnevnice ulaze u trosak firme koji se poreski priznaje ? Jel tako ?

-----

citao sam neke tekstove gde se kao neki iz poreske uprave mrste na ogroman bonus direktora u 12. plati, ali niko jos nije kaznjen zbog toga. I mislim da nece jer kako bi inace optimizovali porez ovi sto osnuju doo pa dobiju javnu nabavku. Ne bi ostalo ministrima nista posle svih poreza.

Zakon o radu i predvidja bonuse i nema nikakvih ogranicenja. U Osnivckom aktu moze se predvideti i isplata bonusa direktoru za izuzetne rezultate i ona se savrseno uklapa bas u kombinaciji da direktor ima platu tek nesto vecu od minimalca. Jer direktor nije obocan radni, on nema fixno radno vreme, on vodi i razmislja o poslovima non stop, a bonus na kraju godine mu je podsticaj i stimulans da sto bolje vodi DOO.

Kakva blažena naivnost.
Ne pravi se DOO da bi tražio krivine u poreskim zakonima nego da bi poslovao na "normalan" način.

Uzmi, recimo sledeći primer, zateklo ti se milion dinara na računu doo i ti odlučiš da spucaš sve na neki polovnjak. Recimo da se to desilo u januaru.
Preguraš nekako godinu, šta god si zaradio, dao si na plate i poreze, na kraju godine si go ko pištolj.
I onda ti računovođa odradi završni račun, uradi obračun amortizacije, u trošak ti uđe 200,000 otpisa za kupovinu automobila, a preostalih 800,000 ulazi ti u dobit.
Nemaš para ni da platiš porez na dobit, a tek da ne pričam da nema para za dividendu.

Uzgred, normalna firma nikada ne daje dividendu u iznosu od 100% iskazane dobiti. Srećan si ako možeš da isplatiš 30% dividende od iznosa knjivodstvene vrednosti dobiti.

Ako se ovo odnosi na mene, ja mogu da kazem da sam govorio nacelno tj na sta DOO ima prava po ZAKONU. Kako ce se rasporediti ostvarena dobit, pa to vec zavisi od odluke skupstine drustva odnosno kako se to popularno kaze za jednoclani DOO odluke jedinog clana u funkciji Skupstine drustva.

Bas kad govorimo o IT gde se stvara usluga koja je potpuno intelektualna i gde nema troskova nabavke materijala (fabrika) ili robe (trgovina) sta bi bio problem da se komplet dobit i isplati, odnosno kao sto kaze PCtel i kao sto rade mnogi jedan deo prakticno krzo maxi 12. platu, a preostali deo posle poreza i kao dividenda. Kapiram naravno da je krajnje neracionalno DOO koji se siri ili mu trebaju obrtna sredstva lisiti dobiti preko isplate relativno skupe dividende.

A druggo nije moguce da DOO nema para da plati porez. To teoretski nije moguce jer se porez placa na dobit. I dokle god ima dobiti ona se oporezuje sa 15% pa makar to bilo i 15 para. Ako je dobit 0 nema poreza.

DOO moze da ima i gubitak i da ga prenese u narednu godinu na oporezivu dobit. Tj da gubitak iz prethodne godine umanji dobit u narednoj i platis manji porez.

Ti ne shvataš šta je to dobit, šta je trošak, šta amortizacija.
Kada doo kupi neku opremu, komjutere, nameštaj, kola to NIJE trošak. Ti time samo pretvaraš keš u osnovno sredstvo. Trošak je amortizacija. Ta oprema gubi neku vrednost.
Dao sam ti primer. Uzmi da si za doo kupio bilo šta u vrednosti od milion dinara i da je na to stopa amortizacije 20% godišnje. Dakle tebi u trošak ulazi 200,000 dinara, a 800,000 ti je DOBIT. Na dobit plaćaš porez. Tek za 5 godina tih milion postaje trošak, po 20% godišnje.
Ono što imaš na računu na početku godine pa oduzmeš ono što imaš na kraju godine NIJE DOBIT. To se, najboljem slučaju zove cash flow. Tebi je dobit i ono što piše na izdatoj fakturi, čak i ako faktura nije plaćena (potraživanje od kupaca), Trošak je i ono što si primio od faktura od dobavljača, a nisi još platio.
Velika je razlika šta ti vidiš kao dobit i na šta se plaća porez na dobit na kraju godine...

A odluka skupštine može da bude bilo kakva, ako nema para da se dividenda isplati. Ne možeš kao dividendu da skineš gume sa automobila ili da podeliš štampače i kompjutere. Treba ti keš, a njega nema.

mi smo ovde opsteno govorili o dobiti a nismo sada rasclanjivali sve tacno po zakonu i u tom smislu govorilo se o dobiti DOO posle poreza na DOBIT po stopi od 15% tzv NETO DOBITI jednog DOO.

A poreska osnovica racuna se naravno po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica koji tacno propisuje kako se odredjuje OSNOVICA POREZA na dobit odnosno oporeziva dobit. E da bi se ona odredila vrsi se uskladjivanje radhoda i prihoda DOO jer ne ulazi svaki rashod u poresku osnovicu. Pa tako se kao rashod koji ulazi u poresku osnovicu obavezno racunaju dokumentovani TROSKOVI:

- materijala i nabavna vrednost PRODATE robe
- troskovi zarada (komplet dakle bruto II)
- amortizacija stalnih sredstava (o kojoj ti urlas) ima 5 kategorija i svaka ima svoju stopu
- i dr

A isto tako ne ulazi svaki prihod u poresku osnovicu npr cl 25 kaze: prihod koji rezidentni obveznik ostvari pos osnovu dividendi ili udela u dobiti od drugog rezidentnog obveznika ne ulazi u poresku osnovicu.

Kad se sve to uvrsti oduzme i primeni stopa od 15% dobija se NETO dobit DOO.

A vlasnik moze da dobije isplatu cele dobiti i dela i to ga kosta jos 15% od NEto dobiti i obracunava se po odbitku kao i zarada. Dakle gradjanin kad primi platu ili dividendu ona je vec oporezovana.

I sta se nije jasno tj sta mislis da meni nije jasno ? I gde sam ja uopste spominjao nekakav automobil o njemu samo ti pricas i svadjas se sa sobom izgleda. Automobil poslovni spada inace u II amortizacionu grupu po stopi od 10% a priznaju se i troskovi odrzavanaj automobila, registracije i goriva.

Ovo što pomenu gore djoka_l, sad se setih, pa bih molio da neko potvrdi da li je tako i za DOO - naime, ti nekome prodaš robu ili uslugu u vrednosti 100k dinara - praktično čim izdaš račun/fakturu, ti moraš da platiš porez državi koji sleduje po osnovu tog računa, a tebi onaj kome su prodao robu ili uslugu može da ti plati tek za 2 meseca - i odakle tebi novac da platiš državi taj porez?

Da, upravo tako. Samo, da budem potuno jasan - nikada nisam izmisljao putovanje u inostranstvo. Uvek prilazem kopiju pasosa gde se vidi da sam bas ja putovao i bas tada. Jer, ako je putovao neko ko nije radnik preduzeca, ili uopste niko nije putovao, onda je oporezivo. Imao sam kontrolu dnevnica. Inspektorka je rekla da nikada nije videla da neko toliko obilato koristi dnevnice, niti da ima tako urednu dokumentaciju o tome, bez ijedne greskice. Dodje leto - ja sebe uputim na sluzbeni put na plazu, tamo mi bolje rade vijuge, sve legalno, nosim laptop i radim odatle. Dodje zima - sluzbeni put na planinu. U medjuvremenu, putovanje od drzave do drzave, istrazivanje potencijalnih trzista. Sve je to perfektno legalno ako je dokumentacija uredna.


Zaboravi pridodavanje. To nije ista sifra placanja i ne moze se objediniti. Moja praksa je da dnevnice nikada ne isplacujem istog dana kada i plate, da ne bih pravio papazjaniju na izvodu racuna, pa kad me neko pita za godinu dana sta je sta, ima i sam da se upetljam. Ovako, kad je dan za plate, nema isplate dnevnica i nema da me boli glava.


Mrstio bi se i ti da ti je plata 45k, a vidis kako neko dobija milion dinara kao bonus
Ali, to mrstenje mene ne dotice. Ja im potpuno otvoreno kazem - necu da utajim nijedan dinar poreza, ali cu da iskoristim svaku zakonsku mogucnost da ustedim svaki dinar koji je zakon omogucio da se ustedi. Nije moja firma dobrotvorna ustanova, pa da placa vise poreza nego sto je zakon obavezuje. Ako zakonski osnov za umanjenje poreza postoji, ja hocu da ga iskoristim. Ukoliko ne zele da koristim zakonske olaksice, potrebno je da menjaju zakon, a ne da se mrste na mene.

@mjanjic

Poreska citaj drzava se naplatila po pitanju PDV i nju briga da li jesi ili nisi naplatio svoja potrazivanja - sto si izdao fakturu i iskazao poresku obavezu (tako oni kazu).
Cim si izdao fakturu isto si na kraju dosao verovatno i uobavezu da u buducem periodu treba da platis i porez na dobit.

Elem, svi ostali posle dodatni troskovi po pitanju poreskih i ostalih davanja a sto se placanja po osnovu propisa istu ovu nasu nemoralnu drzavu ne zanima da li imas ili nemas.
Oni ti udare kamatu, kazne i ostale nepopularne mere kako bi se naplatila.

Ovo vazi za zemlju Srbiju.

Skrecem paznju da ovo nije moje misljenje vec nacin kako to stvarno jeste.

Takodje budi i svestan da smo mi jedina zemlja koja u svom goidsnjem budzetu koji usvaja narodna skupstina jos uvek postoji stavka prihodi od poreskih i sl. kazni gde se tu planiraju sredstva koliko ce biti prihod od toga u budzet te tako svaki dalji pomen i komentar nacela obzira poreske prema nama je izdasan!


@pctel tako je - treba sve iskoristiti sto zakon dozvoljava a oni neka se mrste do kraja godine i od pocetka do kraja godine - oni su placeni od nas gradjana i poreskih obveznika da rade jer im je to posao a ne da igraju e-karte u radno vreme i grickaju semenke.

Ja bih malo izokrenuo redosled:
Ne pravi se DOO da bi tražio krivine u poreskim zakonima nego da bi poslovao na "normalan" način?
Kakva blažena naivnost!

Svako ko je iole u toku sa modernim ekonomskim trendovima zna da ako ne umes da optimizujes troskove nego delis "i sakom i kapom", konkurencija ce te pojesti, nema te! Najvece svetske multinacionalne kompanije "traze krivine", prebacuju poslovanje tamo gde su poreski troskovi nizi. Koliko ces da prihodujes, to najmanje zavisi od tebe, vise zavisi od nekog tamo random indijca. Postoji odredjena kolicina posla na trzistu, odredjene cene su se formirale i to je to. Ali, na troskove itekako mozes da utices. Ako si dobro organizovan, imas 3 radnika sa troskovima koje imas za dva ako si lose organizovan. Ili, imas dva koje jedva placas, a ako se dobro organizujes onda im svako malo dajes neke bonuse, stimulacije i povisice. Placanje vise poreza nego sto zakon zahteva je prilicno budalasta poslovna strategija.

Ustvari, jako mnogo firmi ima dobit, a nema od cega da plati porez (ako su lose organizovani). Ja sam cesto bio pred takvom situacijom.
Naprimer, 31.12. te svi zivi zovu da kupe neki softver/uslugu. Traze racun odmah, placanje za x meseci, a isporuka - kad stignes. Ti se naravno radujes takvom iznenadnom poslovnom uspehu, osiguras sebi poslove sa pola naredne godine, ali kad saberes - fakturisao si milione, na njih treba da platis porez na dobit, a naplatices ih ko zna kad (desavalo se i nikad!). U takvoj situaciji meni se pali alarm u glavi, zovem druge prijateljske firme slicne delatnosti, ugovaram da mi budu podizvodjaci za deo poslova, pokupim od njih racune,u manjim dobit, ostavim sebi par % provizijicu i tamo negde pred ponoc u novogodisnjoj noci izlazim iz firme umoran ali zadovoljan sto sam uspeo da umanjim sebi kolicinu posla, samim tim i dobit, samim tim i porez, pa cu imati od cega da ga platim. Meni se desavalo da 31.12. izdam toliko racuna koliko i za celu prethodnu godinu!!! Da nista nisam uradio, zavrsio bih godinu sa milionima dobiti na papiru i praznom kasom. Nasuprot tome, neke firme 31.12. vec u 11h iskljucuju telefone i polako se razilaze, a onda narednih pola godine se pitaju zasto nemaju posla i kako smo ja i moje prijateljske firme pokupili sve poslove na trzistu

Postoji lek za to ludilo koje nastaje svake godine 31.12.
Zakon je omogucio firmama da izaberu kad ce da im bude nova godina ukoliko ne zele da bude 31.12.
Tako naprimer, ja sam radio sa Siemens-om, njima je nova godina 31.07. pa samim tim i porez obracunavaju ne za kalendarsku godinu, nego za svoju. Ja sam uvek zeleo da promenim datum nove godine, ali nikad nisam smogao snage da to uradim, jer kad jednom pocnes po jednom kalendaru, poprilicna je batrgancija da promenis.
Zato je savet za sve koji tek pocinju - izaberite da vam nova godina bude tamo negde krajem leta-pocetkom jeseni. Mnogo manje ce vas kasnije boleti glava.

Imamo idiotsku državu, ne samo zbog ovoga. Išao sam nekoliko puta godišnje poslom u jednu štampariju ovde, i vlasnik kupio novu 4-bojnu mašinu, mislim da je neka japanska, ne sećam se imena, ali automatski ubacuje CTP ploče itd.
I čovek je jurio sve dužnike da mu plate poslove koje je odradio, jer je upao u problem zbog države - ispalo je da mora da plati porez za tu mašinu nekih 4 miliona dinara (ili porez i carinu, ne sećam se), a to mu država kroz povraćaj PDV-a vraća nakon 3 meseca ili tako nešto.

A zar ne bi bilo normalno da ti država to u startu odbije, nego se koristi sa tih tvojih 4 miliona dinara nekoliko meseci?

Ili na primer uvođenje PDV-a na računarsku opremu... gledam neke cene, npr. server koji košta 500.000 dinara, a neophodan je osrednjoj firmi za neki posao, u stvari košta 600.000 dinara zbog tih 20% PDV-a. I umesto da ti u startu bude taj PDV izostavljen, kao što je bilo ranije (firme su mogle da kupuju bez PDV-a, ali su mnogi muvali pa su preko firme kupovali opremu za privatne potrebe, a vlasniku daju pare na ruke), nego ti sad platiš opremu nekoliko miliona dinara i onda čekaš nekoliko meseci da ti država vrati ono što je mogla i u startu da ti odbije.


A sa druge strane, zbog minimalne (prijavljene) plate neko plaća deci vrtić upola cene, a tu decu dovozi u autu od 70k evra...

predlazes onda da se dnevnica isplati odmah pre puta direkt na tekuci Direktora ? To bi bilo i logicno. Ne znam da li se mora pravdati tih 50 evra na dnevnicu, mislim pred inspektorom. po meni logicno je da ne jer Dnevnica je i neka vrsta obestecenja zaposlenog zbog stresa puta, posla i bivanja van mesta zivljenja ?!

Pitam te jer sam gledao neke platne listove gde se uredno i taksativno navode sve stavke isplate plate: topli obrok, dnevnice, naknade zarade, razlike zarade...

inace u Zakonu o radu clan 48 Direktor i jeste izdvojen u odnosu na ostale zaposlene. Zapravo to je funkcija i koliko sad cujem krece se polako u pravljenje platnih razreda sto ce eliminisati definitvno platu na crno. Recimo drzis ekonomistu ili inzinjera na minimalcu, hehe oricam ti pricu. medjutim direktor i nije posao kao ni vlasnik vec vise funkcija. Citao sam da je prosle godine valda u NS prosecna direktorska plata bila 98000 dinara. Ali po meni direktor i to narocito kad je i vlasnik firme bas i treba da se prijavi na minimalac sa bonusom na kraju godine. Znaci da ide na zacelje kolone kojom komanduje dok ne ostvari rezultat. A kad i ako ga ostvari zna $e. :-)

PDV je dobrovoljan do prometa od 8,000,000 posle je obavezan. Ko se dobrovoljno prijavi za PDV u toj godini poslovanja mesecno mu stize naplata PDV i tako i sledecu godinu. Ako nije presao ni tada 8mil onda ide na tromesecno placanje odnosno kvartalno.

Ako je neko preplatio PDV onda treba videti ima li pravo da trazi povrat PDV. U nekim slucajevima to nije moguce recimo kod nabavke robe, jer se nabavljena roba ne vodi kao trosak dok se ne proda tj nabavkom robe na strani aktive smanjuje ti se tekuci racun, ali ti raste inventar ili kako se vec zove. Kad prodas robu onda inventar prelazi u troskove na pasivu a raste ti tekuci racun. Prakticno cim nabavis robu ti imas kredit kod PDV jer si platio PDV ali kad prodas neku stvar onda ces dugovati vise PDV pa ce se to nekako prebiti.

Razumem da je logicno da kod nabavke nekog osnovnog sredstva imas pravo na povracaj PDV. Dakle da se razumemo ako si preplatio PDV ti imas pravo od poreske da trazis povrat, ali samo ako imas pravo na povrat. treba samo iscitati zakon o PDV i sve ce biti jasno. Ali jbg neko misli da moze biti biznismen a da ne zna sta je kontni okvir jer "TO RADI KNJIGOVODJA"

e pa koliko zna tako ce i proci.

po meni zaista je pederski sto je ukinut povrat PDV za nabavku sluzbenog automobila. Prosto ne mogu da verujem da neka firma moze bez auta ili su predvideli da direktor izadje iz sedista kompanije pa zove taksi da ide negde poslom ? I to ne samo sto su ukinuli povrat PDV nego ako firma kupi auto od firme ova joj zaracunava PDV, ali kao osnovica za poresku amortizaciju uzima se cena auta bez PDV !!!

sva sreca pa su makar automobile pomerili u III grupu amortizacije po stopi od 15%.

Moze da se isplati akontacija. U nalogu za sluzbeno putovanje napise se da zaposlenom sleduje akontacija od X evra/dinara, potom kad se vrati vrsi se obracun troskova sluzbenog putovanja koji pokaze da li jos treba da doplatis ili da vratis. U praksi je gotovo nemoguce pogoditi iznos u dinar, na primer na putnom nalogu imas zaheftane i putarine koje ima da izgubis silno vreme ako bas hoces unapred da tacno ukalkulises. Ne znam sta si mislio pod pravdanjem? Mora da postoji odluka direktora o sluzbenim putovanjima. U odluci se precizno definise koja je procedura oko sluzbenog putovanja, ko izdaje nalog, ko ga odobrava, ko ga obracunava, koliko iznose dnevnice za zemlju i inostranstvo, za koliko sati sleduje jedna dnevnica, ima li polovljenja ili nema, koji dodatni troskovi se priznaju. Inspekcija veoma voli da kontrolise te odluke da li su u skladu sa zakonom, ako jesu potom letimicno pogleda nekoliko naloga sa pratecim obracunima i ako su u skladu sa odlukom konstatuje da je sve u redu.


Cak i na ovoj temi je citirano koje stavke predstavljaju zaradu, a koje ne. Nije zabranjeno da se zaposlenom izda dodatni listic gde je navedeno sta je on sve primio, ali to ne moze biti obracun zarade koji je propisan po zakonu. Ako pravis dva listica, onda jedan pravis u skladu sa zakonom i odlazes u dokukentacijuno isplati zarade, a ovaj drugi je neformalni, informativni, njega ne cuvas nigde. Ja sam uvek tako radio.


Direktor moze da bude izdvojen, tako sto zakljucuje Ugovor o pravima i obavezama direktora i oporezuje se po tom ugovoru. Osnovica moze da bude minimalna osnovica za doprinose (ili cak mora - proveriti, ne secam se tacno). Po tom ugovoru direktor nema nikakve radne sate koje mora da provede na poslu, nego mora da izvrsi obaveze odgovornog lica, pa ako su one 3 sata mesecno, onda toliko ce i raditi. Ako ima takav ugovor, onda nema dnevnice i nema neoporezivi deo zarade, fakticki direktor je frilenser. Ali, to je samo jedna od opcija. Druga je normalan ugovor o radu, gde za direktora vaze ista prava i obaveze kao za svakog zaposlenog. Zakon o radu za sad precizira samo minimalnu zaradu i uopste nikad niko nije bio u obavezi da nekom isplati ni dinar vise zbog njegove strucne spreme ili funkcije. Platni razredi su pominjani za drzavne cinovnike, nikad nisam cuo da ce imati bilo kakvog uticaja na privatne firme.

Da. Ostaje ti opcija nekog Dodge Ram, Ford Ranger, Mitsubishi L serije ili slicno vozilo ako hoces da ostavis utisak moci, ili Fiat Punto Van ili slicno,ako hoces da budes ekonomican. Za takva vozila imas pravo povrata PDV-a kako za nabavku,tako i potom za gorivo, delove, odrzavanje i sve ostalo vezano za taj auto.

Bilo u početku uvođenja PDV-a, posle su menjali i do nekog iznosa ne možeš da budeš u PDV sistemu sve i da želiš.

hteo sad da kazem kad ti inspekcija kontrolise troskove sluzbenig puta. Jasno je da moras dokaz da si platio kartu avionsku ili goivo i trokove smestaja,a za Dnevnicu da li moras da polazes racune kako si je platio ili si slobodan da je uzmes kao nesto sto ti pripada samo po sebi.



mozes fakultativno da udjes niko ti ne brani. (clan 33 zakona o pdv)

Obrazac putnog naloga ima na poledjininobracun troskova sluzbenog putovanja. Tu priheftas sve sto nije racun (naprimer putarinu), upises tacno za koji datum od koliko do koliko sati sleduje dnevnicanu kolikom iznosu i kad podvuces crtu dobijes rezultat koliko tacno treba platiti. Potrazi na google obrazac nalog za sluzbeno putovanje, pa ce ti biti jasnije. Firma apsolutno nista ne sme da isplati bez papira kojim se to pravda.

Sama isplata dnevnice moze da bude gotovinska sa blagajne, ili na tekuci racun. Generalno isto kao i plata. Trend je da se vremenom isplata plate i dnevnica preko blagajne ukine. Za sad nije eksplicitno zabranjeno (zakon kaze da firma mora da posluje preko racuna, ali ne definise nikakvu kaznu ako se radi u kesu).

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 19.12.2020. u 17:31 GMT+1]}

opet me nisi raumeo sta te pitam. Da li dakle te inspekcija kontrolise kako si potrosio dnevnicu od 50 evra ili ne moras pravdati troskove jer to je tvoja dnevnica. Dakle govorim samo o dnevnici naravno da za troskove prevoza i smestaja koji ne ulaze u Dnevnicu moras priloziti racune hotela, aviona, goriva itd...

Aha to. Ne kontrolise kako si potrosio dnevnicu, ali kontrolise da li si tog dana jeo na racun firme (imao neki poslovni rucak,ili pun pansion) jer sme ili jedno ili drugo.

da prakticno njih najvise interesuje da li se taj put i zaista desio. Kopija pecata u pasosu, racun hotela, avionska karta, sipanje goriva u inosranstvu.

Da dobro je znati da sluzbeni put potpuno zaobilaze platu u smislu poreza i doprinosa, a sve se oriznaje kao oporezivi trosak firme. Sto je izuzetno dobro za direktora-osnivaca.

Često idem za Sarajevo i nemam ništa od ovoga (pređem sa ličnom kartom, klijent me smesti u stan, idem onim kombi prevozima koji ne izdaju račune), skidam tu siću za službeni put i nisu me proveravali. Jedino da sačuvam fiskalne račune iz Mrkvice ili Sača. B)

Ček’, ček’, jesu li to oni vratili kako je nekad bilo da možeš da podižeš i više od 50 EUR dnevno ako pokriješ računima? Ili moraš da pravdaš i za ovih 50 eura?

Mislim da nije zdravo da to tako radis. Na tvom mestu ja bih otisao pravac u policijsku stanicu da podnesem zahtev za pasos. Ovako, poreska inspekcija moze da te dnevnice proglasi za fiktivne, blokira ti racun i naplati porez, doprinose i kaznu. Fiskalne racune zaboravi, na njima ne pise da si ti bio tamo, mogao je bilo ko da ih donese, a neoporeziva dnevnica vazi samo kada zaposleni putuje, ako je putovao neko drugi, onda mora da se plati porez i doprinosi. Posle ti mozes njih da tuzis, nadjes svedoke i dokaze, placas advokata, gubis silno vreme i nakon konacno mnogo godina mozda dobijes svoje pare nazad. Zar se to sve isplati da bi izbegao trosak za pasos od ~50 evra?!

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 04.01.2021. u 19:15 GMT+1]}

Nisu vratili, uvek je moglo. 50 evra je za ishranu, to ne pravdas, ostale troskove plus na to.

ako podele bonusa za 12. platu ima tu jedna zackoljica.

npr 12. plata se obracunava i isplacuje u januaru, a poslovna godina se zavrsava 31.12. to znaci da bonus na 12. platu ne moze d udje niti da umanji poresku osnovicu.

Uzgred vidim da se u HR porez poceo naplacivati ne prema fakturi nego prema naplati. Ne znam kako je u SRB?

Ukratko - datum isplate je skroz nebitan, isplsta moze da bude i nikad.
Gleda se datum kad je nastao dug. Ako postoji papir po kom nastaje neki dug firme prema radniku dana 31.12. onda to ulazi u troskove za tu godinu, nebitno kada ce biti isplata i da li ce ikada.

PDV po default-u prema datumu fakture, jer naplata isto moze da bude nikad...
Ima tu neka mogucnost da se pise molba za obracun po naplati, pa ako se ispune nekakvi uslovi onda mozda odobre, ali je previse komplikovano, nisam cuo da je to neko uradio.

znaci ti si maxibonus koji jede profit i prebacuje max osnovicu za doprinose isplacivao uz 12. platu ? D/N

sa druge stranne obracun plate i isplata vrsi se po okoncanju meseca, dakle najranije 1. u narednom mesecu zar ne ? To verovatno znaci da zadnju platu moras kontirati kao obavezu vec 31.dec?

Sinoc bas naletoh na ovo , znam da je iz HR ali da li su u Srbiji isto uveli da ti se racuna profit tek kad si je naplatio a ne kad si izdao fakturu.

https://www.youtube.com/watch?v=RO019RAXMFs

Prema vama preporucuje se da se osoba koja je ujedno i zastupnik doo firme zaposli u istoj?

Samo treba proceniti koju zaradu sebi da dodeli.

Tako vecina razmislja, mada nigde izricito ne pise. Sto se mene tice, ako firma zavrsava sa radom na primer 31.12. u 14h, taj radni mesec je prosao tada a ne u ponoc i obracun/isplata plate za decembar moze da ide 31.12. u 14:01h. Svako ima pravo da to moje tumacenje pobija kao protivzakonito, ali to niko nikada nije probao da radi, tako da ne mozemo znati koliko bi taj bio uspesan u tome

Vecina, ogromna vecina DOO u Srbiju su jednoclana drustva a od tih jednoclanih ogromna vecina ima Direktora koji je ujedno i jedini clan Drustva. Dakle najcesci slucaj.

Nema nikakvih zakonskih prepreka da se Direktor zaposli u DOO ciji je vlasnik, stavise clan 48 Zakona o radu predvidja mogucnost da Direktor zasnuje radni odnos, a ako ga nije zasnovao onda mora zakljuciti ugovor s DOO o pravima i obavezama Direktora.

Naravno da obe ove varijente podrazumevaju da se Direktoru odredi ili visina zarade ili visina naknade ako radi van ugovora, a to odredjuje Skupstina. Skupstina imenuje Direkatora i predsednik Skupstine ili clan potpisuje ugovor sa Direktorom. Direktor ne moze sam sebe da primi.

Direktor inace odredjuje kolika ce svakom biti plata narocito ako je firma mala i nema interne pravilnike, tako da nije problem da kao vlasnik i u funkciji Skupstine odredi platu i za sebe kao Direktora.

Bitno je kad je nastala obaveza a ne kad je proknjizena. Tako da ako je tebi plata obracunata i isplacena 4. januara to je za firmu trosak za decembar jer je u decembru nastala obaveza. Ako i tu nesto izvoljevaju moze se bonus lepo isplatiti i uz bilo koju platu nov, okt, julsku

Sve to jeste kako kazes, nego licno ne preferiram da firma po zavrsnom racunu koji se pravi sa presekom na dan 31.12. bude u dugovima do guse. To ostavlja mrlju pri nekim analizama za neke potrebe. Iz tog razloga preferiram da 31.12. zakljucim radno vreme ranije, proknjizim i pustim plate, narocito ako su milionske
Ali nije uopste obavezno da drugi slede moj primer i nacin razmisljanja.

Nema tu univerzalnog saveta, treba izvrsiti procenu za sebe na osnovu svojih parametara. Mozda generalno ako tek pocinjes i jedva sastavljas kraj sa krajem onda za pocetak bez radnog odnosa, iz vise razloga:
1) nameti za minimalnu zaradu su ako se dobro secam malcice nizi
2) knjigovodje obicno znaju da imaju jednu tarifu za DOO bez radnika, a drugu za DOO sa radnicima (1 radnik znaci sa radnicima)
3) potrebno je znanje vise zakona koji se odnose na zaposlene i gomila pratece dokumentacije o radnicima (gramaticki je mozda pravilnije reci "radniku", ali sa tacke gledista zakonodavca je isto). Moras imati sve ugovore, anekse, platne liste, resenjano godisnjim odmorima, dokument o troskovima dolaska i odlaska sa posla, obuke za bezbedan i zdrav rad, provere mikroklimatskih uslova radne sredine i jos sto cuda koja ako nemas radnike nemas tu brigu, a ako imas onda imas.

Nisu mi problem ti "standardni" troskovi, svakako ulazim u samostalni posao zato sto je unosnije.
Vise razmisljam u smislu kako da optimizujem troskove.

Moje neko logicno razmisljanje jeste da dodelim sebi neku platu, ne minimalnu ali ne bih ni da preterujem. Jer ako sebi propisem veci iznos onda gubi smisao sto sam uopste otvarao doo.

I da na taj iznos mogu uvek da racunam a da ostatak gledam kako da maksimalno iskoristim.
Ne plasim se tih peripetija koje donosi sa sobom doo, nece mi biti problem da sve te procedure ispostujem.

Vise mi je u glavi dilema da li dobro sagledavam situaciju jer na primer kada sam neke knjigovodje pitao ovo sto ste predlozili, da osoba moze sama da odredi pocetak i kraj obracunske godine vidim da me cudno gledaju. Pa onda pokusavam negde zdravom logikom da dodjem do nekog zakljucka, jer mi se cini da knjigovodje mnoge stvari rade po nekom automatizmu i da su navikli na repeticiju pa im sve nepoznato deluje kao da su pali s marsa.

Prema pozitivnim propisima Republike Srbije ne postoji bolji način za optimizaciju troškova plate direktora u d.o.o od toga da Direktor zasnuje radni odnos.

Druga opcija ti je da ne zasnuješ radni odnos pa da radiš za naknadu ali tada čak i ako odrediš naknadu od nula dinara što možeš jer je firma tvoja tek si počeo nemaš još prihode itd moraš da platiš doprinose na minimalnu osnovicu.

Sa druge strane ako si se zaposlio moraš sebi da isplatiš višu zaradu od minimalne to znači svaki mesec firma treba da budžetira oko 63000 da bi isplatio sebi neto od 40000. A o optimizaciji možeš više pročitati npr kod isplate bonusa jer za obračun zarade postoji maksimalna mesečna osnovica doprinosa.

Ako nisi zasnovao radni odnos nemaš maksimalnu osnovicu a i porez na zaradu nije 10% već 20%.

Nedavno sam naleteo na ovaj portal koji nudi uslugu registracije firme u Americi: https://mojllc.com/

https://www.youtube.com/watch?v=qK-Wii3LT84
https://tmconsulting.co.rs/ves...e-u-delaware-prednosti-i-mane/

Kao glavna prednost navodi se pristup servisima koji nisu standardno dostupni.

Sta raditi u slucaju otvaranja DOO iz radnog odnosa, gde zapravo planiram da jednom u 5-6 meseci skinem sebi bonus, zbog manjih doprinosa na veci iznos.

Da li zapravo bonus mogu isplatiti sebi na taj nacin, ako se prijavim kao direktor, ili je mozda resenje da sebe kao fizicko lice prijavim na dopunski rad?

To ti je najbolje da odeš kod nekog dobro verziranog knjigovođe da ti objasni šta je najisplativije da radiš.

DOO nije baš jeftin. Oostoji tu gomila troškova koji su obavezni samo zato što imaš DOO.

Istraži preduzetnika sa ličnim obračunom zarade. Tu ima nekih mogućnosti da se minimizuju troškovi.

A uvek možeš da registruješ paušalnog preduzetnika iz radnog odnosa i da ga držiš neaktivnog, to jest aktiviraš ga samo kad imaš neki posao da uradiš. Tada se porezi i doprinosi obračunavaju samo za dane kada je preduzetnik aktivan.

DOO nije uopšte skupo da se ima.
Jedino što se razlikuje u odnosu na preduzetnika je to što bi morao da vodiš knjige, ali ako ti je DOO dopunska delatnost, trošak je oko 100EUR godišnje, za pravljenje godišnjih finansijskih izveštaja.
U zavisnosti od količine knjigovodstva, može biti i nekih mesečnih troškova za knjigovođu, ali sve zavisi od dogovora. Recimo, za moj DOO knjigovođa knjiži promene jednom mesčno, radi godišnje izveštaja i to me dođe oko 200EUR za celu godinu.

DOO može imati 0 zaposlenih. Ako si osnivač, možeš, a ne moraš da budeš i direktor. Ako si zaposlen, možeš samo da radiš po ugovoru kao direktor, za neku simboličnu cenu.
Ja sam 10 godina imao 0 zaposlenih, a poslednjih 5 sam "zaposlio" ženu, čisto da joj ide staž.

A to mi je treći DOO čiji sam bio osnivač i vlasnik.

Još jedna stvar, ako osnuješ DOO, moraš da imaš na ličnoj karti sertifikovani potpis (ti ili onaj ko će biti direktor), jer se sada svi izveštaji predaju elektronski. Može i tvoj knjigovođa da preda izveštaje za tvoju firmu, ali ti kao direktor moraš da ih elektronski potpišeš.
Sada je osnivanje doo mnogo jednostavnije nego kada sam ja to radio prvi put 1994. Sve se završi u banci i APR-u.
DOO može da se prijavi i u stanu u kojem živiš, možeš, ako se dogovoriš sa knjigovođom da prijaviš na adresi gde ti je knjigovođa, možeš da daš adresu firme i adresu za prijem pošte, koja ne mora da bude ista kao adresa na koju registruješ firmu.
Nikakvi uslovi ne postoje za prostorm, osim u specijalnim slučajevima. Recimo apoteku ili neku bakalnicu ne možeš da otvoriš bilo gde, mora da se zadovolje neki higijensko-tehnički uslovi, ali programeru sedište firme može da bude kauč u sobi...