Imaš bruto i neto zaradu, pa ti sad vidi ko plaća doprinose.

Poslodavac placa doprinose, ali sa novcem koji je zaposleni zaradio.

Problem nastaje ako zaposleni ne zaradjuje dovoljno, onda je poslodavac u minusu a on mora i dalje da mu placa doprinose, ili ako poslodavac ne uplacuje doprinose radniku koliko ima platu.

Doprinose plaćaju i poslodavac i radnik.
Poslodavac plati 14% za penziono, 5,15% za zdravstveno i 0,75% za nezaposlenost.
Radnik plati 11,5% za penziono, 5,15% za zdravstveno.

Ako si preduzetnik onda plaćaš sve:
25,5% za penziono, 10,3% za zdravstveno i 0,75% za nezaposlenost

To su doprinosi. Plaća se i porez od 10%


Pogledaj na netu Bruto 1 i Buruto 2. Ima i više kalkulatora kako se preračunava. Ono što radnik dobije na kraju je neto kada država uzme sve što joj treba.

Formalno , zakonski je ovako kako je @ component napisao .

Deo placa radnik , deo poslodavac .


Realno sve placa radnik , jer radnici rade i zaradjuju i za poslodavca i za sebe .

to je to

hvala

A poslodavac ništa ne radi, čita novine po ceo dan? Nit je uložio u posao, nit organizovao, ni magacin, ni prodaju, ni marketing, nit je sve to posao, nego samo čita novine dok radnici zarađuju? I naravno zapošljava i otpušta radnike, ako nije organizovao hr sektor?

Ja mislim da zajedno rade poslodavac i radnici, i zajedno plaćaju nezasitoj nazovi državi.

Realno obicno sve placa kupac proizvoda/servisa firme koja zaposljava tog radnika - odatle dolaze pare u firmu, bez kupaca moze radnik da se cese :-)

Takodje, sve i da se ovo ignorise i da se "dogovorno" uzme za "kraj" lanca sama firma, radnici firme nisu nuzno najveci kontributori u isplatama.

Faktori kao sto su trziste (ponuda/potraznja) i nivo specijalizacije/posebnosti proizvoda obicno cesto vise uticu na cenu nego cena rada (osim u slucajevima gde je sam rad visoko placen).

Ili ako organizacija nije uopste takva, nego recimo neki investicioni fond - plate radnika, prakticno, placa sledeci nivo ispod (u sta vec fond investira) i tako dalje.

Zbog toga je pravilno reci da poslodavac isplacuje plate, placa deo doprinosa - a drugi deo dopronosa placa radnik. Svi ti doprinosi se obicno skidaju pre nego sto neto plata legne na racun i to je to.

Razmisljas vrlo primitivno , ne u nekom uvredljivom smislu , vec u smislu davno prevazidjenih istorijskih kategorija .

Danas imamo slucajeve da su poslodavac i radnik jedna ista osoba ? Ko li tu placa ?

Druga kategorija je ono sto se u razvijenom svetu odavno desilo , a i kod nas je razdvajanje Vlasnistva od upravljanja kapitalom !

Znaci Vlasnik je poslodavac i on ne radi nista osim sto je vlasnik .

Svi ljudi koji vode firmu , menadzeri su takodje neka vrsta radnika ! Tako je na zapadu XXX godina . Postoje izuzeci , ali oni su beznacajni za ogromnu vecinu privrede , zapadnih drzava .


Ovo sto Ivan pise iako je prica drugacija , svodi se na isti odgovor . Osim sto on savremenije razmislja

Ako ne ugovaras platu, potpuno sve jedno.

Obojica? :) Kao problem vidim što funkciju stavljaš ispred osobe, dakle nisu poslodavac i radnik jedna te ista osoba, nego jedna te ista osoba ima ulogu i poslodavca i radnika.

Ali nema veze sa gornjom temom. Primetio sam da ljudi koji su više bili u ulozi radnika više smatraju da radnici zarađuju i za sebe i za poslodavca, a da ljudi koji su više bili u ulozi rukovodećeg kadra, direktora, gazde, upravnika .. više smatraju da poslodavac plaća sve dadžbine, doprinose, isplaćuje plate radnicima itd... što će reći zavisi iz kog ugla ko gleda, a nit radnici mogu raditi na livadi, nit "poslodavac" može opstati bez radnika, ako mu je takav posao.

Po mom mišljenju trebalo bi, ako su normalni odnosi i lepo uređeni, da rade zajedno, a to što je država izmislila termine sumnjive vrednosti "na teret radnika", "na teret poslodavca" je uradila zbog sebe, da bi lakše otela, da bi hranila svoj birokratski aparat, koji će uzvratiti tako što će izmisliti novu stavku za otimanje, na primer: "na teret kupca", ili "na teret distributera", ili "povraćaj poreza" ili neku tako mentalnu vratolomiju, nebi trebalo da zbunjuje, svi koji rade i "poslodavci" i radnici odvajaju za državu, jedino je termin "poslodavac" malo bezveze po mom mišljenju. Morao bi prethodno da posltoji posao sam po sebi nekako, da bi ti bio "poslodavac" pa dao taj posao nekom da ga izvršava, to je ono što je arhaično ovde, a bilo je nekad (a i danas delimično, radno mesto kao nagrada partijskom poslušniku u vreme sveopšte nezaposlenosti) u socijalizmu. Danas više i "poslodavac" i radnik moraju da smisle i posao, i distribuciju, i plasman itd...



Dobro, ali zašto ga onda ne zoveš vlasnik, a ne poslodavac?

Te zašto misliš da je imati u vlasništvu nešto = ne raditi ništa? U najmanju ruku mora prvo radeći da zaradi da bi mogao da kupi nešto da ima u vlasništvu, ili da nasledi, (ili otme jbg..) u oba slučaja je rad u pitanju, u drugom slučaju mora da pristane da nasledi nešto i potpiše pristanak, pa tek onda na primer sazna da firma ima dugove a ne profit itd..., mora da odabere direktora koji će da vodi poslove, i to je neki rad, mora se šlihta na odgovarajućim mestima itd...