Meni bilo 33.6Kb na dial up modemu kuci. Posao ne racunam. I bilo po satu, papreno skupo uz to sto je i racun za telefon isao.
I tako sam terao dial up sve do 1.1.2006. kada je moja kablovska uvela broadband internet.
E tad kad je skocilo na 256kb, to je bilo ozbiljno :P
Inace skidao se mail preko uucp, koga se verovatno niko ne seca.

... osim nas "penziogramera". :-)))

UUCP sam podesavao na starom vaxu davne 1993, za razmenu mejlova sa svetom izmedju 1992-1996, kada su nas isekli s Bitneta. Secam se kako to cudo nije htelo da radi sa bilo cim drugim osim sa serijskim portovima. Sta mu sve nismo pokusali da radimo i nije vredelo - softver je bio hardkodovan da se poveze sa "tty" drajverom i to je bilo to. I nista, uzeli smo par zicica i DB25 konektora, napravili null-modem kabl, povezali jedan port s drugim i "prevarili" UUCP da prepozna tu petlju kao modem. Posle smo dodali neku skriptu da se to cudo loguje na sistem, odatle se kaci na X.25 ... startuje uucpd na nekoj masini u Americi ...

Ja u firmi, negde 1996, sa Eunetom, isla je razmena mail-a i poste(newsa) prek odial up modema, takodje serijski. Secam se kolko
sam se mucio to da nastelujem u firmi. A socijalne mreze su bile usenet, koji sam citao sa readnews ;)
https://en.wikipedia.org/wiki/Rn_(newsreader)

Ne treba zaboraviti ni naseg domaceg pradedu svih socijalnih mreza, iz pre-Internetske ere - SEZAM (onaj bez nastavka "Pro"). A koliko vidim, negde se pominje i YUMBO iz 1986, taj je verovatno blo cukundeda socijalnih mreza. :-) Hrvati tvrde da je Zagreb BBS bio prvi u YU, ali dobro ... kako god. To su bila mesta gde se blejalo do sitnih sati, u ritmu od 1200-2400 bit/s ... uz zucne rasprave o svemu i svacemu.

Na ETF-u smo krajem 80-ih imali vaxove pod VMS-om, uvezane sa slicnim masinama sa ostalih ex-YU univerziteta, na njima smo imali i DEC NOTES. To je bila neka vrsta "akademske" socijalne mreze, gde su rasprave bile jos zucnije. I cak i za danasnje "demokratske" pojmove prilicno smele i naravno izuzetno politicki nekorektne. :-) Od svega toga ostatose samo dugmici ... pardon vicevi (u originalnom formatu, YUSCII - sa sve "]evap~i]ima" ... :-) ).

Beri:"iz pre-Internetske ere - SEZAM"

Daaaaaaaaaaaaa, video sam kako izgleda kad sam isao u redakciju racunara.
Jedno 16 dial up modema koji su blinkali ;)
Imao sam i ja nalog na sezamu, mada nesto nisam diskutovao, nego skidao
literaturu.

Haha vas dvojica ste stariji... ja se tog pre-Internet vremena secam samo kao lurker - moj prvi ISP "od kuce" je bio SezamPro, koji sam uplatio posto mi je izvesni Danko Jevtovic iz Jugodate :) zamenio neki raspali softmodem (koji nikada nije ni proradio) sa postenim USRanim sa komentarom da sad sa postenim modemom moram da se pretplatim i na postenog provajdera - SezamPro :)

Mislim da je to bilo oko nove godine 96-97... te inicijalne muke sa kojima ste se zlopatili (VSAT i sav taj jazz) su bile ispeglane "odavno".

Sto se "parastosa" tice, bas sam negde skoro citao (da li YC ili gde god) za ovaj fenomen - naravno, ciklican je, i vec imamo nekoliko generacija koje pricaju kako je "internet iz njihovih ranih dana bio pametniji"...

Prava istina je da je "internet iz njihovih ranih dana" bio ekskluzivniji - pa je i logicno da je sadrzaj bio "pametniji" ako su se oni nasli u toj ekskluzivnoj grupi.

Medjutim, sva ta ekskluziva ne bi vredela ni 5 para da sistem nije zaziveo - ne samo u Srbiji nego bilo gde.

Zamisli da je uspelo Microsoftu sa MSN-om, ili onim AOL-ima, CompuServe-ovima i... ne zaboravimo Prodigy :) Bukvalno kako rikne korporacija, ode sadrzaj u 3 lepe.

OG "septicka jama" - https://groups.google.com/g/yu.forum.politika :-)

Hahaha, sad se setih i "impulsa" tj. tarifiranja po distanci... koliko se secam, u Indjiji je bio neki dobar BBS (ectasy? tako nesto... :-), u vreme kad su me zanimala intro/demo desavanja. Brate mili, kad se setim racuna i odvaljivanja... A tek "jeftinog telefona" ali samo u 011 lokalu (tj. cak ne i celom 011... ali ajd) - ono 1 poziv "1 impuls", pa se nakacis k'o bandit za vikend hahahaha.

Ivan:"sa postenim USRanim"

US Robotics, o kako sam se radovao kad sam ga nabavio. Tim pre sto Win modemi nisu radili sa Linux-om :P
Moj prvi je bila neka kartica na 2400 bauda, koja je radila, ali to je bila vecnost cekati da se nesto skine.
Onda su dosli ovi 14400 koji su bili znacajno poboljsanje, i na kraju 56k koji je u stvari hvatao do 33.6.
Wooping 4kilobajta/sec ;)

Bane, i ja sam imao bas takav, interni modem 2400 bit/s, davne 1989. Imao je DTMF, ali i mali relej za zemlje treceg sveta gde su jos uvek radile mehanicke centrale s impulsnim biranjem. Taj relej je emulirao zapravo obrtni brojcanik i bas se cuo kako stekce. Veoma cesto desavalo mi se da se taj relej zaglavi, pogotovo kada treba da okrene nulu ... i jedino reset celog racunara je pomagao da se odglavi. U to vreme sam bio podneo zahtev da mi PTT na lokalnoj centrali (Krunski Venac, tada je bila Metaconta 10C, opsluzivala je telefone koji su pocinjali sa 444 ...) omoguci tonsko biranje, ali taj zahtev je zavrsio u necijoj kanti. U medjuvremenu je stigao i bas taj US Robotics i to eksterni i sve moje muke po releju su nestale.

A kad smo vec kod obrtnih brojcanika ... vec zamisljam prevod ovog klipa na srpski: "Brateee, kako ovo radi, bratee ..."

E ali ja sam USRanog dobio za dzabe kao upgrade od Danka hahaha - nisam tad ni znao ko je to (ono, klinac u srednjoj).

Znam da sam kupio neko jeftino djubre (dal je softmodem ili ne pojma nemam) - dosao kuci sav srecan k'o kuce i... proveo pola noci dr*ajuci se. Nikad proradio nije.

Sutra vec besan otisao nazad u Jugodatu - i ladno me primi Danko iz nekog razloga, ja krenuo spremnu pricu... lik pre prekine i kaze, "cek da vidim... (vadi kutiju) evo ti posten modem, ali onda moras i na postenog provajdera da se pretplatis" :-)))) Kad sam snimio PCB rekoh... yes, sir, captain sir :)

Odlicna reklama jbg...

A winmodemi... sta reci o necemu sto nije moglo da postoji pre MMX Pentiuma :)

@B3R1, e bre - imam kolegu radi sprat ispod, lik je jedan od onih kolekcionara. Jedan dan bas pricamo, dotaknemo se pulsnog biranja brojeva... kaze on, e ima on neki nemacki "standard issue" telefon, od bakelita... boga pitaj od kad, kaze radi super.

Moja faca "wtf bre radi super?" - "da, radi super - zvuk bolji od.." - (ja) "ok ok, kapiram zvuk bolji, ALI KAKO BIRAS BROJ JBT?"

Lik: "wtf? pa jednostavno - i pokazuje na sa nekog sajta ili gde god neki mali adaptercic... koji konvertuje impulse u DTMF, kod tebe kuci".

Covek nauci nesto svaki dan :-)

Ja sam se na internet prvi put povezao decembra 1995. preko Openneta, internet odeljenja radia B92, vodio ga moj nekadašnji asistent sa faksa, Dražen Pantić. Organizovao sam da firma u kojoj sam tada radio plaća pristup kako bi svi zaposleni imali email adrese, a uz to je išlo sat vremena dnevno pristupa internetu. Razmenjivali smo email UUCP-om svakih sat vremena, to je radio jedan PowerMac 8100, softver za razmenu (čini mi se da je bio Mac port DOS programa UUPC) rasporedi mailove u mbox svakog korisnika (moja adresa je bila [email protected], imali smo poddomen), klijenti bili zakačeni file sharingom na tog Maca, Eudora na Macu umela da direktno pristupa fajlovima u mbox formatu (ako se dobro sećam, kao adresu servera staviš !uucp!path_do_mbox_fajla), kasnije je moj drug Sloba
LJubišić probao istu stvar da uradi na PC-u, ispostavilo sa da Eudora za Windows nije imala tu mogućnost.

Moj prvi modem je bio neki no-name eksterni 2400 te iste 1989., moj matori (bio pilot) doneo par komada meni i još dvojici AtariSTa koji su dolazili u Klub programera (tada se okupljalo u Domu Omladine). Živeo sam na Vidikovcu nedaleko od centrale koja je na sto metara od okretnice autobusa 23 i 53, takođe Metakanta, kako smo zvali te centrale, uključili mi tonsko biranje pošto smo slali neki zahtev. Prvi put kad su nešto resetovali u centrali isključi se tonsko, ćale išao do pošte, tada je već bio u penziji, ja mu rekao da vidi može li direktno da se interveniše ili ponovo da šaljemo dopis, momci iz centrale videli matorca i učinili mu bez zvaničnog papira, to im valjda bilo bukvalno pet sekundi posla. Kasnije sam ga stalno slao kad se to desi, čim ga vide da dolazi sa 200 grama kafe, jedan ide da uključi stvar, a drugi stavlja džezvu da matori popije kafu sa njima.