[ nenadovic85 @ 31.07.2021. 09:59 ] @
| Ako opovrgneš sve stavove i guraš svoj, neprikosnoveno se ruši autoritet, koncept i zaključena pravila. Ja iskreno verujem da ovo što pišemo, ostaće zapisano ako nigde drugde onda u vremenu. Ne bih da se igram sa vremenom i duhovima prošlosti i budućnosti. Već mi je želja da pokrenem međugalaktičke susrete i sučeljenja stavova. Uzmimo kao premisu "da ja ne znam ništa". I kako bi vi meni opisali Svet u kom živimo i da li uopšte može živo od neživog da se razlikuje? Pokrenuo bih i temu oko rasprave heliocentričan-geocentričan Svemir. S tim u vezi, spreman sam da život provedem kao "nikogović" i da otvorim um i vidim svoje granice. Ne bih se baš poistovetio sa prosjakom ili onim gorštakom koji putuje kroz vreme. Stane i pita me koliko ima sati, ja mu kažem oko osam. On kaže hvala i produži dalje... Nisam mu bio interesantan, a ja sam gledao za njim kao za Bogom. Svi ti silni kučići koji ga prate, duge haljine, kolica u kojima gura neke stvari i dokle? Do besvesti. Bog kaže da ne treba nikog žaliti, jer je to samo naš odraz. Ja sam ga žalio, a zapravo žalio sam sebe što nisam jak kao on i da tako beskrupulozno kuliram život. Video sam šta sam video, iskusio šta sam iskusio, nosim breme mudrosti, saosećanja i ljubavi. I kuda sa tim? Neko bi rekao, nemaš decu, roditelji te izdržavaju pa možeš da se igraš i zanosiš. Ali zar to nije jedan od puteva?Nemam hrabrosti da kažem: "Sve je laž (osim smrti) pa čak i smrt". Šta da radi čovek koji je pričao sa duhovima, pa opet sačuvao zdrav razum. Ovo nije pitanje, više je sentenca. I onda neko dođe pa kaže, pare su sve. I grčevito se bori da ih ima što više. I nikad nije dosta. Fali mu duša. A onda dođu i duhovnici, askete, misionari i monasi, iskušenici, pa kažu, Duh je sve, pa opet uzimaju pare sa ikona ne bi li kupili vino, na primer i malo se opustili. Kuda ide čovek između te dve krajnosti? Moderan čovek, neki bi rekli. Uglavi se u svoju fotelju, čuva je i živi. A na sve to i lažni proroci. I da li su lažni? Nauka, ne malo puta, potire Religiju. Religija potire Nauku. Ili je Religija izvan svega toga pa je ne treba ni spominjati, kao ni ime Božije. I tako, Planeta se i dalje okreće. Možda. U zavisnosti od tačke postojanja i tačke referencije i tačke u vremenu, sve izgleda subjektivno. Neverovali ili DA, neko će iz prošlosti odgovoriti na ovu poruku i vapaj. A onda će se javiti i neko iz budućnosti i sve će se sažmeti u tačku singulariteta. I na kraju, mozak sa svojim senzorima ili ti čulima. Ne veruješ sopstvenim očima, pa zažmuriš nekoliko puta, trep trep, ono nije tako kao što si video nego drukčije. Zašto ne veruješ u prvi pogled, nego moraš da amblenduješ. Večnost je u tome da se sačuva seme mudrosti između paralelnih života. Da, Svemir je geocentričan. A budućnost, tu oko nas, kao i prošlost. Prosto te grebe po leđima i mami da se okreneš. Kad ono vazduh. Ništa. I od svega, kamen čuva. Vreme pamti. A život, samo tren u oku posmatrača. |