Pišem pesme i ne mislim mnogo
neki kažu da ja ovo vogo

šta li znači i sam naslov teme
kada pišem ovde nosim teško breme

od utiska vaših i mojega cilja
samo pišem pesme al' sad reči biram

znam da neću od ovog da zaradim mnogo
ko još čita poeziju pod imenom vogo

a sve vam je prosto i na dlanu dato
sve što sklepam ovde u čitanke bato

može neki lajk a može i smešak
imam neka kola al' sam ipak pešak

kraljeva je mnogo rasuli se na sve strane
neki kažu bolje bi mi bilo da pišem romane

pisao sam tako i romane pre
pročitam par puta pa obrišem sve

vrlo sam kritičan prema samom sebi
nije sve za ljude al da pišem ja prestao ne bi

nek tema zaživi jer za pesme nismo krivi
nek se sklepa rima jer za svakog ovde vala mesta ima.



_{[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 02.08.2021. u 10:05 GMT+1]}

pesma o internetu

postoje neke žice a može i bez njih
internetom sada svaka reč nam plovi

slova, reči i pokretne slike
sve je to za ljude al' i za vojnike

kažu stari od njih je i počelo
vojska pravila oružije moćno

ali narod hteo da bude tog deo
pa je malu mrežu na internet sveo

i ovo je pravo mesto da se ljudi druže
a može i neke usluge da se pruže

niko više ne izlazi iz kuće
internet je tu a napolju vruće

samo molim da deca nam mala
ne nađu nekog, ko nam je budala

i svi sad da pazimo šta ovde radimo
a pametne lajkom da nagradimo

mesto novca tu je lajk
a šta ćemo jesti, mora stupit štrajk

internet je ravan komunizmu ceo
ali baš nas briga i mi smo tog deo.

Samo da podržim temu koja već u najavi deluje da će biti sjajna ...

Sjajne teme ubijaju, zar ne?

Ne, ako neko ima tekst pesme "Priznaj da te oduvala ova moja stvar" iz broja fanzina odbačenih pesama YoPajtas! nek obavezno objavi. Hvala unapred.

Da nije možda objavljeno u ovom broju? Svećice su na naslovnoj strani, a gde su svećice, tu mora da ima i duvanja.

Sada ću da vam pišem o njoj
mojoj jedinoj

znam da je i bosa i žedna
ali mog je srca ona vredna

zbog nje ja ostavljam sve
i zbog nje meni se plače

možda nije tolko jaka
da se uda za ludaka

ali da je verim ja se dugo spremam
jer ni jednu osim nje ja više i nemam

ne znam šta bih sada radio
i ljudima i bogu vazda sam dosadio

možda sam u pesmi našao svoj put
ali pazim da mi neko ne bude sad ljut

o svemu ja mogu da osmislim stih
ali da se živi može i bez njih

probali su neki da u reči stave dela
ali im se smejala tada svita cela

a kad neki govoraši prosipaju reči
ne znaju ni sami da beba zakmeči

i tako ja sam pišem stih jer znam
i tako ja s vama ubijam dušmana.

Misliš

Misliš druže da je meni lako
oko mene ljudi a u glavi pakao

Misliš druže da ja nešto znam
odavno ja sebi više ne pripadam

Misliš druže moj
baš je lako, pucaću, stoj

Misliš sada ti
ko me to raspameti

i ko uze moje dane
od boga blagodarne

imam neku u grlu knedlu
imam neku, al nemam ni jednu

Misliš druže moj, a i drugi misle
kakve su se to reči u meni stisle

I što prosto knjigu ne objavim
ali ja ne živim, ni u snu ni na javi

kud bih ja sa tom popularnošću
kud bih išao sa tim tegom

ovako mogu sa rečima da se zafrkavam
i da nikog baš ne ogovaram

Misliš druže moj da je meni lako
nema više ljudi a u glavi pakao

Zašto stvarno ne objaviš knjigu? Upavo čitam biografiju Šarla Bodlera (http://secanja.com/sarl-bodler/). Čovek je stvarno bio lud. Palio se na prostitutke patuljastog rasta. Uživao u smradu i truleži. Bio je sadista. Spiskao bogatstvo i živeo u dugovima u iznajmljenim stanovima, gde je ostavljao mrtve žabe i zmije... Na kraju ostao je upamćen kao veliki pesnik. Pročitao sam nekoliko njegovih pesama i mogu da ti kažem da su tvoje bolje.

Ako smirim dušu i srce, ako naučim se strpljenju, ako naučim kako s kritikom a kako sa fanovima, možda i objavim. Za to nikad nije kasno. Hvala na pohvali druže.

Nisam gladan, sad sam jeo
nisam gladan, pojeo sam burek ceo

a što mi u stomaku onda neka praznina
pije mi se kafa, ne znam šta cu s njima

s njima što nam dušu vade
s njima što nam nebo gase
s njima što im srce stade
s njima što nas kore sa terase

dal' smo dobar narod ikada i bili
ili su nas drugi u crno zavili

tu smo na putu pa može svako da nas gazi
neki bi bar svirnuli i rekli, pazi

izmedu vekova i zbilje
kadife i svile

izmedu vekova i mora
i starih odgovora

Odavno sam se rastao sa umom
izdao sam kuma, spavao sam s kumom

a neki mi nude presto
ja bih rađe u zatvor za sve resto

ja sam kriv što Srbija nema more
ja sam kriv što nam je sve gore i gore

ja sam kriv što ne znamo kolika nam kuća
seči drva, kidaj pluća

ja sam kriv što me neki žale
ja sam kriv što nemamo pare

ja sam kriv što se ne bojim rata
ja sam kriv što uvek udari brat na brata

ja sam kriv što sam se rodio
nisam znao da sam se dogodio

ja sam kriv za sve resto
neću zatvor, neću presto

Podignuću i ja sablju
visoko u nebo

u dželata pretvoriću telo

ja sam kriv za sve što se desilo
desilo se a nije smelo.

Hej, tu si
evo pišem ti a ti odbrusi

kaži mi samo
kako je tamo,

ima li stvarno rajskih vrtova
ima li zemlje i puteva

kaži mi jel te boli glava
ili ti se samo duboko spava

kaži mi gde ću ja sad
slomilo me vreme a još sam mlad

kaži mi dal da zemlju kopam
niko ništa iskopao nije

kaži mi kad sam gladan šta da klopam
dal boj opet mora da se bije

da sam na tapetu ja to znam
na tapetu sam jer sam sam

i svako me pozdraviti može
a srce veliko ispod tesne kože

što li me vuče da pijem pivo
što kad se napijem mrzim sve živo

i kaži koliko da se protegnem
pa da mirno i ja u zemlju legnem.

Ja znam da mi Srbi mnogo smo jaki
ja znam da smo taki kaki

A znam i druge, isto su jaki
i oni su taki kaki

al' ne znam dal su na suprotnoj strani
ne znam zašto porekla se bojim

Boga mi svima su odbrojani dani
a vojnik crni na suncu se znoji

i kažu opet prizivaš rat
i kažu opet će brat na brat

a ja slušam i tiho se smeškam
rat je samo obostrana greška

Neko će zlo ipak da nas snađe
dal rat ili brat, potpuno svejedno

ko će novi dom da pronađe
šta je to u očima vredno.

Izašao sam jednom, ja sam u grad
besna kola i ludi san

pomislila glava da joj je sve ravno
pa sama u diskoteku pravo

tu su me sačekali neki ljudi
neki se mršte a neki su ludi

devojke oči otvoriše jasno
a ja se svima nasmejah glasno

i poče neka muzika da svira
neki trans od kog se vibrira

i poče tela da se njišu u mraku
a ja gledam kojoj da dam žvaku

počeh i ja da se naglo cimam
nisam drogiran nit droge imam

al me mesto zaludelo skroz
počeh da skačem, oči zatvorih skroz

priđe mi jedna dama
lepa kao da je s ekrana

ja ne znadoh šta da joj kažem
u sebi se tešim, treba mi mlađe

i tako dosta, duboko u noć
dok telo nije umorilo se skroz

izađoh ja na vazduh svež
tada sam kosu terao na jež

udari me neka božja praznina
gledam oko sebe, svak devojku ima

a ja nit pijan nit lud
skamenim se tako, shvatih nemam kud

dođoh kući bahato i glasno
počeh stvari po kući da bacam

ko sam šta sam
ima li mi spasa

probudih materu i oca

poče svako nešto da zvoca
a meni glava da prsne skroz

otišo sam u bespuće neko
u glavi odzvanja, jesam li ti reko

i mirno sedeh na kamen čist
oko mene pade list po list

od tolike sreće, sad mi se plače
ne znam šta me to snašlo

sanjao sam neke apače
a sunce ko da nije ni zašlo

shvatih lagano da sam lud
darovaše mi lep put

a ja ne znam da li bih pošo
ili bih samo u mestu osto

i tako prođe još neki dan
misli sve jače, ja sve više sam

i posle ne znam šta je sve bilo
rekoše zdrav si, samo ti se snilo.

Moram da ti pišem
od ove praznine ne znam da li vazduh dišem

probudim se jednom
i sve mi je bedno

počeh da kašljem ko slon
u grlo ko da čuči avion

cigare bedne ubiše me skroz
bolje da pare dajem na loz

al navika čudna kuka
na ulici sve vuk do vuka

ispili smo zadnje voćne kapi
zasmetali i zapadu i Papi

uzdamo se mi u Ruse
a u srcu čuvamo i gusle

al ništa neći biti
ja da vam kažem

od smrti, živeti je draže

a sad idem da malo spavam
smorio sam i sebe i vas

i sutra ću da se izmotavam
u tome nalazim spas.

Vreme gazi i ne haje
sve se manje čovek daje

ostavlja svu pamet za sebe
a za druge baš ga srce grebe

i tako padne sam u živi trans
ima neki poso, kuću, ženu a tu je i pas

ima neki hobi koji mu znači
a sa sveta otišli su i najjači

zato s Bogom najpre pa posle sa robom
pomoli se ako veru znaš

zato s Bogom najpre pa posle sa sobom
isplači se pre nego se daš.

Lepi su nam krajevi
lepe i sredine

kad se beba rodi,
prvo daš joj ime

Lepe su nam žene,
mi smo lepi ljudi

al' o tome neka drugi sudi.

Pamet sveta odavde potekla
razvila se na sve strane

otišla i deca neka
u tuđini broje dane

da se vrate, pitaju se kome
nisu stekli avione

nisu stekli slavu svetsku
u džepu im novci zvecku

vratiće se, biće kasno
potrošačko društvo jasno

potrošiće svoje pare
na sve bivše im drugare.

Al' to nije neki greh
biće lepo, zavladaće se smeh

svi ti silni rodoljubi
uvek beže kad se život gubi

A seljaka poso čeka,
čuva njega zvezda neka

sa parcele neće svoje
makar nemo svoje proje.

I Bogu je sve to milo,
baš se tako njemu snilo

gazda traži roba svoga
bar seljaka jednoga.

Ispričaću vam jednu priču
ali niko da se ne začudi

mi smo samo mala deca
a tek juče bili smo mi ljudi

ide život unatraške
po glavi nam opet vaške

gazi vreme svojim smerom
eno čovek priča s kerom

i svak živi kako mora
sve dok petli kukuriču

da se živi, i to mora
za detalje pitaj čiču

Svako sebi mesto našo
svak se bori za svoj stav

polako s te reči dečko
da si meni živ i zdrav

A kad ne znaš kuda poći
kad te stignu lude noći

uzmi svesku pa zapiši
za detalje obrati se čiči

I važan je miran san, ja drugo i ne znam
i važne su reči ove, makar sutra bile moje.

I vreme će opet stati, ko će more obuzdati
istorija sve je bliže, a mi uvek u sred krize

Kako pretke dočekati, za detalje pitaj mati
a kad treba vatre, dima, pitaj čiču, on to ima.

Zavukla se neka zima
pod moju kožu
da prostite jes' vrućina
a ja slušam moga Božu

Ako niste znali
Moj Boža je samo pas
evo sad ste to pitali
i ja ću vam dati glas

Mrak je pao
svetla nema
kad kad zucne i sirena

Mrak je pao i ja padam
zar opet da legnem gladan

Nisam gladan zbog što nemam
nego zato što se patim
gledam samo svoj stomak
i od sala da ga skratim

Jedva čekam da usnijem
darovaću sebi san
neći ni s kim da se bijem
evo baš sam umoran.

Pitaju se svi
kako na vlast doći
pitaju se svi
da li može s pomoć stih

da li može neka pesma laka
da nas spase od ludaka

da li može neki ton
ili sopran saksofon

ili mora da se pare zajme
da pravimo mi plakate
da lepimo ajme ajme
posle da se pare vrate

od koga si zajam uzo
taj ti se pod kožu skrio
ne bi li na vlast dopuzo
bio biven ili bio

ponovo će ustat narod
na nas čeka celi svet
svi će reći bravo bravo
u Srbiji vatromet

Klinci vole da se pale
na odvratne te budale
a nemaju od tog ništa
nema puta do skloništa

Prorežimska pesma ova
da nas spase od nitkova
prorežimska glavna slika
šta se iza toga spika

sve se zna i sve je laž
doterali cara do duvara

sve se zna u tome je draž
a prazna nam buvara

i vazda će biti tako, na vlast doći nije lako
a kad vidiš celu sliku sav ti narod na gubitku.

Nisam gledo vesti nekoliko dana
znam, nekima je to i duševna hrana

ne znam šta se po svetu zbiva
kome orden kome robija
kome knjiga kome tapija

neću da me vesti muče
evo sedim ja kod kuće

neću da mi mozak kvare
oštrokondže i budale

ja sam samo dobri bata
od vesti me svašta hvata

i nervoza, celuloza
i mistrija i kirija

pojma nemam šta sam reko, nekima je smešno eto
pojma nemam šta sam hteo dao sam vam život ceo

i od stihova može čovek da zaglupi
neko o sto šakom lupi a neko ćuti, ćuti.

Kad popijem zadnju kafu
biće to oko pola jedan
e do vraga nemam jafu
baš sam prost i bedan

Stihovi te moji lože, o bože, bože
stihovi su tu da tugu razbiju

Jednom sam i ja bio mali
da sam loš svi su znali

odem tako nekud sam
po selu ja razbijam

neke cigle i sitnice
da im vidiš samo lice

kisele ti ove višnje
što me nudiš, nema više

ružne reči ja sam pričo
svakome sam bio drag

jadni moji vaspitači
obrao sam zelen bostan

kad dobijem keca, nisam smeo kasti
smejala se neka deca, kad me otac upropasti

Jesam bio biven al vredelo nije
i opet će da se bije, evo sad će, samo što nije.

Dajte neke lake droge
da izmislim nešto sad

užasno me bole noge
i strašno sam nevaspitan

ja do srca njenog, samo bi hteo
a ona se plaši, pa mi daje samo deo po deo

i do love moram stići
al me bole svi mišići

imam kuću imam stan
al strašno sam nevaspitan

mislim ja da nešto znam, na duši mi svašta leži
ne brini se, mogu sam, ajde beži, beži

Pričao sam ja o svojim problemima
i svi su mi savet dali
sad problema više nemam
ništa meni sad ne fali

ali neću da se gordim nekome će to da smeta
ja ću sebe da zarobim

jer strašno sam nevaspitan.

Zašto ne volim proleće
sve se tad budi i poleće

Zašto ne volim zimu
jer neće hladnoću da ukinu

Zašto ne volim leto
vrućina, eto

Ali zato volim jesen
kad sve pada ili mre

jesen je za pesnike
jesen se diše.

Mi smo jaki i kad gubimo
mi smo jaki i kad vodimo

mi smo jaki i kad spavamo
mi smo jaki i kad sanjamo

mi smo jaki za sva vremena.

Al' smo slabi kad nas neko u srce dira
kad nam božur od zemlje otima
kad nam dira našu decu
kad se klanja našem svetcu

slabi smo jer nam se htelo
zbog božura srce se vaznelo

i sad čuči negde na nebesima
a narod oprašta tuđim gresima

dokle bre da se oprosti mora
dokle da nas drugi uče
Srbija je ljudi, sve do mora
a vetar huče li huče

Ma da se narode moj, ne lažemo više
ceo svet je naš, tako nam se piše

al' mi nikad to, nećemo reć
hoćemo samo Prizren i Peć

i celu zemlju od Boga otetu
a ti objasni tvom detetu

Kako si tuđe uzeo suze
kako si tuđu prolivao krv

sve je naše, pa kako se uzme
nas nikad neće pojesti crv.

Pričao sam jednom s Bogom
imao je jednu boljku
on da umre nije mogo
mesto smrti našo školjku

Ja se čudim šta to priča
zar da Boga smatram za slabića

Al njegova muka velika beše
stalno mu se ponavljao san
došli ljudi pa ga teše
ti si Bože bogom dan

Ne beše mu to baš mnogo
al' je ipak poslušao ljude
Sada priča s drugim Bogom
a s ljudima šta bude, bude.

Malo mi fali da zaokružim poentu
šta ću, kad ovde, živim ko u getu

Malo mi treba da otkrijem tajnu
večeraću so i leba i gledati zvezdu sjajnu

Svaki mi stih od kraja beži
svaka mi strofa na jezičku ćuti
Zbog mene svako kuče mi reži
daleki su ovi besomučni puti

Neću da spavam i da se nadam
preskočiću molitvu svaku
Bog je reko da moram da stradam
jer sam sam u svom grehu

Ne znam šta da mislim, a šta drugom da kažem
izgleda da nismo čisti, kad se toliko laže

Ma ja ću da ćutim i da gledam poso svoj
za mene su drumovi, za tebe puti
svaki čovek samo je broj

Al' ima nešto što nas razdvaja i leči
to su reči, reči

Od reči kažu, da je sve počelo
i majmun se rečima doveo u red
po neku reč i kuče naučilo
posle čoveka na njega je red

I nemam pojma, šta sam sve čito
kad bi me neko baš to pito

I nemam pojma šta nam se zbilo
dal se more opet okamenilo

A jednu stvar znam jasno
Dobro je i to kažem glasno.

Kad te neko pita
s kim se u snovima družiš
reci mu boli te kita
šta ti meni imaš da pružiš

Kad te neko pita
s kime noću spavaš
reci mu jasno
neću da me ogovaraš

Ali kad ti neko svoju ruku pruži
čoveka si steko i s njim dalje produži

---------------------------------------

Pitali magare, jel ti je teško
robovlasnik broji pare, magare ga gleda smeškom

Pitali i popa, da li znaš šta pričaš
a pop ko pop, jedno isto nonstop

A Boga kad pitaš, da ti kaže bilo šta
Bog neće mnogo da razmišlja

reći će ti jasno a nekad i glasno
radi šta ti volja, ako ti je savest čista
veća ti je pamet moja, ne treba mi tvoja bista.

Pomoli se, jer takav je red
ne boj se života, neće u nedogled.

Pomoli se, jer to nešto znači
I od mene Boga tvog, ima neko jači.

Izmislili ljudi struju
kako bez nje živeti se moglo
našeg diku sad u zvezde kuju
a on skeptik, nije dobro

Bar da požive još vek ili dva
tad bi struja samu sebe izmislila

I sad bi ljudi poskidali žice
energija bi sama putovala licem

Pa bi svako uzo neku kofu,
da pozajmi struju i nahrani stoku

Biće i to, jednog lepog dana
struja biće skroz besplatna

Baš je smešna ona magnet sprava
ništa se ne kreće a struju nam stvara

Tako se i naša okreće planeta
niko je ne gura i nikom ne smeta

Za sve je kriva referentna tačka
oko nje se vrti svet a osa dugačka

Kad već pitaš sve o toj crnoj rupi
kupi treće oko i mozak ne tupi

Ali samo jedna istina je prava
crna rupa teška i nikad ne spava

rekli meni ljudi da je svemir mali
ajde i ti drug mi budi, mišljenje opali

Znam da ne znaš i zalud se mučiš
nikad nećeš znati ma koliko učiš

Na prvome mestu prvo ti je vera
kad ubediš sebe da si poput kera

A onda ubedi i drugog da sanja
mesto struje da on svemir ganja

Sa strujom il bez nje
isto nam je sve

kružnica mog znanja, iskreno je mala
gde si strujo moja, sad ću da te sanjam.

Rešio sam i ja da izmislim nešto
referentna tačka pobegla mi vešto

na koju ću tačku sad da se oslonim
na vrh mi je pameti i sitno ja brojim

pomagajte ljudi ako Boga znate
struje ima, svega ima a ideje plamte

Eto ta mi reč na vrh glave stade
šta to tera vatru kiseonik da krade

Dal' je vatra stvarno, neko živo biće
diše ko svi mi, e to je otkriće

Odavno je točak izmislio čovek
a do vatre doći treba dubok koren

kada ne bi znali da je vatra vruća
misao bi cvetala a glava ko kuća

zato pera kojot nikada ne padne
tek kad vidi dole, seti se šta znade

sve su nam ta pravila, izmislili ljudi
pomozi mi sad, ajde čovek budi

vatru ću sad ja da pospem sa ledom
u komoru večnu zajedno sa dedom

pritisak ću onda da napravim razni
vatra gori, led se ledi, ko će da pobedi

kada dođem ja sve do trojne tačke
mislim da će svet pasti na glavačke

led će da nam gori a vatra da mrzne
otkriće je to da se čovek drzne

samo mi još fali gravitaciju da pobedim
da li gorim il se ledim, o tome da mislim ne bi

istina je prava u stvarima prostim
žiroskop je čudo veće od gluposti

kada bi ga neka okretala sila
i bez trenja, gravitacije ni promila

mislim da bi tada
otvorila se vrata

nekog drugog sveta
eto to je vatra.

Ma jok bre, je l ti ja ličim da čitam čehoslovački, de si ovo našo, pravi naš domaći Yo Pajtas je bio u pitanju, tu su neafirmisani autori slali svoje radove, pa je i od takvih čoveku se učinilo da ne može da objavi baš sve pesme jer ne zadovoljavaju minimum kriterijuma, a posle kad je objavio broj sa tim odbačenim pesmama svi se složili da su bolje od onih odabranih.

Bila je ta Priznaj da te oduvala ova moja stvar, gde se autor nesebično divio svojoj sopstvenoj poeziji, i bila je neka od dve strofe, gde prva strofa počinje sa: Ako si pank budi pank i reci to glasno, a druga sa: Ako si pank budi pank i ne govori nikom :)

Evo flajer kako je izgledao:



@nenadovic85

Odlične su ti pesme, ako sam dobro prebrojao na ovoj i onoj drugoj temi imaš bar 3/5 omanje zbirke pesama, znači još 20 pesama da objaviš i to je to, ali ne žuri da ne sagoriš, i obavezno daji naslove pesmama, kad objaviš i drugu zbirku možeš da konkurišeš za nacionalnu penziju, preporučio bih ti i online fanzin Poezin, kao i čitanje poezije Pesničenje, i izdavačku kuću Treći trg imaju konkurse pa ko pobedi objave mu zbirku ..

MajorFatal, hvala ti. Sila je uz tebe.

Nema na čemu. Misliš kao neka Plavetna sila (a da nije panduracija)?



Inače ne bih objavljivao konkurentsku poeziju, nego je moj crtež, ilustrovao sam već dve zbirke pesama pa ako budeš planirao nešto da objavljuješ možda će ti trebati ilustrator, moraš priznati da sam se dobro snašao da ilustrujem plavetnu silu, priznaj da te oduvala ova moja ilustracija?

Pesma nije moja nego od drugarice koja piše pesme.

Evo kako bi to moglo da izgleda mnogo bolje. Šteta što je tema otvorena samo za vogonsku poeziju, ali ne i za vogonsko slikarstvo, jer bih imao štošta da dodam

Jesu li ovo na slici logička kola Bamblvini 57 sub-mezonskog mozga za ploter atomskih vektora uronjen u sredinu koja je snažan proizvođač Braunovog kretanja?

Mogu da budu, jer na slici je tradicionalni indijski crtež Sri Yantra sa pripadajućim transformacijama, a ta Sri Yantra je mnogo čudna i moćna, kad u Cernu otkriju Higsov bozon, indijci stanu pred Sri Yantru, i malo prate linije prstom i kažu: Pa mi smo ovo imali otkriveno i nacrtano još od 12-tog veka, a možda i ranije, da Higsov bozon postoji, i koje su mu osobine .. maltene sve je već nacrtano u Sri Yantri pa tako verovatno i logička kola koja pominješ.

Izdala me sada glava
neće pamet da mi dođe
dosadila cura od morala
al i ljubav jednom prođe

prolazi mi tako svaki voz
nešto se ne štrecam puno
zaljubljen sam bio skroz
a sad imam belo runo

sada znam i sam
ispao sam ovca
njoj je noć bogom dan
a ja osta sav bez novca

kad ostane ona bez partnera, tog ubice il švalera
ona meni šalje lajk, a ja glumim treći Rajh

:)

To sam sad smislio. Inače, Majore, imam te u vidu.

Paa .. ako počneš da daješ naslove pesmama, jer ja ovako ne znam o čemu je :)

Da, u pravu si Majore. Sledeća svaka imaće naslov, a za napisane smisliću naknadno kad ih izanaliziram.

Moderan čo'ek

Skinite se sa tv ekrana
svaka reč samo je reklama

rekla kazala uzduž i popreko
jedan drugome za reč vadi oko

i tako svaki bogovetni dan
lepši vam je popodnevni san

mesto vesti ti gledaj u nebo
da se možda ne bi malkice zahebo

a ja ću po svome
delim packe i grafite

A na dušu moju stavite kredite.

.....
odlicno. Samo nastavi...

Vesna

Mislio sam da je volim
zato sam je mrzeo i ponižavao
al' ni ona ni ja više nismo svoji
drznula se da tone u plač

Jedina je vredela mog života
jedina je znala šta ja sanjam
i onda otišla za tog idiota
od tad ja više ne mogu da spavam

Bila je moja i u snu
bila je sve što život može da pruži
posle nje sve su druge ravne zlu
ona to zna i kuži

A sad nakon toliko vekova
opet mislim da sam živ
hiljade i hiljade sklekova
zbog nas znam ja sam kriv.

Sećanja na budućnost

Od toliko suza srce više ne može da diše, ravni su mi drumovi i staze, mojoj sreći ne prilaze. I više ne znam šta je bilo,
i više ne znam ni šta sam to hteo, bio sam biven i ja sam prebijao, ali sad je na druge došao red.

I ne znam da li pišem ili plačem, do definiciji sasvim sam lud,
nije mi važno što mene ne mogu da shvate, neka shvate bar ovo što pišem.

Došao je život i na moja vrata, došla neka druga, nepoznata i strana, uzalud mi se vere oko vrata, uzalud se borim za dan.

Samo jedan dan i ništa više, da ponovo vidim te oči snene, samo jedan tren pa da u snu pišem, sve se srušilo za rad nje.

Besmisao

Živim, radim, spavam
i ne znam za rad čeg
svake noći budan sanjam
a za svetlost na druge došao je red

pokušam da pobegnem u nešto
ne znam ni sam kako bih ga nazvo
pokušaj da razumeš vešto
bar ti kad je meni srce prazno

I evo opet došao je mrak
sunce se izgubilo u sjaj
pa mi sad svetli potpuni kolaps
da je bar 19. maj

Ali nije teško shvatiti prazninu
svakom onom ko je ima i poznade
teško je shvatiti većinu
kad samo misle a ništa ne rade

I nije ta većina u kosmosu bitna
svake noći rodi se po zvezda
istorija moja sad je sasvim sitna
čemer, glad i beda

za sve ono što nam se desi
nikada ne traži krivca
ipak smo mi samo čoveci
pa mora nekad da nastane kriza

i za kraj legni pa se ne budi
i za kraj košmare sanjaj
znaće svetlost kad da te probudi
došao je 19. maj.

Evo ovde, jedan link, možda je bezveze, mislim da je bolji Pink, al nema veze :)

https://www.youtube.com/channel/UC7B-NlNySaU7jC5gTpy_Vwg