Nisi, potpuno si promašio put.

Jel znaš drugi?

1. Elektromagnetno polje deluje SAMO na naelektrisane čestice. Generalno, atomi, molekuli su elektro neutralni, mada usled polarizacije i sličnih efekata mogu da reaguju sa EM poljem. Prema načinu na koji materija interaguje sa magnetnim poljem deli se na paramagnetike, dijamagnetike i feromagnetike. Prve dve vrste materijala izuzetno slabo reaguju na magnetno polje
2. Elektromagnetno polje od više izvora je u svakoj tački suporpozicija polja (vektorski zbir) svih pojedinačnih polja. To znači da bi u centru rezultat bio velika, lepa, okrugla nula
3. Inače, pretpostavka je neverovatno glupa.

A zašto je kompletna pretpostavka NEVEROVATNO glupa:

VAKUUM NE USISAVA NIŠTA!!!

Pogledaj jednom noćno nebo. One tačkice na nebu su zvezde. Skoro kompletan svemir je gomila vakuma sa malo materije okolo. A opet ta materija nigde nije usisana poslednjih 14 milijardi godina.

Napravi vakuum u nekoj boci zapušenoj čepom. Ako sve lepo namestiš, eventualno će čep upasti u bocu. Ali to se nije desilo zato što je vakuum "usisao" čep, nego zato što je spoljašnji pritisak gurnuo čep u bocu.

VAKUUM NE USISAVA NIŠTA!!!

Da li sam dobio milion milijardi dolara?

Pa ja tu nulu i tražim. Znači na pravom sam putu. To što neke čestice deluju, interaguju sa poljem a neke ne, je samo bazična pretpostavka i siguran sam da to zavisi od jačine polja a ne od vrste čestice. Kako bi inače dokazali da Zemlja ima svoje magnetno polje? Gravitacija? Zemlja kao velika čestica, privlači i gvožđe i aluminijum i tebe zajedno sa mnom.

Tu nam struja (u ovom mom teorijskom eksperimentu) služi samao kao sredstvo a ne cilj. Ne treba nama elektromagnetni talas već samo jako magnetno polje. A da ga stvorimo, ja ne znam drugi način osim solenoida pa makar bio sastavljen i od superprovodnika u nekoj 'hladnoj' sredini.

Razlika između mene i tebe je u tome što si ti možda završio neke veće škole a ja i dalje samo baratam logikom.

I nikada se neću složiti sa tobom oko vakuma. Ako se složimo da je vakum podpritisak, onda svakako vakum usisava! E sad, možda ti nešto drugo smatraš za vakum-vakuum.

Po meni, vakum je odsustvo materije u nekoj sredini. Znači nema ništa! Na suprot tome, postoje 'tamne materije'.

Nemam vremena da ti objašnjavam.

STVARANJE PODPRITISKA U NEKOM OTVORENOM PROSTORU JE KLJUČNO ZA PRELAZAK U NEKI PARALELNI SVET.

Ma ne lupaj.

Nazovim tvoj "izum" vakuumska pumpa. Ako bi tako nešto radio, taj tvoj izum bi iz nekog ograničenog prostora izbacivao materijal (vazduh, vodu, šta god). Pa kako onda nešto da upadne u taj prostor, kada tvoja pumpa to izbacuje?

Pa to ti je zakon akcije i reakcije. Kao na primer što avion leti i sa njim putuje i zvuk. Kad avion prestigne zvuk u svojoj brzini, dolazi do pucnja. I zvuk počinje da kasni u odnosu na avion.

Ili na primer u zavisnosti od dielektrične sredine, potrebno je povećavati napon do neke granice. U jednom trenutku, skoči varnica. Zašto? Zato što je došlo do proboja dielektrične sredine ili kako već objašnjavaju.

E sad pošto je nosilac naelektrisanja elektron, oni se nagomilavaju na negativnoj sferi. I ti misliš to je ok. I onda skoči elektron i pređe na pozitivnu sferu. I sad postaviš pitanje, kako to da se taj elektron nalazi na pozitivnoj sferi, kad tamo "nema ništa".

I nemoj da pričaš da lupam, nije lepo.

Upravo tim pražnjenjem prostora otvaramo mogućnost da se ona napuni. Ako bi koristili promeljivo magnetno polje, ne znam šta bi bilo, verovatno ništa.

Ali ako stvaramo podpritisak. U jednom trenutku će doći do pucanja prostora, primer za to je crna rupa u svemiru.

I sad imamo stvorenu crnu rupu. Ali to je hodanje po žici. Možemo da balansiramo prtisak i podpritisak i da vidimo kad će šta biti usisano. Ako preteramo, može biti usisano mnogo toga, nenamerno.

A što se tiče tvojih 14 milijardi godina, otkud znaš da ništa nije usisano? Možda je usisano baš SVE, i onda ti je isto stanje, jer ne znaš kako to da izmeriš.

Upravo, kako ti kažeš superpozicije crnih rupa, tamne materije i vidljivog dela svemira nam ukazuje da je sve u ravnoteži, ali da ništa ne miruje. Usisavaju se i te kako mnogi prostori i materije.

Ali svaka priča o tome je samo teoretisanje. Ono što sam napisao u prošloj poruci je ključno.

Čitam, čitam, pa se vratim na početak. Pa ponovo... Ili ja ovde ne shvatam šta hoće da se postigne ili stvarno nešto nije u redu.

Zašto se spajaju različite stvari (vakum i magnetna sila)?

Ima li ovde neka matematika iza ovoga pa da vidimo o čemu se radi?

Uzmimo čeličnu bocu. Pomoću neke specijalne pumpe, ne znam kakve, izvlačimo iz boce vazduh. U jednom trenutku boca i ako je čelična, spljoštiće se i težiti da se sabije u nultu tačku vakuuma. To pokazuje da svaki vakuum ima svoju nultu tačku. U ovom slučaju, mesto gde se sile magnetizma potiru.

I ono što nazivaju idealnim vakuumom je upravo to. Sredina u kojoj postoji samo nulta tačka.

Magnetna sila koja izaziva proboj nulte tačke je obrnutno proporcionalna gustini materije u kojoj sila deluje.

F = x * (1/p)

Gde je 'F' - jačina magnetne sile u Njutnima a 'p' - gustina materije.

A 'x' je konstanta proboja.

Za idealni vakuum 'p' je jednako 0.

Proboj nulte tačke predstavlja ostvarivanje tolikog podpritiska koji je dovoljan, da bi se stvorio vizuelni prikaz crne rupe. A zavisi od mesta u Univerzumu gde se uspostavljaju 'vrata' za paralelni Svet.

Teorijski, ako bi uspostavili idealni vakuum, ceo Svet bi bio usisan u taj vakuumski prostor, ili crnu rupu.

Idealni vakuum ne postoji, kao što nam govori i jednačina: F = 1/0

Međutim, ovo sve se dešava u dvodimenzionalnom prostoru. Ako bi uključili i treću dimenziju, umesto 'vrata' dobili bi smo 'tunel'.

A brzina kojom materija prolazi kroz taj tunel bila bi veća od brzine svetlosti.

_{[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 03.09.2021. u 21:06 GMT+1]}

Konačno da neko opravda naziv ove grupe.

Mislim da je nendovic već u paralelnom univerzumu.

Tamo gde su kuće od čokolade, a prozori od marmelade...

Cilj projekta je da se dokaže da postoje paralelni svetovi. Da bi svetovi bili paralelni moraju da imaju bar jednu zajedničku dimenziju. U savršenom slučaju, to je jedna zajednička tačka. Objasnio sam u prethodnoj temi da postoje 8 paralelnih svetova, pa sad pokušavam da to dokažem.

Cilj je stvoriti podpritisak, jer je upravo sredina u kojoj vlada podpritisak pogodna za stvaranje crne rupe. Crnu rupu možemo teorijski stvoriti i u čvrstim materijalima, ali je neostvarljiva tolika sila kojom moramo delovati. Zato sam uzeo vazduh kao sredinu. Međutim, da sve ne bi bilo samo crna kutija u kojoj ne znamo šta se dešava, upotrebio sam magnetnu silu.

Magnetne sile mogu stvoriti podpritisak, ako su dovoljno velike te sile u zavisnosti od sredine.

I to sam objasnio kako. Ne znam šta nije jasno. Slabe magnetne sile privlače samo gvožđe i još neke elemente i materijale. Jake magnetne sile privlače SVE.

Postoji samo još jedna začkoljica. Dokazati da možemo stvoriti toliko jaku magnetnu silu. Ako eksperiment vršimo na površini Zemlje, onda u obzir moramo uzeti i gravitacionu silu tj. ubrzanje. Utoliko je problem teži.

Prosta matematika, prost problem, prost eksperiment.

Ako dva stalna magneta okrenemo da se privlače, ne dobijamo nšta, oni će se spojiti. U najboljem slučaju postojaće jednosmerne silnice između njih. Ali ako ih okrenemo da se odbijaju, oni će se odbiti na neko rastojanje u zavisnosti koliko su jaki magneti. Ali ako ne dozvolimo da se odbiju, stvaramo prostor u kome se silnice potiru i na izgled nema ničeg drugog. Ali sam siguran da menjaju osobine tog prostora koji je između njih.

@nenadovic85 ako se stvarno desio Filadelfijski eksperiment sa odlaskom broda u drugu dimenziju onda bi trebalo razmotriti ove tvoje tvrdnje i zamisli.

Možda je lucidno ali verujem da se desio u nekom obliku. Ako pročitate neku knjigu o Tesli, ne znam naziv. Piše:

parafraziram...

I onda sam stvorio tako jako magnetno polje a u tom eksperimentu je učestvovala i jedna žena. Ona je ušla u to magnetno polje i jednostavno nestala. Nikad više, nigde nismo mogli da je nađemo.

nenadovic85 jel može se prdne kad (ti) je unutri, mislim logičar si pa ...

Real magic abracadabra, nothing is it impossible.

Nije mi jasno samo kako misliš da postigneš nadpritisak bez tahionske energije? Osim toga, sve ostalo je bez greške.

Tahioni još uvek nisu dokazani, kao što i ovo moje nije dokazano. Mogu samo reći da su tahioni 'produkti' misaonog procesa a nauka će pokušati da uhvati te tahione negde na nekoj većoj udaljenosti. Tj. da detektuje. Tako da se ne bih oslanjao na te hipoteze jer bi se sama tema i ovaj moj proces rasplinuo i sve bi prešlo u neozbiljnu naučnu fantastiku.

Ja jedino što mogu da dodam to je da se izvrši eksperiment sa magnetnim poljima. Ne verujem da mogu to sam. Nemam vremena ni novca.

I nije u igri NADpritisak nego PODpritisak. A ako misliš da treba oko vrata da nosim Tahionsku ploču, onda smo ti i ja udaljeni svetlosnim godinama.

Pa ako ćemo pošteno nije ni naDpritisak, ni poDpritisak, već naTpritisak i poTpritisak.

Da bi determinisali neku pojavu ili vrednost, morate za početak sebi postaviti granice. I to granice u okviru kojih želite i možete da se krećete u svojim tvrdnjama. Idealan je način da za granice uzmete beskonačnost. Onda ste obuhvatili sve prirodne zakone i procese.

S tim u vezi, pokušao bih da osporim tvrdnje da postoji idealni vakuum. Idealni vakuum predstavlja odsustvo materije i energije. I može biti održiv samo u beskonačno malom deliću vremena. Jer, kad 'akcijom' stvorite taj idealni vakum, sledi 'reakcija' a to je punjenje vakuuma. Pošto se sve odvija u bezvremenom prostoru, akcija i reakcija istovremeno deluju. Reakcija neće da čeka da se proces završi.

E = mc(na kvadrat)

Ako uzmemo u obzir da u idealnom vakuumu nema materije, iz same jednačine vidimo da onda ne može biti ni Energije. A kako onda objasniti pojavu da se kroz idealni vakuum prostiru elektromagnetni talasi? Ne možemo. Jer nema materije, nema energije, nema nosilaca naelektrisanja. I to u ovom primeru ne zavisi od brzine svetlosti, ma kolika ona da je.

Tim pokazujemo da u Svetu postoji vakuum koji teži beskonačnosti, ali nikada je ne dostiže. Kažem Svet, mislim na naš Svemir. A pošto se Univerzum sastoji od 8 paralelnih Svetova, jedina tačka gde možemo tražiti idealni vakuum je nulta tačka proboja. A to je tačka koja spaja ove Svetove.

Pitanje za podstrek.

Ako zvuk prostiru veće čestice a svetlost manje, možemo doći do sledeće jednačine:

Vz - brzina zvuka u vazduhu = 340 m/s
Vc - brzina svetlosti u vazduhu = 300 000 000 m/s

Mz - masa nosilaca zvuka (tahioni)
Mc - masa nosilaca svetlosti (fotoni)

Vz/Vc = Mz/Mc

340/300 000 000 = 1,1333*10(na)-6

Ovo je empirijska - 'približna formula' i daje približni rezultat.

Zaključujemo, da je razlika u masi između tahiona i fotona jednaka toj konstanti. Nazovimo je 'konstanta proboja'.

Za sada se smatra da tahioni u stanju mirovanja imaju imaginarnu masu. A fotoni u stanju mirovanja masu jednaku nuli. Ova konstanta pravi izvesnu paralelu i otvara nova pitanja.

Takođe se smatra da tahioni putuju brže od svetlosti. Što nas dovodi do sledeg poređenja:

U stanju mirovanja sledi da je Tahionska energija VEĆA od Svetlosne energije koju je definisao Ajnštajn.

Et > Ec

Čekaj samo da napravim kokice, pa onda nastavi svoje "izlaganje".
Nisam se skoro tako slatko nasmejao.

Maksime, nastavi

Pošto smo izračunali konstantu proboja, možemo da se vratimo nekoliko koraka u nazad.

x = 1,1333*10(na)-6 - konstanta proboja

p = 1,29 - gustina vazduha

Sila kojom treba delovati na nultu tačku je:

F = x * (1/p)

F = 0,0000011333 Njutna

To je sila reakcije nulte tačke

Da bi dobili silu akcije, dolazimo do sledećeg:

Fa = 882378,893 Njutna

Moje pitanje je da li možemo postići tu silu?

Ja sam tu silu postizao svaki put kad sam dizao tegove ..

Evo još jedan eksperiment iz područja elektromagnetizma: uzmimo bifilarni namotaj (namotaj koji je tako motan da poništava sopstveno magnetno polje kada se kroz njega propusti struja). Gde se po vašem mišljenju utroši električna energija koju mu damo puštajući struju kroz njega, ako se ne utroši na stvaranje magnetnog polja kao kod normalnih namotaja? Da li se utroši baš na poništavanje magnetnog polja u njemu ili na nešto drugo?

Za sad, mogu da kažem da se utroši na toplotu.