[ nenadovic85 @ 03.09.2021. 12:06 ] @
| Znamo da Univerzum nije geocentričan, ili ne znamo. Čak i oko toga ima sporenja. Milutin Milanković je opisao geocentričan univerzum i sve se poklapa, a onda su došli do zaključka da je tu skalameriju napravio tako jer mu je bilo lakše da objasni neke pojave, procese i vreme. Pa ću se tom logikom i ja voditi. Zemlja kao planeta ima svoje magnetno polje. Zašto tela padaju na Zemlju sa ubrzanjem? Prvo, Zemlja, privlači sva tela u njenoj blizini do granica Karmanove linije. Sila gravitacije nije skalarna veličina već vektorska. Tj. sila kojom će Zemlja privući neki predmet zavisi od udaljenosti od Zemlje. Na početku je ta sila ravna nuli a pri dodiru sa Zemljom ravna: F = K*(M/R2) (molio bih da mi neko objasni kako da pišem ovde matematičke obrasce) To F kao rezultat prethodnog obrasca je sila u Njutnima i ne zavisi od kretanja Zemlje, isto je približno na svakoj tački Zemlje, pa i na polovima. S tim u vezi tu silu privlačenja Zemlje, možemo nazvati magnetna sila privlačenja, jer za drugu ne znamo. Ako izvršimo eksperimente, videćemo da se i dva stalna magneta privlače vektorski, tj. menja im se brzina kojom se privlače ili udaljavaju. Da bi stvorili mehanizam koji može da se odupre Zemljinoj gravitaciji, ne moramo da stvaramo velike masivne sfere sa velikom masom i poluprečnikom. Dovoljno je da stvorimo magnetnu silu, koja je veća od magnetne sile na Zemljinoj površini. F = K*(M/R2) = 'teta' * (1/p) K je univerzalna gravitaciona konstanta M je masa Zemlje R je poluprečnik Zemlje p je gustina sredine (u ovom slučaju gustina vazduha) teta je nedefinisana konstanta paralelnosti I eto, pobedismo gravitaciju. [Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 03.09.2021. u 21:09 GMT+1] |