Netačno, nisi ni pogledao, govoriš iz predrasuda.



To su poverljive informacije. Ako si ikad negde radio, valjda znaš



E baš ti znaš ko radi a ne znaš da cfish podržava macOS ČP

Ne govorim iz predrasuda, nego se u README.md fajlu nigde ne pominje macOS.

Da, takve stvari programer niti istražuje, niti je sposoban da istražuje. Istražuje neko ko je sposoban za to. Lakše se takav osposobi da isprogramira GUI ili još nešto što treba, nego programer za obradu signala.

"Istražuješ" obradu signala, a ne znaš za razliku između funkcija i jednačina.

Nedeljko strahovito si sujetna osoba iz zbog toga nishta ne vidish. Samo ti mozesh da trvdish da je O(log n) isto shto i O (1) jer ne smesh da priznash,
a drugo objasnio sam ti za f-je u drugom threadu.

Ja nikada nisam tvrdio da su O(log(n)) i O(1) isto, nego ti ne umeš da izračunaš složenost algoritma jer pojam O(.) ne razumeš.

A za "objašnjenje funkcija" ti svaka čast. Biće da si ti ta sujetna osoba.

Ne, samo si svoje O(log n) reshenje proglasio za kao moje O(1) koje je zbog toga shto je O(log n) radilo dosta sporije :P
Pokushavam da te prenem, osvestim, ali ochigledno ne ide....

To je po tebi tako, jer ne razumeš pojam O(1). Sporije je, ali do na konstantan faktor.

Prvo vidi šta si pisao na matematici na linkovanoj temi i koliko si sklon lupetanju o nečemu o čemu nemaš pojma.

Pa to veliko O odredjuje koliko algoritamskih koraka je potrebno da se dodje do resenja, ne slozenost algoritma.
Tako je pretrazivanje binarnog stabla O(log n) zato sto je potrebno proci kroz cvorove,a pretrazivanje hash tabele O(1)
zato sto samo opalih hash i to ti da index u nizu. Kapishi?
Takodje je O(n) prolaz kroz petlju jer ima n koraka ili n^2 ako ima duplu petlju.
Tvoj algo je klasik O(log n) a moj O(1).
Tvoja sujeta ti ne dozvoljava to da priznash pa si slep kod ochiju i blamirash se ovde.
A to shto me josh vredjash je dodatni poen.

A ko je sposoban za to? U Beogradu/Srbiji?

Da li si svestan da univerzitet i instituti prakticno ne rade nista - bukvalno rejting univerziteta samo opada iz godine u godinu. Dogadjaj da neko napise neki citiran rad je redji od toga da se neko uclani u SNS jer veruje u to da su posteni.... :) Bukvalno ti je najbolja opcija da das programerima da sami rade, pre ce naci nesto.

Slobodno daj alternativu, ozbiljno me zanima: Gde neko, ko bi hteo da razvija softver koji zahteva ozbiljno znanje matematike, fizike i slicnih disciplina da nadje strucnjake za razvoj, u Srbiji?

Fora je da naucnici ne rade programiranje nego pisu radove. A svaki programer to zna kako
da implementira, bar onaj koji je dovoljno matematicki obrazovan da zna da cita formule :P
i sad sam sw inzenjering, to nema teorije da nazucnik zna, za to su potrebne desetine
godina da se nauci kako treba :P

Branimir Maksimovic


Ti očigledno ne razumeš pojam O(.). To je pojam iz matematičke analize, koji se primenjuje u računarstvu i ne znači da algoritam ima ov ili nema ono.

Evo ti definicija:

Neka je f funkcija koja slika prirodne brojeve u realne brojeve. Tada je O(f) skup svih funkcija g koje slikaju prirodne brojeve u realne brojeve tako da postoje konatanta C i prirodan broj m takvi da za svako n>m važi |g(n)|<=C|f(n)|.

Za datu programsku funkciju prvo za sve ulaze određene veličine n posmatra vreme potrebno za izračunavanje te funkcije za takve ulaze, pri čemu svih mogućih ulaza iste veličine ima konačno mnogo, pa postoji najgori slučaj među njima. f(n) je vreme izračunavanja za taj najgori slučaj. To je vremensko ograničenje za ulaze te veličine. Zatim se određuje jednostavnija funkcija g, takva da je O(f)=O(g) i to opisuje vremensku složenost programske funkcije.

U primeru oko koga smo se ti i ja sporili, funkcija prihvata ulaze unapred ograničene veličine, na primer 64 bita. To znači da mogućih ulaza ima konačno mnogo, pa među njima postoji neki koji predstavlja najgori slučaj i koji se izračunava za neko vreme T. Tada se funkcija za svaki ulaz izračunava za vreme koje nije veće od T, a to je O(1), ma kako da je funkcija napisana.

Kada je veličina ulaza unapred ograničena, odnosno mogućih vrednosti ulaza ima konačno mnogo, to je O(1), pod uslovom da je zaustavljiva (za bilo koji ulaz se kat-tad završava).

Naravno, ovo je kontekst najgoreg slučaja, a postoje i konteksti prosečne složenosti i amortizovane složenosti. Heš tabele imaju složenost amortizovanog O(1).



nkrgovic


Za to su sposobni inženjeri koji su obučeni za obradu signala. Ne verovao ti u to ili da, to se uči na primer na ETF-u. Naravno, postoje naučni radovi iz toga, koji se nabave, prouče, pa se to implementira i isprobava, eksperimentiše sa raznim varijantama.

Da li si ti svestan koliko pričaš gluposti?

Univerzitetu pada rejting u odnosu na druge univerzitete i to je i dalje za nekoliko klasa iznad nekoga priučenog.

Citirani radovi se pišu i dalje. Gde su tebi statistički podaci o tome? Znam ljude koji imaju vrlo uspešne naučne karijere.

Zaposli se ti na institutu i stekni tu privilegiju da primaš platu, a ne radiš ništa. Naravno, niti možeš da se zaposliš, jer takve ne primaju (institut dobija pare na osnovu rezultata, pa ih posledično traži, a ti ih nemaš - pisanje gluposti je lakše od toga), niti je tačno da instituti i univerziteti ne rade ništa.

Nedeljko Nikola i ja smo seniori sa poprilichnim iskustvom po firmama, ego ti je nabujao toliko
da ne mozhesh da vidish prst ispred nosa, a kamoli da razumno rasudjujesh te se samo prepucavash
sa ljudima bez ikakve potke u realnosti :P
Tebi je forum sve, a nama samo zabava :P

Prvo, "ti pricas gluposti" nije argument. Mogu i ja da kazem "ti si glup", to nista ne znaci.... Generalno, taj ceo ad-hominem narativ "ti ne bi mogao" je bedan, ali ajde. Ignorisacu taj deo.

Podaci su upravo u rejtingu - ako isti konstantno pada, a zasnovan je na broju citiranih radova, to govori da univerzitet i pripadajuci instituti pisu osetno manje vrednih (citiranih) radova od drugih univerziteta. Takodje, prilicno sam siguran da univerzitet nema nesto ni lauerata, da je zaposlen neko ko ima nobela ili fieldsa znali bi. Tako da, to su vrlo statisticki podaci, zapravo, sumirani u npr. Sangajskoj listi.

Mozes tvrditi da je to "nekoliko klasa iznad nekog priucenog", ali to je prilicno pausalna ocena, o kojoj nemas nikakve podatke. Prvo, tih "priucenih" ima jako dobrih, da ne navodim sad primere koliko ima "priucenih" velikana u razvoju softvera. Drugo, vidjamo ko sve ovih dana pokazuje diplome i doktorate, to takodje nesto govori o kvalitetu univerziteta. Ako su na domacim univerzitetima ozbiljni naucnici (a valjda da bi doktorirao moras da imas ozbiljan naucni rad) Sinisa Mali i Dusan Bajatovic - onda je veliko pitanje kredibilitetita tih univerziteta i toga sta oni smatraju validnim naucnim radom.

Izvoli, navedi primer gde je univerzitet, bilo kroz fakultete ili neke od instituta pomogao privredi, nudeci neka napredna naucna otkrica. Zapravo me zanima. Lepo navedi projekat, konkretan primer. Moj neki utisak je da i ono sto izadje da valja od kadrova brzo ili ode u privredu, ili ode preko, a da na tim institutima ostaju samo oni koji ne mogu nigde drugde.... Mada, kad pogledam kako generalno ide kadriranje, nije nemoguce i da je u pitanju klasican partijski nepotizam - da ostaju samo "podobni" sa partijskom knjizicom.

Kazem, slobodno me razuveri, navedi konkretne projekte gde je neko, zaposlen na univerzitetu (ili pripadajucim institutima) pomogao privredi i napravio znacajan tehnicki iskorak, na primer u zadnje 2 godine. Da cujemo za te projekte, kako su realizovani, sta je naucna zajednica tu doprinela i za koliko je projekat na kraju unovcen.

Ovo što član nkrgovic predlaže je kao da istraživanja u evolucionoj biologiji prepustiš popovima. To je ta realnost.

Realnost je da je SNS najpopularnija stranka u Srbiji, što pokauzuju izbori. Najveći broj glasača nisu podmićeni, nego glasaju za SNS iz ubeđenja, bez obzira na to da li su u pravu ili nisu. Pošto je to masovna pojava, masovna je i pojava učlanjivanja u SNS iz ubeđenja.

Čuj, meni je forum sve. Ti mene i ne znaš, a to što si sa onolikim nepoznavanjem matematike napisao da je "očigledno razumeš bolje od mene" je vrhunac nadobudnosti i operisanosti od stvarnosti, ako već moram da se spuštam na tvoj nivo ad hominema i argumenata na osnovu autoriteta. Ti si se priučio za programiranje (nisi školovan za to), ali si na osnovu dugogodišnjeg iskustva postao u samom programiranju za klasu bolji od mene, koji takođe nisam školovan za to, a koji imam 10+ godina profesionalnog iskustva u C++ programiranju. Svojevremeno me je nkrgovic pitao imam li dana radnog staža u sw industriji i nisam odgovorio, jer mi je vrlo tupavo da to navodim.

Nikada nisam želeo da pišem o tome čime se bavim, jer je to spuštanje na nivo argumenta na osnovu autoriteta, ali ako baš moram da kažem, uz molbu da se ovde ne pominju konkretna imena firmi koja nisu već navedena, mogu samo da kažem sledeće:

Ono što ja radim na poslu uzgred, van svog projekta, a bez narušavanja posla na svom projektu, je rešavanje slučajeva obrade signala u radarskoj elektronici, koje ne mogu da reše ljudi sa višegodišnjim radnim iskustvom u tome, a firma ima blizu 10 doktora nauka na raznim projektima iz raznih oblasti. Dakle, rešavam samo "koske" koje preostanu, jer nisam na tom projektu. I da, čitaju se naučni radovi sa rešenjima iz toga.

Uzgred, Branimir Maksimovic je ovde naveo da radi u rt-rk, što je odlična firma, sa otprilike toliko doktora nauka, ali projekat radi za Vojno-tehnički institut, o kome uopšte nemam visoko mišljenje i za koji bih se složio da u principu ne radi ništa. Međutim, za Matematički institut SANU na primer, to nikako ne bih mogao da kažem.

Ono što ja radim uzgred, van posla, je pisanje doktorata iz matematičkih nauka. Naravno, svog doktorata, da ne bude zabune. Drugima ne pišem.

Uzgred još i suštinski mentorišem nečije doktoriranje u saradnji sa formalnim mentorom.

Videlo se na forumu za matematiku koliko znaš da čitaš matematičke formule.

Nismo se razumeli. Ja se zapravo slazem sa tobom da ne treba ulaziti u to cime se ko konkretno bavi, ovo nije patkometrija. Apsolutno ne mislim da su rasprave o pojedincima bitne - ja probam da sagledam ustanove. I ne, ja ne predlazem da se evoluciona biologija prepusti popovima, samo kazem da i popovi mogu da pomognu, makar tema bila i biologija. Gregor Mendel je dao nemerljiv doprinos biologiji, a bio je svestenik.

Ja samo hocu da mi navedes, ako smatras vec da je univerzitet relevantan, neke konkretne projekte koje je izneo. Eto, ako mislis da matematicki institut zasluzuje visoko misljenje molim te navedi mi recimo tri komercijalna projekta u zadnje, nek bude isto tri godine, gde je isti dao doprinos u komercijalizaciji nekih projekata. Sta su konkretno odradili i kako su pomogli, te koji su bili rezultati te pomoci? Koliko je prihoda doneo taj projekat, bilo kroz priliv bilo kroz akviziciju kompanije? Bar je matematika u cvatu zadnjih par godina, ne bi smelo da bude tesko.

Sve ovo pitam jer je neko moje iskustvo da su svi koji valjaju otisli sa univerziteta u privredu, a nekako bi voleo da me neko razuveri. Dodatno, siguran sam da bi projekata bilo vise da ljudi znaju da mogu da kontaktiraju te ustanove i da ce dobiti pomoc.

Prvo da razjasnim ovo što je najosetljivije:

Ja Branimira Maksimovića smatram odličnim programerom, ali to je to. Još dva člana ES, koja izuzetno cenim na tom polju su Burgos i chupko. Kada se Branimir Maksimović drži programiranja, odličan je. Takođe, vidljivo je (ne samo an osnovu O) da nema teorijsku pozadinu, odnosno da nije školovan, nego da je to sve naučio kroz rad, dok chupko recimo ima i to.


@nkrgovic

Kao prvo, institut nije preduzeće, pa se ne slažem sa vrednovanjem instituta preko komercijalnih projekata. Naravno, da ima i toga (saradnje sa privredom), ali ti si malopre pominjao citiranost radova kao parametar, koji za jedan institut smatram merodavnijim. Na osnovu toga institut dobija pare iz budžeta. Institut stalno ima projekte, ali istraživačke, gde su output naučni radovi i citati.

Po tom parametru se može lako proveriti stanje u vezi sa MI SANU - koliko objavljuju radova i koliko su citirani.

Sa druge strane, O VTI sam stekao takvo mišljenje na osnovu nekih iskustava, a objašnjenje ne bih tražio u "bežanju u privredu", nego u propisima koji toj ustanovi daju monopolski položaj u nekim oblastima.

Najboljima privreda nije dovoljno izazovna.

I još nešto, kada sam pominjao popove i evolucionu bilogiju, tu su popovi predstavljali lica koja obično nisu kompetentna za oblast evolucione biologije, a često smatraju da imaju interes da negiraju biološku evoluciju.

Prepuštanje programerima (bez formalnog obrazovanja) primenjenih istraživanja u obradi signala znači prepuštanje toga licima koja obično nisu kompetentna za tu oblast i pritom imaju kompleks da ispadnu pametni, tako da smo stigli do negiranja kompetentnosti instituta i univerziteta.

Gregor Mendel je bio jedan. Danas svako umišlja da je Mendel. Sve Mendel do Mendela.

OK, ali mislim da ne razumes sta ti zelim reci.

Sam si rekao da znas vise ljudi koji su posle doktorata otisli u rt-rk. Ne znam nista o toj firmi, da se razumemo, da nije Bane tamo ne bi znao da postoje. Znam vise primera nekih drugih firmi koje su pokupile studente i doktorande jos na fakultetu, nikome nije na pamet palo da ostaje na univerzitetu. Poenta je: Da su instituti tako dobro mesto za rad, ne bi ljudi posle doktorata tako lako isli u privredu. Znam nekoliko ljudi koji su akademsku karijeru zamenili industrijom. Kad gledam sta izlazi sa fakulteta od juniora sve je gore i gore.

Mozda ti mislis da najboljima privreda nije izazovna, ja sticem utisak da je u privredu, i na privatne fakultete preslo skoro sve sto valja. Negiranje kompetentnosti univerziteta nije posledica toga da "nekompetentni rade u oblasti X", nego toga da sam univerzitet, sa institutima, pada sve vise, da su diplome koje dele sve manje i manje vredne. Mozda ti to ne vidis, ali veruj mi, u privredi se to i te kako vidi. Skoro se drugar zali da je diplomirani inzenjer, programer, trazio tri dana zasto ne moze da ubaci negativan broj u unsigned int (nije neki primer, prvi mi pao na pamet - ima ih jos). Broj citiranih radova, hteli mi to da priznamo ili ne, je losiji nego kod drugih univerziteta - opet, to se vidi po listama. Mozda ih ima, ali drugi ih imaju vise. Saradnje sa privredom nema, mozda to nije toilko merodavno - ali je bar malo merodavno - a trenutno se cini da je nema nimalo. Nekada je to smatrano bitnim, gde je danas?

Da se razumemo, mene ovo ozbiljno zanima. Ja bi voleo da saradnje sa privredom ima vise. Znacilo bi mi da znam da, ako bi pokrenuo neki nov projekat, mogu da se oslonim na univerzitet i institute da im prebacim deo posla (uz naknadu, naravno) - jednostavno da imam mesto gde mogu da nadjem talente koji bi resavali teske probleme. Nisam ovde jedini, radio sam na bar par mesta gde bi nam to super doslo, znam jos firmi koje bi to vrlo rado iskoristile. Ali nije tako, jednostavno, saradnje sa privredom nema - to je problem o kome ti pricam.

Mozda nije svaki amater Mendel, ali nije ni svaki doktor nauka vredan. Realno, kad malo bolje pogledas, zapitas se... Da li stvarno mislis da je Dusan Bajatovic dao znacajan iskorak tehnickim naukama, tako da sa pravom odbrani disertaciju i postane doktor tehnickih nauka? Iskreno, ne samo da bi pre imao Baneta kao programera, ako bi birao izmedju njega i Bajatovica - pre bi uzeo Baneta i kao istrazivaca. A sad mi ti reci, koliko to govori o kompetencama univerziteta? Da li smatras diplomu magistra tehnickih nauka i odbranjen doktorat kao nesto a priori vredno, tj. koga bi ti pre uzeo od njih dvojice? A onda se zapitaj sta to govori o univerzitetu. Shvatas li zasto je kompetentnost univerziteta sve manja?

Ne zna nego je negde prochitao. Kod nas se uglavnom primaju studenti koji dolaze kao shegrti i uzimaju za master temu neshto. sa projekta :P
Elem potpuno si u pravu, samo nastavi :P

Ne, nisam nigde pročitao, nego sam čuo o firmi rt-rk. Firma je na vrlo dobrom glasu.


@nkrgovic


To što nam univerziteti padaju na Šangajskoj listi znači da postoji odliv mozgova usled koga univerziteti padaju u odnosu na druge univerzitete u svetu. To i dalje nije za poređenje sa amaterima. To je i dalje mnooogo daleko. Takođe, odliv mozgova pogađa i privredu, a ne samo univerzitete.

Doktorati političara (koji su najverovatnije neregularni) takođe ne govore o tome kakvi su doktorati ljudi koji nisu moćni i uticajni.

Tačno je i da se danas u Srbiji doktorira na nečemu što je za privredni projekat, a ne doktorat. Postoji hiperprodukcija na tom polju. Kriterijumi za doktorat su srozani. U firmi mi rade PhD-ovi koji nisu takvi. Jedan je doktorirao na vodećem holandskom univerzitetu. Da su takvi, ne bih ih ni pominjao kao argument. Ima ih koji rade pola u firmi, a pola u akademskom sektoru. Pošto je meni doktorat samo hobi, gledam da ne bude takav, jer mi to nije zanimljivo. One koji su stekli diplomu (svejedno kog stepena obrazovanja) a ne zaslužuju je, ne uzimam u usta kao argument.

Postoji još veća hiperprodukcija u naučnim časopisima na globalnom nivou. Rekao bih da od svih tih članaka oko par promila zaista doprinose razvoju nauke, a ostali su napisani da bi se ispunili uslovi za zvanja.

Kada kažem da neko zaslužuje stepen doktora nauka, ne mislim da je zaista doprineo razvoju nauke. Zahtev za doktorat je samo na papiru takav. Kada bi se zahtevalo da studentima predaju isključivo ljudi koji su dali stvaran doprinos razvoju nauke, ne bi bilo dovoljno profesora. Stvarni kriterijumi za doktorat su ipak nešto niži - uradi nešto originalno na nekom polju, pa makar na kraju ne bilo bitno za nauku. Problem je što se doktorati dele za mnogo manje od toga.

Celog tog stanja sam ja svestan, ali sam, prošavši kroz razne nivoe obrazovanja i svestan šta sve možeš da naučiš ako želiš, šta su sve veliki umovi smislili, koliko je to ne samo iznad onoga što naivci znaju, nego i iznad onoga za šta naivci pretpostavljaju da postoji.

Takođe, ti imaš uvid samo u stanje privredi, a o stanju na univerzitetu slušaš samo na televiziji, što je nedovoljno za poređenja kakva praviš.

Ako sam programiranje učio van obrazovnog sistema, što je vidljivo na meni od strane kompetentnih lica, za matematiku bih morao da budem vrlo kompetentan. Ne samo da sam zvanično kompetentan za ocenjivanje poznavanja matematike, nego me mnogi matematičari koji me poznaju cene, koliko god da mi je glupavo da to napišem, jednostavno ste me vukli za jezik sa takvim opsakama što ranije nisam pisao na čemu i gde radim i slično. Ovde je forum za matematiku ranije bio vrlo aktivan, pa i tu postoji neki pisani trag mog angažmana. Koliko god da je Bane odličan programer, ne bih uzeo nizašta što ima veze sa matematikom.

Odliv mozgova pogadja sve, to nije sporno. Ali moj uvid u stanje na univerzitetu nije "samo sa televizije". Moj uvid je, pre svega, zasnovan na tome sta mi taj univerzitet "isporucuje" kao "gotov proizvod". Diplomirani studenti su sve gori i gori, znaju sve manje - i to nije samo moja ocena, cela industrija to primecuje.

Nije sporno da mozes da naucis na univerzitetu, mada mislim da zanemarujes cinjenicu da sve to mozes da naucis i van univerziteta. Knjige su dostupne svima, kao i znanje, svako ko zeli da nauci to moze - nije samo Mendel primer, ima ih dosta. Edwin Hubble je bio pravnik, George Boole nije zavrsio skolovanje... Poenta nije u tome da li mozes da naucis na univerzitetu ako zelis, poenta je u tome da ne moras, tj. da mozes da dobijes diplomu bez da naucis dovoljno. Dodaj tome da drugi univerziteti, iz bilo kog razloga, daju i veci doprinos nauci - i shvatices da taj univerzitet gubi na znacaju vrlo vrlo ubrzano.

Cemu sluzi univerzitet koji ne garantuje da diplomci imaju minimum znanja? Koja je vrednost doktorksog zvanja, ako su kriterijumi toliko srozani da i sam priznajes da to zvanje imaju ljudi koji nemaju objektivnih vrednosti, cak i bez toga da budu mocni i uticajni? Ne pricam ovde o univerzitetu u globalu, vec o ovom nasem konkretnom cemernom primeru.... Ako imas hiperprodukciju zvanja sa vrlo malo znanja, ako konstantno padas u poredjenju sa ostalima u domenu naucno-istrazivackog rada, da li je stvarno dovoljno reci "znate, ovde moze da nauci onaj ko zeli"? To je ono sto ti zelim reci.

Da li ti stvarno mislis da neko ko zeli da nauci, danas, to ne moze bez univerziteta? Ne pricam o tome da neko "uci uz posao", pricam o tome da neko sedne i odvoji vreme za sistematican pristup znanju? Uzmi matematiku kao primer, ja je ne znam dovoljno (i znam da je ne znam), sta bi sprecilo nekog svrsenog srednjoskolca da, uz 4-5 godina odvojenih za to, stekne sam isto znanje kao da je diplomirao? Univerzitet, danas, nudi jako malo - uz literaturu koja je svima dostupna, jedina sustinska prednost univerziteta je to zvanje, kao formalna potvrda znanja. A kada ta potvrda izgubi na vrednosti, kao sto je izgubila kod nas - cemu onda dizanje tog univerziteta na pijedestal? Jednostavno, kombinacija odliva mozgova, nepotizma, partijskog zaposljavanja i drugih faktora, srozali su ga na vrlo niske grane...

Znam ja da ima doktora nauka koji to zasluzuju, ali, kada vidis diplomu, ti nemas nacina da saznas da li je to stvarno tako - dok ne testiras coveka u praksi. A ako je tako, cemu onda sve? Ja jako postujem ljude koji se ozbiljno bave naukom, ali mislim da je njihovo zvanje srozano i da jedino po cemu se oni isticu je njihov konkretan rad.

Obrazovni sistem je vrlo skup ako ne daje veliki statistički efekat. Jedino veliki statistički efekat može da opravda njegovo finansiranje i taj veliki statistički efekat postoji.

Naravno da se sve to može naučiti i van univerziteta, ali je mnogo teže. Nije sve ni u knjigama, nego i u razgovoru sa ljudima, pomoći tih profesora itd.

O problemu objektivnog vrednovanja znanja i kvaliteta predavača i škola sam već razmišljao i nisam jedini. Taj problem postoji na globalnom nivou i postoje nekakva rešenja, koja još nisu sasvim zaživela, ali ih ima u nekoj eksperimentalnoj upotrebi. Slično važi i za vrednovanje naučnoistraživačkog rada. Odavno je jasno da četvorka iz škole A i četvorka iz škole B, koje su na papiru iste, ne predstavljaju isto znanje.

Zato smo mi matori tu da ih nauchimo poslu :P
Kad sam se ovde zaposhljavao, rekao sam da sam Hard Core i da me napredovanje i shefovanje ne zanima :P

Diplomirani studenti jesu sve gori u proseku, jer ih je sve više. Koliko je bilo onih koji su studirali pre 30 ili 50 godina, a koliko danas? A nisam siguran da izlaze u proseku mnogo bolji iz srednjih škola.

Potom motivacija - u odnosu na pre 50 godina, danas inženjeri rade za siću kad se pogleda koliko zarađuju oni iznad njih, a o onima na vrhu da ne pričamo. Izuzetak su uglavnom kompanije iz IT sektora, i to zato što nemaju izbora, jer je na tržištu manjak onih koji su spremni da rade za određenu platu, pa moraju da ponude i veću platu i bolje uslove.
A i posao se promenio, prošlo je vreme kad su se mašinski sklopovi ili električne šeme crtali rapidografima, sve se radi na računaru, a to znači da treba naučiti softver, a softver se stalno menja, dok se od inženjera očekuje da bude mnogo produktivniji, brže se prilagođava promenama i zahtevima tržišta...

I onda taj inženjer vidi kolike plate imaju direktori...

Ovo sto kaze nkrgovic je potpuno tacno. Supervizor sam na zavrsnim ispitima
osnovaca vec vise godina unazad i pratim koje znanje imaju nakon osnovne, i
kriticno je... najpre kriticno u funkcionalnom domenu bilo kakve primene, u povezivanju osnovnih
cinjenica, kritickom rasudjivanju... a posto sam u prosveti u Srbiji vec nekih 15
godina tacno vidim zbog cega se sve to desava, ali svi pokazatelji su takvi da
nece ici na bolje. Tako da... jbg, ta deca posle idu u srednje i upisuju fakultete.
Stanje u obrazovnim ustanovama je preslikano opste stanje u drzavi, sto ce reci teska banana...

Ozbiljne reforme obrazovanja jednostavno sustinski nema, jer nema ko da je iznese, pocevsi od vrha.

Ko moze, pakujte kufere...

U nekim slučajevima i nije lako, deca do polaska u školu već provedu 4-5 godina ispred TV-a, računara i telefona, mada je sad telefon postao dominantan. U nekim zemljama se bave ovom temom, pa su izveli zaključke koliko telefoni zaglupljuju decu i na šta sve još utiču kod dece (fizički i mentalno), kod nas većina roditelja ide linijom manjeg otpora.

Ja se sećam kao kroz maglu nekih detalja sa časova od 1. do 4. razreda osnovne škole, bilo je učenika koji samo obore pogled šta god učiteljica da ih pita. Takvih je bilo dvoje-troje u svakom odeljenju, ali su se koliko-toliko stideli tog svog neznanja. Danas što manje znaju, to se više ponose tim svojim neznanjem, zatim pokušavaju da koriste telefone, bubice, i sve drugo što bi im omogućilo bolju ocenu. Samo da se ne uključi mozak...

Možda u školama uvesti predmete na kojima će se sve raditi na mobilnom, da sve bude na društvenim mrežama, da se na kontrolnom i usmenom proverava poznavanje društvenih mreža, trendova, najpopularnijih osoba na FB, Instagramu, Tiktoku... Mislim da bi se vrlo brzo deci smučio taj predmet, jer bi i tu moralo nešto da se uči :)


Nego, za pitanje:
Q: Where do You predict Intel to be within 2 to 5 years?
A: Yes!

Internet je super za decu da se druzhe, tako nauche Engleski jezik (moja mala parla ko da joj je maternji a ima samo 10 godina)
i druzhe se i nauche o zhivotu, kako nema dece napolju kao nekad. Samo ogranichish vreme, i navodish chime da se zanima.
Druzhe se u u shkoli, dolaze kod mene, i igraju se. Ne vidim nikakvu shtetu iz toga.
Mala spontano ostavi tablet i usisa stan te oriba. kupatilo, jer je majka nauchila radnim navikama. Sama uchi niko ne treba
da je tera na to, a odbija ajfon i ne pati od marki. Bira igre recimo unpacking je trazhila tako po svom nahodjenju.
NE opteretjujem ideologijom i religijom niti je uchim nechemu takvome. Na veronauk smo prebacili zbog loshe
nastavnice gradjanskog vaspitanja i programa tog pregleda a omiljenosti uchiteljice veronauke kod dece, i tako...

Ovo što nkrgovic kaže je netačno. On tvrdi da programeri znaju obradu signala bolje od onih koji je predaju na univerzitetu.

To ne može biti tačno, bez obzira na to što se deca počev od osnovne škole obučavaju za pamćenje telefonskih imenika napamet, umesto za razmišljanje.

Gde tvrdi? Ja to ne tvrdim nego da naucnici ne znaju da programiraju, zato im mi trebamo. A mi smo obrazovani da tumachimo
nauchne radove. Mislim na SW inzenjere, SW nauchici su neshto drugo...

Ja to nisam rekao.

Ja sam rekao da NEKI programeri mogu da to rade bolje od NEKIH doktora nauka (naravno, odvjajajuci vreme da nauce to, samostalno), ne da svaki prorgamer zna to bolje od bilo kog profesora na unverzitetu. Naveo sam primer da bi pre izabrao Baneta nego Dusana Bajatovica, iako je Bane programer sa srednjom skolom (osim ako nije zavrsio fax, pojma nemam....), a Bajatovic je doktor tehnickih nauka.

Valjda razlikujes "postoji" i "sa svaki" u logici? :D

Ono sto sam probao reci je da je vrednost univerziteta devalvirana, kao i vrednost diploma, da ima mnogo ljudi sa diplomama koje nista ne vrede - i da samim tim ta diploma (ili doktorat) kao takvi nisu nesto bitno. Tu su dosle i tvrdnje o kojima Srdjan govori, da je znanje posle zavrsenog obrazovanja generalno sve gore i gore. Apsolutno ne tvrdim da su svi naucinici i doktori nauka losi, stavise imam bar dvojicu sa kojima sam, recimo, saradjivao za koje tvrdim da su izuzetni strucnjaci. Molim te malo pazljivije citaj.

Takodje sam ustvrdio da je znanje generalno demokratizovano i da sad svako, ko zeli i ima vremena, moze da se posveti nauci i bavi njom ozbiljno, ako to sebi moze da priusti. I dalje ne mislim da je to nesto lose, stavise mislim da je odlicno.

Nemo se pravis tosa, znas da sam mislio na kvalitet obrazovanja s kojim deca izlaze iz osnovne, srednje... faksa.
Dakle na tu njegovu tvrdnju sam mislio. I tu je itekako u pravu. Pad u poslednjih recimo 10-ak godina je... vidan. Fazon, golim okom.

Ja ne bih nijednog ni drugog. Za Baneta znam da ima klikere i da je odličan programer, ali i da je diletant koji se petlja u ono što se ne razume i da za obradu signala svakako nije kompetentan. Ima ih koliko hoćeš koji su to učili i koji imaju nekakvo iskustvo u tome. Bane jednostavno nije izbor. Da nemam nikoga drugoga, tražio bih dok ne nađem. Posao se ili radi kako treba ili se ne radi.

I otkuda tebi da Dušan Bajatović pre bavljenja politikom nije radio kao dobar stručnjak ili tako nešto? Da li ti je poznato da je bivši predsednik Slobodan Milošević bio student generacije na Pravnom fakultetu u Beogradu i da je unakazio Beobanku kao njen predsednik pre nego što je postao predsednik Srbije? Da li ti je poznato da je predsednik Aleksandar Vučić bio vrlo dobar student prava i još bolji pionirski šahista?

Da se Slobodan Milošević držao svoje struke, verovatno bi bio vrlo uspešan. Zašto misliš da Dušan Bajatović nije bio dobar elektrotehničar pre bavljenja politikom? Ja nemam odgovarajuće podatke.

Vidi, sa ovim si priznao da si suštinski tvrdio upravo ono što sam napisao. Ako ti je Bane taj jedan... no comment!

Branimir Maksimovic ima nesumnjiv veliki talenat za matematiku, ali neiskorišćen (barem za matematiku, iskoristio ga je za programiranje).

Svojevremeno sam negde na [es] formulisao zadatak iz programiranja, koji je u osnovi bio matematički i on je našao efikasnije rešenje od mog. Njegovo rešenje nije zahtevalo praktično nikakvo predznanje, koristilo je naosnovnije stvari, ali u kombinaciji koju je teško naći. To je siguran indikator velikog matematičkog talenta.

Ja sam mu tada javno srdačno čestitao i rekao da je njegovo rešenje bolje od mog. Dakle, nisam sujetan. Ostao je spor oko ocene vremenske složenosti tih rešenja, pri čemu on to neslaganje tumači kao moju "sujetu".

Dakle, kada bi on odvojio nekoliko godina na ozbiljno izučavanje matematike, postao bi odličan matematičar, ali bez učenja i rada nema ništa. Naravno, ne mislim da treba da se baci na matematiku, ako se našao u programiranju i ako je zadovoljan, samo kažem da je imati matematički talenat jedno, a postati matematičar nešto drugo. To što je uspeo da reši problem koji ne zahteva znanje, ne znači da bi rešio neki drugi koji znanje zahteva.

Wtf ljudi aman...

Da, naravno da neki autodidakt moze da razbije profesora - statisticki je neizbezno da se to ponekad desi.

U proseku, naravno, to ne moze biti dalje od istine. Stavise, u proseku, prosecan softverski inzenjer sa adekvatnom skolom je bolji od prosecnog autodidakta.

Da li je moguce da ima necega spornog u ovome? Pa ovo su elementarne stvari. Korektno implementirano sistematsko obrazovanje mora davati bolji rezultat od slucaja zato sto im je to posao, zaposleni tamo su za to skolovani i njihov uspeh se na direktan ili indirektan nacin prati i meri - sto od akreditacionih tela sto od sire privrede i stanovnistva koje bi prestalo da salje decu u skole koje ne daju rezultate.

To ne znaci da se tu i tamo nece "stvoriti" neko ko je razbijac i ko je sve to sam naucio a zatim pomerio granice... sto ne bi bilo moguce? Nema nikakve magije, sedi i uci jbg, ako imas dar i zelis da sprzis svo vreme u to sto te zanima moze da se desi da zablistas - ali ako se radi o obimu i dubini gradiva pokrivenog na modernim CS ili EE studijama, vrlo verovatno je to daleko lakse uraditi unutar institucije, zato sto su ljudi vec spremili sve za to i imaju razradjen program - dok autodidakt to sve mora od nule, sa svim sto uz to ide.

Da ne bude zabune, mozda je za nekog bolje tako... mozda ce cak neko na taj nacin doci i do dubljih istina konstruisuci sve skoro od pocetka. Ali daleko su vece sanse da ce rezultat biti samo ulaganje vise energije za ekvivalentno znanje ili manje znanja za istu kolicinu vremena.

Opet, ni to nije nuzno lose - ako tih 5 godina neko fokusira na odredjenu temu i ima srece da nabode da mu se to isplati na duzi rok, to je za njega uspeh i bolje ulozeno vreme. Takodje, ako ostane situacija da moze da radi posao za koji mu ne treba CS/EE obrazovanje kompletno, moze da bude ekonomski u prednosti (mada ne kao sa nekim drugim "diplomama" zato sto industrija vrednuje CS/EE diplome - sa razlogom). Osim ako ne juri akademski uspeh, u kom slucaju mu je daleko pametnije da ide regularnom rutom.

I sve ovo su neka opsta mesta... sta je tacno sporno sa svim tim?

@Ivan Dimkovic

Autodidakt - samouk

Niko ovde ne osporava da neko samouk može biti bolji od nekog profesora. Međutim...

Samouk je neko ko je učio sam, dakle prošao kroz proces učenja, a ne neko ko nije učio uopšte, pa makar bio veliki talenat.

nkrgovic je navođenjem Baneta kao primera koga bi uzeo umesto nekoga školovanog za obradu signala je rekao sve. To što su oni koji su to učili sve lošiji, ne znači da ih treba zameniti nekim ko to nije učio uopšte - niti sam, niti bilo kako drugačije. Opet, diploma nije garancija da je neko to uopšte učio, jer se kriterijumi srozavaju. Nekada je obrazovni sistem bio u duhu strogoće, a sada je u duhu izigravanja studentskih mama.

Međutim, pominjanje Baneta kao primera koga treba uzeti kao alternativu nekome u obradi signala... Bane je od onih koji nisu izbor uopšte, koliko god da je veliki matematički talenat.

Ono rešenje zadatka koje sam pominjao je bilo čak takvo da nije bilo lako shvatiti kojim pristupom se moglo doći do njega. Pritom, kada pogledaš Banetovo znanje iz matematike, vidiš da nema blage veze. Dakle, zadatak nije rešio preko nekih fora koje je prethodno znao, nego čistom kreativnošću. Da je posvetio godine ozbiljnom izučavanju matematike i išao na tu stranu (što ne mislim da treba da počne da radi), dogurao bi do najvišeg istraživačkog zvanja na Matematičkom institutu SANU, ali jedno je nešto biti, a drugo moći to postati.

To ga samo čini sposobnim za rešavanje problema koji ne zahtevaju predznanje, a problemi obično nisu takvi, mada ima i takvih.

Ta politika nam je uterana od strane EU, koja ju je prvo sebi samouterala. Naravno, u SAD ne mogu da uteraju tako nešto jer SAD ima nuklearni arsenal da brani svoje odluke i svoj suverenitet.

Ne bi. Jedno je učiti, a drugo smišljati sam. Bez učenja nećeš stići do mnogo toga do čega su drugi stigli pre tebe. Ne možeš sam nadmašiti generacije umova bez tebe, ako se ne nasloniš na njih.

Da ne bude zabune, ja sam mislio na "ucenje" - bez obzira na lokaciju ili nacin.

Jasno je da je takav pristup poslu (i tu ucis, samo sto se ucenje svodi na skupljanje iskustva na radu) drugaciji i da za neki tip problema (u koji spadaju istrazivacki problemi svakako) nece biti adekvatan. Svaka tema, ako se zeli pristupiti ozbiljno, ima pre svega neophodnu fondaciju koja se mora znati a onda i detalje specificne za nju. Nekad je i opasno ne poznavati fondaciju zato sto se mogu izvesti pogresni zakljucci sa konkretnom stetom.

Naravno postoje poslovi gde je ovo OK - na primer, gomila poslova u razvoju softvera zahteva minimalnu fondaciju tako da su ti ljudi u prednosti ako gledamo cist ROI. Umesto 4-5 godina skolovanja posle srednje, njima treba 1-2 ili 0 ako imaju predhodno iskustvo ili mogu malo da volontiraju i uce na poslu. Sve dok bude posla za taj profil, njima ce se vise isplatiti da startuju sto ranije. Koliko dugo ce to biti slucaj, pojma nemam - jako je tesko davati takve prognoze mada ne verujem da ce ista bitno da se promeni bar u sledecih 10 godina a posle...

Primer za obradu signala... bez konkretnog poznavanja detalja ne bih nista rekao. Ako se ocekuje resavanje problema sa kreiranjem novih algoritama, kombinovanjem postojeciih i sl. onda svakako neko sa inzenjerskim obrazovanjem koje ukljucuje obradu signala ima ogromnu prednost koja ce se videti kroz daleko bolje performanse (ne samo brzinu nego i druge parametre) ako postoji dosta mogucnosti za algoritamska unapredjenja. Moguce je da ne-DSP programer nece ni moci da resi problem.

Opet, ako se radi o cistoj fizikaliji - implementaciji postojecih standarda, standardnim tokovima procesiranja - onda neki jak programer (bez DSP obrazovanja) moze da bude dobra stvar zato sto to sto zna dolazi do izrazaja a za neku manifestaciju DSP znanja nema prostora. Programer prebaci tok na CUDA-u recimo, dobio si 100x ubrzanje bez ikakvog znanja DSP-a - sve sto je potrebno je da obavezno koristi test vektore kako bi proverio da nesto nije zar*ao.

Naravno na duze staze ako zelis ponovo nesto algoritamski da menjas, ovaj ne-DSP programer ti nece raditi posao... sve zavisi >sta< zapravo tim radi kao sto rekoh.

Sto se produkcije diploma tice, ne znam kako je to doslo do Srbije ali za USA i EU postoji daleko jednostavnije objasnjenje:

- U USA takve stvari nemaju ni najmanju sansu da prodju. Njima je problem i osnovno zdravstveno osiguranje za sve, a kamo li fakultetske diplome... ko to proba da gura bi bio proglasen za Lenjinovog sina :-)

- U Evropi su ovo izgurale stranke levo od centra (laburisti u UK, SPD u DE i sl.) - njima je to odlican KPI ("Eto, za 4 godine smo proizveli X% novih diploma, dok je pre nas to bila privilegija" - omiljeni BS) bez obzira na to >kakve< su to diplome tj. kakav je kriterijum na kraju. A glasacko telo prihvatilo zato sto je u Evropi normalno da drzava ima toliiki upliv u zivot (ne nazivam to ni losim ni dobrim, samo konstatujem razliku).

Slazem se da nece da pije vodu, ali ja svakako nisam tvrdio suprotno.

Autodidakt i dalje uci - sam, nekim njegovim tempom i metodama koje njemu odgovaraju.

Okreni-obrni, na kraju mora nauciti nesto sto je neophodno za odredjenu stvar - sad da li ce to uraditi u nekoj obrazovnoj instituciji, u biblioteci ili kod kuce - i da li ce to uraditi u slobodno vreme, full za N godina koliko traje skola, 10 godina, 15 godina - nebitno.



Pa dobro to je izmedju njega i toga ko ga placa, zar ne?

A šta onda znači "konstruisanje svega skoro od početka" u kontekstu samoukosti? Dakle, ne kao kada neko učen (formalno ili ne) (re)konstruiše sve od početka, što može imati smisla, pa se to isto odnosi na nekoga samoukog, jer tu nema razlike između učenog i samoukog, nego u kontekstu koji je specifičan za samoukog.

Izvini, ali ja ovo nisam uspeo drugačije da razumem.

Zato sam objasnio Banetov slučaj. Žalio si se da ne znaš detalje. Izneo sam ih onoliko koliko je ovde dostupno.

Naravno da je to problem onoga ko to plaća. U ovom slučaju je to Vojno-tehnički institut, odnosno plaćaju poreski obveznici Srbije. Međutim, i za odlučivanje o takvim izdvajanjima postoji neko ko je nadležan, a taj neko nisam ja, pa taj deo ne bih problematizovao.

Mislim da ovo shvatate previse ozbiljno... Evo jedan lep citat:

Prebacio sam diskusiju o obrazovanju u Intel temi ovde.

@Nedeljko,

Izvini, moja greska - ocigledno se nisam dobro izrazio, uvek sam mislio na osobu koja uci. I dolazenje "de novo" do nekih stvari smatram mogucim delom tog postupka zato sto u tom rezimu rada moze da se desi da osoba uci na neki njemu optimalni nacin, sto moze da ukljucuje i neko nekonvencionalno dolazenje do istina.

@nkrgovic,

CS jeste "fun" onome kome je to pasija, bas kao sto je i fizika, biologija, zanatstvo nekog tipa, matematika, ... - "fun" nekome kome je to pasija.

Ali ne treba gubiti iz vida da je vecina poslova danas cistsljaka - sa bezbroj "Mr. i Mrs. Anderson" pozicija. Sumnjam da je postojao tracak zabave onome ko je pod pritiskom rokova implementirao biznis logiku za podrsku poslovnih procesa u nekoj korporaciji (ok, da ne gresim dusu vrlo verovatno i tu ima ljudi kojima je to pasija).

Najplasticniji primer je industrija video igara - primer poznat verovatno svima, love klince tek sa faxa koji se loze kako je to posao snova, radis na video igrici = kao da igras igricu samo jos bolje, kodiras i placen si za to :-)))) A onda posle 1-2 godine zamene izgorelog nesrecnika sa sledecim junosom. "Fun" nije na listi reci kojim bih opisao takav rad.

Mozda ce napredak IDE alata i sto veci upliv AI/ML minimizovati "sljakanje" i vecinu poslova vratiti u "softverski inzenjering" tj. ljudska glava bi resavala probleme, a boilerplate tj. "sljaku" radi komp... ali mislim da jos nismo blizu toga univerzalno.



Bojim se da to nije dovoljno detalja da mogu da kazem da li se slazem ili ne. OK, Bane je mozda "zloupotrebio" rec "istrazivanje" gde je najcesce znacenje specificno i vezano za akademsko istrazivanje.

Ali postoji mala mogucnost da se radi o nekom istrazivanju koje Bane vise nego moze da obavlja. Na primer, istrazivanje na polju adekvatnosti algoritama za odredjenu arhitekturu. Istrazivanje na polju efikasnosti odredjenog tipa optimizacija na performanse (bilo kog tipa) na odredjenoj arhitekturi.

Za ove stvari bi svakako pomogle vestine koje se sticu na CS studijama kao i jace vladanje matematikom, ali mogu da zamislim da bi unutar specificnih parametara funkcionisalo da taj posao obavlja neko ko se skolovao u toku prakse.

Naravno, to ima svoja ogranicenja - npr. ako bude potrebno neko naprednije znanje statistike za obradu i poredjenje rezultata, CS diplomac bi trebao bez problema to da "izvadi" iz svog "toobox-a" (posto su te stvari friske i uce se), dok neko ko se uci praksom ili nece primetiti da ne koristi optimalnu metodu poredjenja ili ce morati peske to da usvoji bas tad kad mu treba.

Sa druge strane, neko sa mnogo jacom praksom i iskustvom ce biti u stanju da brze eliminise ili odabere stvari koje su na nivou apstrakcije bliskom masini (tipa neki pristup je bolji zbog specificnosti hw. arhitekture). U ovom slucaju, covek sa vecom praksom ima prednost. Poslodavac ako mu to treba savrseno moze da zaposli nekog takvog na sopstvenu korist.


_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 22.09.2021. u 10:49 GMT+1]}

Ma bre ljudi, dobro je za obojicu da ste na poslovima koji imaju "sporiji tempo" (pace - kako kazu braca englezi) , ono vojna industrija, fakultet, ciljevi i zadaci koji se ne mogu resiti "juce", vec se covek mora fokusirati, istrazivati, biti raspolozen i odmoran i gde je potrebno vreme.

Sto se tice rasprave samouk vs edukovan kroz sistem, mislim da su vecina slucajeva negde izmedju ta dva ekstrema, npr. imamo nekog sa nekim obrazovanjem i iskustvom koji se nasao u poziciji da igra "catch up" sa nekim problemom ili da sustigne kolege u nekoj oblasti. To se desava svakoj osobi u vecoj ili manjoj meri kod promene firme, tehnologije ili industrije.

Evo nesto o novim generacijama studenata na zapadu.

FILE NOT FOUND
https://www.theverge.com/22684...tory-structure-education-gen-z

A propo...

Prosle godine kupio Bose NC700 slusalice, idiot nisam ni pogledao stanje tehnike danas nego po automatizmu "Bose ima najbolji NC".

Znaci slusalice nisu radile >5 minuta< i vec problem - leva slusalica ima neko brujanje... na forumima vidim da oni jadni muku muce vec godinu dana da rese problem.

Pricaju o nekom patch-u svakih mesec-dva... poslednji o kome pricaju cak i ne moze da se nadje... wtf? Ispostavilo se da su sa poslednjim uspeli da brick-uju sluske pa ga povukli brze-bolje.

Zaintrigiralo mene sve to, slusam malo taj "rumble" i postaje jasno da je problem softverski - cela stvar je neka greska u DSP algoritmima, ako bih morao da pogadjam sta je najverovatnije, verovatno neka beskonacnost. Ali ne umeju to da rese vise.

Onda odes na sajt da vidis sta je novo - i lepo pise, revolucionarno novi algoritmi :-))))) Malo kasnije sam doziveo prvi put da se >slusalice< resetuju. Kako znam da su se resetovale? Pa isto kao kad vam Windows zabaguje - bafer zvuka se cuje i ponavlja, posle nekoliko sekundi "puc" a onda tisina = watchdog :)

Kolega je otisao da radi tamo, pa rek'o daj da ga za*ebavam... pre toga odem na Glassdoor ili sta vec, da vidim sta oni zaposljavaju danas.

TL;DR - gomila nekih dizajnera i menadzera i >jedan< posao u R&D... i tu ide show: posao je zapravo za DSP inzenjera. Ali OPIS!

Parafraziram: "Experience in DSP is required: you know DSP concepts such as sampling rates"... WTF jbtebog? Auuu... ali zato 1/2 oglasa pise kako su firma koja slavi diverzitet, kako ima mesta za svakog bez obzira na broj penisa koji posedujete itd. itd.

--

Ovo je klasicni "market failure" - te sluske se i dalje dobro valjaju, mada sad polako vec Sony preuzima (u Japanu i dalje uce matematiku). Kad Bose ukapira da ih je neko za*ebao to ce biti solidno kasno. A skole po USA polako prelaze na jos "ravnopravniju" matematiku sto ima jos da im pomogne.

Sledeci put, DSP znanje ce biti opisano - "Y'know 'bout them freqenzies, YO!".

Moj epilog? Izgubio sluske u nekom vozu nocnom (hahaha) - nikad nadjene (sreca), presao na Sony WF-1000XM4 i to je to. Japanac i dalje razume DSP malo vise od "I know sampling rates, bitch".