Mi sa Estonijom imamo Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ali koliko je meni poznato (svakako nisam stručnjak), ukoliko je porez u nekoj državi manji nego u Srbiji, u svakom slučaju ćeš morati da platiš razliku do iznosa koji bi platio ovde.

Ti kao D.O.O. možeš da isplaćuješ sebi dividende i porez na to ti je valjda 15%, sa sve knjigovođom bi ti se uhvatilo 30% sve ukupno, što i nije toliko loše.

Nije to bas tako kako si ti shvatio. Da bi mogao to sa Estonijom sto je "magicna stvar" za obilazak dazbina, moras da budes njihov drzavljanin. To kosta debelo. Tek onda mozes da otvaras firme i ostale zezancije. Bez toga, isti djavo, mozes i u Monaku da otvoris firmu.

Znaci fora je sa drzavljanstvom, a ne sa time gde si otvorio firmu.

Daju oni eResidence, ali to nije kao pravo državljanstvo, nego samo omogućava lakše otvaranje firme i poslovanje, ali oporezivanje je isto ili slično kao i bez toga.
Jedino ako se tamo otvori firma kao pravno lice, onda je možda druga priča, ali opet profit treba povući na račun u Srbiji (bar većinu, ne mogu nameštaj i bela tehnika da se u Srbiji plaćaju preko PP, osim možda kod ovih što donose iz Mađarske).

Da... otprilike tako nesto. A niko nije spominjao fiksnu cenu eResidence-a :)

Meni je najbitnije da mogu da fakturisem vise od 4k mesecno a da ne moram da pravdam troskove (doo i knjigas)...

Video sam da xolo.io nudi 'posredovanje' pri otvaranju e-residency statusa, imate li neka iskustva povodom toga?

p.s. Video sam da oni cak nude i da fakture idu preko njih (njihov deo je 5%) i to bez da imas firmu, cak i da se to uradi i da oni posalju novac na tvoj devizni racun u Srbiji, kako to opravdati?

Probacu jednim duzim tekstom za pocetak da objasnim poreski sistem bilo koje drzave, tako da na osnovu toga mozes barem da znas kako tima sto posreduju da postavis konkretna pitanja za estoniju, tako da ti ne precute neki trosak, sto oni imaju obicaj i interes da urade. Takodje usput, dotaci cu se pitanja rezidentnosti i e-rezidentnosti, vodjenja knjiga i pausalnog oporezivanja.

Kod poslovanja najbitnija su 3 poreza:
- korporativni porez
- porez na dividendu
- porez (i doprinosi) na licnu zaradu

Pa da objasnim svaki od njih.
Korporativni porez je porez na dobit firme. Mene licno on nikada nije nesto zanimao, jer firma koju sam vodio je pravila dobit mozda nekih 5% od prometa, pa se onda zakonom definisanim legalnim nacinima ta dobit svede na 1% prometa i onda da li ce korporativni porez da bude 10%, 15% ili 20% od tih 1%, to me uopste ne interesuje jer 0.1%, 0.15% ili 0.2% od prometa svakako ne predstavlja neki veliki problem. Kazem, kod mene licno je bilo tako, jer proizvodna firma ima ogroman prihod i ogromne troskove, a dobit je sasvim mali procenat tih brojeva. Programera mozda mrzi da sakuplja racune i knjizi troskove, pa ce mu celokupan promet biti dobit, tada mu korporativni porez nije uopste mala stavka i treba da se fokusira na njega. U svakom slucaju, kad pitas nekog koliki je porez u toj i toj drzavi, gotovo sigurno ces dobiti odgovor samo o korporativnom porezu, koji je najmanje bitan... Kod nekih oblika registrovanja delatnosti u nekim drzavama moguce je pausalno oporezivanje. Racunaj da je to specijalan slucaj koji po negde i ne postoji, a po negde postoji uz specijalne uslove i limite i da u opstem slucaju moras da vodis knjige. Ako ne umes to da radis, trosak knjigovodje moze biti znacajan trosak poslovanja. Bitno je napomenuti da se termin pausalni porez odnosi samo ma korporativni porez a druga dva poreza su dodatni trosak.

Kada platis korporativni porez, mozes taj novac da investiras u prosirenje poslovanja ili da ga tako zauvek drzis na racunu, ali ako hoces da ga uzmes, stavis u dzep i trosis, moras platiti porez na dividendu. Porez na dividendu placas u drzavi u kojoj si rezident. Rezident si tamo gde provodis 183 dana godisnje, dakle ako si e-rezident u Estoniji a u Srbiji provodis 183 dana godisnje, tada si poreski rezident u Srbiji. Ako bi ti zeleo da budes pametan pa smislis nacin da u Srbiji boravis manje od 183 dana godisnje, sud bi utvrdio rezidentnost na osnovu nekih drugih parametara, na primer u drzavi u kojoj imas stan ili porodicu, ali o tome nekom drugom prilikom. Dakle, ako je firma/preduzetnik registrovana u Estoniji, a osnivac provodi 183 dana godisnje u Srbiji, tada se korporativni porez placa u Estoniji a porez na dividendu u Srbiji i nema govora ni o kakvom dvostrukom oporezivanju, jer se nijedan od tih poreza ne placa dvaput. Porez na dividendu iznosi takodje 10% ili 15% od onoga sto se uzima i stavlja u dzep. Napominjem da firma moze da ima korporativni bankarsku karticu, ali tada korisnik kartice mora da pazi sta kupuje. Secam se davno primera jedne poslanice koja nije pazila pa korporativnom karticom kupila pelene za bebu i dosla pod udar zakona kao utajivac poreza. Ili primer coveka koji je karticom firme platio verenicki prsten i takodje bio procesiran kao utajivac poreza. Kada kupujes tom karticom uvek pre kupovine moras da razmislis da li tvoja firma trosi taj proizvod i kojoj kategoriji troska to pripada. Posto mali broj proizvoda moze biti prihvacen kao trosak firme, ljudima to razmisljanje cesto predstavlja ogromno opterecenje, pa vise vole da plate porez na dividendu i trose bez razmisljanja.

Porez i doprinosi na licnu zaradu su obicno najveca stavka i o tome se treba najdetaljnije informisati. U nekim drzavama firma koja ostvaruje prihode mora da ima barem jednu zaposlenu ili ugovorom angazovanu osobu. Ako ima, onda placa porez i doprinose na tu ugovorenu naknadu. Naknada podleze pravilu minimalne dozvoljene zarade po satu, koje postoji u vecini drzava. Porez i doprinosi iznose obicno izmedju 30% i 50% bruto zarade. I podlozni su dvostrukom oporezivanju, pa ako se plate u jednoj drzavi potrebno je pokrenuti postupak poreskog oslobodjenja u drugoj. U nekim drzavama firma ima pravo da nema zaposlene - niko nista ne radi, a pare lezu na racun. O tome se treba informisati pre registracije delatnosti. Ocekivana situacija je da ce programerska firma u estoniji da angazuje svog osnivaca programera u srbiji kao frilensera, da ce u estoniji nece platiti porez i doprinose na licnu zaradu, vec ce to platiti u srbiji, kao frilenser. Tu se postavlja pitanje - da li si u mogucnosti da radis kao frilenser direktno za narucioca? Ako jesi, onda razmisli malo ima li nekog smisla to registrovanje delatnosti, presipanje iz supljeg u prazno, uvodjenje posrednika i povecavanje troskova? Budes lepo frilenser direktno, placas porez i doprinose samo za frilensera, prolazis jeftinije a nema da te boli glava oko vodjenja firme.

Ovde ti je jedino pitanje gde si poreski rezident vazno i nista drugo. Neko je pomenuo nekakva drzavljanstva ali drzavljanstvo sa pitanjem poreza nema nikakve veze. Osim ako nisi nesrecnik koji ima drzavljanstvo USA ili Severne Koreje jer su to jedine zemlje na svetu koje imaju princip eks-teritorjalnog oporezivanja (u prevodu: dok god si njihov drzavljanin moras i njima da prijavljujes i placas porez nevezano za to gde zivis).

U konkretnom slucaju to sto ces da otvoris firmu u Estoniji tvoju situaciju ne menja skoro pa nista. Ti si i dalje poreski rezident Srbije i duzan si da prijavis sav prihod koji ostvaris u Srbiji ili van.

Neko je pomenuo i eResidency. To nemoj da te zavarava odnosno ne cini te rezidentom Estonije a cak i da te cini rezidentom Estonije Ugovor o sprecavanju dvostrukog oporezivanja izmedju Srbije i Estonije je veoma jasan u clanu 4 tacka 2 stav 1:



Znaci, ako ne planiras da se iselis u Estoniju nego samo papiroloski pokrijes da si rezident tamo (a nisi) nista ti to nece vredeti. Ukoliko dodje do revizije ili cak suda uvek ce se ceniti realno stanje a ne ono kako je neko hteo da na papirima izgleda.

Obrati paznju na razliku izmedju vlasnika i direktora firme. Vlasnik moze da bude bilo ko i bilo gde i na njega ce se primenjivati porez na dividende tamo gde je poreski rezident. Ali direktor je neko ko mora da je na licu mesta, da upravlja firmom na dnevnom nivou itd. Ako se tu ustanovi neka nelogicnost onda imas problem. Srbija u tom slucaju moze od Estonije da trazi da se poslovanje odnosno prihod cele firme oporezuje u Srbiji bez obzira sto se tehnicki nalazi u Estonij. A pogotovo ako planiras da se firma vodi na PO box ili neku fiktivnu adresu bez kancelarije, ljudi itd.

Momci, hvala vam na opsirnim odgovorima :)

@pctel, imam mogucnost da saradjujem kao `freelancer` sa tom firmom, ono sto me zanima jeste dokle se sa `freelance-ovanjem` stiglo kod nas, kako to prijaviti, koliki je tu porez?

Ljudi, masite temu .... Covek ne pita kako da izbegne porez!!! Resenjem mu je odredjen taj iznos za porez i to nije neki veliki iznos. Problem je onal limit koji te prebacuje u 'knjigasa' !!!

Coveka interesuje kakve su opcije da otvori paralelno neki oblik pausalca/vezane firme/ortackog drustva u Estoniji/Mauricijusu ... Nase zakonodavstvo se ne odnosi na poslovanje tih firmi. OK, placases odredjen porez i kod nas, ali deo prihoda odlazi na tu stranu. Penziono, zdravstveno, versko ... to je prilican odliv novca! To ga interesuje!

Ocigledno da nema nista povoljnije od Preduzetnika .

Frilenceri to je isto jos od proleca , prilicno je neisplativo i njihova "borba" je bila za stare dugove , ovo novo nije ih mnogo interesovalo , jer je povoljnije biti Preduzetnik pausalac.

Zato sto se sav prihod tj. 50 % kod frilencera racuna kao plata , pa na to idu porezi i doprinosi ! 50 % su "normirani troskovi " .


Ovo oko Estonije , tesko da je nesto povoljnije nego domaci DOO . Plus sav priliv novca u Srbiju bi se racunao kao zarada .

ima na ovom forumu par veoma opsirnih tema o frilenserima. Stiglo se dotle da su iskukali daleko manje dazbine nego bilo koja druga kategorija fizickih lica koja prihod ostvaruju po ugovoru o nekom radnom angazovanju. Ali to nije tako nisko kao pausalac sa prihodima blizu limita... Ja ne ostvarujem nikakve prihode kao frilenser, pa najbolje da pitas na nekoj od tih drugih tema da ti neko iz licnog iskustva objasni sta ti nije jasno. Ali prvo svakako procitaj...

Ahhh, da... pausal je najbolja opcija ali s obzirom da imam vise klijenata, u zbiru probijam onih "oko 4000e mesecno", tj. 6 milki godisnje.

Kako nas zakon 'gleda' na to da se uz jednu sifru delatnosti (na primer, programiranje), otvori i pausal na sifru konsultanta (ili slicno) i da se sa nekim od klijenata radi preko novog pausala?

Nije izvodljivo. Jedno fizicko lice je jedan preduzetnik, ma koliko delatnosti da obavlja. Registruje samo preteznu delatnost koja mu donosi najvise prihoda, a ostale slobodno obavlja bez registrovanja.

Znaci, u polu-corsokaku sam...

Zamolio bih za jos jedan odgovor, d.o.o vs knjigas? Knjiske komparacije sam procitao u raznim tekstovima ali to je sve teorija, kako se d.o.o ponasa u praksi, odnosno da li ima nekih 'jakih' benefita da bi se d.o.o otvorio ako vec mozes da se prebacis sa pausala na knjigasa?

Mislim da je većini manjih firmi problem naplata poreza prema izdatom računu, iako firma još uvek nije naplatila prodatu robu/uslugu. Ako tražiš da se prvo uplati, pa tek onda da proslediš robu ili uslugu, imaćeš značajno manje posla. Ako ne naplatiš unapred, onda ti stigne od države da uplatiš PDV prema izdatom računu, a to što nisi naplatio potraživanja državu ne zanima.

Odnosno, tako je bilo do pre par godina, znam nekoliko vlasnika manjih firmi koje su kukale na taj problem. Recimo, sećam se kad je ovde jedna štamparija kupovala 6-bojnu ofset mašinu, iako imaju pravo na povraćaj poreza, država je tražila da uplate nešto više od 4 miliona dinara na ime nekih taki, poreza, carine, ne znam ni ja čega, mašina bila zarobljena na carini, vlasnik jurio sve koji mu duguju, jer je staru mašinu već bio izbacio i prodao, a tih 4 miliona dinara država mu svakako vraća, da li za 3 meseca ili tako nešto. I čovek morao bukvalno nekoliko sedmica svim klijentima da štampu radi uslužno kod nekog drugog, jer država ima idiotske propise da nema prebijanja dugova i potraživanja, niti ti daje opciju da ne uplatiš neka potraživanja državi iako država treba isto toliko ili čak više da ti vrati po osnovu povraćaja PDV-a.


Zato se dobro informiši za obe varijante koliki su ti konstantni troškovi, koji ne zavise od obima poslovanja. Potom, kakve su ti obaveze, ako npr. fakturišeš 100.000 dinara, a na račun će da ti legnu tek za 2 sedmice, šta ako je unutar tih 2 sedmice presek za plaćanje obaveza državi, pa na tih 100k dinara moraš da platiš onaj deo koji ide državi?

Amerikanci ne moraju da placaju porez ako ne zive u Americi ako su ga vec platili tamo gde zivi, ali moraju da prijavljuju koliko su zaradili jer mi smo Amerikanci jako nesrecni kao i Korejci a uzasno smo i glupi npr neko je milijarder u Monako a ovde kupi cekove socijalne pomoci od par $1000.

Prednost DOO je sto mozes da poslujes kao pausalac i kao DOO istovremeno, pa pausalno poslujes do limita, a na DOO preusmeris ono iznad limita. Nasuprot tome, kao sto je pomenuto, ne mozes biti knjigas i pausalac istovremeno.

Mane DOO u odnosu na knjigasa su brojne. Pre svega sto drzava i drugi privredni subjekti gledaju na DOO nekako u fazonu "ima se moze se", pa za jedan isti prekrsaj drzava DOO-u obicno naplacuje 5X-10X vecu kaznu nego preduzetniku, a knjigovodje obicno imaju jednu tarifu za preduzetnike, a drugu (vecu) za DOO i tako dalje, u sustini ljudi i drzava bez ikakvog osnova imaju predrasude tipa DOO = pun para i preduzetnik = polusocijala, sto je nekad povoljno za reputaciju, a nekad bolno za novcanik. Druga velika mana DOO je visina poreza, jer DOO podleze prvo korporativnom porezu, pa potom porezu na dividendu, sto u zbiru izadje red velicine 30% ukupno, a preduzetnik placa samo 10% porez na dobit. Ali, finansijski to i ne mora da bude neka razlika - ako si preduzetnik onda cutis i opusteno placas tih 10% jer nije mnogo, a kad si DOO onda non stop trazis i nosis neke racune kad god odes u prodavnicu/pumpu/kafanu/servis, vozilo i svu tehnicku robu nabavljas na racun firme, kad negde ides pises sebi putne naloge i svasta nesto jos radis da bi ti dobit na kraju godine bila blizu nule. Naravno, knjigovodja ne naplacuje isto ako donosis par listova papira mesecno, ili ako sakupis pun kofer, tako da ja znam one koji placaju knjigovodji 50 evra mesecno, ali i one kojima isti knjigovodja naplacuje 300 evra mesecno...

Jos jedna stvar o kojoj treba razmisliti - da li ti odgovara ili ne odgovara da budes u sistemu PDV ili van sistema? I knjigasi i DOO imaju mogucnost da udju u PDV ili da ne ulaze sve dok im promet ne predje 8 miliona dinara godisnje, pa tada ulaze po sili zakona. Da li biti ili ne biti u sistemu - obe opcije imaju svoje prednosti i nedostatke.

Kako stvari stoje, bio bih silom zakona u PDV-u a po svemu sudeci, to bi bio pausal sa vodjenjem knjiga.

Ako sam dobro razumeo, i kao knjigas ja mogu da skidam pare 'bez pokrica' (bez pravdanja troskova) ali na taj iznos placam 10%? Ako nisam dobro shvatio, da li ovo mogu uraditi i koliki namet ide nama dragoj republici?

p.s. Da li je ovo za manje oporezivanje plate na odredjeni iznos mit?

Ova recenica je veoma besmislena, vidi da to preformulises nekako:

PDV po sili zakona nastaje kada se predje promet od 8 miliona. Knjigas postajes najkasnije sa 6. Sve dok si izmedju 6 i 8 svakako biras sta ti odgovara.

Ovo ne postoji.

Pausalno oporezivanje se odnosi na porez na dohodak gradjana. Porez na dodatu vrednost je neki totalno deseti porez.
Porez na dohodak gradjana se moze placati pausalno, ako se ispune odredjeni uslovi.
Porez na dodatu vrednost se ne moze placati pausalno - ili ga placas na osnovu poslovnih knjiga, ili ga ne placas uopste.

Kombinatorika kaze da postoje 4 kombinacije ova dva poreza, od kojih jedna nije zakonom dozvoljena, dakle:
1) porez na dohodak gradjana placas kao "knjigas", nisi u sistemu PDV
2) porez na dohodak gradjana placas kao "knjigas", jesi u sistemu PDV
3) porez na dohodak gradjana placas kao pausalac, nisi u sistemu PDV
4) porez na dohodak gradjana placas kao pausalac, jesi u sistemu PDV OVO NIJE ZAKONSKI MOGUCE!!!

Dakle, svaki knjigas (kao i svaki DOO sa prometom do 8 miliona) ima izbor izmedju opcija 1 i 2 - da li zeli ili ne zeli da bude u sistemu PDV.
Pausalac nema nikakav izbor, on mora da bude van sistema PDV.

Da, samo 10%


Ukucaj u google "kalkulator plate", pa sam proveri. Postoje poreska oslobodjenja, postoji limit do kog se placaju doprinosi, iznad toga se ne placaju itd.

Dobro , covek je ocigledno napravio lapsus .

Napisao Pausal sa vodjenjem knjiga , a mislio Preduzetnik sa vodjenjem knjiga .

Da li se za svaku godinu paušalcu razrezuje porez prema tabeli kao za prvu godinu ili igra ulogu visina prometa iz KPO?

Obicaj je da se svake godine poveca za 10% ako je pausalac prometovao veliki procenat limita.

Receno je u smislu toga da mi je planirani priliv oko 10 milki godisnje, a zakonski moram u PDV po toj brojci.

Sto se tice drugog, da, ispao je lapsus... Mislio jedno - napisao drugo, hvala kolegi iz komentara :))


Definitivno idem u knjigase, samo da vidim koju opciju da odaberem od one dve koju 'knjigas' omogucava, svakako sam u jednoj firmi prijavljen 'za stalno' (ugovor o radu) tako da verujem da ce mi deo poreza biti umanjen.

Uh, uh, radni odnos u dve firme je vec treci nivo "igrice"
Mene vec boli glava od te zavrzlame
Konkretno takav slucaj ja i nisam imao u praksi. Imao sam pausalce koji su istovremeno zaposleni kod poslodavca. Imao sam i radnike koji su kod jednog poslodavca zaposleni na puno radno vreme, a kod drugog na dopunski rad do 30% radnog vremena. Imao sam obracun zarade za direktora angazovanog po ugovoru a pravima i obavezama koji je zaposlen na puno radno vreme kod drugog poslodavca. Ali preduzetnika koji vodi knjige i isplacuje licnu zaradu, a pritom je zaposlen na puno radno vreme kod drugog poslodavca to nisam imao. To bih morao potraziti po literaturi da li je preduzetnik na dopunskom radu do 30% radnog vremena kod samog sebe, ili koji model obracuna zarade se primenjuje...

Ono sto je za sad bitno da zapamtis - kad si oporezovan na dva mesta ne mozes da biras na kom hoces da se oslobodis obaveze placanja dela doprinosa, vec zakon jasno definise ko mora da placa a ko ne mora. Konkretno - preduzetnik mora da placa pun iznos, zaposleni ostvaruje pravo na umanjenje u firmi gde radi.

Kako izgledaju poslovi kojima se bavis:

- Ko su i gde se nalaze kupci
- Kolika je prosecna transakcija
- Koliko transakcija imas u tipicnoj godini
- Sta prodajes kupcima - usluge ili licenciras nesto?
- Da li sam radis taj posao?

Osoba koja je angazovana na vise mesta sa razlicitim ugovorima placa:

na svim mestima porez i doprinos za PIO,

a

doprinos za ZDR i nezaposlenost samo na jednom mestu, obicno tamo gde je zasnovao radni odnos.

- Kupci su nasa dva domaca i dva strana klijenta.
- U proseku, oko 2500 eura po transakciji, jednom u toku meseca.
- Planiranih 48, ume da se desi da ode jos 20-ak preko.
- Bavim se programiranjem, samo pruzam usluge
- Da