Kad umru od gladi to je granica siromaštva u 21-vom veku, nisu stigle supersonične i hipersonične rakete koje postižu od 0 do 100 za 4 sekunde da im odnesu pomoć, a tačna granica je "nemaju primanja".

"MAJKA i sin, Angelina (80) i Živorad (51) Tufegdžić preminuli su, najverovatnije, od hladnoće i gladi u svojoj kući u Lozoviku kod Velike Plane. Tela su pronađena u četvrtak u kući udaljenoj stotinak metara od seoske železničke stanice, nakon što je komšija upozorio rodbinu da danima nije viđao njih dvoje. Tačan uzrok i vreme smrti znaće se nakon obdukcije."

"- Nisu imali nikakva primanja. U kući nema telefona. Struja im je isključena pre četiri, pet godina - objašnjava jedna od sestara. - Imali su drva ovde, pa seci redom da preživiš. Ali, pored drva moraš da imaš i da jedeš. To je vezano."

https://www.novosti.rs/vesti/n...kuci-umrli-od-gladi-i-hladnoce

Strašno.. Koliko ima ovakvih slučajeva koji nama prolaze ispod radara.

Strašno.

Mora da ste mladji pa ne znate da je 90-tih umrlo tako puno ljudi.
Penzije su trajale zbog inflacije samo par dana i posle nije imalo sta da se jede.

Moji roditelji su se snalazili tako sto je kupe povece prase (vise svinja) i napune pun manji zamrziac.
Deo je susen. Tako da nije bilo bitno sto ne stizu penzije jer ima mesa.

Oni koji se nisu tako mogli snaci jednostavno nisu imali sta da jedu i bilo je puno umrlih iz takvih razloga.

To je bilo u prethodnom veku ali samo pre manje od 30-tak godina.

Inace sada inflacija postoji na svetkom nivou.
Menij je granica to sto sam doziveo ranije a neko mladji or 30-40 nema pojma o cemu pisem.

Ko , bre siroma ! Oma daj sto kvadrata !

Veoma dobro se secam zlih devedesetih godina.
Svi koji su imali cekove su kupovali i tako prezivljavali.
Jako malo je robe bilo po prodavnicama, prazni rafovi a redovi za ulje i hleb beskonacni.
Zivelo se od sverca cigara i goriva. To je bila glavna grana za prezivljavanje.
Gorivo se prodavalo na ulicama u flasama i uvek si bio na rezervi iz straha da ti ne obiju rezervoar.
Jedan od unosnijih poslova je razmena deviza, markom se kupovalo i prodavalo sve.
Dinar je bio sareni papir, plata je bila 2-3 marke.
Na pijaci si kupovao sve cokolade, secer, mandarine ...
Ljudi su se vracali na sela bar oni koji su mogli i tako prezivljavali.
U to vreme sve je stalo samo je siromastvo napredovalo i bivalo sve jace.
Ljudi su se bavili samo prezivljavanjem, prakticno receno umetnost prezivljavanja.

Gledalo se ko sta nosi kakve patike, i glava se gubila zbog istih.
Klinci mastali da budu upamceni mafijasi.
Jad i beda nisi mogao nigde iz drzave izaci ako nemas vizu. Malo nesto Grcka more i to je to, a malo je bilo takvih.
Golf "dvojka" i nokija glavni hit, devizne stednje pokradene, fabrike ne rade.
Ko je mogao putovao je iz Budimpeste.
Za omladinu bilo je i zabave tu i tamo poneka gitarijada, koncert sta znam, ne mogu da sde setim.

Danas ... pa imas skoro sve, prodavnice pune novcanici kao i glave prazni.
Isto kao i nekag samo malo drugacije narod i dalje blentav...psiholoska patnja vidljima na licima ljudi ali dobro maskirana.
Maskirana laznim osmesima, srecom i slikama na drustvenim mrezama.
Plac za decom ili roditeljima koji su otisli negde preko. A kad padne mrak krecu suze, bol i patnja.
Granice nema.

zvucite kao da opravdavate danasnju situaciju zbog toga kako je bilo devedesetih...
Ako cemo tako i devedesetih je bilo mnogo bolje nego u II svetskom ratu

da i ja sam devedesetih naebao, i jeste danas bolje, ali to ne znaci da ne treba da bude jos mnogo bolje.