Mislim da sam skoro nesto rekao negde ovde na tu temu. Mnogi ce ti reci: lako je Svedima da budu uvek nasmejani i ljubazni kada imaju para. I dodace obavezno one dve otrcane fraze: "Problemi u Svedskoj - zdravo" ... ili "Ladno, ali standard". Fraze koje ne moze da ukapira nijedan stranac. :-) I tu se svaka diskusija zavrsava. Prosto, kod nas ljudi svoju neljubaznost pravdaju losim ekonomskim standardom. A onda se i zamislis: pa dobro, ona kasirka u Maksiju koja radi za 20,000 dinara sigurno ne moze da bude ljubazna kada od tih para bez sela gde zivi ne bi prezivela ni 3 dana u Beogradu.

Medjutim ...

Putujuci po svetu primetio sam da to bas i nema preterane veze sa standardnom. Lokalci u Dominikanskoj Republici se utrkuju da te usvoje kao prijatelja i stalno su nasmejani, iako zive u mulju, blatu i kartonskim kucicama. Slicno i Surinamci, oni zive tako kako mi nismo ni 90-ih, ono je tuga i videti ... gore nego Haiti. Ali non-stop se cerekaju, sve im je smesno, kao da zvacu ceo dan neku travu. I nikada nisu neljubazni. Oni bi vristali od srece kada bi dobili prosecnu srpsku seosku kucu u nekom napustenom kraju. Na drugoj strani, Francuzi su stalno nadr*ani preko svake mere, iako imaju prilicno visok standard i siroka radnicka prava (cuvenih 35 sati nedeljno). Holandjani i Svedjani se non-stop cerekaju kao da su stalno na nekim drogama, Nemci kako-kad ... Ali to je verovatno posledica protestanatskog vaspitanja (kalvinisti, luteranci, anglikanci itd.) gde se smatralo da je javni izliv emocija nesto sramotno, nezrelo, neuctivo ... od mnogih ljudi sam cuo da su nekada decu vaspitavali da se non-stop hladno keze i glume da su haj, cak i kada im se place, da se javno ne grle, ne ljube itd.

Na drugoj strani globusa, Rusi se smeju samo kada se odvale od votke. Za ovo poslednje sam cuo neku blesavu teoriju kako su u vreme Staljina ljude koji se non-stop smeskaju smatrali prevrtljivim lazovima i dousnicima sluzbi, spremnim da drukaju i rodjenog brata onome kome treba ... pa je njihova otvorena, sirova drkskost zapravo izraz krajnje iskrenosti i pokusaj da kod sagovornika steknu poverenje. Bas zato, par puta kada sam drzao neku strucu prezentaciju gde su bili Rusi i poceo je na uobicajeni nacin, nekim vicevima, oni su me jedini gledali belo i ozbiljno. Eh da - kasnije sam doznao da kada se po njihovim firmama drze prezentacije bolje je izbegavati humor, jer oni humor tumace kao nacin da taj koji prezentuje zamaskira svoju nestrucnost. Veoma zanimlijv nacin razmisljanja, moram da priznam ...

I na kraju - Bliski Istok. Turci i Arapi imaju taj smisao za ljubaznost prema musterijama.

Da li se to trenira? O da, svakako. To je citava nauka ...

Hmm ne znam meni je to stvar vaspitanja... Moji su jako vodili računa da se komšiji uvek sa osmehom kaže dobar dan, da se starijima ustaje u prevozu, pridrže vrata od zgrade i slično..

Ja recimo imam dva pravila:

- Sa svim ljudima krenem ljubazno, a posle svakom po zasluzi.

Kao produkt toga u mom timu imam recimo kolege koje me poštuju i sa kojima sam skoro pa ortak i imam kolege koji me smatraju najvećim drkošem na planeti...A probao sam fino sa njima, nije dalo rezultate..

Mene užasno nervira kada se neko smeje bez razloga i onda postajem neljubazan.

To jako nervira, usiljen osmeh.. I jako se primeti i izgleda jezivo.. Imao sam kolegu, priučenog menadžera - neko mu je na nekom od tih miki maus kurseva rekao da "menadžer mora biti nasmejan i pozitivan" i onda on sa usiljenim kezom od uveta do uveta prilazio svakom od nas...

pa ti zamisli kada ti neko sa usiljenim kezom od uveta do uveta dođe i kaže da je probijen rok, da ćeš morati da radiš prekovremeno jer on nije definisao zahtev kako treba.. Imaš osećaj da te zahebava :)

Može čovek da bude ljubazan i kultiran i normalan i bez usiljenog cerekanja kao da je imbecil.. Nije zgoreg biti prirodan.

Postoje situacije u kojima se taj usiljeni osmeh koristi i kao oruzje za ispoljavanje pasivne agresije. Zapadnjaci su majstori u tome ...

Kod nas se pasivna agresija najcesce zavrsi vrlo kobno za onoga ko igra tu igricu. Cesto je i opasna po zivot. :->

Neprirodni lazni osmeh je mislim svaki koji se moze videti u bilo kojoj reklami za proizvode ili usluge na tv-u ili bilbordima. Zato sto je nabacen samo zato sto marketing eksperti zakljucuju da ljudi bolje i pozitivnije onda reaguju na poruke. Osmeh je spoljasni izraz osecanja iznutra, svaki koji je rezultat zahteva za osmehom je lazan i ruzan i kod mene postize kontra efekat. Ruznije mi je kad ga vidim nego da vidim neko lice koje se mrsti jer je iskreno ljuto ili neraspolozeno. Ustvari ovo drugo i nije nista ruzno i ne vidim zasto bi bilo, to je nesto potpuno normalno i prirodno.

Inace pre nekoliko godina cuh u Bg hronici jezivu "zanimljivost" iz Japana, sefovi postavili kamere koje snimaju lica zaposlenih koji komuniciraju sa "strankama" i softver "analizira" dal se zaposleni dovoljno smeju. Nesto kao ispunjavanje "smiling quota".

.

Sad vrtim u glavi neke ruske serije koju sam odgledao dok sam ucio ruski, radnja serije je 19. vek i svi negativci su nasmejani i izrazito druzeljubivi ljudi, koji ti sa osmehom spremaju neku gadost, a nasuprot tome pozitivci su veoma uzdrzani sa neutralnim izrazom lica. Sad naravno, serija je snimana u savremeno doba, pa ostaje dilema da li su ti ljudi takvi oduvek, ili su im likovi prilagodjeni savremenim shvatanjima. Bilo kako bilo, zamisljam da su te posmatrali otprilike kao Betmen Dzokera

Diskusija o kultoroloskim razlikama je veoma zanimljiva, nego mene ipak vise interesuju iskustva sa lokala. U familiji, porodici, na poslu... i to onaj tip neljubaznosti koji polako naginje ka verbalnom nasilju. Tipa razgovaranje povisenim tonom, podsmevanje svacemu sto kazete ili uradite (a ako nista ne radite ili govorite, onda podsmevanje lenjosti i cutljivosti), preterano kritikovanje i konstantno nametljivo savetovanje. Sta bi bilo najbolje resenje za tu situaciju? Ignorisanje, uporno suprostavljanje (svadja) ili borba ljubaznoscu protiv neljubaznosti (ako je to mislio jovajovic100 kad je fotografisao svoje gace) ? Ili ipak najbolje pobeci, u smislu ziveti sam i raditi takodje samostalno, nesto sto ne zahteva previse kontakta sa ljudima? I na kraju krajeva, uzmimo da ste uspeli da razvijete totalnu kurcobolju za takvo ponasanje, ne nervira vas to narocito, ali vam je takva osoba ipak bitna, hteli biste da je nekako "popravite" za njeno dobro. Da li postoji neki algoritam resavanja tog problema? Ili, barem, da li se za bilo koji pristup zna pouzdano da nece dati zeljeni rezultat?

Setio sam se jedne teme kada je jedan forumaš pitao "kako se izboriti sa sujetnim kolegama na poslu", a jedan drugi cenjeni forumaš mu je dao savet da ide u teretanu, da se nabilduje i da trenira boks i da će ga kolege gledati drugim očima.. Kako sam matoriji vidim da taj savet zapravo ima smisla..

Šalu na stranu, međuljudski odnosi su jedna kompleksna stvar.. Ja sam sa svima recimo ljubazan na keca.. Bez veštačkog keza i cerekanja, jednostavno sam normalan.. Onda smanjujem intenzitet po zasluzi.. Napušavanje je pretposlednji stadijum posle koga ili ponovo postanem ljubazan ako vidim da se druga strana dozvala pameti - ili nastaje potpuno ignorisanje i tada jednostavno neko prestaje da postoji za mene..

Pa makar mi iz oka ispao..



A kako vreme prolazi, sve više težim ovome.

Ljubaznost je danas "slabost". Kad si ljubazan prema osobi istog pola, misli kako da te zahebe i da si gej i slične gluposti. Uglavnom, misli da si glup i da može da te iskoristi na bilo koji način.

A kad si ljubazan prema osobi suprotnog pola, jedini ti je spas, da na kraju tražiš sex. Ako prekineš negde između ima da te mrzi ko Djavola. :)

To su moja iskustva.

Inače, šta mi se desilo. Došao mi email: pozajmi mi sto evra da ti prepišem nasledstvo... u tom smislu. Znao sam da je prevara ali sam rekao na početku da nisam glup i da ne verujem u to hoću neki dokaz, oni mi poslali sliku neke mlade devojke i slično, išao sam do samog kraja, iskren da budem, bilo mi je dosadno, sve su se ofirali, ja uzmem slike pa na google - pretraga pomoću slike i nađem sve te njihove poruke koje su slali, sve lepo spakujem u folder, celu prepisku i sve i pošaljem na adresu Interpola :)

Nisu mi javili šta se desilo :( nema veze, bar sam ih razbucao da su se stideli svake napisane reči.....

Jako sam ljubazan ceo zivot bio... cak i prema neljubaznima.

Ali izgleda se to sa godinama promenilo. Valjda kolicina strpljenja se sa godinama smanjuje.

Iritira me kolicina neljubaznosti koja enormno raste iz dana u dan. Postalo mi je bas retko da vidim ljubazne ljude.

Tako da sam poslednjih godina poceo da uzvracam neljubaznost u privatnom zivotu, a nesto pre toga i na ES.
Valjda sam i na ES predugo, skoro 20 godina, neke tu pojedince gledam svaki dan pa neljubaznost prema njima raste, ali samo kao odgovor na neljubaznost.

Recimo, kako neko da bude neljubazan prema Robertu ili gilopile, B3R1 ili Dimkovicu? A kako da bude ljubazan ademaretu, nemamstan, milanovicu i slicnima? Trudim se, ali tesko ide.

A moram da priznam da sam prema jednoj osobi prvi poceo sa neljubaznoscu,
Bradzdorf, tako nekako nick.
a ne znam zasto...
Inteligentan za razliku od ovih neljubaznih prethodno nabrojanih, trudi se da istera neke svoje argumente, vredja podmuklo ali ne u fazonu "glup si, smesan si kao vic, fantaziras" i sl...


_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 11.03.2022. u 12:16 GMT+1]}

Pa evo ovako ...

Ja sam to oduvek resavao prostim izbegavanjem takvih ljudi ili (mnogo redje) direktnom konfrontacijom jakim argumentima koje je moguce dokazati. Ovo drugo koristim samo u slucajevima kada se svadjamo oko necega za sta mi je prilicno licno stalo (sto nazalost postaje sve redja kategorija kod mene, takvih stvari vise nemam previse). U svim ostalim slucajevima pada "ghosting", kako se to kaze na novogovoru.

U ovim stranim firmama gde sam radio, kada bi na poslu doslo do nekog ostrog sukoba, menadzer bi se umesao i te koji se svadjaju bi odveo do automata za kafu. Ako je kraj radnog vremena, on bi obojicu prekinuo i rekao: "Momci - idemo na pivo, tamo cemo nastaviti". I to je to, konflikt resen za par minuta. Eto, to ti je jedan od algoritama ... :-) koji je proveren i u praksi i fercera.

Ali ima i efikasnijih metoda. Prouci za pocetak Kapmanovu teoriju trougla drame - model koji je osnova vecine konflikata medju ljudima. Posto pominjes "popravljanje" ljudi ti si verovatno "Rescuer" u toj prici. Po Kapmanu (ali i drugim slicnim teorijama) konflikt se stisava kada svi ucesnici u njemu prihvate sopstvenu odgovornost za sebe, svoje postupke, ali i svoja osecanja vezana za druge ljude i njihove postupke. To je ono - "Mile mi ide na nerve, ali Mile je takav kakav jeste, medjutim to sto on meni ide na nerve to je samo i iskljucivo moja odgovornost, jer su moje emocije moja odgovornost". Ili - neko mi je ucinio nesto lose, on jeste (mozda?) kriv za to, ali to sto se ja osecam lose - to je moja odgovornost i niko drugi ne moze biti odgovoran za to. ODGOVORNOST za sebe i svoje emocije je kljuc.

Naravno, u praksi je to dosta teze i zahteva mnogo vezbe ...

Meni je ta teorija opšta glupost..

Znači ja nekom, npr lupim šamar.. i onda on bude besan - znači da je on odgovoran što je besan na mene, ne treba da bude besan, to nije lepo :) Msm malo karikiram, ali daleko od toga da su ljudske emocije tako crno - bele.

Ima tu malo i Njutna i zakona akcije i reakcije.

Pobogu, pa ova glupost nije vredna papira na kom je odštampana, ako je ikad štampana.
Znači neradnik, laktaš, manipulant, onaj koji krade doručak iz frižidera, koji preuzima tvoje zasluge, koji te ogovara, u slučaju da te nervira svojim ponašanjem, ti si odgovoran za to što te nervira? Nije odgovoran (pa sledstveno i kriv) ni menadžer, ni politika kompanije, ni taj bilmez, nego si ti koji si faktički žrtva loših ljudi i loših odnosa - odgovoran?!

Jbt, pa taj neoliberalizam i ovakve bolesne teorije će nas uštrojiti sasvim! Pazi, postoji cenjeno mišljenje da si sam kriv za negativne stvari koje ti se događaju!? To je u rangu one gluposti da "kako zračiš tako i privlačiš". To je još jedna vrsta mentalne kastracije i prebacivanja odgovornosti sa društva, (novo)kulture, vladajućih slojeva i kreatora javnog mnjenja na pojedinca koji je praktično nemoćan da se izbori za sebe, jer je em sputan većom silom društva i kreatora opresije, em je u svojoj glavi već presudio da će izgubiti jer je, je li, krivac.

Jednom i da se složim sa tobom :) Ali da, to je taj postulat sa zapada, kako si sam odgovoran za svoje emocije, kako ne smeš da pokažeš svoje emocije, kako si slabić ako se rasplačeš, iznerviraš, smoriš zbog nečega ili ako si iskreno srećan..

Zato sve veći broj populacije postaje suicidan, agresivan ili zavistan od antidepresiva, narkotika, opijata.. Xanaxi se gutaju kao Tic-Tac bombonice.. strašno.

Slažem se da smo debili ako nas iznervira neka glupost, banalna stvar, ali ako reagujemo na nepravdu ili na neke loše stvari koje nam se dešavaju -- onda smo samo.. pa ljudi.



Ja nikad nisam neljubazan na forumu, nema potrebe biti takav prema ljudima kojima oči nikad nisi video.. A i uglavnom čitam šta neko piše, a ne ko piše.. Mada jesam jednog baticu na nekoj korona-related temi poslao kod psihijatra :) Ali generalno, ne možemo svi da budemo istomišljenici, neko je za vlast neko protiv, neko za Rusiju neko za Ukrajinu, neko bi da se vakciniše protiv kovida a neko i ne bi i tako u krug.

A u realnom životu vrhunac neljubaznosti je da nekog oteram tamo gde sunce ne sija i da mu se ne obratim do kraja života. Kad vidiš da nekom ne možeš da objasniš, nema svrhe uplitati se dalje.

U svetu u kome caruju tabloidi i rijalitiji koji sire primitivizam, mrznju, strah i paniku i favorizuju vredjanje, argumente ad hominem i fizicku silu - ES i slicni forumi su mozda poslednje oaze normalnih ljudi, na kojima vlada koliko-toliko elementarno postovanje medju ljudima, kultura dijaloga i slobodna razmena misljenja ... i gde nema poziranja i glume (za razliku od drustvenih mreza).

E sad, nismo bas uvek ljubazni jedni prema drugima, ali smisao debate nije keziti se i klimati glavom, vec reci sta mislis ... pa i lupiti sakom o sto kada rasprava postane zucna. Jer nismo ni deca cveca, ni monasi niti likovi poput onog sto peva "Because I'm happy" (sto mi je ta pesma isla na nerve dok se vrtela, uhhhhhh ...), vec smo onakvi kakvi jesmo. Ali barem nema (previse) licnog vredjanja. We're cool, right ... :-)

Procitao sam pazljivo, nego nekako se ne uklapam u tu pricu, cak naprotiv...
Naime, osnova teorije tog trougla je da postoje zrtva, predator i spasilac, da se tako slobodnim recima izrazim. Ali, moja paznja nije usmerena na pomaganje zrtvi, nego pomaganje predatoru. Uh, to je zvucalo previse cudno pa da naglasim - ne pomaganje predatoru da jos efikasnije muci zrtve, nego pomaganje istom da resi svoj problem u glavi i da se unormali. I tu razmatramo citav spektar mogucih dejstava - od borbe ekstremnom ljubaznoscu prema predatoru, preko verbalnog kontraudara, predlaganja eventualnih lekova za uspostavljanje hormonskog balansa, pa sve do batina (za njegovo dobro), ako se smatra da je jedini uzrok problema najobicniji bezobrazluk. Citam na sajtu jednog psiholoskog savetovalista da je polovina populacije planete izlozena psihickom nasilju, ako je to tako onda je to prakticno jedan od vodecih problema covecanstva, a veoma cudno, resavanju tog problema se poklanja mnogo manje paznje nego nekim trenutno aktuelnim problemima od kojih pati samo 0.5% populacije planete. Veoma je cudno zasto imamo tako malo literature, tako malo algoritama resavanja, tako malokomunikacije na tu temu po forumima i medju prijateljima. Jeste, tema u naslovu pominje samo neljubaznost, ali zar nisu psihicko nasilje i mobing upravo sledeci stepen neljubaznosti medju ljudima?

Bas tako - ti si odgovoran za sebe - da nadjes resenje za sebe, a ne da ispravljas krive Drine. Kukanje, trpljenje frustracija i nerviranje te nece odvesti nigde. Borba s vetrenjacama je besmislena. Toksicnu firmu ne mozes da promenis, menadzera-sadistu takodje ne mozes da promenis, idiote u kolektivu jos manje. Tu imas dve opcije - da izgubis decenije u dokazivanju da si u pravu ili da nadjes novi i bolje placen posao u normalnijoj firmi ... a onda da tim majmunima pokazes srednji prst. Sta mislis, zasto ljudi u IT menjaju poslove kao carape? I zasto mnogi odlaze da rade za inostrane firme ili napustaju Srbiju? Bas zato!

U zivotu sve mozes da promenis osim datuma i mesta rodjenja, svojih roditelja (i njihovih predaka) i svoje dece (i njihovih potomaka). :-) Sve ostalo se da promeniti. UVEK!

Upravo, ES sam otkrio neke 2008e kao student i u moru "krš" sadržaja po raznim Instagramima, TikTokovima, Fejsbucima bio je i ostao retko mesto na webu gde se može čuti ponekad pametna reč i gde postoji kakava takva kultura, a i moderacija. Iskoči po neki trol, ali to je više izuzetak, a ne pravilo.. Žalosno je što je dosta kvalitenih ljudi otišlo sa foruma - ali šta je tu je.



Nažalost.. Život je kratak da bih radio posao koji ne volim, provodio vreme sa ljudima koji mi ne prijaju i borio se sa kakvim vetrenjačama.. Nažalost najbolje rešenje je napustiti toksično okruženje - umesto pokušati da ga "popraviš".. Ne valja posao, kolege - nađeš bolji.. Odnos sa ženom je toksičan - napustiš ženu.. Imaš prijatelje koji te nerviraju - za razliku od žene, sa njima nemaš nikakav ugovor, pa je lakše iskulirati ih..

Tako je!
Nemojte slučajno da uložite trud, da se izborite za svoje pravo, da žrtvujete miran san zbog višeg cilja! Nego čim nešto žulja, a vi se predajte, napustite mesto okršaja, savijte rep i idite u drugu firmu, u drugo društvo, u drugu vezu ili brak, u drugu zemlju.

I posle tupite kako se ništa oko vas ne menja, kako su mediokriteti preuzeli vođstvo, kako nemate uz koga da se borite za bolje sutra. Kako ste zaslužili, tako mekomudi i svileni, bez samopoštovanja, još i dobro prolazite. Rekoh ja u onoj temi, a pokazuje se da sam u pravu: očekujete da drugi bije vaše bitke, a vi da pokupite benefite.

Ima onaj izraz, još su brđani sa petokrakom na kapi umeli da ga artikulišu: poštena inteligencija. E ovo o čemu pričamo je antipod toj klasi.

Slobo zvučiš ko moja lepša polovina - da parafraziram "zato što su nas vaspitali da pametniji popušta - zato nam sada i kroje sudbinu neobrazovani, bahati..

I u pravu ste oboje..

Ali neke bitke vredi biti, a neke ne vredi.

- Ako si nezadovoljan platom, uslovima na poslu, pozicijom. OK porazgovaraš sa HRom, poslovođom, direktorom, eventualno pitaš šta treba da uradiš da bi dobio povišicu, probaš "lepim" da se izboriš za sebe.. Ako ide, super - ako ne ide.. Jbga, idemo dalje - tražiš firmu koja ti više odgovara.. Ono što stalno pričam mojim kolegama kojima sam ja kao neki "tim lider" - "recite mi uvek kada postoji neki problem, nijedan problem se neće sam od sebe volšebno rešiti preko noći, nego morate da ga eskalirate da bi smo probali da ga rešimo".

- Isto ovo može da se primeni na manje više sve, prijatelje, životne patnere, materijalne stvari.. Pa kada krene da te zeza auto, probaš da ga popraviš, nekoliko puta, da spasiš ono što se spasiti da - a onda krajnja mera - prodaješ ga i kupuješ drugi..

Niko ne poseže za promenama "čim ga nešto žulja", već nakon mali milion bezuspešnih pokušaja da se nešto promeni. To je krajnja mera. Mislim verujem da postoji i taj tip ljudi koji se povlači posle prvog problema, ali oni najčešće ne stižu nigde i ne postižu ništa..

Kao što sam ti rekao na nekoj od drugih tema - ja recimo mogu da napustim Srbiju još koliko sutra. Obavim par razgovora na poslu, spakujem kofere i palim..Ali nisam jer naivno mislim da se još uvek ima za šta boriti i ima šta popraviti ovde... Onog trenutka kada odem, to će biti moj lični poraz, ma koliko bila "uređenija" država u koju idem, zdravije društvo, veća plata, bolji auto, stan i ne znam ni ja šta.

Uh... Doziveo sam i juce i prosle nedelje da me neko smatra za mudrijeg i iskusnijeg jer sam stariji i pita za neki savet oko zivotne situacije, a ja mu odgovorim otprilike "izvini, druze, ja sam za tu temu totalni duduk". A pri tom imam osecaj krivice zbog toga - kako to sad mator a nije mudar, ne ume posavetovati mladjeg... I iz toga proizilazi zelja za proucavanjem te problematike svakodnevnog zivota, koja mi se nekako provukla dok sam tokom prethodnih decenija sticao znanja i iskustva iz oblasti elektronike, IT, gradjevinarstva, ekonomije, prava i slicnih oblasti. Postavlja se pitanje da li covek treba da zivi tako da bude fokusiran iskljucivo na sopstvene potrebe i probleme, ili naprotiv treba da bude vise socijalno angazovan, da razmislja o problemima drugih, sredine u kojoj zivi, svoje drzave, planete. Ili cak o dobrobiti zivotinja, sto je tema koja je redovno u mojim mislima. Nakon svega sto kazete ti i B3R1 izgleda da je vreme da ja preispitam neke svoje najosnovnije zivotne stavove. Po svemu sudeci ja zaista nemam nikakvu potrebu da se izborim za sebe, nego pokazumem tu devijantnu tendenciju ka ispravljanju krivih drina!

B3R1, kazes da covek treba da ode iz toksicne firme ili drustva, jer moze (i treba) da menja sve osim roditelja, dece i slicno. Ali, nije li vecina osoba sklonih psihickom nasilju neciji roditelj, ili dete? Na primer taj roditelj/dete su em iritantni zbog svog ponasanja, em nedovoljno odgovorni i samostalni da mogu imati potpuno samostalan nezavisni zivot iz kog mozes da se dislociras. I sta cemo sad, sto bi rekla Konstrakta? Pretpostavljam jednostavno - ako u sopstvenoj porodici nemas takve, onda super, ako imas onda - hebiga, vise srece u sledecem izvlacenju, ako reinkarnacija postoji?

Ako neko zna resenje, onda imam drugi zadatak, malo tezi. Uzmimo na primer da vodis malu porodicnu firmu. Ti u svemu tome ucestvujes sa ogromnim entuzijazmom, nastojis da u neposrednoj okolini formiras imidz ozbiljne firme u kojoj rade ozbiljni ljudi i gde sve funkcionise kao svajcarski sat. Ali, svajcaski sat funkcionise kao svajcarski sat samo ako su mu svi zupcanici ispravni. Ako samo jednom zupcaniku fali po neki zub, onda svajcarski sat funkcionise losije od nekog kindskog. Tu je veoma nepopularno resenje oterati problematicnog clana porodice iz firme ili sam otici, radije ce se uloziti koliki god su potrebni resursi u popravku problematicnog zupcanika. Ako je popravka moguca. Ako ne onda naravno srusiti sve i pobeci.... Ali, eto, prosto je neverovatno da danas u 21. veku polovina populacije planete u anketama tvrdi da pati od psihickog nasilja i emocionalnog zlostavljanja i da se taj problem resava po sistemu "brigo moja predji na drugoga", tako sto pobegnes iz neprijatne situacije i prepustis to mesto sledecem radniku/prijatelju/komsiji ili kome vec.

@Turmen

I za to postoji izraz: živeti u mehuru.

Kao da na svetu postoje samo programeri, i kao da se radna i poreska politika kroje samo po njima, da su ekonomske migracije (na lokalnom ili regionalnom ili globalnom nivou) određene potrebama programera, kao da su programeri reprezentativni primer zaposlenih lica! Hajde primeni te tvoje savete, od reči do reči, na vozače kamiona i autobusa, na pekare i mašinbravare, na policajce i medicinske radnike, na putare i električare. A takvih radnih profila i radnika je neuporedivo više, i uslovi da "promeniš firmu ili odeš u inostranstvo ili radiš remote ili budeš frilenser" neuporedivo su slabiji, i kod nas i preko. Ne možeš ti od kuće da štemuješ kanal za strujni kabl niti da kao frilenser popravljaš puteve.

Ne verujem da si ikada ikome to rekao.

Ocigledno da neki misle da se zivot i rad sastoji SAMO od lupanja po ENTER-u.

i da u zivotu vise nista nije vazno,
niti postoj ista pametno osim rada od kuce...

Potpuno te razumem, ranije mi se nije desavalo

Ovde necu pominjati nikakve newage teorije. Nas narod je odavno rekao: ko nije za sebe, taj nije ni za druge. A moze i ono: bog je najpre sebi bradu stvorio.

Dok sam bio mladji ljudi su mi to cesto govorili, ali ja ih nisam shvatao. Nazalost, neke stvari u zivotu sam naucio na tezi nacin, kada je vec bilo kasno ...

To je vec posebna i prilicno slozena tema. Ja sam u prethodnoj poruci govorio o problemima na poslu, jer je SlobaBgd to pominjao ... a posao i porodica su ipak dve totalno razlicite stvari. Posao je potrosna roba. Dok porodica to svakako nije, jer u tu igru ulazi i ljubav koju imas prema tom roditelju/detetu ... i koja te zapravo sprecava da se pokupis i odes. Na drugoj strani, problem je i kada se rodis u drustvu u kome je zivot u roditeljskoj kuci do poznih godina sve do juce bila normalna stvar ... ili kada nemas ekonomske mogucnosti da se osamostalis na vreme. Mislim da je kljuc rani odlazak od roditelja, a ne da sedis tamo do 50. godine ...

Gde god imas te porodicne firme, pogotovo one s dugom tradicijom, tu se uvek javlja problem balansa izmedju interesa porodice i interesa biznisa. Najcesce prevagne ovaj drugi. I da, u uspesnim porodicnim firmama koje traju vekovima problematicni zupcanici se odstranjuju i zamenjuju ispravnima, bez milosti. Kako ono bese - ljubav za ljubav, ali sir je za pare.

To je tvoj izbor i tvoja stvar. Neko drugi, kao sto rece Turmen, pobegnu nakon prvog problema. Neko treci zivi u mehuru. Ali ima medju nama i onih koji su ipak nesto pokusali da promene, u svojoj okolini, drustvu, drzavi/gradu gde su ziveli ... na koji god nacin. I onda su digli ruke.

Vidiš i ja sam u ogromnoj dilemi oko ovoga. Imam recimo jednog od najboljih drugova, vrhunski programer, ima 30i nešto već radi na nekoj "solution architect" poziciji, ima odličnu platu i sve što je čitao u poslednjih 10god je vezano isključivo za IT, programiranje, mreže, administraciju..

Ali on je fokusiran samo na svoje potrebe i probleme. Ne potresa ga ni rat u Ukrajini, ni kovid ludilo, ni zagađenje vazduha ni inflacija.. Kada u društvu povedemo priču o politici ili se isključi ili ima neku opasku "dajte bre ljudi, manite da smarate sa tim, nego gde ćemo na more ove godine".. I razmišljanja mu idu u smeru da li da menja auto, koji će nameštaj u stan, gde će na letovanje / zimovanje / produžen vikend.. Za onaj referendum zimus nije ni znao, kada sam ga pitao da li će da izlazi bilo je "pff kakav referendum, odoh ja na skijanje taj vikend"..

E sad, ja bih mu rekao da je lud i da mora da "prati situaciju u kojoj živi, jer će ga realnost tresnuti kada se najmanje nada", Sloba bi mu rekao da živi u mehuru - ali činjenica je da je on srećan, zadovoljan, iz dana u dan sve bolji u svom poslu na koga je maksimalno fokusiran..A odličan je prijatelj, hoće da sasluša, da pomogne, kada imaš neki problem ponudi i pronađe ti rešenje u roku od odmah itd..

Pa se ja tako ponekad zapitam ko je ovde lud..

Uopšte ja ne pričam o programerima samo niti na ovom svetu postoje samo programeri ili frilenseri.. Pričam o situaciji da čovek ne može (i ne treba) uvek da se bori da promeni svoje toksično okruženje (ukoliko pričamo o poslu) bez obzira na "ekspertizu"..E sad, situacija na tržištu je takva da neko može da nađe posao koliko istog popodneva, a da neko mora da čeka na adekvatnu priliku mesecima, ponekad i godinama..

Upravo kada razmisliš bolje, skontaćeš da je iz Srbije u poslednjih X godina otišlo više vozača, mašin-bravara, lekara i električara - nego programera.. Nije im valjalo ovde, probaće negde drugde..kad im tamo ne bude valjalo, otićiće u drugu firmu / grad / državu, možda će se i vratiti..



Imao sam slučaj u mom okruženju.. Dva brata, otac im ima firmu već decenijama.. Završili srednju i posle srednje obojica krenuli da rade u toj firmi..jedan bio dobar učenik, jedan onako..Taj što je bio dobar učenik (inače godinu dana stariji) se nije baš najbolje pokazao na poslu i posle nekog vremena mu otac kaže "a da ti lepo upišeš fakultet" :) Drugi, mlađi brat koji se provlačio kroz školu je bio dobar u poslu i sad je direktor te iste firme, otac mu je "savetnik" i to je to.. Ovaj stariji je završio FON, radi u nekoj firmici, ima finu platicu, nema dodirnih tačaka sa očevom firmom.

Pa sad, moja pr*ez-filozofija kaze da je istina tu negde na sredini ... :-) Tu realnost koja te tresne kad se najmanje nadas smo svi vec iskusili, kako ko. Mi stariji 90-ih, a vi mladji u prethodne dve godine - zar ne? Pricas ti tako o nekom letovanju, zimovanju, produzenim i skracenim vikendima, kad ono - korona-bombona ... i najednom - rampa! Stoj! Nema dalje! No pasaran! Ausvajs-bite! Gde je pecat? Gde ti je apostolski pecat? FT1P, druze! A sada, zavrni rukav za dangu, prvu dozu, drugu dozu, trecu dozu ... i dobro je jos dok zavrces rukav, dok ti ne kazu: skidaj gace ...

Ali cuj ... dobro je dok je jos samo to. Pa dobro, neces putovati dok traje to sto traje, strpices se malo ... necemo da budemo razmazeni, zar ne? Medjutim ...

Odes malo dalje, van granica Srbije, tamo negde ka istoku. U onu medvedju zemlju. A tamo ... rat!

Vidis, imam i ja kolege Ruse, ljudi su Senior Solution Architects, Network Architects i slicno ... I sve ista prica, naravno. Do juce su ziveli u stilu onog cuvenog grafita "vino, zene i antene" (zapisanog na zadnjoj klupi amfiteatra 56 na ETF-u). Bas kao i taj tvoj kolega. A onda im je doslo ovo g**no u Ukrajini. Probudili su se jedno jutro, provukli karticu na bankomatu - rim-tu-ti-tukiiiii ... bankomat ne pljucka pare. Visa, Master, Maestro - ne rade u Rusiji. A oni su poput svih IT-evaca verovali u e-banking i nemaju kesovinu po kucama. Na ulici ljudi brste sve iz supermarketa - naravno, cash rulz. S ruskim pasosima ne mogu vise nigde. Ne mogu vise da naruce nikakvu robu od spolja ... I nisu tu samo oni pogodjeni. Uzmi recimo male umetnike koji prodaju svoje radove na Etsy. Pa frilensere. Najednom sada to vise ne mogu da rade, racuni im blokirani. I sto je najgore, o njima niko ne pise, vec samo o tzv. jadnim Ukrajincima. I bas kao sto je to bio slucaj kod nas 90-ih - nagraise uvek sitna boranija, Putko i dalje sedi na svojim zlatnim stolicama u Kremlju, a svoju jahtu je na vreme povukao ... i sta cemo sada? Zar su ti obicni programeri, ali i umetnici, frilenseri itd. krivi zato sto je lik zapoceo III svetski rat?

Naravno, neki pametniji su se snasli - ulagali u kriptovalute, investirali u neki non-IT biznis, naucili neki non-IT posao, redovno vezbali da budu u fizickoj formi ... i budno pratili uvek sta se desava oko njih i reagovali na vreme. A neki su, bas poput tvog drugara, postali usko-strucni specijalisti za samo tu jednu stvar koju su radili 10-20-50 godina. I ziveli u mehuru, sto bi rekao SlobaBgd. Nemci imaju rec za takve ... da je ne citiram ...

Nije tesko proceniti ko bolje prolazi. :->

Ne znam, ja sam davno skontao da najbolje prolaze ljudi koji imaju više izvora prihoda.. Ja sam uštedeo neke pare, nije neka velika svota, ali sad razmišljam da li da ulažem u kriptovalute, da li da uzmem neki kredit pa da kupim neki stančić u BGu koji ću da rentiram, da li da kupim parče zemlje na nekom selu, zasadim neko voće, povrće, cveće ili da kupim deonice firme u kojoj radim.. Kako stoje stvari, sve je bolje osim da pare stoje na računu.

Offtopic je, ali ima veze sa pričom o mehuru ili o popularnoj "zoni komfora".. Nekako mi je opet bolja akcija, nego da krvnički trošim po letovanjima, zimovanjima, na menjanje auta na svake 2-3godine i ne znam ni ja šta.