Brzinom svetlosti u smeru zatrpavanja foruma spamom, u tom slučaju vratićemo se u prošlost, a forum na staze stare slave

Nisi baš duhovit. Ja postavljam krucijelna pitanja o Velikoj Nauci. A ti misliš da je spam. Idem da spavam, smisli neki drugi odgovor, jer koliko vidim na forumu su aktivna 4 čoveka, ja sam 4-ti čoek, još da mi daju štoljpi.

Kome ti da ja nisam duhovit kad sam dobio ocene da sam smešniji od bioskopa? Pa ne možeš ovde da postavljaš krucijalna pitanja o velikoj nauci, nego u odeljku za nauku. Uopšte nisam mislio da je tvoje pitanje spam, pitanje je super, a moj predlog za putovanje u prošlost je brzinom svetlosti zatrpavanje foruma spamom, ne znam zašto si tako protumačio. Ja sam mislio da sam sam na forumu, i da ima još tri softverska bota sa kojima kao razgovaram.

Povratak u prošlost ne da je moguć, već je to neminovnost. Svi smo se mi do sada beskonačno puta već vraćali tamo i ostalo je još beskonačno puta da se vratimo. Vreme u koje se vraćamo je uvek isto, kao i trenutak vremenskog skoka. Razlika ta dva vremena uvek je jednaka dužini života. Ko ovo zna možda može da promeni svoju sudbinu.

P.S.
Liku iz "Dana mrmota“ je uspelo.

A zato bi ti da vraćaš Kosovo i da pucaš i kolješ. jer kad si bio mali, bistar, znao Ajnštajnove teorije i kvadrate nad hipotenuzama, Kosovo je bio neotuđiv deo Srbije. A u međuvremenu ode i Kosovo, a sa njim i moždane ćelije :)

Jesi li ikada cuo za onu staru: Da su mi one godine, a ova pamet, ja bih ... i sada dopuni vec sta.

Eto ...

Nekad sam bio mlad i glup.

Eh, sada više nisi mlad...

Ja sumnjam na CERN. Samo to drže u tajnosti, zna možda tri čoveka. Kad uključe akcelerator, naprave malu crnu rupu u prostoru i sve što je u tom prostoru nestane, ode u neki paralelni svet ili u prošlost, šta ga znam. Bilo je kroz blisku istoriju mnogo primera da su nestajali brodovi, avioni, ljudi, itd...

Ono što je bitno to je da sad znam za taj vremenski skok koji je neko pomenuo. To je ta frekvencija. Dužina života je samo talasna dužina. Ako bi napravili takav elektromagnetni talas, koji se poklapa sa postojećim, došlo bi do rezonance velike i svet bi bio uništen, jer bi se beskonačno stvaralo više klonova postojećeg bića.

Lako, treba ti 1.21 Jigowatts mega snage i flux capacitor. Delorean nije neophodan. Prati vremensku prognozu, najavljuju uskoro oluju.

Vidi, ovo što je naveo Beri je narodna mudrost, ali ni ovo što sam ja rekao nije tek tako palo s marsa. Dakle, pitanje je koja tvrdnja odgovara istini. Berijeva(ona je inače i starija) da se sa godinama stiče mudrost(pamet) ili moja(nisam je ja izmislio: nekad sam bio mlad i glup, sad sam samo glup) kako se pamet ne menja sa godinama?

Davno odem kod drugara koji je godinu dana stariji od mene, tu mu i stariji brat. Krene neka priča, više se ni ne sećam o čemu je bila reč. Uglavnom, kaže taj moj drugar na temu "ostara se", na šta njegov brat dodaje "ostara se, pamet se ne steče".

Sloboda medija u privatnom sektoru je osnova tova junadi u kapitalizmu.

Biti "mlad i glup" je relativan pojam. Šta znači biti mlad? Ja na primer imam 40 a izgledam kao da imam 20 majke mi. Dok neki moji vršnjaci, osedeli, oćelaveli, naborali se matori bre ko biblije a isto smo godište, he...


A biti glup, opet je relativno. Ono što si znao kao mlad, zaboravio si sad kao star i obrnuto. Evo ja na primer ne znam više da delim brojeve pomoću papira i olovke, zaboravio sam postupak, ne znam ni da li znam da pišem. Ali znam neke druge stvari, mnogo važnije za život.

Čovek kako prolaze godine menja prioritete i prilagođava se situaciji.


Ja sam lep i pametan. A bio sam ružan i glup.

Ja se često vraćam u prošlost, naročito kad spavam. To je i jedan od načina da se to uradi, mada postoji još sličnih. Ovakvo pitanje i nije za nauku nego samo za mad deo foruma. ;)

Ima i toga, naravno.

Medjutim, izreka o "onim godinama i ovoj pameti" ima jos jednu dodatnu komponentu, usko vezanu za ovu temu, a to je analiza nekih odluka koje si doneo kada si bio mlad i glup ... i preispitivanje sta bi bilo da je bilo i da nije bilo ... to jest, da si doneo odluku totalno suprotnu od te tadasnje. Tu se u nekim snovima javi zelja da se vratis 10-20-50 godina ranije i neke stvari odradis drugacije. I zamisljas sta bi tada bilo. Kod nekih drasticnih, jezivih slucajeva tu se javlja i kajanje, a u onim najdrasticnijim i griza savesti ... itd.

Ima, naravno, i nekih retkih ljudi koji obicno kazu: da se ponovo rodim sve bih isto uradio ... za sta mislim pomalo lazuckaju ... ali lazuckanje je vec neka deseta tema.

A ima i onih koji urade svakojake grozote i ne pokaju se nikada. Takvi obicno postaju poslanici, ministri, ambasadori ... :-)

Zašto bi kajanje bilo jezivo?

Nije samo kajanje jezivo, vec ono zbog cega se kajes moze da bude ... ali da, i ne mora. :-)

Hm pa ono, ako si ubio čoveka. Mada, kada bolje razmislim, ima takvih koji se ne kaju.

Bas ga pretera. Mislio sam pre na nesto svakodnevno, tipa: bacio pare na glupost, pozajmio pare nekome ko ih sada ne vraca, nisam vodio racuna o zdravlju kad je trebalo ... i tome slicno.

Ali jedno je istina: niko se na kraju zivota nije pokajao zato sto nije dovoljno (ili jos vise) radio.

To ako si protestant.

Što se "jezivosti" tiče podsećaš me na domaće tabloide: brutalno, strašno, horor, nećete verovati,...

U kombinaciji sa prefiksom "pre" postaje nepodnošljivo.

A kako se Terminator vratio u prošlost a? I izmenio tok istorije, a, da čujem??? Znači može, bilo na tv.

Pa vratio se i crnu guja ali ja nešto ne verujem televiziji.

Ja verujem samo ako je američka... ups, oprostite požalustja maljčiki

Hm, mislim da je britanska propaganda ispravnija i tačnija. Crni guja se vratio u prošlost i promenio istoriju. Realno da poveruješ.

Hm, nisam promenio mišljenje o "jezivosti", ali da ostavimo sada to po strani. Ostavimo po strani i one slučajeve koji bi se u religijskom/hrišćanskom kontekstu mogli podvesti pod greh, a samim tim bi i kajanje imalo smisla(ili možda ne bi). Ostavimo po strani i ove "svakodnevne" stvari koje navodiš.

Šta da ne ostavimo po strani? Svakome se desilo u životu da preispituje bar neke svoje odluke, a možda i da se kaje zbog istih ili bar da razmišlja u stilu moglo je onako, a ne ovako.

Posle mnogo dumanja, zaključio sam da je kajanje u tom smislu apsolutno besmisleno. Zašto? Na primer, pre tridesetak godina sam imao dilemu. Da li da studiram opštenarodnu ribologiju ili društvenu samozaštitu. Odlučio sam se za ovo drugo, a onda sam pre neki dan shvatio kako su oni koji su studirali ribologiju mnogo bolje prošli u životu. Međutim, tu postoji jedan mali problem. Ovo je logički neodrživo, a evo i zašto.

Svaka odluka koju sam doneo u životu, od one najbezazlenije da tog i tog dana odem sa društvom na piće, do odluke da studiram to i to ili radim taj i taj posao je uticala na moje formiranje kao osobe i stvorila baš ovakvog mene.

Ključni momenat. Ovaj današnji ja se kaje zbog toga što je onaj ja pre tridesetak godina doneo odluku tu i tu. Međutim, da je ondašnji ja(ja od pre tridesetak godina) doneo neku sasvim drugu odluku, onda ne bi postojao ovaj i ovakav današnji ja, već neki sasvim drugi ja. Ko garantuje da se taj drugi ja ne bi kajao zbog svojih odluka iz prošlosti?

Ovo me dovodi nekih malo čudnih zaključaka. Kakve god odluke da ste donosili u životu, izgleda da druge i drugačije niste ni mogli doneti, a to onda ne znači ništa drugo nego da svako od nas živi svoju sudbinu, jer je sve predodređeno. Nema slobodne volje.

P.S1. Možda nekom ovo izgleda kao nekakva glupa igra reči ili moj pokušaj da se pravim pametan, ali nije. Nije, bez obzira što je možda nejasno i konfuzno.

P.S2. Sloboda bla bla bla junci bla bla bla mediji bla bla bla tov bla bla bla pravo bla bla bla kapitalizam bla bla bla javni sektor bla bla bla...

_{[Ovu poruku je menjao Bradzorf012 dana 11.08.2022. u 23:27 GMT+1]}