Ne možeš da gledaš globalno. Nije isto u Rusiji i Americi i Evropi i na Balkanu i u Srbiji. Srbija nema 'velikih' problema sa inflacijom. Amerika je najviše na gubitku po nekim procenama. Ali Ameri su veliki i već bogati tako da će se to kompenzovati tako što će malo da stegnu kaiš i opet biti vodeća zemlja.

Pare idu na odrzavanje iluzije standarda, cime se sprecava opsti globalni bunt. A na drugoj strani, pogledaj cifre koje Ameri i drustvo daju Ukrajincima. Sve to neke milijarde pomoci. Sta mislis, odakle te pare? Pa stancuju se ... pardon, pardon ... ukucavaju u sistem. Ali sustina je ista.

Koliko ja shvatam ta nova inflaciona lova nije upala u ruke sirotinje , pogotovo globalne ,
vec dzepove najbogatijih . Njima je inflacija donela samo dobit .

Srbija nema 'velikih' nego ima OGROMNIH problema sa inflacijom.

Prvo, hrana je poskupela preko 100%.

Obuća, odeća, sve poskupelo bar 30-50%.

Amerikance je naravno najmanje pogodila inflacija.
Za sada balansiraju i nemaju nekih ozbiljnijih problema jer se sve svaljuje na račun gologuzije poput kvazi-država nastalih od bivše SFRJ.

Mada ljudi iz Srbije koji su zaposleni u USA mogli bi da nahebu jer su stanarine visoke i svaki rast cena hrane i osnovnih proizvoda katastrofalno deluje na njihov budžet.

Zato ako se napad USA i NATO na Rusiju produži oni bi kao kolateralna šteta mogli da počnu vraćanje u Srbiju. Praktično bez uštedjevine koju će u medjuvremenu potrošiti u USA.

Lako je njima, oni naštancaju koliko im je potrebno pa se to onda vrti po svetu i pravi im obrt. Zato će da im bude problem što se dolar polako sklanja sa svetskih tokova i onda će da se nađu u čudu sa gomilama naštancanih dolara. Mislim, mogu svi na svetu da štancaju svoje pare ali tu je potrebno još nešto a njima se izmiče.

To nije inflacija. To je poskupljenje. Inflacija je kad imaš više para nego robe, razumeš. Pa se onda štampaju nove pare, sa sve više nula, jer im se smanjuje stvarna vrednost. Koliko znam dinar je stabilan prema svetskim valutama.

E sad zašto je sve poskupelo? Kažu zbog rata.

E sad mi je mnogo lakše.

Pa dooobro, možda si u pravu. Ali se bar na pametniji način nosimo sa tim. Tj. ne štampaju se preterano pare kao 9deset i neke.

To će da rade ameri.

@calexx, nego šta će. I neće biti problema, dok ne počnu te pare da im se vraćaju u zemlju.

Zaista ne bi trebao da daješ ovako besmislene izjave ako nemaš ni osnovno obrazovanje iz ekonomije.

Ja sam mala osoba i ne razmišljam o novcu globalno. Samo želim da ih imam. To znači da moram da imam posao koji se plaća. U slobodno vreme mogu da pokušam da zaradim nešto novca. Ponekad pišem članke na sajtu i kladim se na sport. I in this article sam pronašao nove načine za pronalaženje dobrih kladionica preko kojih se to može učiniti.

Imamo primer(koji i dan danas osećamo na sopstvenoj koži) četresprve i četrespete kada je gologuzija sišla sa planine i počela da otima od poštenih ljudi i srbskih domaćina. To zlo od komunizma se mora satrti i očistiti u korenu. Ti koje nazivaš sirotinjom su najobičniji neradnici i lenštine koje bi da otimaju od nas sposobnih.

Ovo je za reklame a ne za MZ. Liči na onu knjigu ... kako zaraditi milion dolara. Knjiga ima samo jednu rečenicu, nađi milion budala koji će da kupe ovu knjigu po dolar i eto zarade.

Nikada nisam ušao u kladionicu (možda i jesam ali iz nekog drugog razloga) i ne mislim da se tamo zarađuje. Osim što gazda zarađuje, naravno. I ovi koji imaju škole klađenja.

Evo gde su pare , nasao sam koliko su love navukli vodeci milijarderi za zadnje dve godine

Elon Musk sa 25 na 219
Bernard Arnault sa 76 na 158
Jeff Bezos sa 113 na 171
Gautam Adani sa 8,9 na 90
Bill Gates sa 98 na 128
Warren Buffett sa 67 na 118
Larry Ellison sa 59 na 106
itd

Normano , svi brojevi su u milijardama $ , i to su podatci sa Forbrsove liste . Niko nije izgubio
nesto para vec su svi skocili od 50 % do 3000 % , ako gledamo prvih 30 na listi . Oni su bogatiji ,
brat bratu , minimum 1000 - 1500 milijardi $ .

Pa, kad bi krenuli da prodaju akcije tih svojih kompanija, ali onako masovno, pitanje je koliko bi one vredele.
Sećam se davno priče kako je jedna manja firma u SAD praktično u nekom uskom sektoru (ne sećam se da li su mreže ili šta već) bila konkurent velikom IBM-u. Tada na berzi cena akcija IBM-a bila 60$, kao i te manje firme. IBM je deo profita uložio u otkup svojih akcija na berzi (odnosno, to su uradili oni koji imaju većinu akcija IBM-a), dok tu malu firmu nije zanimao takav pristup. Nakon nekoliko meseci, akcije IBM-a dostigle 120$, a cena akcija ove male firme se prepolovila.

To što je tim firmama skočila cena akcija ne znači da je skočila i stvarna vrednost. Međutim, upravo takav rast akcija koristi vlada SAD da doda još koju hiljadu milijardi u promet. Samo kad se sabere nekoliko velikih kompanija (Apple, MS, Google, Amazon...), čija je vrednost sa 100-200 milijardi u jednom momentu dostigla preko 5.000 milijardi dolara (u zbiru), one su dovoljne da SAD dodaju tih nekoliko hiljada milijardi u opticaj bez izazivanja značajne inflacije.

Međutim, ovaj globalni rast cena je "malo" rezultat mešetara na tržištu, ali mnogo više je posledica samih država. Znamo cenu nafte na berzama, koji je konkretno razlog što su cene naftinih derifata toliko povećane u maltene svim zemljama Evrope? Prosto, nisu te cene podigle rafinerije ili pumpe, nego su države povećale akcize kako bi finansirale višu cenu gasa i drugih energenata, kao i nabavku novog oružja koje će zameniti staro koje se šalje Ukrajini.
I kod nas razlog za rast cene goriva nije poskupljenje nafte, već povećanje akciza, od kojih se finansiraju subvencije i druga davanja od strane države za kojih inače ne bi bilo ni jednog evra kad se samo daju plate budžetskim korisnicima.

A kad oporezujete gorivo, od čije cene zavisi maltene sve ostalo zbog troškova transporta, dobijete ovakvu inflaciju. Mada, nisu cene svugde naduvane, naduvane su samo tamo gde kupci gunđaju, ali i dalje kupuju. Dovoljno je pogledati cene u pekarama u manjim mestima po Srbiji, pa i manjim gradovima, a potom cene sličnih proizvoda u pekarama većih gradova, posebno u Beogradu. U Beogradu ljudi dalje putuju do posla, pa im nije problem da uzmu doručak u pekari blizu stana/kuće ili u pekari blizu posla, a u manjim mestima ljudi često nemaju izbor, imaju pekaru samo blizu posla, i zato su cene uglavnom 20-30 pa i 50% veće nego u nekim većim gradovima.

Ne postoji "stvarna vrednost" - postoji vise nacina za vrednovanje kompanije, gde je EV (enterprise value) samo jedna od njih.

Na kraju krajeva, i sva ta vrednovanja su u nekoj valuti - koja je, obicno, isto tako ne "stvarna" (u apsolutnom smislu koji zapravo ne postoji).

Cak i da vrednujes firmu u kilogramima sisarki, zlata, krompira a ne u slobodno-plivajucoj valuti - opet, to varira - koliko bi neko konkretno bio spreman da plati u dzakovima krompira, u tom momentu (ili mozda ne).

Koliko sta vredi, zavisi od vremena i kupaca. Sve mere su samo indikator a ne prava stvar. Kako stvarno stoje stvari se moze znati samo kad dodje to razmene (ako ikad dodje do razmene).

Evo banalan i namerno karikiran primer - imas kucu, svi je hvale kako je vredna, ti isto... prakticno 'znas' uzevsi u obzir koliko si truda ulozio u odrzavanje, lokaciju, bla bla - a onda jednog dana moras da je prodas, i nece niko da plati vise od 50% zamisljene cene.

Koliko ta kuca vredi? Koliko tog dana mozes dobiti para? Koliko mozes dobiti para neki drugi dan? Koliko ti mislis da vredi? Koliko neki "autoritet" tvrdi? Koliko kosta sav materijal koji je cini?

Srecom, sa svim tim se moze raditi sve dok postoji predvidljivost. Zbog toga je toliko na ceni.

Ni jedna kompanija ne izlazi na berzu da bi se hvalila već da bi pokupila pare od malih akcionara. Koje obučavaju veliki akcionari itd... :)

Inače, što se tiče "stvarne" vrednosti, bilo koje kompanije a i pojedinca u nekom smislu... je obrtni kapital. Ako posluješ i uvek si na nuli... ti zapravo nemaš ništa osim autoriteta, fotelje itd.. A ako možeš da uzmeš obrtni kapital i staviš ključ u bravu, onda si uspeo - ako ti je to cilj.

Mislim da je ipak Spiridon u pravu, to nije inflacija nego samo poskupljenje, da bi bila inflacija morala bi i plata/zarada i obim posla/prodaje da ti ostane na istom nivou kao pre poskupljenja .. na primer ako čokolada poskupi sa 100 dinara na 110 dinara, a tvoja plata i pre i posle toga 70.000 dinara mogla bi biti inflacija, ali ako ti se plata istovremeno poveća na 70.010 dinara jasno je da možeš da kupiš čokoladu bez bojazni da si potrošio išta više, ugrozio kućni budžet, ako si kupovao 4 čokalade mesečno mora da ide na 70.040 dinara i nema nikave inflacije, ako sve poskupi kao u odnosu sa 100 na 110 onda mora plata (sa pridruženim obimom posla/zaradom) da ti izađe na 77.000 .. ako u istom periodu imaš i više zaposlenih, otvorenih smislenih radnih mesta, povećan obim izvoza, ne samo da nema inflacije nego možda živiš u nekom periodu prospariteta.

Jasno ko dan da ako čokalada pojeftini na 90 dinara, ali zato joj se gramaža smanji na 80 grama, i tvoja plata se prepolovi na 35.000, da je neka jeziva inflacija u toku, iako je čokolada naizgled pojeftinila. Itd itd ..

Da bi razumeo procese o kojima je reč u temi, trebalo bi da si ekonomista i to dobar ekonomista koji se teorijski bavi ovim pitanjima na naučnom nivou. Sa druge strane, moraš biti totalni duduk da ne uvidiš da nešto debelo ne štima i da je nešto trulo u državi Danskoj. Preciznije, čak i mi obični smrtnici možemo da prepoznamo neke obrise dešavanja na svetskom nivou.

Krenuo bih od toga da vrednost i cena nisu isto. U primeru sa kućom, postavlja se pitanje da li će prodavac prodati istu za navedenu cenu, za koju se svi slažu da je realna. Možemo da odemo korak dalje, da pretpostavimo da će prodavac zaista dobiti novac o kom je reč. O čemu se radi? Pre neke dve godine čitam vesti i komentare i jedan komentar kaže, kako je "ljudima skočila cena nekretnina", podrazumevajući kako je to nešto dobro. Da zanemarimo pitanje onih koji kupuju, jer njima to očigledno ne odgovara, postavlja se jedno retoričko pitanje.

Ako sam vlasnik jedne jedine nekretnine u kojoj živim, šta meni tačno predstavlja podatak da ona "vredi" na tržištu jedan evro ili milion evra? Baš ništa, osim ako nisam rešio da idem u beskućnike.

Kriza na svetskom nivou kojoj smo svedoci upravo je i nastala zbog toga što je narušena neravnoteža između rada i kapitala, između bogatih i siromašnih, razvijenih i nerazvijenih itd. Da, baš sam mislio na neravnotežu. Radnik u Bangladešu radi za sto evra mesečno i proizvodi garderobu koja se prodaje u EU na primer, radniku koji radi za više nego deset puta veću platu. Ta neravnoteža je održavana dugo dugo, ali je sada poprimila takve oblike i razmere, da prosto rečeno stvar mora da pukne. Suštinski problem ovde je kapitalizam koji ne može da opstane ako se ne širi geografski na nove prostore, usisavajući u sebe prirodne, materijalne i ljudske resurse od kojih pravi profit. Profit je svetinja, a finansijski kapitalizam zlo koje će uništiti planetu.

Zato smo svedoci pojavama o kojima malo ko priča, jer se jelte ne sme govoriti "protivu radničkog samoupravljanja". Kako objasniti činjenicu da se u jednoj USA, ekonomski najmoćnijoj državi na planeti godišnje bace milioni tona hrane, a da u istoj ima veliki procenat gladnih? Kako objasniti činjenicu da su upravo tamo sedišta nekih od najmoćnijih kompanija na svetu, a da se na ulicama pojedinih megapolisa mogu videti beskućnici koji žive u šatorima? Ne, to nisu beskućnici koje možete videte apsolutno svuda na ovoj planeti. To su stotine i hiljade ljudi koji spavaju, jedu i vrše defekaciju na ulici u samom središtu nekog megapolisa. Usuđujem se da kažem kako oni već žive neku vrstu distopije samo što im to još niko nije javio, nije još objavljeno na dnevniku.

Ta distopija u velikim sistemimam se polako preliva na ceo svet, zato njene elemente možemo videti i u Srbiji na primer. Međutim, tu postoji mali problem. Postoje veliki igrači koji ne žele da pristanu na to, što sledstveno vodi u sukob, neki bi rekli (treći) svetski rat. Mi smo očigledno već u tome, samo je pitanje kada i kako će se taj proces završiti(zaustaviti), odnosno da li će se ići na razmenu ICBM-ova?

Zato pucaju lanci snabdevanja, zato rastu cene energenata i hrane, odnosno ostalih "opipljivih" dobara.

Pera je seljak, živi na Goliji, čuva ovce, pravi sir i od toga živi. Možda ima mobilni i internet, možda čak i toplap, neki auto i slično. Zbog prirode posla, čak i da ima novca malo je verovatno da će ići na letovanje ili nešto slično. Iz perspektive nekog ko je duboko u sistemu, ovo je mučan i težak život.

Žika je visoko pozicionirani menadžer u multinacionalnoj korporaciji koja žari i pali na svetskom nivou. Ne, u stvari čak ne mora biti ni visoko pozicioniran. On vozi fensi šmensi auto koji "vredi" pet puta više nego sve Perine livade na kojima čuva ovce. Ima u vlasništvu fensi šmensi stan koji "vredi" bar deset puta više od svih nekretnina koje poseduje Pera. Da ne bude zabune, ne kažem i ne mislim da je lako raditi posao koji radi Žika, da to može svako, samo pokušavam da ilustrujem stvar.

Šta će se desiti jednog jutra kada se Žika probudi i shvati da provlačenje kartice na terminalu ne proizvodi nikakav efekat? Čak i da kartica radi, ako su rafovi prazni, a na pumpi ne može ništa da se natoči, šta će onda? Da skuva za ručak novi usb fleš od 512 gigabajta ili samu karticu? Da, plastične kartice su baš ukusne.

Da, ključ je u onome "ako". Ako verujete da je takav scenario nemoguć, super, nadam se da ste u pravu. Posmatrajući ono što se trenutno događa u svetu, ne mogu reći da je taj scenario izvestan, ali da je prilično verovatan, rekao bih da jeste.

I Pera i Žika žive svoj način života i zarađuju kako znaju i mogu. Isto tako i troše. To da jednog dana kartica ne radi i rafovi su prazni je samo ŠBBKBB. Isto tako možeš da kažeš šta će Pera da radi kada jednog dana presuši potok i udari suša i ovce nemaju šta da jedu. Možeš lako da smisliš scenario sudnjeg dana na 1000 načina. Preživeo sam 90-te i znam šta znači hiper inflacija. Ako se to desi neće ni Peri ni Žiki biti dobro.

Pa zavisi. Ako zivis u Srbiji - verovatno si tu nekretninu nasledio od babe/dede/roditelja, a tvoja deca/unuci ce to naslediti od tebe i vrednost toga se tebe ne tice. Zaista, zasto bi te se to ticalo, ako ces zauvek biti svoj na svome medju svojima ...

Medjutim, zapadnjacka srednja klasa za zivota promeni 5-6 nekretnina. Prvi put kupe neki stancic sa 21 kada odu od roditelja, posle to prodaju pa kupe neku kucu s bastom da bi deca imala gde da im se igraju. Kasnije im deca odu od kuce (jer niko ne zivi doveka s matorcima), ostanu njih dvoje sami i potuku se, onda tu kucu moraju da prodaju i dele pare po pola da bi se oboje spakovali opet u neke stancice ... onda oboje nadju nove partnere, pa ponovo prodaju to i kupuju sa tim partnerima nesto vece i tako u krug. Na kraju prodaju to gde zive i odu u nesto veoma malo, ostatak para im je penzija od koje se najpre placaju kruzeri, rizorti, hoteli, moteli ... a kasnije doktori, negovateljice i lux staracki domovi. Na kraju i grobna mesta. Sve u svoje vreme. U svim tim transakcijama niko ne zeli da izgubi pare, odnosno da ne ostanu banci jos dodatno duzni.

Zapravo, u tom dugu prema banci se krije drugi, ako ne i prvi najvazniji razlog zasto se zapadnjaci brinu zbog eventualnog pada vrednosti svojih nekretnina. Zato sto su kupci nekretnina na zapadu mahom kreditni, a ne kes-kupci ... i sto su te nekretnine retko u njihovom faktickom vlasnistvu. Zapravo, oni zive celog zivota u necemu sto de facto pripada bankama od kojih su uzeli kredit. I zato sto ne zele da skupljaju pare da vracaju banci razliku izmedju kredita i para dobijenih od kupca. I sto ne zele da deci ostavljaju neotplacene dugove.

Tacno tako, zato i jesu izbila ova prethodna dva svetska rata. A treci je de facto vec poceo, mi se nalazimo trenutno tamo gde su nasi dedovi bili 1939. godine.

Ako je bio toliko glup da zivi u mehuru, iz koga se probudi tek kada mu mehuric pukne - onda ce biti bas tako: jesce plastiku.

Medjutim, caka je u tome da likovi poput opisanog Zike najcesce ne zive u mehuru, vec naprotiv - uvek su 100% u toku aktuelnih zbivanja i uvek imaju planove A, B, C ... i ostala slova abecede. I imaju i plan Z, koji se svodi na nemilosrdno drpanje i apanje sta god stignu, po cenu leseva. Jer da nisu takvi nikada i ne bi postali "Zike", vec bi ostali "Pere" koji cuvaju ovce. Ne bojim se ja za takve mufljuze. Dok ljudi poput Pere uvek redovno izvuku deblji kraj. Cast retkim izuzecima.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 08.11.2022. u 13:49 GMT+1]}