Ovo je samo brza verzija iste stvari koja bi se desila sa old-school sahranom, priroda na kraju uradi svoje i od lesa stvori nov zivot (mnogo puta).

Cak i u slucaju kremacije, ostatci ce na kraju biti integrisani u nesto, mozda zivo.

What's the big deal?

Meni je mnogo grdja stvar ovo:

https://www.smithsonianmag.com...yes-can-sense-light-180978478/

Mini brains... kakav horor.

Tako se radi od kada je sveta i veka, to nije pitanje - pitanje je kada nesto udje u zakon - onda se otvaraju dalje mogucnosti za futuristicku distopiju.

Ovo moram pogledati.

Odvratno je, mislim ti "mini mozgovi" sa ocnim organima mogu imati neki nivo svesnosti.

Samo zato sto nesto moze da se radi ne znaci da i treba.

Mislim da je to ispitivano unutar vremenskog limita za abortus, pa ako abortus nije patnja, nije ni ovo. Što je najgore, verovatno bi se prave stvari mogle uraditi tek preko tog limita. Zato treba da promene pravila tako da kada se materijal uzima od kriminalaca i psihopata, nikakvog ograničenja više ne bude.

Da, ali ako se uzgoji bubreg, ili srčani zalistak, onda je OK.

Još kad bude moglo na licu mesta - ništa bolje!

Legalnost abortusa nema bas direktne veze sa patnjom - fetus svakako blizu gornje vremenske granice abortusa ima vise mentalnih funkcija od nekih zivotinja cije je ubijanje zabranjeno ili strogo regulisano.

Pitanje abortusa je ciste politicke prirode i ima veze sa odnosom prava majke i fetusa.

Tako da nije bas za poredjenje sa nekim slucajnim "mini mozgovima" koje neko uzgaja u epruveti. Ovde nema majke niti nekih eventualnih prava/sloboda iste.

zanimau me ti micki mozgici . jer se kace na ovaj forum ?

PING!

Zašto ne bi donora izjednačili sa majkom po pravima tako da njegova reč o sudbini ćelija bude poslednja? On treba čak i veća prava da ima nego majka, jer fetus ima samo polovinu genoma majke.

Na stranu što mislim da sva ta priča o pravima, patnji, etici samo koči naučni progres. Imam utisak da kako društvo tehnološki napreduje, upravo taj trend brige iz nekog razloga postaje sve izraženiji. Meni je teško razumljivo da neko može da se zabrine zbog tamo neke hrpe ćelija, a pogotovo ako bi sam donor dao pristanak na eksperimente.

Nije majcina poslednja apsolutno - postoji vreme gde je npr. abortus dozvoljen (tamo gde jeste), posle toga je prekidanje zivota ubistvo kao i svako drugo.



Tacno, koci - neki bi rekli i da bi trebalo da koci zato sto su im neke druge stvari bitnije od naucnog progresa.



Dobro zapazas.



Ne brine zbog neke hrpe celija vec za potencijalan svestan zivot cija je fizicka manifestacija ta hrpa celija.



Par problema sa tim...

Prvi problem, ako je rezultat donacije svestan zivot, onda striktno govoreci to vise nije samo stvar donora.

Drugo, problem sa pristankom je taj sto nije tesko konstruisati ili iskoristiti situaciju gde neko nema izbora ili je protivljenje jako tesko.

Nije to ekskluzivno za ovo pitanje.

Znanost ne može biti naj bitnija stvar po svaku cijenu.