Opet fantaziras ?

Odakle ti samo ideja da je u SFRJ nesto moglo da bude u Hrvatskoj i Sloveniji , a da Nije moglo u Srbiji ?

Primer sa kamionom ti je jako bezveze ! Jel si ti gledao seriju "kamiondzije " ?

Samo radnja nije u Sloveniji , pa ne glume Janez i Zmago , vec Paja i Jare !

A ja sam 70-tih ziveo pored Stolarske Privatne radionice koja je imala 4-5 radnika !! Znaci ne privatnik , pa samo on radi , vec privatnik sa 4-5 radnika !! U Beogradu ! Ne Lajbah , ne Agram !

Vlasnik nije ni radio sa drvetom , vec je sedeo u kancelariji i ugovarao poslove , upravljao firmom !

U čemu je onda bila razlika između Slovenije i Hrvatske, i ostatka države, manje ih trovali komunizmom? Te zanatske radnje tipa stolar, obućar su valjda bile moguće da budu privatno vlasništvo svuda.
Pitanje je i dalje isto, sa planskom privredom šta se učilo na Ekonomskom tamo negde '70-tih? Koji su predmeti bili?

Ovo je učni plan iz Maribora. Tada je to bio VEKŠ, Visoka Ekonomska Komercijalna Škola. Još nije bilo fakultet.
Ono što ne razumeš, google translate.

- U vreme samoupravnog socijalizma, mogao si da budeš "zanatlija", u tačno određenim sferama, i da zapošljavaš maksimalno 10 ljudi. Dakle, automehaničar, frizer ... i slično
- Seljak je mogao da poseduje maksimalno 10 hektara zemlje.
- Zakoni su bili isti u svim republikama


Što se tiče Ekonomskog Fakulteta, i šta se tamo učilo, evo malo opisa ekonomskih prilika

---

Samoupravni socijalizam, hteo neko da prizna ili ne, podrazumevao je da se proizvođači bore za tržište i plasman.
Nije se država uplitala u rad "običnih" fabrika, tipa tekstilna industrija, laka hemijska industrija, prehrambena industrija i tako dalje i tako dalje.
Dakle: tržišna privreda sa društvenim vlasništvom.
Razlika socijalizma u SFRJ i u SSSR (Poljska, Češka ... ) je bila "nebo i zemlja".

I verovali ili ne - firme su propadale. Jbg, nema tržišta, nema para - ćao. Nije se država ni tu mešala.
Naravno, EPS, železara ... otkud znam, i drugi baš veliki sistemi sa više hiljada radnika, to nije moglo bez upliva države, ali i to je sasvim normalno, i dan danas, i u zemljama Zapadne Evrope.

Znam, sad će mnogi da "graknu", ali ko ne zna stvarno, molim da ne piše "rekla-kazala".
Mnogi moji (majka, tetka, stric ...) su radili u proizvodnim preduzećima, a i ja (moj prvi posao) i znam kako je bilo.
U firmama kojima dobro ide, dobro se rukovodi, ima plasmana proizvoda - velike plate. U nekim drugim - jbg, nema se.

Takođe, DA, pošto je sistem bio jednopartijski, nije smelo u preduzećima da se ide kontra zvanične državne politike, ali ekonomija je bila za sebe.

Hvala! Pa sve isto rekao bih, mada ne poznajem današnji plan ekonomskog, verovatno imaju više hedž fondova, bussinessa i menađmenta za izučavanje.



Znači isto tržišna privreda, samo je vlasnička struktura bila drugačija. I mi smo umesto da to samo prevedemo u akcionarska društva, ako je i to bilo potrebno, odlučili se za pljačkaške privatizacije, jer smo čuli da u kapitalizmu jedan eksploatiše mnoge, koji smo mi carevi :)

Pa, da je valjalo, ne bi propalo.

Problem sa društvenom svojinom je bilo to što je to značilo da ta svojina nikome ne pripada.
Budući da su radnici bili "vlasnici" fabrika, ali ni na koji način nisu imali udeo u profitu, značilo je da niko nije imao interesa da firma posluje sa profitom. Jedini interes je bio da plate budu što veće.
U takvom sistemu si imao:
- Nizak ili nikakav interes u investiranju u nove tehnologije
- Nisku produktivnost (niko ne može toliko malo da me plati koliko malo mogu da radim)
- Višak zaposlenih
- Najbolji direktor je onaj koji ima profit 0 (jer je profit išao opštini), a koji je umesto profita kupovao stanove za radnike
- Umesto nove opreme i tehnologije, firme su imale gomile stanova, koji su formalno bili vlasništvo firme, a stvarno vlasništvo radnika
- Preko noći su ti stanovi otišli iz firme u vlasništvo stanara
- Firme su poslovale na granici rentabiliteta i konstantno zaostajale za svetskim standardima

Ove price su jako duge , ako neko nista ne zna , nece znati ni posle njih .

Uostalom Sve ovo je vec bilo na forumu , pa se nije naucilo ?

Nece ni posle ove teme , tako da nema ni svrhe mnogo pisati.


Slovenija i Hrvatska su bile razvijenije od Srbije u doba SFRJ , ne zbog njihove Pameti ili nekakve" Liberalnosti " vec zbog Nasledjenih i Dobijenih Komparativnih prednosti !

Ako se uporedi Danasnja prosecna plata u HR i SL sa SR vidiecemo da je ISTI odnos kao u SFRJ !

HR otprilike 1.5 X SR ! SL 2 X ! Tako bilo i bice !

Na njihoviu teritorijama nije bilo nikakvih ratova ! Ni I ni II s,rat ! I S. rat se vodio na teritoriji Srbije i ono malo sto je bilo je Totalno unisteno !

II s. rat takodje , Srbija je bila razrusena 100 % , od Slovenackih gradova samo Maribor , jer je bio deo Nemacke , a od HR samo Zadar i Rijeka jer su bili deo Kraljevine Italije !

Bombardovanje 1999. je po procenama odnelo oko 100 Milijardi Eur BDP ?!

Tito i Djilas su nacrtali granice da HR dobije celo more , SR Nista ! I ono sto je imala je predato Izmisljenim narodima 1945. i kasnije !

Tacno tako. I ne samo to! Zaboravljate da su mnoge poznate firme ex-YU izvozile svoje proizvode na zapadno i istocno trziste. Licno sam poznavao ljude koji su radili kao spoljnotrgovinski predstavnici nasih preduzeca u inostranstvu. Recimo, otac moje drugarice iz razreda je bio direktor predstavnistva Centrotekstila u Njujorku, a muz majcine prijateljice isto to u Amsterdamu. Obojica ekonomisti, zavrsili studije u Beogradu. I te firme jesu tada bile uspesne, to je bilo u periodu 1970-1980.

Naravno, SFRJ je bila prepuna gubitasa, ali daleko od toga da je bas sve bilo trulo. Zastava, Krusik, Cajevec itd. su izvozili oruzje i vojnu opremu za ceo nesvrstani svet.

A za Prvu Petoletku znate verovatno i ovu pricu:

Da, generalno se slažem sa izloženim.
Da je bilo idealno - nije. Ipak, bilo je mnogo, mnogo naprednije od sovjetskog socijalizma.

I na kraju, zašto ne napomenuti: bilo je okrenuto ka dobrobiti radnika, na neki, možda čudan i neshvatljiv način, što se na kraju možda i pretvorilo u svoju suprotnost.
Garantovan godišnji odmor, radnička odmarališta, ambulante u okviru preduzeća, rehabilitacioni centri, pa eto, i pomenuto kupovanje stanova za radnike ... ej ...

Pa i u akcionarskom društvu sve svima pripada, uključujući radnicima, po procentima i razredima, deonicama i dividendama, ne deluje kao neka krucijalna razlika?



Ali su zato navodno standard u Sloveniji i Vojvodini bili najviši u zemlji?





Major Outside Production? Ništa ja nisam potpisivao!

Simpatična su mi vaša prisećanja, ali moje pitanje je bilo dosta preciznije i konkretnije, nastavni plan i program ekonomskog fakulteta u Beogradu tamo negde sedamdesetih? Pretpostavljam da je dosta ličio na onaj što je baresi dostavio?

Pa jeste krucijalna razlika.
Kada si akcionar, dividenda je manje važna stvar od porasti vrednosti firme, pa samim tim i vrednosti akcije.
Zamisli da su svi radnici firme akcionari, i da im svima na kraju godine pripada po 1000 dinara po osnovu dividende.
Pošto su istovremeno i akcionari, mogu da odlučuju i o plati, pa da si na njihovom mestu, da li bi radije imao 1000 dinara više mesečnu platu od 1000 dinara dividende na kraju godine?

Pošto dividenda NIKADA u SFRJ nije pripadala vlasnicima (odnosno pripadala je državi - opštini), u takvom sistemu vrednosti uopšte ti nije u interesu da podižeš profitabilnost firme, nego svoju platu.
A i pokazalo se da i one firme koje su podelile akcije, na kraju su radnici te akcije brže-bolje prodali, pa su i dalje radili samo za platu, a ne za dividendu.

Beri me podseti na Prvu Petoletku. Kada smo osnovali firmu, jedan od prvih poslova koje smo imali je bilo da održimo neki kurs Unixa za PP. Mi smo 1995. imali 6 zaposlenih, mučili se iz meseca u mesec da namaknemo para bar za plate, a PP je bila gignant za nas. Izgurali smo jedan mesec od tog kursa.

2007. godine, mi imamo 120 zaposlenih, upravo smo kupili poslovni prostor, a prve komšije ispod nas - Prva Petoletka (neki inženjerijski odsek).
Zamolile nas komšije, ako može, da im ustupimo učionicu, jer su došli iz Simensa da im održe prezentaciju, a oni nemaju gde da to organizuju.
Završio se kurs, a komšije kažu - "vi u učionici imate više kompjutera, nego mi u celoj firmi".
Za samo 12 godina, mi smo porasli 20 puta, a PP jedva preživljava.

Pa valjda je to povezano, na osnovu porasti vrednosti firme i akcija možeš da očekuješ i neku dividendu ako pretekne?



Malo ti je stvarno čudno pitanje, ili/i ja ne znam ekonomiju, a i ne znam, ako si za cifru za deobu proglasio 1000 dinara dividende i to već razdelio radnicima u svom pitanju, kako mogu sebi da dodele 1000 dinara mesečno 12 meseci, od koje sume? Ne bi trebalo oni da imaju na kraju godine 1000 dinara po osnovu dividende, nego sumu koja je ekvivalentna 1000 dinara dividende svakom, ako se tako odluči na radničkom savetu, ako ne odluči ulažu u obrt i plate, ako imaju šta.



Kako nije, valjda živiš u toj državi i opštini, i hoćeš da imaš lep gradski trg, obdanište, park, zgradu opere i metro?



Pa kad ih nisi edukovao, nego ti cilj bio da ih opljačkaš, umesto da im objasniš šta koliko vredi, ponavljali smrt fašizmu sloboda narodu, i slavna srpska vojska osvojila Bosfor i Dardaneli, a neće jedan bedni Vukovar, i da je pomračenje Sunca opasno po život ne sme da se gleda, i da se zalepi selotejp na prozore? Wtf? Šta kažeš, baš požurili?

To ti je to ! Neces nista bolje naci . Jos dodaj Marksizam , tek kasnije sa raspadom SKJ 1989. Marksizam se ukida i ubacuje Sociologija .

Sve ostalo je po nazivima isto . Naravno jos 80-tih u osnovnoj skoli smo imali Optenarodnu odbranu , promenjen naziv - "Predvojnicke obuke " ali sustina se nije menjala !

Osim sto u Visim skolama su predmeti manjeg obima , sto je i normalno , ali zato ima vise predmeta po godini. Vise skole su trajale 2 godine , Fakulteti 4 .

Nije povezano.
Tesla do sada ni jednom nije isplatio dividende, a akcije se prodaju kao lude.
Svi računaju, kupiću akcije za 1000$ one će za godinu dana vredeti 2000$, ko j*be dividendu.

Ono što je bitno, kupovinom ili posedovanjem akcija možeš da dobiješ na dva načina - rastom vrednosti akcije, i/ili dividendom.
Vrednost akcije uopšte ne mora da zavisi od dividende, koja se i tako isplaćuje jednom godišnje, nego očekivanjem da će vrednost akcija porasti.
Za tako nešto je potrebno da postoji dinamički berzanski sistem (koji mi nemamo), kao i da akcije budu likvidne. To znači, bez obzira što akcije koje si kupio za 1000 novčanih jedinica mogu da vrede na papiru 2000 novčanih jedinica, ako niko neće da ih kupi po toj ceni na berzi, onda je isto kao i da ih nemaš.

Daću ti jedan primer:
Neko vreme su me stalno bombardovali nekim ponudama da kupim akcije neke firme na NASDAQ berzi (na kojoj su i najveće prevare).
Cela šema ide ovako: pošalju ti mail da neka mala rudarska kompanija prodaje na NASDAQ akcije, a da je poslednja vest da su otkrili bogato nalazište zlata u Kanadi (ne mora da bude zlato, može da bude nafta, ne mora Kanada, može da bude Nigerija...)
Onda kažu da je posle objavljivanja te vesti cena akcije skočila za 100% i da je sada pravo vreme da i ja kupim jer samo što nije još više eksplodirala cena akcija.
Onda ja pogledam NASDAQ, ispostavi se da je pre 6 meseci prodata JEDNA akcija za 10$, a pre nedelju dana još jedna akcija od 20$. Pa jeste 100%, ali na JEDNU prodatu akciju od 2 ukupno prodate.
Pri tom firma ni ne postoji, osim što ima jednog zaposlenog.

Mislim da ni Microsoft nikada nije isplatio dividende. Ako grešim, onda je to neka druga od najpoznatijih IT giganata.

Generalno, postoje dva modela: isplaćivanje dividendi, ili rast vrednosti akcije. U dobrobiti si svejedno.

@djoka_l,

To je stara dobra “pump and dump” sema - cuveno ekranizovana u “The Wolf of Wall Street”

Firme u rastu koje pikuju na “globalnu dominaciju” ne isplacuju dividende, zato sto menadzment smatra da je ulaganje u sirenje posla bolji biznis. “Blue chip” tj. etablirane kompanije obicno isplacuju dividende zato sto nemaju vise toliko prostora za rast poslovanja. U moderna vremena je zapravo isplacivanje dividendi znak da je firma dosegla neki vrh sto se ekspanzije tice.

@Java, Microsoft isplacuje dividende.

To šta nije isplatio, i šta ko računa je njihova privatna stvar, bitno je da ako je u plusu može da ... emituje još akcija, ili isplaćuje dividendu, ali u svakom slučaju može, da li će - zavisi od odluke?



Ovo mi je zanimljivo, ako sam ih kupio za 1000, na kom papiru mogu da vrede 2000, pogotovo ako niko neće da ih kupi za te pare?

Ne verujem da će ove on line lekcije iz ekonomije uspeti, ali bar da probamo, ako postoji firma A, i celokupna njena vrednost sve prostorije, vozila, kompjutori, repromaterijal i roba u magacinu vredi B, i ona pošto plati državi dadžbine i poreze i doprinose i taksu i akcizu za X radnika isplati pristojnu platu iznad republičkog proseka Y, i posle svega toga se ispostavi da je u plusu za vrednost Š, šta dalje ...

recimo da je vrednost B milion eura, ona objavi 10 akcija po 100.000 eura, znači ako kupim jednu akciju, ja koji ne radim u toj firmi vlasnik sam 10% .. svega .. ako na radničkom savetu odluče da vrednost Š isplate u vidu dividendi meni pripada na kraju godine 1/10 Š ? I sad ako firma napreduje akcije joj eksplodiraju, i sledeće godine moja akcija vredi 110.000 eura .. i opet sve isto .. samo te godine odluče da ne isplaćuju dividendu, nego ulože u nove zglobne ležajeve, al očekuju veći obrt, i skak cena akcija? I tako .. jesam li bar blizu kako zamišljam?

Totalno nisi u pravu.

Ovo što si nabrojao se zove "materijalna sredstva" (tangible assets na engleskom, a pored toga postoje nepaterijalna sredstva (intangible assets).
A nematarijalna sredsva mogu da budu bilo šta - patenti, know-how, pozicija na tržištu. Na kraju postoji i goodwill stavka u bilansu koja bi bila razlika između sredstava (kako materiajlnih tako i nematerijalnih) od tržišne vrednosti firme. Kao firma objektivno vredi 1 milion, ali tržište toliko veruje u firmu da je ceni 2 miliona, pa je onda goodwill 1 milion.

Takođe, nemaš blage veze šta je to profit.
Recimo firma ima 1 milion na računu na početku godine i nema ništa drugo. Kupi opreme za taj jedan milion, a stopa amortizacije je 20% na tu opremu. Na kraju te iste godine firma ima prikazane troškove od 200,000 (20% amortizacije na 1 milion), ima 0 na računu, a dobit od 800,000.
Od čega onda isplaćuje dobit kada nema pare?
U principu, dobit koja se isplaćuje kao dividenda obično ne ide na preko 30% od knjigovodstvena dobiti, najčešće ide maksimalno 15%
Dakle, firma koja prikaže profit od 1 milion, teško može da isplati više od 150,000 dobiti, a da ne ugrozi vrlo ozbiljno svoju poziciju. Naravno, sve zavisi i od privredne grane, kao i od tekućih investicija.
Na papiru, imaš dobit, ali para nema, sva ili većina dobiti je transformisano iz keša u materijalna sredstva. I jedno i drugo predstavljaju kapital firme, samo je kapital promenio formu (nije više novac, nego mašine, zgrade, itd).

Kada jednom izađeš na berzu (proces se zove IPO - Initial Public Offering), firma vredi onoliko koliko vrede njene akcije na berzi, nezavisno od toga šta firma poseduje. Cenu akcija diktira ponuda i potražnja.

Recimo firma emituje akcije po 10 jedinica, proda milion akcija, posle toga akcije se prodaju po 20, po nekoliko akcija dnevno, svejedno firma formalno vredi 20 miliona, sve dok se akcije prodaju po 20, bez obzira na broj akcija koji se vrti na berzi.
Naravno, ovo je jako uproščeno.

Poenta je da akcionarska firma, odnosno njena vrednost, više ne zavisi toliko od stvarne vrednosti firme, koliko od vrednosti akcije puta broj emitovanih akcija.

https://www.investopedia.com/terms/g/goodwill.asp

U vezi nezainteresovanosti za nove tehnologije i investicije, pre 15-ak godina mi jedan ekonomista priča kako se u jednoj našoj nekad poznatoj firmi odlučivalo šta sa novcem:

U jednoj firmi čuvenoj po onim TA pećima, imali sednicu radničkog saveta sa glavnom tačkom na temu odlučivanja o višku novca koji su tada imali na raspolaganju. Na stolu su bile dve opcije: uložiti u nove mašine i opremu, kako bi bili konkurentniji na stranim tržištima, ili uložiti u stambeni fond. "Neko" je lepo pre tog radničkog saveta upoznao radnike sa tim da je bolje da se odluče za stambeni fond, jer će tako neki od njih možda dobiti stanove, i tako je na kraju i odlučeno.
Da su radnici dobijali deo profita, tj. dividendu, možda bi drugačije razmišljali, jer bi onda bili svesni da ne mogu svi dobiti stan, ali svi mogu dobiti dividendu.

Uglavnom, oni koji su se ogrebali za stan, najviše su dobili, jer kako god da su odlučili tada i u mnogim sličnim prilikama, firma bi na kraju možda svakako propala.

Auh koliko stručnjaka za berzu, samo par detalja:

Ako pričamo o "ludosti", najluđe se prodaju upravo te akcije koje NE isplaćuju dividendu. Ima to svoj dobar razlog zašto je tako.

Ko te bombarodovao?
Prevara ima svuda, nezavisno od tipa berze, a NASDAQ je najveća elektronska berza na svetu, na kojoj se nalaze apsolutno SVE najjače firea na svetu, tehnološke pogotovo da ne nabrajam..

Rekoh čija šema? Takvih "šema" ima puno, ali ona opet ne zavise od tipa berze.

Sve ovo što si rekao je krajnje bizarno i nema nikakvih dodirnih tačaka sa NASDAQ berzom gde se dnevni prometimere stotinama milijardi dolara.

Čekaj, da sam napisao da mi je nigerijski princ ponudio da prenesem 10 miliona dolara, ti bi me pitao koji nigeriijski princ?
Ja vrlo dobro znam i šta je NASDAQ, zaboga, ja sam 30 godina u bankarskom biznisu.

To o čemu sam pisao je još jedna šema prevara. Da nisam proverio lično ni ja ne bih ukapirao u čemu je štos.
NASDAQ je strašno bitna berza, ali ne znači da ga ne koristi i gomila prevaranata da pokupe novac za fantomske firme.

Činjenica:
dobio sam mail na hotmail, bukvalno da je mala američka rudarska kompanija otkrila bogato nalazište zlata u Kanadi
u mailu je pisalo da je otkriće zlatnog ležišta dovelo do skoka cene akcija za 100%
proverio sam na NASDAQ i video sam da je ukupna prodaj akcija u poslednjih 6 meseci bila DVE AKCIJE sa razmakom od 6 meseci i to jedna akcija za 10$, druga za 20$

Pošto znam da ljudi nasedaju i na nigerijske priče i na priče da Mendelina žena hoće da prenese gomilu dijamanata i druge guposti, onda, teorijski, neka naivčina može da nasedne na priču o skoku akcija.

Da li treba komentarisati takve mailove?! Get real

p.s. ja sam na NASDAQu 24/7, tako da..

Pump and dump moze da se primeni na bilo koju berzu, mada je obicno najcesce vezan za tzv. OTC akcije. Firme na NASDAQ su a) vece sa daleko vecim prometom akcija (sto otezava pump&dump, mada danas to moze da se kompenzuje informacionim tehnologijama u korist dezinformacije, b) mnogo jace regulisane, mada nije nikad iskljuceno da kojekakvi prevaranti pokusaju stos i sa nekom firmom u problemima ili dovoljno malom i na etabliranim berzama kao sto je NASDAQ.

To je sasvim validan data point, ne vidim nikakav problem sa tim i da ljudi budu upoznati sa takvom vrstom prevare. Bolje da o tome procitaju online nego da sami budu navuceni na prevaru, pogotovu ne sa lokacijama gde prakticno nemaju nikakve legalne mogucnosti da se bore sa prevarantima.

@Nebojsa, iskustvo sa berzom pa cak i imucnost nisu nikakav prediktor nasedanja na sofisticirane prevare. Pomenuti "The Wolf of Wall Street" je upravo baziran na pravom istorijskom dogadajaju pljackanja imucnih ljudi koji sasvim sigurno znaju sta je berza. Nekontrolisana pohlepa je gadna stvar i moze da pomuti pamet bilo kome, sto taj primer upravo jako dobro ilustruje.

Ma znam ja to, bila je to samo ilustracija.
Jeste dobijao sam ja i nagrade od UN, FBI, lutrija u kojima niko nije učestvovao, raznih prinčeva iz Afrike, postao sam više puta naslednih nepoznatih rođaka koji su poginuli bez naslednika.

Sve to od nepoznatin mail adresa na moj mail na koji se nisam ni prijavio pod svojim imenom.
Kako su samo provalili da sam to ja.

Takođe sam često dobijao velikodušne ponude da se obogotaim od raznih "brokera" koji samo čekaju na mene da uložim u krajnje sumnjive akcije.
A na berzi sam od 1996. godine.

To je bar jednostavno za odbacivanje - niko nigde nikom ne nudi besplatan rucak, tako da je filter vrlo prost :-)

Ali, kao sto rekoh, nekontrolisana pohlepa je nezgodna stvar i ume da pomuti razum - ima pun q primera u praksi.

@Ivan

Slažem se u potpunosti naravno, dodaću da na berzi, a naročito na NASDAQ berzi ima toliko potpuno legalnih, normalnih i svakodnevnih stvari koje su zamke za ulagače, da tome nema kraja.

A što se tiče fear/greed fenomena, o njemu su gomile knjiga napisane. To je ono gorivo svake berze i to je ono što uništava najmanje 95% malih ulagača na berzi, i mene lično je X puta upropastilo.

Evo nekoliko od mnoštva ilustracija koje imam, kojima ne treba dalji komentar:

Ogromna vecina firmi na NASDAQ su savrseno legalne, respekstabilne kompanije - zapravo, sve ostalo su izuzetci.

Medjutim, problem sa "Pump & Dump" i srodnim modernijim semama je sto su kriminalci potpuno razdvojeni od firme. Stavise, sama firma moze biti potpuno nesvesna da je meta manipulacije vrednosti akcija.

Kao sto rekoh, daleko jednostavnija meta su "OTC" akcije i razni "junk stocks" zato sto je obim trgovine takvim instrumentima daleko manji, pa samim tim i mogucnost manipulacije veca. Naravno, takve akcije imaju vec i ovako i onako daleko slabiju reputaciju pa je obicno svako petljanje sa njima dizac alarma da mozda nesto nije OK.

Ipak, u danasnje vreme socijalnih mreza i drugih rapidnih komunikacionih medija moguce orkestrirati manipulacije i sa respektabilnim firmama cije se akcije trguju na respektabilnim berzama (poput NASDAQ-a) - cuveni primer iz skorije proslosti je bila manipulacija sa GameStop akcijama (https://en.wikipedia.org/wiki/GameStop_short_squeeze) - to je firma cije akcije se trguju na NYSE-u (!) pa ni to ne znaci da ne mogu postati meta orkestriranih manipulacija. Socijalne mreze i forumi su bukvalno force-multiplier za takve mahinacije, gde se vrlo lako mogu vrbovati hiljade, mozda desetine ili vise hiljada, ljudi u interesu manipulanata.

Kao i uvek, svako ko planira da trguje na berzi uvek mora imati u vidu da moze da izgubi cak i sav ulozeni kapital (worst-case) i da celoj toj stvari mora pristupiti sa maksimalnim mogucim informisanjem i paznjom, osim ako mu to nije neki vid zabave sa budzetima koje moze uvek da otpise. Kako to nije slucaj za vecinu 'smrtnika', otvaranje 4-voro ociju i detaljno informisanje je obavezno.

Prvo da se zahvalim, znači na tom papiru firma vredi duplo od realne vrednosti, na berzi. Ok jasnije. Za goodvill ne znam šta da kažem, dobra volja, želje, čestitke i pozdravi, nedostaje Lepa Brena za 4 osobe. Od nematerijalnih vrednosti da dodam da su super na tim bildingu, osvojili planinu, nisu krepali, i deda Radu domaru što sedi ispod oraja između magacina i radionice, ispevali pesmicu Deda Rade ima šljivu, pesmice su nematerijalno nasleđe firme.

Za patent i know how mislim da su ipak materijalni, znam da je epohalna ideja na kojoj počiva patent vredna milione i promeniće svet, ali patent se ipak sastoji od dokumentacije, tehničkih crteža, istraživanja tržišta i prototipa, idejama se ne trguje, patentima da, sve isto važi za know how bila procedura da tim bude najbolji na bildingu, ili za pravljenje deterdženta. Ovo obično utvrdiš kad sa epohalnim patentom izađeš na tržište, a ispostavi se da niko ne kupuje, i obrnuto kad sa tv shop pajalicom imaš odgovarajući marketing svi kupuju.



Možda je do rečnika, nisam ekonomista, ako je startovala sa 1 milion kako može imati dobit 800.000? Ja bih rekao da se toj firmi vremenom topi 200.000 na amortizaciju, i da ima opreme sve manje do minimum 800.000, a ne dobiti .. šta znam. Zarobljen kapital, ili što bi naš narod rekao Živ otac - mrtav kapital :)



Mnogo jasnije hvala, i mnogo nezgodno moram priznati.



Pa nisam knjigovođa da budem zainteresovan za investicije, a niko me nije obavestio da je to sad tako običaj. To je iz ugla viđenja ekonomiste, vozač hoće da vozi, domar da popravlja kvake, šta da misli o investicijama .. ekonomista je bio dužan da brine o njihovim investicijama, i on ih je i pokrao.



Teško žabu u vodu naterati :) Ali i dalje je neregularna situacija, ako je neophodnost nalagala da se deo tog novca uloži u nove mašine i opremu, onda se prvo uloži tu, pa tek posle toga što preostane je pravi višak .. predstava za neobrazovane, kao nešto odlučuju, o svojoj propasti, i lopovluku drugih.

Kad bi bilo koja od tih ilustracija obajašnjavala bilo šta, pa da obučim neke u obdaništu da trguju na berzi, verovatno bi bili uspešniji od djoka_I i tebe zajedno :)

Bojim se da te termin "realna vrednost" ne navede na pogresan put. Evo jednog primera:
Pravis kucu od 100 m2. Tokom gradnje vrlo pedantno upisujes sve troskove zemljista, dozvola, materijala, rada itd. Kad završiš podvučeš crtu i izračunaš da te kuća koštala npr 100.000 evra. Ti bi to sad nazvao realnom vrednoscu, ali po meni nije - ti ne mozes tu kucu da rastavis na cigle, cement, sljunak, betonsko gvozdje i rad, pa da sve to prodas po realnim cenama. Realna vrednost kuće je onoliko koliko je neko spreman za nju da plati. Ako je u centralnim beogradskim opštinama, možeš za nju dobiti 250.000 evra i tu je 150.000 prakticno goodwill - dobra volja kupca da plati više nego što si ti knjigovodstveno izračunao da te koštala. Ako si gradio u Nišu, tada bi verovatno dobio uloženih 100.000, tako da goodwill-a nema. Treca opcija je da si gradio u Przogrncima, tada ti niko nece dati vide od 25.000 tako da tu imas prakticno negativan goodwill

Inače, jedna mala digresija - vec zamisljam kako ce neko za 50-60 godina da se zapita kako je izgledao ekonomski fakultet prve polovine 21. veka. Tesko ce mu biti objasiti da se fakultet uopšte nije bavio veštinama koje su najpotrebnije u praksi - kako doći do pozicije u stranci, kako se ugradjivati u javne nabavke a da te ne uhvate, kako nuditi mito i korupciju a da se ne uvrede pa te prijave, a opet i da ne das vise nego sto moras, da li je dobro da dugujes više novca nego što si u zivotu video i da isto toliko drugi duguju tebi i da i jedan i drugi iznos oz godine u godinu raste, ili bolje vrteti 1% toga ali ti to nonstop prolazi kroz ruke, kako najefikasnije da kukas da nemas kad ti traze pare, koga izabrati za kuma kad se zenis tako da ti taj izbor u budućnosti maksimizuje profit itd

Otprilike sve sto sam na fakultetu ucio mogu da zaboravim i da se dovijam kako doci do realno potrebnih znanja za koja ne postoji nikakva dostupna litetatura... Pretpostavljam da je isto tako bilo i sedamdesetih - ucilo se jedno, a radilo nesto skroz suprotno od toga. Sam si pomenuo lepu brenu za 4 osobe, to se sigurno nije ucilo na fakultetu, trebalo je imati neka prirodna znanja i talente!

Te ilustracije su ekstremno korisne i svakom pismenom čoveku koji se zanima za berzu lako razumljive.

E sad, ako nekom nisu, pa postoji škola, kreće se od osnovne ali ima i večernja - pa redom.

Ali pošto živimo u Srbiji gde instant-znanja ima koliko hoćeš, možeš kupiti i kurs od "profesora" koji je punih dva meseca izučavao berzu i sa tim se hvali (?!?!) - i odmah drži kurs koji je nazvao "Pobedi berzu" (!?!)



Eto zamisli kada on celih dva meseca učio, i naučio da pobedi berzu toliko da čak i kurs drži - zamisli gde bi ti bio kada bi učio samo malo više.

Sumnjam. Tim pitanjem ce se eventualno baviti malobrojni istoricari koje interesuje kako je to bilo u nekadasnjoj drzavi Srbiji a oni ce proveriti direktno u nastavnim programima, nece se raspitivati po forumima :)
Mala je sansa da ce Srbija uopste postojati tada.

Sve se slažem, i jesam pod realna podrazumevao da može da se rastavi na cigle i proda pod istim uslovima kao što je nabavljeno, a realno ne može jer neki elementi zabetonirani itd .. plus moji živci, i plate za radnike koje se ne vraćaju.

Samo bih još naveo primer da ja ne umem da držim ni čekić u rukama, tako da mogu da ulupam 100.000 a da ne napravim funkcionalnu kuću, samim tim nije ni kuća, na primer krov prokišnjava, struja hoće dubije, kanalizacija nema, vodovod plavi i curi, u tom slučaju goodvill = -realna, i još gore da sve to uradim na placu bez dozvole za gradnju pa moram da plaćam uklanjanje, onda vrednost negativnog goodvilla prevazilazi uloženo .. tako bi mogao i državu da zaebem ako sam baš uporan ...

Što kažu ljudi, ako je neko spreman da nekoliko plati taj kurs, onda tačno toliko i vredi, s druge strane i istok pavlović kupi 1 nft proda i zaradi i odma drži kurs kako zaraditi od nft, pa mu niko ništa ne kaže :)



Samo ću upisati da sedamdesetih nisu učili o berzi, jer je nije bilo, a nema ni danas. Doduše negde sam pročitao da je negde u Bosni "pre rata" najskorijeg, bila berza gljiva, pečurki, najveća u Evropi, gde su se cene formirale iz sata u sat .. ne znam u kom mestu tačno ..

Kako sedamdesetih nije bilo berze?
Mislim da je US berza počela sa radom u 18. veku, a evropske znatno ranije.
Inace, na ekonomskom fakultetu se ne uci bas domaca teorija. Ja se ne secam nijednog domaceg ekonomskog teoreticara, pitanje je da li je postojao mskar jedan koji se pominje u nekoj knjizi. Takođe i svi primeri kojih se secam su se odnosili na strane firme. Doduše, ja sam offtopic, u moje vreme se izucavao neoliberalni kapitalizam.

Postoji to i van Srbije. :-) Pogotovo od pojave YT. A najgori efekat je kada polaznici takvih ravnozemljaskih kursica pocnu da ubedjuju ljude koji se bave odredjenom oblascu 20 godina kako oni znaju to bolje od njih ... i lupetaju samo tako.

Ali da, slozio bih se da se u Srbiji ljudi lakse hvataju na takve stvari kao muve na lepak, jer smo mi generalno ekonomski nepismena nacija. Pa polazim samo od sebe - zavrsio sam silne skole, a niko tokom skolovanja nije posvetio ni jedan jedini cas da me nauci o tome sta je to aktiva, pasiva, balans ... sta su kamate, porezi, doprinosi, amortizacija ... niko te ne nauci o tome sta je to menica, obveznica, akcija ... NISTA! Eto - samo to. Nista vise. I to je nesto sto SVAKO treba da zna, jer ti od toga zavisi svakodnevni zivot! I to treba da se nauci jos ou osnovnoj skoli. Pa nikakvo cudo nije sto se ljudi u Srbiji zaduzuju gde stignu, sto uzimaju kes-kredite kao bombone, pa posle placu kada nemaju da vrate ... ili - kao s onim kreditima u svajcarskim francima - dizu proteste i vicu "drzavo, pomozi". Kao da im je drzava i mama i tata, pa da treba da placa stetu sto su oni nekom komsiji razlupali prozor dok su igrali fudbal. Eto, meni na to lici.

Toliko matematike, a anuitetna formula je bilo nesto usput, pomenuto reda radi.

Ucili smo mi i sta je e, funkciju "e na x", a niko da pomene kako je to "e" nastalo, da je to zapravo doslo iz - ekonomije.

Deca uce kombinatoriku i verovatnocu, a niko da im primenom te teorije na elementaran nacin pokaze kako zapravo "rade" kladionice i kockarnice, zasto one ubiraju profit, a naivni ljudi se kockaju i nadaju se nekakvoj "sreci".

Nije poenta u tome ŠTA se uci, vec KAKO se uci, kako se sve to shvata i razume i sta na kraju ostaje u glavi od svega toga.

Berza je zapravo pijaca, i može se reći da postoji od preistorije, od momenta kad se pojavio prvi lik koji je umeo da upeca više ribe nego što može da pojede, pa je to nudio u trampu - onome ko mu da najviše banana za jednu ribu.
Uređene berze akcija, zakonski regulisane, naravno postoje i znatno pre nastanka računara.

Što se tiče Srbije/Jugoslavije, Novosadska berza poljoprirednih proizvoda postojala je i za vreme SFRJ

Citat sa sajta Novosadske berze:
...
Prva robna berza je osnovana u Novom Sadu 05. marta 1921. godine, pod nazivom „Novosadska Produktna Berza“, gde su osnivači bili najugledni srpski trgovci i industrijalci. Cilj osnivanja robne berze je bio unapređenje i lakše regulisanje trgovinskog prometa. Predmet trgovine na berzi je bila raznovrsna roba, a naročito poljoprivredna. U ovakvom obliku berza je funkcionisla do 1941. godine.

Nakon 17 godina nepostojanja robne berze na ovim prostorima, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija iskazuje potrebu za postojanjem robne berze. Decembra 1958. godine, u prostorijama današnje Matice srpske, uredbom Vlade Republike Srbije, osnovana je Produktna berza sa sedištem u Novom Sadu koja postoji i danas. U ovakvom obliku Produktna berza je institucija sa tradicijom dugom više od 55 godina, kao mesto organizovanja robno-berzanskih sastanaka i informisanja javnosti o zaključenim robno-berzanskim transakcijama i cenama poljoprivrednih proizvoda.
...

@B3R1,

Kad pomenu anuitet... secam se par osoba, obrazovanih, bili u cudu kako to sto sam sklepao u Excelu daje cent-za-cent iste cifre kao mortgage projekcije od banke. Pa brate mili, koristimo istu matematiku zaboga, sta bi tacno trebalo da bude drugacije :-)

Mislim da je veliki gubitak za celokupno drustvo to sto se finansijska matematika ne uci kao obavezna stvar svuda, i to na konkretan praktican nacin direkno primenjen na svakodnevne stvari (krediti, pravljenje budzeta, procene isplativosti investicija i sl.) a ne da se samo proleti gruvanjem stvari koje sutra izvetre. Ista stvar i za statistiku - imali smo vec temu o tome, bukvalno esencijalna stvar za razumevanje sveta u kojem zivimo, nesto sto bi svako trebao da barata bar na osnovnom nivou i sa nekim nivoom intuicije.

Naravno, to je direktno u suprotnosti sa interesima bankarske / finansijske industrije - ne daj boze da stanovnistvo ne naseda na smicalice u ponudi kreditnih proizvoda i ostalih mamipara :-)

Ivane,

- Da li samo prisustvo pojedinca na berzi otkriva tragove Pohlepljivosti tog istog pojedinca?

I onda se na "berzi" "formira" cena za pšenicu 17 dinara, pa poljoprivrednici od zarade ne mogu da kupe ni gorivo ni đubrivo, pa protestvuju na sred puta, i onda neko ne može da stigne na vreme u pozorište i na balet :)

Ne kapiram zašto i kako berzu povezujete sa pohlepom?! WTF?

Proizvođaču bakarnih kablova treba bakar, za proizvodnju. Gde će da ga kupi? Pa na berzi.
Vlasnik privatne kompanije hoće da proširi poslovanje, a neće da uzima kredite. Nije pohlepan, samo je poslovan čovek. Gde će da ponudi deonice? Pa na berzi.
Drugi vlasnik, slične kompanije traži mesto za ulaganje kapitala. Niti on nije pohlepan. Glupo mu je da ugurava u slamaricu. Gde da nađe prilku za ulaganja? Pa na berzi.
Proizvođaču čipsa treba krompir. Ne, nije pohepan, treba mu za proizvodnju. Gde će da kupi krompir? Pa, na berzi.
Mutual fund traži sigurno ulaganje, za pare članova svog fonda. Gde? Pa na berzi.

Da, na berzi trguju i mešetari, ali, to je neverovatno mali procenat. S tom što su svi filmovi iz "wall street" fazona na tematiku berzanskih mešetara, pa je u javnosti fama da se na berzi samo mešetari, "iz šupljeg u prazno".

---

Uzgred, verovali ili ne, berzanski mešetari utiču izuzetno povoljno na cene.
Kupuju kad je velika ponuda, kad je jeftino. Da ne kupuju makar oni, ponuđači ne bi imali kome da prodaju, pa bi cene bile još niže.
Dakle, njihova kupovina, "kad je jeftino", zapravo povećava potražnju, i diže cene, drži ih stabilnijim.

Prodaju kad je skupo, kad je mala ponuda. Da nema njihove, ekstra ponude, cena bi bila još veća, a predmetna roba još nedostižnija.

Pa ti idi kupi kilo pšenice za 100 dinara, ko ti brani? I kad uđeš u pekaru, pa kad vidiš cenu 'leba 50 din, ti kaži: "Malo je, ja zahtevam da platim više!".

A seljaku niko nije kriv što i njegovi pajtosi, takođe seljaci, svi nude pšenicu, mnogo pšenice, u isto vreme, pa sami sebi srozavaju cenu.
Nije cena pšenice srozana zato što je velika ponuda kompjutera. Jok.

SELJAKU NIKAD NIJE DOBRO. Kad je rodna godina, onda mu ne valja što je cena niska. Kad je slaba godina, i cena visoka, onda mu ne valja što je slabo rodilo.
Od kako znam za sebe, UVEK je bilo "da cena ne može da pokrije troškove proizvodnje". Uvek to, uvek isto.

A višesatno i višednevno blokiranje vitalnih saobraćajnica je zapravo sabotaža, krivično delo, i rešava se jakim policijskim snagama, vodenim topovima, pendrecima, hapšenjem i slično.
Samo picousti ne sme da sprovodi zakon, plaši se za glasove glasača.
A kako je krenulo, sutra će neko da isključi vodu i struju celom Beogradu, i blokiraće aerodrom jer, jbg, ne odgovara mu cena plavog patlidžana. Protestuje. Valjda ima pravo.
Pre desetak godina, most preko Save, kod Šapca je bio blokiran 25 dana. Jbg, nadigla im se kajta da kinje narod, ceo grad Šabac, što da ne, kad im se niko ne suprotstavlja? Kažu, protest.
Samo čekam da jednom zanavak miniraju i sruše most Gazelu, pa da završimo s tim blokadama.




_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 14.12.2023. u 12:59 GMT+1]}

Java BG,

Na ovako nešto sam mislio:

Kupiš akcije od neke "uspešne" firme na berzi. Kupiš na primer 100 akcija.

I onda po ceo dan i noć đođiš na tamo nekom NASDAQ-u,
da vidiš

- Da li si sutra u + ili -, i da li će to "June da Te Mune" ?

Majore,

Pa Ti mi sve više počinješ da lićiš na "Socijalnu Majku".

borba protiv vetrenjača, i tako to,...

Jel poljoprivrednike neko tera da obrađuju njive?
Jel ih neko tera da kupuju skupo gorivo i nalivaju u traktor od 100000 eura?

Ne moraju to da rade. Pa da ih neko stalno maltretira.

Nek počnu da "Programiraju u Pitonu", manu se dubokog oranja a zarade 10 x više.

Stvarno su glupi, trebalo bi da nude pšenicu, ali malo pšenice, u različita vremena, i tako sami sebi podižu cenu? :)

Borba za socijalnu pravdu je normalna svakodnevna uobičajena borba, i ne mora da bude protiv vetrenjača, do juče ljudi nisu imali lemilice i forume da pišu, danas imaju, to je rezultat te borbe ..

Ne.

To je rezultata rada onoga ko je zaradio za Lemilice i osciloskope.

Oni koji se bore na sred terena bez lopte obično na kraju formiraju takvu neku beznadežnu stranku,
umesto da počnu da uče od C++.

Bravo! Skapirao si!

Ali nisi jedini. I mnogi drugi, mudriji seljaci, znaju da se više isplati čuvati žito u silosu, i ponuditi ga na prodaju s' proleća.

Ali, takođe, nešto mi govori da kad ode cena "u visine", niko od seljaka se neće buniti što je cena previsoka, i višestruko nadmašuje uložena sredstva, rad i vreme.

---

Uzgred, lagati nije lepo. Cena pšenice nije sad, a nije ni bila 17 dinara. Ovo je grafikon cene sa Novosadske produktne berze.
Obrati pažnju kako se cena kukuruz sprema da "ode u nebesa".

Ne moras :)
Mozes da namestis da to sto si kupio bude automatski prodato kad dodje do odredjene cene (bilo u plusu da zaradis ili u minusu da ogranicis gubitak).
Ili, ako hoces samo informaciju, da dobijes obavestenje kad dodje do odredjene promene. Ne moras non stop da gledas cene :)

Takvi ne treba da nude pšenicu u opšte.

Ok.
Zar nije to Trunka Pohlepe za novcem (koji nisi ti zaradio) pored redovnog rada i redovne plate?

Na to sam mislio?

Nije. Investiranje je stvar opšte kulture i svako bi trebao biti na berzi.

Što se tiče buljenja u NASDAQ naravno da to nije neophodno, Sh ti je napisao, a i ima još mnooogo mnogućnosti da nakon što napraviš dobru kupovinu ona sama radi za tebe, a da ti ne možeš nikad da izgubiš. E sad, napraviti dobru kupovinu nije lako ;)

Ako kupiš akcije neke uspešne firme gotovo sigurno je da ćeš na njima izgubiti, iz prostog razloga što svi znaju da je ta firma uspešna i već su joj napucali cenu, pa je mnogo veća verovatnoća da će cena pasti nego porasti.

Trik je u tome da kupiš akcije zaista uspešne firme, a da niko ili skoro niko NE ZNA da je ona uspešna, a to je mnooogo teže ;)

Znam naravno XXX YTubera koji bulazne gluposti i uzimaju klikove/lajkove/preglede, ali siguram sam da nigde nije kao u Srbiji.

Srbija je zamlja za koju sam više puta rekao da ima više "profesora berze", nego samih ulagača na berzi, i to je neverovatan fenomen.

Lično znam desetak likova koji drže "kurseve", "obuke", "seminare" i slično a da uopšte NISU VIDELI berzu, niti imaju nalog, niti dolar uložen u berzu, niti im pada na pamet.

Koliko god to mislio gore je od toga, jer količina bukvalno polupismenih ljudi koja u Srbiji sasvim dobro živi od "kurseva o berzi" je enormna, to je sociološki fenomen o kome knjiga treba da se napiše.

Zar i ova tema galopira ka "Kupujem Maglu, čekam, čekam, čekam,
Pa kada ona preko noći postane malko Ljubičasta onda je prodam.

A razliku dodam na postoječu platu i dobar sam ohoho "Onoliko" u ovom mesecu.

A za taj extra dodatak, "Luk niti jeo niti Mirisao".

Ne, zaraditi za šta god je jedno, nabaviti, kupiti, dobiti .. je nešto drugo, socijalna pravda je da što više ljudi ili svi mogu da pribave lemilice, ako to hoće, i da su široko dostupne, a ne da ima samo na berzi u kualalampuru, te takođe da što više ljudi ili svi mogu da zarade dovoljno da mogu da pribave lemilicu. A ne radimo isto a ti se kupaš u lemilicama a meni nijedna :)



Jes kad silosi što ih država napravila '48 po sovjetskoj tehnologiji ne bi naplaćivali svoje usluge .. dok ne odu u stečaj pa ih kupi nemac potomak folksdojčera. Zašto bi se bunili kad je cena visoka? Ne umem da čitam grafikone, deluje najbolje da gaje soju i prave plazma keks, zakonom zaštićen po bambi tehnologiji, ukraden iz Italije? :)

Nemam pojma kako tebi izgleda, ali berza svakako nije magla.

Ljudi sa kojima sam ja u kontaktu nisu trejderi nego mali investitori, što rekoh da bi svako trebao da bude, ali ne zaboravi da na berzi ima bukvalno bezbroj strategija (kao u šahovskoj partiji recimo), tako da svako može odabrati pristup koji njemu najviše odgovara.

Ne znam, prilično sam zadovoljan, čovek baresi mi je odgovorio već na prvoj strani, izgleda da ljudi vole da pričaju pa samo napred, kuda će galopirati zavisi od učesnika i moderacije ponekad.

Nisam baš siguran u ovu konstatciju i pravilo.

Ako kupiš akcije USPEŠNE firme, i "na bezi si",

a namerači neko (neki Biznismen iz inostranstva sa ovdašnjim poreklom i pasošem) da Te Kompletnog kupi,

- Onda valjda napustiš berzu, viši te nema tamo, i trguješ samo unutar firme sa akcijama koje imaju radnici u Kompaniji.AD

Umeš.

Nije pravilo, jer na berzi pravila ne postoje, nego verovatnoća, kako sam i rekao.
To si čuo iz nekih naših iskustava naše poluindijanske berze. Na pravim berzama kupovine firmi na berzi dešavaju se retko, a ako ti imaš akcije dobre firme koju neko kupi, ti kao akcionar ćeš veoma da PROFITIRAŠ, jer taj koji je kupio firmu platio ju je svakako više od cene na berzi.

Zato ti kao akcionar dobijaš ektra-profit, koji zatim ulažeš u neku drugu firmu koju će neko drugi da kupi, a ti da ponovo profitiraš, itd :)

Naravno nije magla, ali je Muljaža.
Jel to lepše zvući?

Nazivate se "Malim Investitorima" a ašov zaboli niste.

Ulažete u nešto čega sutra može da nema, a može i da te obogati.

To se zove "Kockanje".

Ono što ulažeš, nedostaje ti u kući, nedostaje porodici.
A ulažeš PARE!

Potajno se UVEK nadaš da češ uloženo dobiti, još i uvečati, makar VIŠESTRUKO.

Kada slučajno izgubite na vrednostima akcija,
to imate da prečutite i nikom ni reč: Jer Ste Uspešan Biznismen.

Znači šta?

Povuci-Potegni "Vrtite se u Krug" dok vas Ringišpij jednom ne izbaci daleko da više nema finansijskog povraka,
jer i "iznad Pape postoji Papa".

Ako vas ringišpil ne izbaci, jer se debelo čuvate, igrate na "sitno",
onda počinjete da ličite na Jevreje.

Jevrejska:

- Šta je to PUNO?

svaki dan po malo!

Kako god Robi, uvek će biti ljudi koji o berzi misle kao ti, nije to nikakav problem bio, niti je sada.

Ono šta je činjenica je da znam jako puno potpuno običnih malih ljudi, pogotovo u USA, koji su na berzi napravili generacijsko bogatstvo, samo na osnovu svog znanja i rada na berzi. Ništa nisu ukrali, nikog nisu prevarili i tome slično.

Ali znam i da je takvih manje od 5%, moguće i manje od 2% od svih koji su ušli na berzi, dakle neuporedivo više je onih koju na berzi izgubili sve ili skoro sve.

Ok.

Ako Ti sve to znaš, a tako se i ponašaš, uspešan si na berzi (ako nisi šta češ tamo), pozitivan si sa Skor-om,

- Zašto ne voziš Majbacha ?

Majbaha niti bilo šta slično ne vozim iz mnogo razloga, a dva su osnovna:

1. Nisam ni blizu zaradio toliko, ni približno

2. I da jesam, a nisam, tako nešto ne bih vozio, opet iz više razloga.

To se u narodu, domačinski zove ŠIBICARENJE.

ali na veliko,

Ne naravno.

To se zove, a tako i jeste, prilagođavanje strategije i rada na berzi ličnom ukusu i preferencijama.

Znam enormno mnogo ljudi na berzi, i uspešnih i neuspešnih i svakojakih, i još nisam sreo dvojicu koji imaju istu strategiju.

Jasno mi je Nebojša da ima uspešnih ljudi i te kako.

Samo fond reči koje se u takvim okolnostima i takvim krugovima koriste
je nešto iz "literature za Dečje Bajke".

Ako poštujemo narodnu umotvorinu : Nema Đabe ni kod Babe.

onda je sve osim marljivog rada, zalaganja i uspešno završenog Projekta - Krađa, a može i Prevara, a može i dobitak na LOTO.

Ili ti uzimanje nečega NEPOSTOJEČEG i nečega što nisi zaradio sa 10 prstiju,
Unovčavanje toga, je na neki nači dosta Labilna strategija za opstanak osobe i njegove porodice.

@Living Light, trgovina na berzi je prevara koliko i bilo koja druga trgovina. Da li trgujes maramicama, olovkama, kukuruzom ili delovima firme (akcijama), svejedno je.

A Fatalni Major bi mogao još jednom da pročita reći Ivana Dimkovića:

Za nivo informisane linux domaćice, ili trućkanje na forumu da, za trgovinu na berzi ne ..

Važi, pročitaću :)

i da naučiš napamet,
i da zapišeš na Papir, pa Bolduješ CRNIM i staviš pod jastuk

Mr Living, kako Vi kažete, hoću i sve to, samo mora prvo da pročitam .. :)

Pa ne bas, tj. licno mislim da ne (mada to je samo moje laicko misljenje naravno). Dosta ljudi jednostavno parkira lovu u ETF-ove ili neke koje-god-uspesne firme (prakticno sami izigravaju indeks fond) i to koristi samo kao stit od inflacije. Neki su malo hrabriji pa aktivnije trguju, ali sve je to realno sitno i sluzi ne kao nekakav bitan izvor prihoda nego kao cuvanje onoga sto imas.

To nije pohlepa po meni, zato sto bukvalno stitis novac od gubitka vrednosti, tj. bar pokusavas. Ima i drugih nacina, svaki sa svojim prednostima i manama ali sustina je ne u bogacenju nego normalnom zivotu. Vecina tih ljudi niti zivi niti bi mogli da zive od berze, imaju normalne poslove kao primarne izvore prihoda a to sto im preostane zele da i dalje vredi nesto za N godina, a ne da ga pojede inflacija k'o dete sladoled.

Cak i da ti licno ne ulazes u berzu, tvoj penzioni fond ulaze (deo sredstava, obicno ogranicen zakonom). Svi rade u nekoj firmi, od kojih se dosta trguje na berzi - imanje akcija je prakticno udeo u uspehu cele ekonomije. Sasvim normalna stvar.

Patologija nastaje samo kad ljudi krenu da zele nemoguce stvari, tipa da od ni-od-cega postane milioner za par godina tako sto ce biti "pametan na berzi" - ali takve patologije imaju mnogo vise prostora posvecenog njima nego sto su realno prisutne.

Pitaš Dimkovića koji je do juče reklamirao forex na forumu .. i pitaju ga ljudi direktno, otvoreno da li je forex prevara:
- Ne, zašto, uložiš pa možeš da zaradiš ili propadneš, ... i onda propadneš :)

Ima forex podforum, tamo je poslednji put neko pisao pre 184 meseci, propo ..

Ni Forex nije prevara, ali jeste totalna glupost koja služi da bi "profesori" pravili "kurseve" i pelješili popaljenu raju.

Ne znam bukvalno nikog ko je zaradio na Forexu, niti sam čuo da neko nekoga zna, tako da...

@MajorFatal,

Prilicno sam siguran da nikad u zivotu (a kamo li "do juce") nisam reklamirao forex, ni na ovom forumu a ni bilo gde drugde.

Verovatno si me pobrkao sa nekim ili potpuno lose razumeo sta sam napisao (ako sam ikad pisao nesto). Jedini savet koji mogu dati u vezi forexa je isti kao i za bilo koji drugi tip spekulativne investicije - razmisli koliko si spreman da izgubis, koliki rizik da se to desi si spreman da prihvatis, raspitaj se o karakteristikama spekulativne aktivnosti (pogotovu o tome koliko ce ti vremena i znanja biti potrebno da bi bio kompetentan) za koju si se zainteresovao i onda odluci.

Nema tu ni prevare niti je takva konstatacija "reklamiranje" bilo kakve aktivnosti. Ja licno u zivotu nisam koristio forex, niti sam uopste ljubitelj spekulativnih investicija (sto nije nikakav sud o takvim aktivnostima, vec samo izraz licne zainteresovanosti za njih).

A ti Majore kao da se raduješ kad nešto propadne,
ako je uopšte "propao".

Kaži mi,
- Jesu li kladionice prevara?

Nisu! Naravno.
Jel te niko ne tera da se kladiš.
Sam se odlučuješ na kladjenje.

Očekuješ da udješ u Toplo,
da imaš da popiješ,
da imaš ogromne monitore/ekrane,
da imaju toalet, a da bude čist,
ne plačaš posebno struju,
samo uživaš i popunjavaš tiket.

I još bi da se obogatiš?

Može, ali Retko.

Ma covek me pobrkao sa nekim drugim, ono ako bih ikad reklamirao nekakvo investiranje - forex je verovatno poslednja stvar koju bih reklamirao :-))))

Ako laik stavi kintu u ETF ili sam izabere neke akcije po gledanju indeksa tipa NYSE, NASDAQ, DJIA i sl. - i ne dira nista nekoliko godina, dobre su sanse da ce na kraju izaci sa vise para nego manje.

Sa forexom je gotovo izvesno da ce ostati bez para na kraju osim ako, eventualno, sam ne postane forex ekspert (a i tada nisam bas siguran) - drugim recima, to treba da mu postane drugi posao. Onda se postavlja pitanje logike ulaganja vremena u drugi posao ako taj posao ne donosi vise love od bilo kog drugog posla :-)

Ne, nego čisto provocira, as usual.

Naravno da se radujem kad prevaranti propadnu, samo još treba i da završe iza rešetaka, kao jezda, dafina, sloba ..



Naravno da jesu, kuća uvek u plusu 5%, mušterije uvek u minusu 5%, mogu komotno da otvore servis Uplatite 100 dinara a mi ćemo vam od toga vratiti 95 i još ćemo to proglasiti za dobitak, i da ste srećne ruke. Sponzorisanje sportskih klubova mu dođe neki svojevrsni sukob interesa, kladi se kod mene na klub koji ja sponzorišem, wtf, nedostaje naruči rezultat ako nećeš ti ja ću, niko ne tera ali agresivan marketing koji ladno bez problema uvodi svoj novorečnik kakav nalog spinovi, slotovi, odmah pored škole, i gospođica Brzić od nedavno prezauzeta: može izazvati zavisnost ... !!! Pa pored uđeš u toplo veliki monitor mogu da ponude i heroin, samo gospođica brzić da izdeklamuje upopzorenje: Može izazvati zavisnost posle trećeg uzimanja, pripazite malo. Zauzimaju mesto poštenim pekarama i buticima.



Znam da nisi reklamirao, šalio sam se, ali ovo je dosta drugačiji odgovor od onog koji si davao na početku pojave forexa, a mogao si komotno i tad da ga daš identičan, osim što uglavnom ostaneš bez para na kraju, iako si postao stručnjak i pregledao milion parametara koje ti ponudili, koji još uslov treba da ispuni nešto da bi bilo prevara, da piše velikim slovima "ovo je prevara"?

Nije prevara, nego je glupost/ludost, rekao sam.

I ne znam zašto toliko uporno ponavljaš nešto sasvim deseto, i stavljaš to u usta nekome ko niti je tako nešto izgovorio, niti misli.

Ne odnosi se ovo samo na Ivana, nego uopšte.

@MajorFatal,

A kakav sam odgovor dao, moze link do konkretne poruke?

Posto mi je misljenje o forexu isto danas kao i pre 1, 5 ili 10 godina.

Na žalost ne može, baš je davno bilo, ali ne moraš da se uzbuđavaš, meni svakakve gluposti ostanu u sećanju, može samo "utisak" od tad, forex je već bio obrnuo neku sezonu, i već se baš videlo da je ako ne tip prevare zasuću te sa milion parametara, i na kraju će biti da si izgubio lovu, već je jako ličilo na to, i osim toga nije bio jedini sa tim opisom tih dana, ali je bila jedina "tehnologija" koja je zaslužila da ima podforum u ovom elitnom okruženju.

I čovek je konkretno i direktno pitao: Možemo li forex smatrati vrstom prevare? .. a odgovor, mm Jok, zašto, uložiš, dobiješ, izgubiš, sve regularno ..

Ali totalno nebitno, i ono "pitaš Ivana .." je bilo šala, kamoli šta drugo .. nego znam da imam specifičan smisao za humor koji ni ja ne razumem pa ne bih nastavljao. Ali forex je prevara :)

edit: A evo, naravno da sam pogrešno upamtio, zaboravi :)

https://www.elitemadzone.org/t426996-0#2849293

Najlakši nacin da zaboravi je da ti i ovu temu obrise :)

Zbog takvih stvari kao brisanje cele teme je otvorena tema Kultura kao takva, na žalost ona je zaključana :)

Izgleda da tvoje shvatanje berze potiče iz holivudskih filmova.
U stvari, berza je toliko dobra stvar, da bi je trebalo izmisliti, da već ne postoji.

Nije novosadska produktna berza "kriva" što je pšenica 17 dinara kilo, nego je to cena koja se formira na osnovu ponude i potražnje, a ne nešto što neko iz kancelarije berze kaže "danas će biti 17 dinara"
Ako kažu da je cena 17 dinara, seljak može da kaže, evo ja prodajem, ali po 18. Možda će neko da kupi. Opet, neki mlinar dođe i kaže, ja plaćam po 16. Niko te ne tera da kupiš ili prodaš po ceni koja je trenutno na berzi.

Zamisli seljaka koji ode na pijacu da prodaje paradajz. Promuva se malo po tezgama i vidi da svi prodaju po 100 dinara, ali on računa da se bez 120 ne isplati da proda. Onda on stavi cenu 120, pa mu niko ne kupi, ili kupi.
A ti kao kupac, odeš na pijacu sa 80 dinara u džepu da kupiš paradajz, a ono svi prodaju po 100. Niko te ne tera da uzmeš taj od 100, nego uzmeš manje, ili dođeš sledeći dan.

Isto tako funkcioniše produktna berza u Novom Sadu. I isto kao što pijaca nije kriva što nekome ne odgovara cena od 100 dinara za paradajz, tako ni berza nije kriva što je pšenica 17 dinara.

Sa druge strane, berza u odnosu na pijaci ima još više dobrih stvari. Pre svega standardizacija. Ako je cena pšenice prve klase 17 dinara, to povlači i da pšenica koja se prodaje po 17 dinara zaista i jeste prve klase, a ne pšenica za stočnu ishranu.
Sa druge strane, paradajz na pijaci od 100 dinara može kod jednog prodavca da bude nedovoljno zreo, na drugoj tezgi prezreo, na trećoj nešto treće itd.

Berza je isto mesto gde se rešava problem rizika.
Eto, ti imaš pekaru i znaš da će ti za 6 meseci biti potrebno 100 tona brašna. Nemaš pojma koliko će to brašno da košta za 6 meseci, ali se dogovoriš sa mlinarom - "ako mi obećaš da ćeš mi za 6 meseci prodati 100 tona brašna, ja bih ti to platio po 40 dinara kilo"
Mlinaru se učini da je to dobra cena, ali on nema pojma koliko će pšenica koštati za 6 meseci. Onda on ode kod seljaka i kaže mu "ako mi za 6 meseci prodaš žito po 20 dinara kilo, ja bih od tebe kupio 150 tona žita"
Seljak gleda onu svoju zemlju, nema para za setvu, đubrivo, naftu, a računa, ako prodam po 20 dinara, mogu sve to da platim, pa i da mi ostane, pa pristane na dogovor.
E, onda seljak ode u banku i pokaže ugovor i traži kredit za setvu, a bankari se polome oko njega kad vide da je on unapred prodao svoje žito, pa će onda moći i da otplati kredit.

Bukvalno, berza je mesto koje pokreće biznis, a oni dogovori od pre imaju i svoje ime, to se zove fjučr (future). Bez tog instrumenta pakar bi mogao da zatvori pekaru, ako brašno poskupi, mlinar bi mogao da izgubi mlinove ako pšenica poskupi, a seljak ne bi ni posejao žito, da nije siguran koliko će da zaradi. A i banka se ovajdi, pa može i klijentima da isplati kamate.

Jedna od prvih berzi je ona koja je napravljena u Amsterdamu. Zamisli situaciju, ti si trgovac u Amsterdamu, prodaješ začine, ali su prilično skupi, računaš više ćeš da zaradiš da imaš svoj brod, pa da onda direktno kupuješ u Indiji. Međutim, imati brod je veliki rizik, može da potone, da izgori, da ga otmu gusari. Ako izgubiš taj jedan brod, gubiš sve.
Ali taj bogati trgovac se doseti, skupi se 100 drugara, pa kupe 100 brodova. Sada ako izgube jedan brod, to se da izdržati, ostalo ti 99 brodova, a biznis se i dalje vrti.
Ne samo da ne moraš da imaš para za ceo brod, možeš i da se učipiš i sa pola broda. U principu, pola broda je jako nezgodno, ako imaš samo levu polovinu, oće voda da uđe kroz desnu polovinu, pa da potone još u luci. Ali sa parama koja su dovoljna za pola broda, pa ako se skupi dosta takvih koji imaju za po pola broda, na kraju bude više celih brodova nego što bi svako od drugara mogao samostalno da kupi.

Ne znam tačno kako radi berza ali sam imao prilike da vidimo podatke.
U toku minuta ima transakcija po različitim cenama i onda postoji maksimum i minimum.
I sad to tako za sat i za vise sati imaju maksimum i minimum.

Poljoprivrednik seje, mlinar melje, pekar peče .. od svega mi nije jasno šta banka radi tu koja ništa ne radi, i šta će seljaku kredit ako je već prodao valjda već ima pare. I šta će berza tu. Banka i berza ništa ne rade a zarađuju najviše.

Fjučr nema veze sa parama. To je obećanje da će u određeno vreme biti prodata neka roba/usluga po unapred fiksiranoj ceni.
Pare iz banka dobiješ odmah, a pare od robe po dospeću obaveze.
A šta će berza u svemu tome?
Pa pekar ne mora da poznaje mlinara, samo dođe na berzu i vikne "kupujem za 6 meseci 100 tona brašna po 40 dinara kilo!" A onda se neko javi. Berza je posrednik.
Isto kao da kažeš, ovaj trgovac prodaje robu preko interneta, šta tu radi provajder? Pa bez provajdera ti ne bi imao internet, a onda bi prodao samo onome ko ti bane u radnju.

U principu ako si seljak nikad nemaš pare, ono što uzmeš iz banke nadoknadiš kad prodaš robu pa sledeće godine opet nemaš za setvu iako jedini rizikuješ, zato što pekar ne zna mlinara i viče na berzi fjučersa?

Ma ne lupaj.
Seljak proda po 20 dinara čak i ako cene bude 16 dinara. Ako bude 22 gubi, ali to je rizik.
Mlinar rizikuje da preplati za žito, ali može da ga dobije i jevtinije ot spot cene.
Pekar rizikuje da plati skuplje brašno, ali može i da dobije.

Nemaš pojma o planiranju, Kada sam ja imao firmu, u oktobru mesecu smo pravili budžet za sledeću godinu i bili smo u obavezi da nam 95% predviđenih prihoda za sledeću godinu bude po osnovu već potpisanih ugovora.
Samo 5% budžeta je bilo - ako prođe, prođe.

Pogledaj malo po selima da vidiš kako jadni seljaci nemaju para, a kuće im na tri sprata, ispred minijaturna Ajfelova kula, u graži 6 automobila i puno dvorište poljoprivrednih mašina.
Na selo se žale oni koji misle da će od 40 ari malinjaka da žive cele godine, a to baš ne ide.

Ako proda po 20 a cena bude 22 u tom slučaju ne "gubi" nego je mogao prodati skuplje ali nije .. stvarno čudan rečnik koristiš za opis situacije, ne znam ni šta je spot? Nešto slično kao spin i slot? Rizikuju seljak, mlinar i pekar, a banka i berza su obezbeđene u svakom slučaju, tačno sam znao!

SPOT je kupovina po trenutnoj ceni na berzi.
FUTURE je tip ugovora po kojem se BUDUĆA cena i količina robe ili usluga ugovara UNAPRED.
Slično u FX trgovini FORWARD je FUTURE. Ako mi za 5 dana prodaš milion evra, platio bih ti (za 5 dana) 120 miliona dinara bez obzira na to koliki će biti kurs EUR/RSD za 5 dana.

Kako da ti objasnim da je poenta u PLANIRANJU I PREDVIDIVOSTI!

Pa ne može tako, niko nije video budućnost ni za sekundu, a kamoli godinu dana ili 5 dana, uostalom šta ako izbije rat? Ne može to tako. Verovatno ima neka greška.

Kad si tako negativan, reci mi jednu stvar:
Da li kupuješ krompir u Ivanjici, kupus u Bijeljini, so u Tuzli a meso u Sremskoj Mitrovici, ili odeš u samoposlugu i kupiš sve to?

BERZA je PIJACA. Jedina funkcija berze je da spoji kupce i prodavce i da obezbedi da se svi ponašaju u skladu sa propisima, Da svaka strana bude zaštićena od prevare.

Uzgred, standardna procedura berze u slučaju izbijanja rata je slična kao i u slučaju erupcije vulkana, udara asteroida ili cunamija: Svi počnu da vrište, trče u krug i čupaju kosu.

https://sr.wikipedia.org/sr/Vi%C5%A1a_sila

_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 14.12.2023. u 22:12 GMT+1]}

Benzin točim u Bosni :) Znači berza je jedna velika pijaca, ok. I nije neka mudrost. Šta onda Nemanja radi tamo?

Nemanja? Niko ko se zove Nemanja nema pristup na berzu.

Ali onaj bogati trgovac iz Amsterdama, e za njega znam priču. On se obogatio kada je uložio u brodove, onda je trgovinu predao sinovima (počeo sa jednom, ali je onda mogao da otvori i u Roterdamu dve).
Onaj svoj udeo u brodovima je zadržao za sebe, pa kada se povukao iz posla, on je prodao svoj udeo u brodskoj kompaniji, pa je živeo mirno u selu od tih para, a malo je i gajio lale (tada još nije bilo penzija).

Ulaganje u berzu je vid štednje. Tipično, hartije od vrednosti donose veći prinos od štednje u banci, a oni koji nisu u prvi mah videli dobru priliku za ulaganje u brodove su kupili akcije kad je trgovac (a zavo se Jan) otišao u penziju. Njegova žena (Anneke) je svima pričala kako je muž (Jan) bio pametan, a sinovi (Daan, Willem i Bart) su, poučeni iskustvom svog oca i sami trgovali na berzi.

Da moj deda Miloje uloži u svemirske brodove pošaljite 1389 na 3030 za šapića i eparhiju prizrensko šabačku.

Ee moj Majore Milija,

Fatalno je to, da si Ti baš-baš redak primerak čvrsto i žestoko "Naopako nasađene Persone".

Doznaješ se u "stavari & dešavanja" a izigravaš "naivnu Sobaricu".

Ajd to, nego još i ubacuješ klipove u točkove na način
da samo "Dovoljno Neupučen" i od civilizacije ohoho udaljen čitalac tvojih "Umotvorina"
može da poveruje u tvoje pisanije, za koje i sam znaš da su "Clickbait ili Klikbejt".

Milija i Major = Kolizija u jednoj personi.

A da je samo to?!
Nego ti i uživaš u sopstvenoj Zapletenosti i u ličnom umeču "Zakukuljivanja" tema koje sam započinješ.

Generalno, nije to ništa loše, u Sivilu i Otuđenju koje nas okružuje,
da se malkice "digne Adrenalin i spusti Kortizol" u krvotoku čitaoca tvojih postova,
ali ponekad (ne kažem uvek) guraš Kamen uzbrdo do mere kada (verovatno) i sam vidiš
da nema šanse da Kamen izguraš na Brdo,
već gubiš dah na pola puta u nadi da češ ipak nači istomišljenike, pre kraha teme.

Dobro bre Milija,
priznajem, ovo gore ↑↑↑ sam malko preterano direkno i suvoparno sročio,
ali je text u skladu sa tvojim stilom pisanja ovde na Forumu. Jelte ...

Ako bi trebao nekome u par reči da pokušam objasniti tvoj Psiho-Profil,
onda bi mu predložio da pročita tvoje teme/pisanije:

- Još jedna rešetka ( https://www.elitesecurity.org/t509591-0#4062999 )
- Ti uvek kapiraš poslednji ... ( https://www.elitemadzone.org/t397014-8#4063179 )
- Postupak u slučaju okupacije ( https://www.elitemadzone.org/t509519-0#4061365 )
- Najvažnije pitanje na forumu ( https://www.elitemadzone.org/t509539-0#4061882 )
- Fizički zakoni ili vilino kolo ( https://www.elitemadzone.org/t509370-0#4059637 )

I tako,
Takvih "Lepih & Kreativnih" tema imaš ihahaj, definitivno Ti nemaš sindrom: "Manjak Mašte" :)

I toga treba imati na Forumu, jedino je pitanje:
- Imaš li dovoljno Foldera u glavi da složiš sve teme po oblastima?

Nego, Milija,
Nemo' slučajno da se Slomiš i Ulubiš.

Pa Ko če onda da nas zabavlja i nasmeva sa "ParaPsihološkim i Ljubičastim temama?

Ili če to da radi tvoj Brat @Bora Sonar :)
https://www.elitemadzone.org/t509174-0#4056081

Aj pa zdravo Milija,
i Svako Dobro!

Postani i onda ostani Vedar!

.com

Sto bih to radio? Plus to sto je linkovao ocigledno ne kaze to sto je napisao da sam rekao.

Eto vidiš, čak i ti možeš da skapiraš!

Da je taj Jan iz Amsterdama bio neki naš običan domaći Janko ja na takvoj berzi ne bi ni kopovao ..

@Living Mogu ti reći to sa rešetkom mi ostalo nedovršeno, lišće je u random rasporedu i ne bi trebalo da pravi pravilnu rešetku, sad šta znam .. Ostale teme su naslednice velike i važne teme Kako pijete vodu ..

Majore,
Polako čoveče.
Ne može sve od jednom da se reši, ili makar da se razume ta prirodna pojava.

i ja po nekad kada tako šećkam ulicom, ugledam nešto, pa se zamislim,
odakle sad ta pojava, ili kako "to nešto" uopšte funkcioniše.

Ali život skriva razna čuda, znaš i sam.
Ne treba se truditi da "iz mesta rešiš sve".

Ima dana ...

pOz

Zbog tog plusa sam to napisao i stavio smajli. Izvinjavam se ako je provokativno zvučalo :)

Samo vi oftopičite, posle će Nebojša da vas grdi.

Nego dobro berza pijaca, kako se određuje paritet to me oduvek zanimalo, zašto je jedan dolar celih 100 dinara, a jedan euro 120 ko to tako odredi precizno?

Mi offtopičarimo?

A ti, u temi o ekonomskom faxu pominješ neke "pijace",
kao da SVI koji završe taj Fax otvaraju tezgu na pijaci,
pa ulaze u Lovu kao Biznismeni.

Eto vidiš.
da iole pratiš dešavanja na berzi, ne mora po ceo dan, samo ponekad baciš pogled na kursnu listu.

Za koliko se otkupljuje dolar ili euro,

Na to utiče odnos cena paradajza Jabučara i Čeri paradajza.
Pošto je čeri paradajz na našem tržištu otišao na 699din/kg (do juče bio 499din)
a domači proizvodjač koji (proizvodi Jabučar) je "zanemaren" u celoj igri oko formiranja cene,
jer ga poklapa uvozni Lobi, koji forsira da euro bude 120 din,
da ne bi paradajz uvozio iz San Franciska.

E sad, ako želiš da večeraš pola kile čeri parazajza uz to kupi samo 27 grama slanine,
da bi ukupna cena bila prihvatljiva.

To određuje nacionalna centralna banka.

NBS (Narodna Banka Srbije) svako jutro kaže: danas mi nudimo toliko i toliko dinara za 1€.
Takođe, ECB (Evropska Centralna Banka) isto tako za Evro, u odnosu na sve valute.

Mislim da se NBS potrudi da sračuna dinar za Evro, Dolar, Funtu, CHF i možda još par valuta, a za ostale se referencira već prema Evru.

---

Kako NBS odredi kurs?
Sabere se ukupno koliko imamo deviznih rezervi (sve pretvoreno u €) + težina zlata u rezervama* cena zlata u € (+ ostalo šta se računa, pretvoreno u €).
Neka to bude da je sve to ukupno 100 €

Onda se uzme podatak koliko je ukupno dinara u opticaju (i keš i žiralno)
Neka to bude 10.000 din

I onda se podeli: 10.000 / 100 = 100 i onda NBS kaže: danas jedan evro vredi 100 din. I onda se doda neki % za kupovni/prodajni kurs i to je to.

Zašto se kurs menja?
Zato što NBS ima pravo da "izmisli postojanje novca", tj. kako se kaže u narodu u žargonu "naštampa pare".
I kad zatreba za plate u prosveti onda NBS može "niotkuda" da prebaci pare na žiro račun ministarstva prosvete, i ovi podele plate.
E ... ali onda je malo više dinara u opticaju, pa se sutra promeni kurs.

Kako se povlače pare iz opticaja (kontra od "štampanja para")
Mnogo se poreza uplati u državnu kasu, iz nekog razloga.
Onda u državnoj kasi, na žiro računu za porez ima puno para i NBS sa tog računa prebaci u "nigde".
E ... ali onda ima malo manje dinara u opticaju, pa se sutra opet promeni kurs.


_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 15.12.2023. u 11:59 GMT+1]}

Kako nastaje inflacija?
Tako što nacionalna centralna banka mnogo puta, alavo, sa računa "niotkuda" prebaci na državni račun, pa država te pare troškara za ovoono.

Tako su majmuni iz ECB "štampali" evro, mnogo, mnogo hiljada milijardi, za vreme korone, za pomoć privredi, za pomoć gradžanima, za pomoć Ukrajini, za ovoono ...
I vrednost € je pala.

Slično i za US$

Putin je mudro, par godina pre početka napada na Ukrajinu sve devizne rezerve potrošio na kupovinu zlata.
Pa se onda sa mnogo hiljada tona zlata u rezervama smeškao i mislio u sebi "samo vi majmuni štampajte svoj novac, meni je svejedno".

Zašto smo mi na]ebali? Pa zato što su naše devizne rezerve preko 75% u €, pa je vrednost naših deviznih rezervi pala. Na]ebasmo, ni krivi ni dužni.

---

Zašto je dobro ne preći na EUR (Švedska, Danska, Poljska, Mađarska, Češka ... i na kraju krajeva UK, dok je bila u EU)
Pa zato što možeš sam da krojiš svoju kapu. Kad ti nešto malo zatreba, a nemaš, "naštampaš" pare za nešto hitno, a onda za koji dan povučeš to iz opticaja. Mudro vodiš svoj budžet.
Kad nemaš svoju nacionalnu banku, nego €, pa kad ti zatreba, onda jbg, trči u banku po kredit.

Zašto je dobro da centalna banka radi nezavisno od države?
Zato što državi nikad nije dosta. Vazda bi tražili pare da im se uplati na račun, sa računa "niotkuda", za trista potreba.

Onda, ako je NBS nezavisna, ona kaže: OK, državo, ali NBS će da preračuna kurs sutra ujutro, pa ti vidi.
Takav red u ponašanju je prva, prvi put uvela Jorgovanka, i svaka joj čast. Svi ostali od '45 naovamo nisu imali mu*da za takvu stvar.

Ako je NBS zavisna od vlasti, onda vlas' kaže Guverneru: mojne da pošteno preračunaš kurs sutra, ne uzimaj u obzir ovo poslednje što ste "štampali".
I tako guverner mora da posluša, ne obračuna kurs pošteno, i onda - opa ! - banke i menjačnice ne prodaju više € po zvaničnom kursu "nemamo za prodaju" a na ulici se već sutra pojave dileri "devizedevize" i kupoprodaju po nekom neznamnija kako sračunatom realnom kursu,

Pitaj, Majore, još nešto ako ti nije jasno.

Ovo vala bolje da nisam znao ..

I kako se odredi da jedan dolar vredi 100 dinara?

Zašto ne vredi jedan dolar 10 dinara ili 1000 dinara?

Tako što se sve devizne rezerve, i vrednost zlata i ostalo, preračuna u US$, pa se podeli sa dinarima. Prosto.

jbg, ne mogu sve iz početka da ti pišem.

Tvrdiš da ako 9/10 svih rezervi pretvorimo u dinare da će jedan dinar da vredi 100$ ? Teško ..

Ovo što je Java napisao o određivanju kursa dinara prema drugim valutama nije tačno.
Kurs dinara određuje NBS prema ponudi i potražnji na međubankarskom deviznom tržištu. Za Evro se uglavnom gleda samo tržište, a druge valute se ukrštaju sa eurom po tome kako se kotiraju na međunarodnim berzama.
Mislim, ako niko ne kupuje ili prodaje japanski jen, nema ni potreba da se gleda tržište u Srbiji.

Na međubankarskom deviznom tržištu pojavljuju se NBS i domaće banke. U principu, uloga NBS je da pokriva razliku između ponude i potražnje.
Banke trguju međusobno, a ako nema dovoljno ponude, uleće NBS, a ako je ponuda veća od potražnje, onda NBS otkupljuje.

Rade se sve vrste trgovine, spot, swap, forward, kao na "pravim" berzama.

https://www.nbs.rs/sr_RS/finan...edjubankarsko-devizno-trziste/

@djoka_l
Naravno da nije tačno. Slikovito je. I ovih ostalih par postova koje sam postovao su slikoviti, ali principijelno tačni.

Ovo šta ti kažeš ima veze, naravno, ali samo u malim procentima gore/dole, tj. na drugoj, trećoj i četvrtoj decimali.

Osnova oko koje se trguje, a to je 117.3 (već dugi, dugi period) zasnovana je na deviznim i zlatnim rezervama i ukupnoj masi dinara u opticaju.
Ako se, na primer, masa dinara u opticaju poveća za 50%, niko na međubankarskom tržištu neće da nudi € za 117.5 din. Nije lud.

A ukupnu masu dinara u opticaju kontroliše NBS i samo NBS.

Pa nije.
Takođe ni tvoj opis inflacije je potpuno pogrešan.
Preporučujum da pogledaš šta su MONETARNI AGREGATI.
Gotov novac je samo (najmanji) deo monetarnih agregata - M0

Štampanje novca je najmanji problem u izazivanju novca, osim kao što je kod nas bio slučaj za vreme hiperinflacije.

Inflaciju izazivaju poremećaji između ponude i potražnje na tržišto, a M0 je jedan od uzroka, ali najčešće i najmanje bitan uzrok.

Slikovito - zaduženost građana i privrede Srbije oko 30 milijardi eura +/- 5 milijardi u svakom momentu.
Svako ko uzme kredit, ispegla kreditnu karticu, uđe u dozvoljeni minus, izda ček - efektivno štampa novac.
A ta količina "veštačkog" novca je mnogostruko veća od ukupne količine papirnog i konvanog novca u opticaju.

Kada uzmeš kredit, ti trošiš pare koje nemaš, za te pare kupuješ robu koju inače ne bi mogao da kupiš, a to podiže tražnju, a eventualno cenu robe koja se inače ne bi prodavala.
Naravno, država takođe troši pare koje nema, ali ne samo tako što štampa, nego i kada se zadužuje u inostranstvu.

Cela država nam živi na kredit.

Cela planeta živi na kredit. Što bi smo se mi razlikovali?

Ako si ti zadovoljan svojim odgovorom i ja sam, ali mislim da ti ovo nije tačno ni za kurs ni za paritet. Važilo bi kad bi broj dinara u opticaju bio 100 puta veći od broja eura i dolara u opticaju. Ali ovde retko šta može da se kupi direktno za eure i dolare, obično se plaća u dinarima.



U odnosu na šta je vrednost eura pala, s obzirom da su u isto vreme štampali i dolare iz istih razloga korone?



E jasmo se usrećili, sve duplo skuplje nego bilo gde u Evropi, a plate i penzije triput manje, zaista mudro ..



E pa to, zašto je cifra oko koje se trguje 117,3 .. zašto nije 11,73 ili 1173 na primer?

Je l ovde međubankarsko znači i međunarodno, ili samo između banaka u lokalu?



Ono kao podbacila šljiva ove godine a potražnja baš velika i eto?



Pa ne bi trebalo da ima mnogo veze sa bilo čim? Ako koristiš kreditnu karticu jesi uslovno rečeno doštampao ali bitno je da si zaradio pa imaš da platiš, ni to što je ta količina veća od naštampanog, kovanog .. bitno je da je konačna, a sa manjim brojem ljudi koji žive ovde ona je i sve manja. Sve to zbirno možeš da nazoveš u opticaju, jer to i jeste.. ?



Za šta se zadužuje?

Daa si pročitao šta sam napisao, ne bi me pitao da li međubankarsko tržište znači međunarodno:

Ali osim na međubankarskom tržištu, banke trguju i na međunarodnim tržištima, najčešće koriste Reuters sistem.


Za sledeću godinu deficit budžeta je predviđen na nivou 1.7 milijardi Eura. Šta misliš za šta se država zadužuje? Šta misliš, kako država finansira vojsku, policiju, javnu upravu, javna preduzeća, školstvo, zdravstvo, kao finansira izgradnju infrastrukuture. Država zarađuje od poreza, carina akciza, ali ne dovoljno da bi pokrila sve troškove. Pa onda kada treba da se podele pare za izbore, neko ode kod brata šeika, pa se vrati sa novih 3 milijardi dolara duga...


_{[Ovu poruku je menjao djoka_l dana 15.12.2023. u 22:30 GMT+1]}

Paa .. očigledno se nbs i banke pojavljuju i na lokalnom i na međunarodnom tržištu, ali ako se međubankarsko odnosi samo na lokal zašto se koristi prefiks "među"? Mislim, ako poljoprivrednik što gaji soju proda, pa za sledeću sezonu naruči lucerku od drugog dobavljača, tržište se ne zove međupoljoprivredno nego samo poljoprivredno?



Nikako, odnosno napamet, kako su poljoprivrednici jedini koji nešto stvaraju armiju birokratije koju si naveo država finasira doštampavanjem i presipanjem iz šupljeg u prazno.



Mm jok, ako im prvo podeli pare, kako da zaradi od poreza od tih istih para, država bi trebalo da zarađuje od izvoza ali to ne radi jer nemamo šta da izvezemo, pa čak i kad bi izvozila i zarađivala na taj način čvrste takozvane valute, opet bi morala da racionališe ponašanje u protivnom bi imala samo papiriće u rukama.



Mislim i to jok, to im verovatno izgovor, pare od šeika 3 milijarde kad bi podelili na 6 miliona stanovnika uključujući maloletne ispalo bi .. 500 jura svakom jednokratno, onda to završi kroz poreze i akcize opet kod države, koja je odlučila da ima roblje a ne stanovništvo. A oni dele 200 i 100 pred izbore kako kome, nafiluju svoje džepove čime samo obezvređuju i ono što su uzeli od šeika, i dalje sled isti ..

O čemi ti pričaš. Kako to država prvo podeli pa onda zaradi. Porezi se uplaćuju svakog meseca. Firme mesečno uplaćuju PDV državi.
Svakog meseca, pre nego što se isplate plate, prvo idu porezi i doprinosi državi.
PDV se uplaćuje svakog 15. za obaveze iz prošlog meseca.
Akcize se uplaćuju na 15 dana (15. u mesecu i na kraju meseca). Obaveza za akcizu dospeva sa puštanjem u promet ili sa danom uvoza , pa šta padne pre (za uvoznu robu).

Tražište se zove MEĐUBANKARSKO DEVIZNO TRŽIŠTE, ne MEĐUNARODNO. Mogu da ga zovu i SRPSKO BANKARSKO TRŽIŠTE i PANTELIJA TRŽIŠTE, poenta je da je to lokalno, srpsko tržište deviza.

A što lupaš za poljoprivredu, za sve pare. Udeo poljoprivredne proizvodnje u BDP-u Srbije je 6.5%
Interesantna ćinjenica - vrednost poljoprivredne proizvodnje u Holandiji je veća od ukupnog BDP-a Srbije, ali poljoprivreda donosi samo 1.7% BDP-a Holandije

Pa da ali kojim parama se plaćaju porezi, pdv i akcize, pa od onih koje je država svojevremeno odštampala pa podelila kroz plate, penzije i dečije dodatke vojsci, policiji, školstvu, zdravstvu .. nije baš da firma A sme da odštampa svoj novac i od takvog novca uplati za porez, nego mora novcem koji je država štampala i ima serijski broj.

Ako su samo banke na tom tržištu, koje presipaju devize i domaću valutu naplaćujući taksu za transakcije sami sebi, zašto je međubankarsko, zašto nije bankarsko, zbunilo me to.

Jes a drvene klompe im donose preostalih 98,3%, znam da je bdp skraćenica od bruto društveni proizvod, ali nemam pojma kako se računa ili šta označava i pored opisnog naziva. Ali neki vrljav parametar definitivno ..

Ukupna količina gotovog novca (dinara) koji je u opticaju u Srbiji je oko 2.6 milijardi evra. Za orijentaciju, samo na kratkoročnim depozitima građani i privreda Srbije ima 4 puta više novca nego što je vrednost svih novčanica.
Drugim rečima, kada bi svi krenuli da dižu svoje KRATKOROČNE depozite, bilo bi keša samo za četvrtinu potreba,
Inače, kada se saberu sve stavke, Srbija ima 13 puta više novca nego što ima gotovog novca. ELEKTRONSKOG novca - na jedan odštampani dinar dođe 13 elektronskih dinara.
Ne znam u kojoj zemlji živiš i da li primaš platu, ali ja odavno nisam ni od jedne firme dobio te papiriće na kojima je država naštampala neke brojke. Platu dobijam na račun, plaćam uglavnom karticom, pare dignem iz bankomata samo kada ćerki treba da dam džeparac.

Još nešto, država (pri tom mislim na javna preduzeća, državnu upravu itd.) ukupno ima 6 puta manje novca nego što ima privreda

Mislim da ni u jednom trenutku nisam pominjao gotovinu ili keš, od toga si ti započeo izlaganje od štampanih i kovanica, mada jesam koristio glagol štampati, ali odnosilo se i na ono što se digitalno generiše ili kako god emituje od strane države.

Svejedno toga ima 2,6 milijardi + 13 x 2,6 milijardi, od toga se i isplaćuju plate i ubiraju porezi. I banke prodaju i kupuju na međubankarskom tržištu. I neko uspe sve to da zaebe da se dodatno zadužuje i da mu pola nacije živi u siromaštvu a 800.000 ljudi nestane za 10 godina? Pa kako? :)