Po mojim proračuunima potrošnja za takvu kuću bi trebalo da bude oko 2500kWh.
Gde se kuća nalazi? Koliko prozora ukupno ima na kući? Pretpostavljam da je u pitanju prizemna kuća, a računao sam da je 10x10 dimenzija.
Ono što se meni ne sviđa je pod. Piše samo 3cm pečuraka. Šta je ispod tih pečuraka? Beton? Ako je tako sva toplota odlazi u zemlju.
Inače, grejanje na struju je najskuplje grejanje koje postoji u Srbiji. Ako su mi dobri proračuni, godišnje grejanje će iznositi 3000€. Ako je tako ja bih uzeo toplotnu pumpu koja bi se isplatila već za par sezona. Trošila bi 3-4 puta manje strije i što je najvažnije ne bi trošila crvenu tarifu, tako da godišnji račun bi bio oko 500€.

Kuca se nalazi u Pančevu(Vojvodina), prizemna je 12x9m, u dnevnoj i spavacoj sobi ima po 7kv prozora, sad sam izracunao oko 20kv prozora ima cela kuca. Sto se tice izolacije u podu sad i ja to kapiram ali je to sad nazalost gotovo. Ispod je 12cm betona a kuca je izdignuta 60cm od zemlje. Majstor mi je ponudio toplotnu pumpu vazduh-voda, ali mene plasi da mi tad ne bude grejanje 25 hiljada umesto 50 hiljada koliko bi bilo sad. A za plin trenutno nemam uslove, mozda bude u narednih par godina. Ako bi mi sa toplotnom pumpom bila struja 15ak hiljada mesecno to mi je ok. Nisam spomenuo da kosuljica u proseku ima 6cm debljine plus 1cm lepka i 1cm plocica sto znaci oko 8cm je debljina poda.

<sub>[Ovu poruku je menjao milos.nedeljkovic2 dana 16.12.2023. u 18:46 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao milos.nedeljkovic2 dana 16.12.2023. u 18:51 GMT+1]</sub>

Nema sanse da "sva toplota odlazi u zemlju". Negde sam procitao da totalno neizolovan pod odvlaci oko 10% toplote u zemlju, ne moze vise, jer toplota ima prirodnu tendenciju da ide prema gore. Takodje, treba konstatovati da kod izolacije ta prva 3 cm vrede isto ili vise nego jos dodatnih 10, ja sam kod mene stavio ukupno 7cm (5+2) i to je po specifikaciji tek nesto malo bolje od 3, nije ni blizu duplo bolje.

Bilo kako bilo, ti si izracunao 2.500kwh, a on 3.000kwh, stekao sam utisak da je ocekivao visestruko manje i to sa 23C-25C! Ako spusti stepen do dva, dostici ce tih 2500, zato sto taj jedan gornji stepen trosi vise nego bilo koji ovaj ispod (lakse se gubi toplota).

U pravu si za toplotnu pumpu umesto elektricnog kotla, potrosnju struje smanji za sigurno dve trecine. Posto nece ulaziti u crvenu zovu usteda jeste jos veca. Ali i toplotna pumpa nije jeftina, otplatise teknakon 20-30 meseci grejanja, a posto su kod nas zime kratke to je znaci 5-10 godina, koliki joj moze biti i zovotni vek... Vidis, grejanje ukljucio u decembru, grejace januar i posle mozda se nakupi jos 1 mesec efektivnog rada. Ali, struja nece biti naredne godine po istoj ceni kao ove, a one druge nece biti kao prve naredne itd, znaci realno se isplati brze, pa sam ja sebi kupio i ugradio, kontam da nisam pogresio, dugorocno cu ustedeti.

Ja sam mislio da necu trošiti vise od 1200-1300kW s obzirom da grejem vodu na nekih 40ak stepeni a za radijatorsko ide oko 65 stepeni. Ja kazem meni je ok da platim do 15hiljada cini mi se da je to ok s obzirom na izolaciju i kvadraturu kuce. Druga stvar termostat mi je na 22 a trenutno je napolju oko 5,6 ili 7 stepeni a ja trosim 100kW, znaci kad bude -10 ima da trosim 140-150kW možda, to me plasi najvise jer je sad relativno toplo za ovo doba godine.

U svakom slucaju treba da se prilagodis na neke normalnije temperature. Termostat vode da bude na 35C a vazduha na 22C. U protivnom ces toplotnu pumpu terati u oblast neekonomicnog rada pa ce ti zaista biti slicno tome kako si napisao.

Kod elektricnog kotla smanjenje temperature vode ne utice na potrosnju (kod toplotne pumpe itekako utice, tako da privikavaj na 35C).

1200kwh za 105 kvadrata znacilo bi da su toploti gubici samo 16W/m2, sto je manje od pola onoga sto bilo ko od nas uspeo da spusti. To vec sigurno podpada pod pasivne kuce. Preambiciozno. Sadasnjih 40w/m2 je otprilike nesto sto smo i svi mi postigli.

Mozes razmisliti i o postavljanju solarnih panela. Ja sam iskombinovao solarnu elektranu i toplotnu pumpu pa sad imam grejanje dzabe. Sa nekoliko hiljada evra imaces struje potrositi ne mozes!

Pa meni je termostat na 22 stepena, ali voda na 35 ne moze da mi zagreje prostor. Npr pre neki dan sam stavio vodu na 35 stepeni i za 24 sata temperatura u sobi je PALA za 3 stepena iako je grejanje sve vreme radilo. Majstor kaze da je to zato što smo pravili razmak izmedju cevi oko 12cm umesto 6-7cm. Temperatura u prostoru ide na gore jedino kad je voda na 40ak stepeni.

Toplotnu pumpu cu sigurno ugraditi, našao sam od 11kW. Zanima me koliko izadje da se dodaju ti solarni paneli, koliko je u vasem slucaju izaslo?

Evo da podelim moju potrošnju. Nešto manje od 100 m2, prizemna kuća, otrpilike jednako izolovana kao i kod Miloša. U podu 2 cm striordur. Sa znatno manje prozora.

Grafikon je ukupna potrošnja struje, četvoročlano domaćinstvo.
Crna linija - ukupna potrošnja, crvena je skuplja tarifa, zelena je niža tarifa. Žuti barovi su iznos računa.
Desna vertikalna osa je iznos računa. Leva vertikalna osa su kilovatsati.

Prve tri godine, električno podno grejanje, neko njesra koje je redom crkavalo. 2011 kupljena jedna TA peć (3kW), 2013 kupljena druga TA peć(3kW), 2021 treća TA peć(1kW). Vidi se po linijama.



Imam i podatke o prosečnoj dnevnoj potrošnji struje za grejanje (kad se oduzme redovna potrošnja el. energije, za standardne potrebe):
U zimskim danima je oko 40kWh do oko 50 kWh. U najhladnijim mesecima je dostizala do 65 kWh

---

Naravno, tip grejanja se ne može upoređivati, ali energija može.

Jer, bitna je jedna stvar: ENERGIJU TROŠI KUĆA, a grejanje (struja, ugalj, drva, plin ... šta god) je tu da NADOKNADI potrošeno.
Dakle, ako KUĆA POTROŠI 2.500 kWh - nema druge - upravo toliko energije mora da se uloži da se održi temperatura. Ne može ni više ni manje. Sa energetskom računicom je neverovatno prosto.

Da ne zaboravim: kuću grejem do 22C


_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 16.12.2023. u 20:36 GMT+1]}

Evo i ovaj mali grafikon. Na žalost, nema oznake na horizontalnoj osi. Svaka tačka je za po jednu godinu, od 2009 do danas.
Neka zima je hladnija, neka toplija, a menja se i cena el. energije.

Toplotna pumpa na 40C je mnogo manje ekonomicna nego na 35C, ali ne moze se tu nista, a ustvari moze.
Mozes da pogledas fancoil, ja ih nisam koristio, meni je dovoljno 35C, u ovom periodu dovoljno je cak i 30C! Kad krenu minusi, sa takvim stanjem toplotna pumpa te nece usreciti.

Za solarne panele ima nekih troskova vezanih za eps, dozvole, projekti, tehnicki prijem, dvosmerno brojilo, sto dodaje blizu 1000 evra na cenu opreme i radova. A opremu i radove imas na kupujemprodajem, evo slucajno izabran primer 10kw 8.900 evra sa dozvolama. Ali to je tebi verovatno previse, taj daje 10.000kwh godisnje. Mozes razmotriti i upola slabiji sistem ako planiras toplotnu pumpu. I pogledaj jos, mislim da je moguce naci i bolju ponudu.

Mislim da ti je uz te prozore, povrsinu i dT=20C (napolju 5C unutra 25C) potrosnja od 100kWh toplotne energije nije nemoguca, po mom skromnom osecaju mozda i ocekivana.

Naravno treba izracunati tj. uzeti u obzir koeficijente pojedinacnih povrsina i razlike u temperaturama, kao i orjentaciju kuce. Zatim kako su izvedene instalacije itd..
Podno grejanje jeste malo sporije, ja licno bi ga uvodio samo u kupatilu, a ostalo radijatori..

milos.nedeljkovic2,
Ja se bojim da ste napravili grešku što ste stavljali samo te pečurke. Obično su 4cm ukupne debljine od čega je 1,5 cm stvarna izolacija od poda, a 2,5 cm visina same pečurke. Dakle imate 15mm izolacije od zemlje, za koju možemo da računamo da je konstantnih 10-12°C. Kada kažemo da toplota odlazi gore tada pričamo o konvekciji. Ali izolacija ispod služi da spreči kondukciju tj. prelaz toplote dodirom. Standard je oko 10cm. Imate po 20cm izolacije sa svih strana, a od dole 10x manje Jeste da zimi zemlja nije tako hladna kao vazduh, ali opet. Mislim da vi 60% grejanja koristite za grejanje nulte ploče. Bar akumulirate toplotu Ako niste stavili izolaciju na coklu uradite bar to.

Sad šta je tu je. Da vidimo kako najbolje možete da prođete sa ovim što imate.

Darko je dobro rekao što se tiče električnog kotla i da tu ne utiče temperatura vode. Dakle kod električnog držite temperaturu vode koju god hoćete. Neće uticati na račun. Vama termostat određuje koliko će trošiti kotao.

Ja dobijam u računu za vašu kuću da je to oko 270 W/h po stepenu razlike unutrašnje i spoljašnje temperature.
dakle dnevno 6,5 kWh. Ako grejete na 22°C, a prosečna temperatura za Pančevo u poslednjih 30 dana je bila 6°C, znači 16°C treba da zagrejete. Znači 6,5*16=104 kWh, što se slaže sa vašim nešto preko 100kWh dnevno.
Ako budete koristili toplotnu pumpu COP će biti od 2,5-4 u zavisnosti od meseca u sezoni (dec i jan su najlošili za COP). Znači da ćete za grejanje koristiti najviše 1200kWh struje. Sa nekih 400kWh za domaćinstvo dolazite tek do granice crvene zone, a onda je račun mnogo manji. Deo za grejanje (bez domaćinstva) bi bio nešto preko 10.000 din u najhladnijim mesecima. Ispada u stvari da ste idealni kandidat za toplotnu pumpu.

Ako se odlučite za TP, proverite koji model, jačinu,... TP nije jeftina, a ima svačega u ponudi.

_{[Ovu poruku je menjao component dana 16.12.2023. u 21:21 GMT+1]}

Hvala puno svima na informacijama. Iskreno ste mi malo otvorili oci jer sam ja sa malim predznanjem usao u sve ovo. Takoreći meni struja nikad nije ni bila opcija vec gas, ali sa instalacijama u mojoj ulici se nesto iskomplikovalo pa ne mogu da uvedem gas trenutno. Majstor mi je dao ponudu za toplotnu pumpu oko 400.000 dinara pa cu probati, samo prvo neka pregleda instalacije da li je sve ok.
Da li neko zna da li kod nas ima da se kupe oni termostati za svaku sobu koji sami regulisu protok u krugovima, da ne bih sve sobe grejao na istu temperaturu?

P.S: Odusevili ste me brzinom kojom se razvila tema i odgovorima.

_{[Ovu poruku je menjao milos.nedeljkovic2 dana 17.12.2023. u 11:23 GMT+1]}

Imaju naravno, ja nisam uzeo, verovatno mi delovalo preskupo ili nepotrebno. Kako ti je sad povezano, imas li razdelnike sa ventilima i nivelatorima? Imas li termometar na povratnom vodu, koliku temperaturu pokazuje? Da ti nije malo 11kW? Znas da je to mereno na 15C, sa padom temperature opada i da ce to na -15C biti mozda 4 kW ili tako nesto? Ja sam uzeo 13kw, ali imam u pripravnosti pec na drva, webasto na dizel i elektricnu grejalicu. Ako uzimas monoblok, znas da ti voda izlazi van kuce i cirkulacioma pumpa ne sme stati? Ako nestane struje na nekoliko sati, a veliki minus, nemas vise toplotnu pumpu, zaledi se i gotova je. Isto u slucaju kvara cirkulacione pumpe... Razmisli pre nego sto napuniš da li ti treba antifriz. Za toliku kolicinu cevi kostace sigurno 300-400 evra i menja se na svakih N godina.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 17.12.2023. u 14:46 GMT+1]}

Trenutno imam samo klasicnu sabirnicu i razdelnicu i one mehanicke ventile koji se regulisu na imbus, postavicu sliku u prilogu. Termometar na povratnom vodu mi pokazuje 7-8 do 10 stepeni hladniju vodu, ali je onaj nalegajuci pa sam cuo da nije bas precizan. planiram da ubacim onaj pravi. Majstor rece da je 11kW dosta za moju kucu, medjutim moracu malo bolje da se raspitam. Ja pored podnog grejanja imam i kamin uzidan koji ima ventilatore od TA peci koji se sami pale na termostat. Kamin mi je tu vise estetski ali ako ikad bude bila potreba moze da se koristi. Isprobao sam ga na minusu za 4 sata zagreje celu kucu kad su sva vrata otvorena, s tim sto je raspodela temperature losa jer mi u dnevnoj sobi bude 30ak stepeni a u ostalim manje. Sto se tice sistema ovaj sistem sam vec napunio sa 20 litara antifriza i 70ak litara vode, ali videcu sa njim sta kaze da li je monoblok ili split TP.




Imam isti takav bergen samo za 10 krugova.




A planiram da ubacim i ovakve termostate u svaku sobu i na sabirnicu da povezem ove elektro ventile da bih u ostalim sobama mogao da drzim nizu temp a u dnevnoj koji stepen višu.

_{[Ovu poruku je menjao milos.nedeljkovic2 dana 17.12.2023. u 18:13 GMT+1]}

Kod split sistema nema nikakvog antifriza ili brige od zamrzavanja. 11kW može da bude dovoljno za naše uslove za takvu kuću. Neka bolje neko izračuna ko se time bavi. Inače ne računa se na 15°C nego na 7°C. Prosečna zimska temperatura u Vojvodini je 2°C. Ali prosek je statistika, a znaš šta kažu za statistiku.
Mi koristimo TP od 10kW i za sada nam je bila dovoljna (grejemo 140m2). I mi imamo kamin, ali ga ložimo čisto radi atmosfere. Nije nam za sada bio potreban kao primarni izvor grejanja.
Šta ćete sa trenutnim električnim kotlom? Ako ostane kao deo sistema eto vam backup rešenje ako se nešto desi sa TP ili ako baš treba da pojačate grejanje kada bude bilo tih par dana -20°C (što se poslednji put desilo pre više od 10 godina). Glupo je predimenzionisati sistem razmišljajući šta može da se desi jednom u 20 godina.
Nama je poslednji put nestala struja na duže od 12 sati kada je bilo bombardovanje Srbije i kada smo svi imali restrikcije. I kada isključim TP na ceo dan, temperatura kuće opadne samo za koji stepen. Mada, imaj u vidu da je se montažna kuća drugačije ponaša od zidane. Nemaš puno akumulaije toplote.

Nema brige oko zamrzavanja ni kod monoblok TP. Ona ima uprogramiran rad da na temperaturi ispod +4*C svakih 5 minuta provrti vodu. Samo treba da je uključena u struju.
Mnogo važnije je da li je TP voda/voda ili vazduh/voda. Kod ove druge snaga opada sa nižom temperaturom.
Dakle, ako je voda/voda onda je snaga koja piše (ali postoji trošak bušenja bunara), a vazduh/voda ima na spoljnjih -10*C snagu oko 60-70% deklarisane na +7*C. To treba imati u vidu.

Pa ne planiram da ga izbacujem ili prodam jer ne mogu 1/4 njegove cene da dobijem a uvek moze da posluži za ne daj Bože. Tako da cu vrv da ga ostavim. A razmisljam i majstor mi reče da mi treba bafer kad uzmem TP pa možda u njega da ubacim 2 grejaca da mogu da dogreju vodu za tih -20 stepeni jednom u 10 godina.

Gledam neke grafikone na +7 COP je oko 5 a na -15 je oko 2, znači snaga 40% od deklarisane, tj. nešto više od 4kW ali manje od 5kW. Problem je sto covek sad na ovim temperaturama troši 4-5 kW, (100 do 120 / 24 sata), a na žešćem minusu mu treba duplo toliko.Narocito kad imamo u vidu da mu i sad treba voda na 40C (na koliko ce mu trebati na minusu)... Mislim da se maksimalna snaga postiže na temperaturi vode 30C ili 35C, mrzi me da trazim, nek napise neko. Na 40C nece imati toliko. O predimenzioniranju - suprotno kotlu, toplotna pumpa je sve manje efikasna sto se vise priblizava svojim maksimalnim mogucnostima. Ako se ima para, najbolje je predimenzionirati. Tsko se smanjuje potrošnja struje i povećava radni vek uređaja. Znači, ko predimenzionira dvostruko štedi!

Ne bih uzimao voda/voda, vise sam za vazduh/voda. Kaze majstor samo Valliant na -7 meri snagu, ostali na +7 ako sam ga dobro razumeo.

Lazov. Verovatno i ostalo što ti je ispričao ništa nije tačno.
Inače majstore nikad ne pitaj takve stvari, imaš internet pa nadji sam. Evo, ja za minut nasao veoma detaljne grafikone i tsbelr za njihovu toplotnu pumpu. Vidim odatle da predimenzionisana stedi do 20% struje u odnosu na onu koja radi punom snagom. Imas i razliku za 40C, 35C i 30C vodu. Svakako sacekaj zimus najnize temperature i vidi kolika ti je dnevna potrosnja struje (idealno bi bilo ako tada duva kosava, kod mene kosava jede energiju vise nego mraz). To podelis sa 24 i dobijes potrebnu snagu grejača. To pomnožiš sa 2.5 i dobiješ potrebnu snagu toplotne pumpe. Tada izaberes sledeci jaci model i to je to.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 17.12.2023. u 22:07 GMT+1]}

Miloše, pitaj ga da ti da tabelu od tog modela. Koji model je u pitanju?
Ja za Fujitsu imam tabelu koja prikazuje HC, IP i COP za temperature vode 30,35,40,45,50 i 55. I to sve na po stepen spojne temperature od -20 do +35. Moja je deklarisana na 10kW na 7°C spoljne temperature za 35°C temperature vode.

Da li se zna cena toplotne pumpe i da li se zna cena ugradnje i svog pratećeg materijala i opreme? Negde može biti i 1000€ dodatno na cenu koštanja same TP.

Darko, TP ne bi trebalo da se predimenzioniše. Najbolje je da odgorava objektu pošto će tada konstantno raditi optimalno. Ako je predimenzionisana često će se gasiti. A onda se to rešava baferom, koji inače nije potreban.

Inverter toplotna pumpa se nikad ne gasi, moja se nikad nije ugasila, on/off se naravno gase, moja greska sto ih nisam pomenuo, pretostavio sam da ce svako ko se iole informise obavezno uzeti inverter. Inverter radi tako sto smanjuje broj obrtaja. Rad na manjm obrtajima trosi manje energije i mnogo manje zagreva i haba kompresor. Konkretno bas za ovu njegovu sam gledao - ako radi na 25% brzine i trosi 25% struje, tada daje 30% energije koju bi dala pri punoj snazi, dakle 20% energije mu je dodatna usteda u odnosu na punu snagu! Nadam se da nisam zbunio brojevima 25% + 20 posto od toga je 30%
Moja radi u proseku u toj oblasti 25%-50%, tako da ima odlican stepen iskoriscenja i naravno nemam bafer niti vidim ikakvu potrebu da ga ugrađujem.

I inverter toplotne pumpe gase kompresor. Kada se postigne željena temperatura i nema više potrebe za grejanjem ili kada padne ispod definisanog minimuma. Ako je predimenzionisana pumpa, onda će veći svoj radni vek raditi u neoptimalnom opsegu i češće će gasiti kompresor nego da manje-više konstantno radi kako je projektovana.
A i jače su skuplje, pa niko nije blesav da više para ,a da ne oseti efekat za šta je te pare dao. Mogao sam i ja da dam 6000€ umesto 4300€ da bih imao jaču pumpu. Efekat bi bio da u temperaturi u sobama ne vidim razliku, ali da skuplja češće pali i gasi kompresor.
Što se tiče bafera, topotnoj pumpi to ne treba. Ja ga imam, ali zato što koristim TP i za hlađenje. Bafer se obično dodaje kada je TP predimenzionisana, baš da bi se izbeglo to često gašenje kompresora.
Znači optimalno rešenje bi bilo da se kupi TP koja je predviđena za taj objekat.
Ako žešliš da se olakšaš nekoliko hiljada evra više, onda kupiš jaču TP (i daš više para) + kupiš bafer (još para) + kupiš materijal da se sve to poveže (još para) + platiš majstoru ruke da sve to postavi (još para). Nepošten majstor koji želi sebi da obezbedi veći posao, i time više zaradi, će uvek preporučiti jaču TP + bafer. Time ćeš dobiti sigurnost u jako hladnim zimama, ali ćeš za tih 3-5% kada ti treba jače grejanje platiti bar 2-3000€ više. Tom logikom možeš postaviti i sistem zemlja-voda i biti siguran da ćeš i na -30°C imati dobro grejanje. Ili da kupiš šta ti treba, a da nekoliko dana u par godina u sobi imaš 20°C umesto 23°C. Ili da tada upališ električni kotao/grejače i da povećaš račun za par hiljada dinara. TCO je na strani optimalne jačine TP.

Ova toplotna pumpa je u pitanju, kaze 8 kw je sasvim dovoljno ima back up heater od 3kw. U prilogu postavljam sta je rekao proizvodjac pa vi dajte neki komentar. Inace monoblok je i kaze puni se glikolom.

https://www.gstore.rs/artikal/...-h08-4r3ha-m--achp-h08-4r3ha-m


evo ovde i link za manual(ACHP-H08/4R3HA): https://www.auxcyprus.com/wp-c...tallation-Manual-Heat-Pump.pdf

Predlazem da sacekas minuse i kosavu, dojavis kakva ti je ptrosnja i onda izaberes. Ovako odokativno meni deluje da je premalo za tvoje potrebe.

Mozes li napisati malo određenije, u procentima, od koliko do koliko je neoptimalni opseg, a od koliko do koliko optimalni i kako si dosao do tog iskustva. Vecina toplotnih pumpi je predviđena da radi i sa 10% snage (i to najoptimalnije), tako da za cesta iskljucenja mora bas da je predimenzionisana, tipa 10x ili tako nesto.

Miloše, prvi link je monoblok, drugi link je je split sistem. Tj. manual (i tabela) je za split sistem.
Vidim da na tom sajtu imaju i split: https://www.gstore.rs/artikal/...achp-h08-4r3ha--achp-h08-4r3ha
I maltene ista cena, a nema bar zezanja sa glikolom.
Koliko vidim ovaj AUX je kineski brend. Ne znam koliko je popularan kod nas i kakva je servisna mreža.
Čisto da znaš šta sve može da bude problem sa TP iako radi ispravno: možda bude previše bučna, ima vibracije, previše ide u defrost mod, pravi velike oscilacije u temperaturi u kući. To sam čuo od drugih po Internetu. Mi nemamo nikakvih problema sa našom.

AUX je domaci brend . Isto kao FOX, VOX i ko zna jos koliko izmisljenih ! Poredjenje sa njima jer pod imenom AUX se prodaju i obicne klime On-Off iste kao i ovih drugih domacih Trgovackih brendova .

Roba je Kineska , tzv. Na kilo , najlosija Kineska roba .

Pa sad sam zvao prodavca, covek kaze da nije domaci brend, proizvodi se u Kini u istoj fabrici gde i Union. E sad da li laze nema pojma. Majstora sam takodje pitao, rekao mi je samo da se ne proizvodi tj ne sklapa u Srbiji.

Pa najverovatnije bih se odlucio za split. Medjutim ja se najvise plasim da ne bude da stavim TP i onda trosim 2000 kw mesecno na grejanje. Nije da je to mnogo u novcu ali nisam imao ideju da na kraju ugradjujem TP i idem u crveno sa strujom.

Cena je 380.000 dinara a ruke za ugradnju 300e. Prateci materijal bi morao da se uradi po specifikaciji tako da za to nemam odgovor trenutno.

Ja sam probao da ti pomognem najbolje što sam mogao. Pošto sada koristiš električni kotao znaš koje temperature ti trebaju i znaš koliko struje trošiš. Ukoliko ne prelaziš puno 40°C temperaturu vode toplotna pumpa će ti trošiti sigurno 3 puta manje. Sad ti uradi najbolje što možeš. Ako odeš u crveno to neće biti puno. Mi smo za 5 godina korišćenja samo jedan mesec ušli u crveno (januar 2022) i to samo 2 kWh.
Meni je interesantna situacija pošto je montažna kuća, a ne znam puno ljudi koji imaju montažnu kuću.
Sve u svemu, nemaš puno izbora. Ako plin ne dolazi u obzir onda još manje. Za pelet vidiš kakva je situacija, pa je najgora opcija posle struje. Pošto je kuća u pitanju možda imaš mogućnosti da praviš kotlarnicu, pa da koristiš drva i bafer za centralno...
Da nemaš već urađeno podno, možda inverter klime bi isto bile dobra opcija. Za podno, TP ili plin, a plin otpada, tako da... opet dolazimo na isto. Nađi da ti uradi neko sa iskustvom i da možeš da za koju godinu opet da ga nađeš ako treba nešto da se popravlja ili podešava. I računaj da ni TP ne traje večno. 15-20 godina će valjda izdržati...

Ljudi iz firme koja mi je pravila kucu su mi rekli da mi podno uopste nije potrebno vec da celu kucu mogu da ugrejem sa jednom klimom 18 i mozda jos jednom 12icom ako budu dobro pozicionirane. Meni se to nije svidjalo jer ne zelim da stalno drzim otvorena vrata od svih soba. Cvrsto gorivo mi nije opcija jer ne zelim da se zezam sa tim stvarima u 21. veku. Ja vec imam tehnicku sobu od 4kv u kojoj mi je smesten bojler za sanitarnu vodu i kotao, a moze da stane i bafer. Ne bih da uskacem u tu pricu sa TP preambiciozno pa da se zeznem, hteo bih da sagledam pricu iz svih uglova jer investicija nije mala a s obzirom da sam ove godine u izgradnji kuce finansije mi nisu jaca strana.Mozda bi bilo najbolje sto kaze Darko da proverim koja ce mi biti potrosnja u hladnijim danima oko -5 pa da znam na cemu sam, jer je ova potrosnja bila na +5 stepeni. Ja ne zivim trenutno u toj kuci pa postoji mogucnost da ne predjem ni ove zime pa onda imam 7 8 meseci da se presaberem i istrazim sta bi bila najbolja opcija, a dobio sam i neku infomaciju da mi plin mozda prodje sa zadnje strane placa pa bih tu imao kopanja nekih 50ak metara i postavljanje instalacija. Moram dobro da razmislim a svi vi mi stvarno dajete dobre smernice.

I drugi daju podatke o snazi TP za niže temperature, neki čak i grafikon do -20*C. Ima toga i na sajtu proizvođača, trgovci to ne stavljaju jer im kvari posao.
Pitanje je do kolikog minusa planiraš da se greješ samo na TP. To zavisi od gubitaka kuće ali uračunaj i vreme defrosta za TP vazduh/voda koji je oko svakih 30-40 minuta i traje desetak minuta kada TP ne greje.
Ja sam uzeo TP od 18kW za kuću od 12kWh/h gubitaka i grejem se samo na nju do oko -8*C. Obično je najhladnije oko 6:30 ujutru i tada je temperatura u kući 22.5 pa onda raste i održava se ceo dan na oko 22.8-23*C. To je predimenzionisanje od kao 30% ali jača TP će lakše i brže zagrejati i neće potrošiti više energije od manje TP. Jeste skuplja ali se isplati.
Potrošnja zavisi najviše od gubitaka kuće.
Inverter TP radi tako da smanjuje svoju snagu u skladu sa zahtevima za energijom i trebalo bi da se retko tj. nikada gasi.
Klasična TP on-off daje energiju kada postoji zahtev a gasi se kada to ispuni.
TP treba da je takve snage da se gasi najviše 3 puta na sat da se ne bi smanjivao njen radni vek. Zato se obično na on-off TP stavlja bafer koji omogućava da TP radi (kao kod mene npr.) 20 minuta a onda se ne pali 2 sata (bafer je od 1000l).
TP je potpuno ista tehnologija kao i klime. On-off i inverter, monoblok, split. Isto rade, kao da je unutrašnja jedinica uronjena u vodu.

_{[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 18.12.2023. u 12:52 GMT+1]}

Ja sam zbog svega toga izabrao monoblok. Jeste da split sistem nema gubitke na toploj vodi napolju i da nema potrebu za antifrizom, ali su neke druge prednosti na strani monobloka - sve ostaje kako je fabrika napravila dok kod split sistema majstor moze da napravi N gresaka, na primer premalo gasa za tu duzinu cevi, ili previse, ili ne izvakumira dobro vec ostavi vazduh i vlagu u sistemu, ili gas polako vremenom negde curka itd. Ne mora biti da sam ja u pravu, ali to je moja logika - sto vise prilika da majstor pogresi, to je veca sansa da ce pogresiti. Majstori rade pod pritiskom sto nize cene i sto vece brzine, cesto su priuceni a i oni koji su isli u skolu su mozda bili jedinicari ili jedva dvojka, slabo su oni sta tamo razumeli, tako da je po meni problem izavan ljudskim faktorom najcesca vrsta problema.

Kad ovako napišeš, onda stvarno ispada najbolje da sačekaš godinu dana. Šta je tu je, uradio si šta si uradio, pusti da prođe ova zima. S proleća ćeš imati već konkretne podatke, pa kreni sa projektom "TP" polako i pažljivo.

Nego imaš ti i još jednu opciju, ako već imaš tehničku sobu. Akumulator toplote. S njim bi imao opciju da koristiš samo nižu tarifu, koja je 4x jeftinija od više tarife. Ulaganja su mnogo manja. Razmisli o tome.

Ako TP sa ugradnjom, kako ti kažeš, košta oko 3.500 € + materijal, to ti izađe, oho-ho, skoro kao desetogodišnji iznos za kompletno grejanje! A još, preko toga, naravno, plaćaš i struju za TP.

U principu planiram da ostavim ovaj kotao za neke vece minuse da može da pomogne, medjutim vidim da ova pomenuta split ima back up od 9kW.



Razmisljao sam i o tome, samo ne znam koliko bi me izasao racun da potrosim 2500-3000Kw jeftine struje. Ako neko moze da izracuna? Mislim da bih imao mesta da stavim bafer 500-800l ako treba toliki.

Evo instalater se u ovom videu potrudio sa konkretnim brojkama

https://www.youtube.com/watch?v=TtAkQTy2vaw

dotakao se te teme više puta... pa i ovde recimo

https://www.youtube.com/watch?v=Nc7cI1Iw_Mc

Nema više onog kalkulatora računa za el.energiju, koji je bio na EPS sajtu, ali prema sadašnjim cenama, gruba računica je da za 2.500 kWh plaćaš oko 110€ - 120€.
Naravno, tu dođe i redovna potrošnja, čime se uvećava potrošena el. energija u crvenoj zoni, ali generalno uzevši: danas u Srbiji, sa ovom cenovnom politikom el. energije - grejanje na struju u nižoj tarifi je najisplativije.

Pa znas sta mene buni, ja sam pre neki dan racunao bas na tom EPS-ovom(trenutno nije dostupan) gde mi je izbacio za 3000 kw oko 28.000 dinara, dok mi je na drugom koji je i dalje dostupan (https://www.zaposlimo-srbiju.c...ujaKalkulator/#google_vignette) izbacio oko 17.000 dinara sto mi je mnogo velika razlika za gresku. Stavio sam da potrosim oko 300kw vise i 2700kw nize tarife.

Moram priznati meni je i dalje čudno da ta kuća troši toliko energije. Kako kažeš zidovi 10cm+10cm (wow!), plafon 20 cm mineralne vune ... bogtemazo, pa to je trebalo moći zagrejati sa dva fena za kosu.

Pogledaj još jednom grafikon koji sam ja postovao. Zanemari cene, zanemari višu, nižu tarifu ... Pogledaj ukupnu potrošnju: redovna zimska potrošnja je ispod 2.500 kWh (nov, dec, jan, feb) i svega tri puta sam prešao tu granicu.
A kod mene je izolacija 10 cm stiropor, plafon je 15 cm mineralne vune, i pod 2 cm stirodura. Nešto manje od 100 m2, prizemna kuća, održavam 22 C temperaturu.

Nešto mi tu ne štima, energetski. Ne znam šta je u pitanju.

Kažeš da ne živiš u toj kući. Možda je i to u pitanju. Jedan čovek svojim telom greje 100W, kažu. Četvoročlana porodica: 400W.
Pa kad se uključi šporet, rerna, TV, sijalice ... sve to doprinosi.

Java, ti potrošiš za grejanje te kuće ispod 2500kWh za 4 meseca? Ili misliš 2500kWh po mesecu?

Pa to i mene buni, receno mi je sa svecom da cu se grejati. Jedino sto mozda kvari situaciju je tih 20ak kv prozorskih povrsina i sto u podu imam samo pecurke za podno od izolacije.



Ajde ko se razume bolje, kotao je uzet polovan, mozda je problem u njemu? Mozda grejaci trose struju ali iz nekog razloga ne proizvode tih 12kw, ne znam da li je to moguce uopste?

Mesečno. Tj. manje od 2.500 kW/h mesečno, u udarnim mesecima. Vidi se na grafikonu.

Nije moguće. Ne možeš ti iz električne mreže da izvučeš 100 kWh električne energije, a da dobiješ manje od 100 kWh toplotne energije. Ne može sve i da hoćeš.

Pa znam kad se nahvata kamenac na grejac na bojleru. Mozda se nahvatao kamenac ili mozda nesto od crnih cevi neki sloj, posto je ranije bio povezan na sistem sa crnim cevima.

To je stara priča majstora-neznalica: "kad se nahvata kamenac u bojleru, onda troši više struje".

Samo jedno prosto pitanje: Gde je otišla ta energija, koja je kao, izvučena iz el. mreže a nije prenesena na vodu? A pošto znamo da energija ne može da nestane - onda je jasno da nema gde.

Dakle, još jednom: kod prostih grejača (ili kako se stručno kaže: omski grejači, omski otpor) sva energija koja se preuzma iz električne mreže se prenosi na vodu. 100% Ne može ni 101% niti 99%

Može grejač da oslabi, da slabije greje, naravno, ali onda iz el.mreže izvlači manje energije. I to se vidi na brojilu, na kraju krajeva.

---

Kod elektromotora, na primer, može da se priča o stepenu korisnog dejstva: koliko je energije izvučeno iz el.mreže, a koliko se kinetičke energije dobilo. Razlika su: gubici. Gubici su uvek: neželjena toplota.
A kod pretvaranja el.energije u toplotnu energiju - nema gubitaka - sve se pretvori u toplotu.

E, a da ne krade neko tebi struju?

Java,
Pa 2500 kWh je samo malo manje nego što Miloš dobija. Otprilike imate iste gubitke. Tvoja kuća je isto ispod 100m2 koliko sam shvatio? Teško da on može da se "greje na sveću", ako ti to ne možeš.

Miloše,
Ako želiš da se upustiš dublje, predlažem ti saj https://www.ubakus.de/u-wert-rechner/index.php
Možeš da napraviš baš zid kakav ti imaš i da vidiš kakva mu je U vrednost.
Isto i za plafon. I za pod. Prozori su komplikovani za računanje (ima veze koji je profil, kako kolika su stakla, koji distanceri, kakvo punjenje, premaz,...)

Ovako na brzinu:
zidovi su ti 0,18 W/m2K.
Plafon je 0,171 W/m2K
Pod je 1,123 W/m2K
Prozor sa duplim staklom od 1,2 do 3,7 W/m2K (recimo da je dosta dobar, pa računaj 1,5 W/m2K)

Pomnožiš te cifre sa površinom zida (bez vrata i prozora), plafona, poda i prozora sa njihovim koeficijentima. (Ja sam dobio da je kod tebe to oko 270)
Taj rezultat pomnoži sa ΔT (razlika spoljašnje i unutrašnje temperature).

To što si na kraju dobio je koliko W ti kuća svakog sata gubi energije.


Radi poređenja u vrednosti za moju kuću su
zid 0,230
krov 0,177
pod 0,233
prozori 1,1 (trostruko staklo, argon)
krajni gubici su nam 150 W/h


Edit: Za pod moraš posebno, pošto ΔT je drugačiji - tu je razlika temperature zemlje (10-12°C) i koliko greješ u kući (22°C)

_{[Ovu poruku je menjao component dana 18.12.2023. u 15:33 GMT+1]}

Pa ne bi trebalo jer sam pratio potrosnju i vodio evidenciju na svakih 6 sati i poklapala se sa kw na kotlu. Ali planiram da stavim kontrolno brojilo pa da mogu tacno da ispratim potrošnju.

Ovako dobio sam

Zid 0,204
Plafon 0,190
Pod 0,966
Prozore sam ostavio kao ti 1,5

Dobio sam da imam 103kv spoljnih zidova ako si na to mislio(bez prozora).
Dobio sam da imam 20kv prozorskih povrsina
Pod imam 105kv
Plafon isto 105kv

to sam sve pomnozio i sabrao i dobio 172W/h

Proveri ako ti nije problem da li je to to

_{[Ovu poruku je menjao milos.nedeljkovic2 dana 18.12.2023. u 16:14 GMT+1]}

U mom postu lepo pise TRGOVACKI Brend ! To znaci da je uvoznik vlasnik Brenda , a ne Kineski proizvodjac !

Iz ovoga sto ti pises , ispada da sam ja rekao da je to " Domaci proizvod " ??

Lepo sam napisao da je to Kineski proivod na Kilo !

Treba razlikovati " Proizvodjacke brendove " i " Trgovacke brendove " ! To je jako velika razlika !

Jer ko god kupi u Kini 100 komada necega fabrika ce da mu Free napise sta god Kupac zeli ! Na primer " Brend " Mile , ili Pera !

Ovaj nas uvoznik je odabrao AUX , tako mu palo !

Ili sam ranije nešto pogrešno računao ili sada... Uglavnom. trebalo bi da je 60-tak kWh dnevno. Dakle ne bi trebalo da troši 100 kWh dnevno. Jedino da negde nije nešto zadihtovano.
Ovako ispada da je račun za celu zimu 200.000 din, a sa TP bi bio 40.000 din. Nije staršna razlika kao u prvom računanju. Ali svejedno će TP da se isplati jako brzo u odnosu na električni kotao.

Mozes ti to i bolje. Treba ti dulo veci rezervoar od tog koji si pomenuo, a i to pod uslovom da vodu grejes na 95C.

Jao što mi žao čoveka da ga ovako majstori za podno prevare
Zidovi i plafon skoro kao pasivna kuća, podovi kao kod neizolovane kuće

Imaš li mogućnost da ugradiš AT i prebaciš se na jeftinu struju?
Ja sam pravio prošle godine AT od 2000L i prezadovoljan sam, za prvih 17 dana decembra potrošio sam oko 1000 kw u jeftinoj tarifi, prosek 60 kW dnevno ( isto Vojvodina u pitanju ).

I mene mi zao ali sad moram da se fokusiram na to da nadjem pametno i koliko toliko ekonomicno resenje. Jer mi je zao da sahranim 300.000 dinara materijala u podu i da se prebacim na klime koje bi mi bile najjeftinije. A i onda ne bih kucu radio u plocicama, vec parketu. Imam mogućnost ali evo Darko kaze da mi treba veci od 800l ali ja msm da je realno oko 1000l max zbog prostora.



Mozda da stavim oko 1000l i da ubacim grejace direktnonu njega, tu treba sigurno da se ubaci 3 grejaca od po 6 kW. Negde sam procitao da ide 55l po kW. Ja sam se vec raspitivao ranije msm da mi je čovek trazio oko 1000e da mi napravi ali nije bio od 1000l.

Pazi moguce je da nije jos zagrejao kucu do kraja pa mu je zato trebalo 100kw mozda kad bih tamo ziveo i kad bi grejanje bilo nekih 15ak dana konstantno ukljuceno pa bi se potrosnja spustila na 60ak kW.

I mislim da je ovo u pitanju.

Siguran sam da je ovo razlog čitave zabune. Naravno da moraš mnogo više da potrošiš energije da bi zagrejao na željenu temperaturu. Posle samo održavaš tu temperaturu tj. nadoknađuješ razliku koliko ti se kuća hladi.
Moguće da neće biti ni taj pod strašan problem. Toplota koja odlazi iz poda u zemlju greje tu zemlju pa nije više ni 10°C, nego se polako sve više greje. Suva zemlje je dobar akumulator toplote i izolator. A i te pečurke nije kao da nemaš ništa. Još jednom kažem, ako imaš cokle (kažeš da je kuća izdignuta 60 cm), obavezno ih izoluj ako nisi (stirodur).

Kad krene grejna sezona i meni dok ne zagrejem kuću potrošnja bude mnogo veća. Maltene TP radi bez prestanka iako je napolju relativno toplo. Sada kada je hladno, trošim 20-25kWh na dan.

Ja sam 10ak dana grejao kucu s tim sto sam prvih par dana na 15 stepeni, pa na 18 stepeni i onda poslednja 2-3 dana na 22 stepena. Mozda treba 10ak dana na 22 stepena da bi se kuca zagrejala. Razmisljam da tih prvih 10-15 dana uporedo lozim i kamin jer imam drva pa da pomogne pri zagrevanju.

Kuća je potrošač, a grejanje je tu da nadoknadi te gubitke kuće. Kod tebe je sve odlično izolovano za naše standarde, ali je pod problem, tu su ti najveći gubici. Pitanje je koliko bi loženje kamina pomoglo da se zagreje zemlja ispod ploče.
Gubici od 170w/h po stepenu nisu ništa alarmantno (ali su mogli biti upola manji), to je oko 70kw gubitaka za 24h na prosečnoj zimskoj temperaturi od +5C i sobnoj 22C ili oko 12.500kw za grejnu sezonu od 180 dana. Maksimalni gubici na -15 su oko 150kw, a sa kotlom od 12kw praktično imaš 96kw energije na raspolaganju u nižoj tarifi što bi trebalo biti dovoljno dok nije minus napolju.


Ako bi radio AT ne razmišljaj o manjem kapacitetu od 1000L, a poželjno bi bilo 2000L. Mene je jedan takav koštao oko 1500 eur u SSMvarijanti, sa 2 spirale i uronjenim bojlerom za toplu vodu. Mogu ti poslati slike na Viber da vidiš kako sam radio.

Ali i taj pod ...
Kao prvo, nije da nije izolovan uopšte.
Kao drugo: kad se zagreje, toplota nema gde, nego ostaje u betonskoj ploči, tu u podu, ispod kuće. Ne ide u vetar. Okolna zemlja je odličan izolator.

---

Ne bih ja donosio nikakve zaključke o potrošnji dok ne prođe jedna cela sezona grejanja, ali tako da se živi / boravi u toj kući.
Tek onda ... papir i olovka, pa brojevi i računica.

4 k€ ulaganja u TP nije malo i nikako ne treba nepromišljeno krenuti u takav projekat.
Takođe i grejanje na struju na višu, dnevnu tarifu je skoro pa nepromišljena odluka.

Kad smo već ko bafera kao akumulatora toplote, da li neko zna njihov vek trajanja?
Meni se ne sviđa ovaj tip grejanja pošto zauzima puno prostora a svakako ulaziš u crvenu zonu. Jeste da je to niža tarifa, ali ti utiče i na ostatak računa. Nije nešto preterano, ali ako plaćaš recimo 7000 din račun za struju, ako zbog akumulacije toplote povećaš potrošnju, tu istu struju ćeš platiti duplo više. A onda na to dodaš račun za akumulaciju toplote iz noćne tarife.

Moze posalji mi, ja msm da sam zvao nekog iz Beočina. Covek se bavi tim i lepo i izgleda nije onako samo umotano u vunu nego ima neki prekrivac.
0604343979

Okači slike ovde na forum. Verovatno su zanimljive većem broju forumaša.

Drugar mi radi u EDS-u pa sam ga pitao koja je procedura da uzmem jos jedno brojilo. Neko mi rece da ce uskoro traziti posebnu stambenu jedinicu za drugo brojilo.

Pa naravno. Logično, jer, sa dva brojila, ti imaš duplu zelenu i duplu plavu zonu. Oho-ho!
Kad smo pominjali dva brojila, ja sam mislio da ti govoriš o tvom internom, kontrolnom brojilu, nevezano za EPS.

Svoj AT sam radio od inoxa komplet sve, oplatu, izmenjivače, nosač izmenjivača i bojler, tako da što se tiče veka trajanja više se bojim za sebe nego za AT :D
Evo slike da se vidi kako to izgleda iznutra AT izmenjivači

AT nema računicu ako imaš jedno brojilo, jer imaš na raspolaganju samo 1600 kw za potrošnju kuće i grejanje, a onda ide crvena i skidanje kože sa leđa. Ja imam 2 el brojila i mogućnost prebacivanja, tako da kombinujem da ne uđem u crvenu.
Što se tiče veličine ne zauzima više od redovnog kotla na drva ili pelet, moj je prečnika 1.2m, sa izolacijom malo ječe od 1.3m, a to je oko 2m².

Evo i potrošnje za prvih 18 dana decembra (grejanje + topla voda), kuća spratnica 150m². Ovo mi je prva grejna sezona pa sam malo opterećen i pišem stanje svaki dan :) Link

Hoću, ali još nisam sve završio pa ne izgleda lepo, AT je samo omotan vunom i strečovan :)
Ubacio sam gore jednu sliku, da se vidi kako izgleda iznutra.



Za ovo se slažem i potpisujem 100%!

AcidMaster, ovo izgleda veoma dobro. Sa 2 brojila vredi razmisliti. Da li za oba brojila plaćeš sve iste stavke na računu? Koliko sam poslednji put računao, nešto ispod 2000 din je račun kada ni nemaš potrošnju na njemu. Ai nije to neka para. 200€ godišnje, ali dobijaš duplu zelenu i duplu plavu.

Grejanje na struju sa 2 brojila je apsolutno moguće i najjeftinije.
Jedno brojilo za grejanje i ako treba onaj višak kilovata od drugog brojila za domaćinstvo.
Ja sam imao bafer od 2500l i mesečno sam imao u najhladnijem mesecu 2200kw niže i 2 kw više tarife. Nema jeftinijeg grejanja.
Sada imam AT od 1000l i kad ga grejem do 70*C (po noćnoj tarifi) ceo dan ga ne treba dogrevati.
Drugar je pre mesec dana uveo drugo brojilo u NS, tražili su da je posebna stambena jedinica i on je nusprostoriju proglasio kao posebnu. Predložili su mu da to može biti i garaža.
Koštalo ga 70000din.

Ja sam hteo kontrolno brojilo da stavim u svakom slučaju, ali ako bih uzeo jos jedno od EPS-a onda mi ne bi bilo potrebno to kontrolno, ima da se kupi trofazni merac potrosnje pa mogu njega da ubacim pre kotla.

Da, verovatno se plaća sve duplo, cele godine (angažovana snaga, TV taksa ...) ali ako je grejanje zahtevno, ipak se isplati, kad se napravi konačna računica.
Jer, imaš zelenu zonu 600 kWh i plavu čak 3.200 kWh

Imam ja boks za kerove od 13kvadrata mogu na njega da stavim brojilo haha i onako sam njima stavio podno grejanje u kucicu 🤣🤣🤣

Taman i da legalno gledaju TV.

Eto rešenja.
Još možeš da kažeš da tamo neko stvarno i živi.
A propo troškova. Ja sam u ormanu stavio 2 grebenasta prekidača od 63A 0-1-2 i njime mogu da upravljam sa kog brojila ide grejanje, a sa kog brojila ide potrošnja u kući.
Zimi ako treba, prebacim grejanje na drugo brojilo kako ne bi ušao u crvenu zonu (ako je kritično) i sve je ok.
Leti prizemlje je jedno brojilo a sprat drugo i uvek potrošim celu zelenu i malo plave na oba brojila.

Jel to legalno? Ili je prekidač sakriven od el.distribucije?

Da, naravno. Plaćaju se sve takse, akcize, obruačunska snaga, trošak garantovanog snabdevača itd...
Košta, ali nije to baš 200 eur.

Ovo je samo gruba računica, ali ovako nekako izgleda u mom slučaju:

-6 meseci (leto):
1. brojilo VT 5 kw, NT 300 kw (samo za toplu vodu) - manje od 2500 rsd/mes
2. brojilo VT 250 kw, NT 100 kw (150kw redovne potrošnje za kuću u VT + 100 kw na VT zbog klime) - 4500 rsd/mes

-6 meseci (zima):
1. brojilo VT 5kw, NT 1600 (grejanje + topla voda) - 9500 rsd/mes
2. brojilo VT 150, NT 200 kw (100kw redovne potrošnje za kuću u NT + prebacujem deo grejanja na ovo brojilo) 3500 rsd/mes

Grube računice oko 120k - 5% popusta = ~115k rsd za struju i grejanje na godišnjem nivou.
Kuća 150m², 22-23 temperatura u kući, 4 člana od toga 2 male dece, u proseku se pali jedna veš i jedna sudo mašina dnevno, sušilica po potrebi.

Ista priča i kod mene, električari ovaj tip grebenastog još nazivaju i mreža-agregat. Ako su fidovke u kući onda mora i nula da se prebacuje, pa se koristi 4-polni prekidač tip PS-XX-75U (XX označava broj ampera 25, 40, 63...)


Potpuno legalno, iza brojila ti možeš stavljati šta god ti padne na pamet. Kod mene stoji na tabli pored osigurača.

Eto, svašta čovek čuje i nauči na forumu.
Na jednoj temi sam skapirao i dosta pojmova oko toplotne pumpe, i dosta toga oko akumulatora toplote, i eto, na kraju krajeva neke pojedinosti oko duplog brojila i elektrodistribucije.

Naravno, ja sam na ovom forumu naučio najveći deo stvari i sam napravio podno grejanje i AT u kući, prezadovoljan sam što se tiče i komfora i troškova!

Toplotna pumpa je npr 5000 eur, a dodatno brojilo kao što tihi reše košta 70k rsd i greješ se u jeftinoj tarifi. Kod AT imaš automatski COP 4 u odnosu na elektro kotao koji bi radio samo po danu, kod TP je taj COP upitan :D

To važi samo ako ti ne treba više od 3200kWh za grejanje i domaćinstvo.
Mi trošimo za domaćinstvo oko 600kWh. Da bi smo grejali kuću u u sred zime potebno nam je oko 2000kWh toplote za mesec dana. Sa 2600kWh upali bi lepo u akumulaciju toplote noću sa dva brojila. Naša kuća ima 140m2. Neko sa većom kućom možda ne bi imao računicu kao mi.

Mislim da je trenutno mesečni trošak za brojilo (bar kod mene) 1153 din (a ne 2000 din kako sam prvo mislio). Dakle 120€ godišnje što poseduješ 2. brojilo.

Koliko košta automatika za akumulator da za podno grejanje? Da li se stavi termostat u sobu? Da li ide kontrola preko temperature vode? Stave se možda aktuatori na grejne krugove?
Da li sam propustio negde da je neko rekao cenu bafera od inoxa? Da li mora izmenjivač? Zašto ne bi bio direktno povezan na grejanje?

Da ne pišem pojedinačno, pokrenulo se nekoliko tema.
1. Naravno da je sve legalno, moje je pravo da iza brojila stavim šta hoću. Sve do brojila je EPSovo, posle njega moje. Imao sam doživljaj da mi je EPS poslao račun računajući kao da imam jednotarifno brojilo jer sam potrošio 2020kWh niže i 2 kWh više tarife. Tata kad je video račun 45000 zamalo srčku da dobije. Reklamiram ja neispravan račun i sutra dolazi ekipa. Sve gledaju, sve ispravno, u ormanu paučina 2 prsta. Kažu da je nemoguće da se ta potrošnja napravi i da je uklopni sat zalepio na jednu tarifu (hoće kod starih uklopnih satova). Ali ja nemam uopšte posebno uklopni sat već imam novo digitalno brojilo.
I objasnim ja njima kako to radi: u AT imam 2x 6kW grejače koji su uvrnuti u njega i pale se na dva tajmera koji ih pale u 23:05 a gase u 06:55. Dakle samo po noćnoj tarifi. Ona 2 kWh su od sijalice koju palim kada dođem da obiđem kotlarnicu.
Napišu zapisnik pošalje mi se novi račun i sve je ok.

2. "Elektronika" za grejanje. Moja elektronika je krajnje jednostavna i jeftina. Grejači se pale na tajmer a u AT je stavljen tobolac i oba senzora od bojlera (sve kao kod običnog bojlera, cev tj taj tobolac i u njemu dva merača, jedan radni koji se podešava i jedan sigurnosni koji iskače na 92*C i mora se posle ručno vratiti i koji se aktivira samo kada je radni termostat neispravan). Dakle ovaj deo "elektronike" je uzet sa bojlera i košta do 1000din.
Drugi deo koji treba kontrolisati je voda koja ide u kuću. Ja imam termostat u sobi koji daje zahteve za toplotom kada pali cirkulacionu pumpu. Kad zahteva nema, gasi cirkulacionu pumpu.
Treća stvar koja još treba je termostatski trokraki mešni venti između AT i kuće koji reguliše temperaturu ulazne vode u kuću. Pošto je u AT temepratura 60-70-80*C u kuću treba smanjiti to na 35-40*C i to radi ovaj mešni ventil.
Za podno je princip isti samo je senzor termostata u ploči a ne na zidu.
3. Cena bafera. Ja sam moj kupio u Mađarskoj za 300evra pre 8 godina. To je Sunsystem a isti je Burnit i košta oko 500evra, valjda je Bugarski. Sve kod nas što sam našao je daleko skuplje. Najvažnije je da ima što više otvora za uvrtanje sondi, grejača, termometara itd. Moj nema izmenjivače ali ima i takvih.

Eto, nadam se da nije predugačko. Možda nekom koristi.

Mene interesuje ovaj od inoxa kao kod kolege AcidMaster.
Inače trenutne cene za obične čelične od 2000l su oko 1500€. Računam da će trebati oko 2000€ da se takav sistem kompletira + 70.000 din za drugo brojilo. Da zaokružimo sa 2500€.
Već ulazimo u cenovni rang TP vazduh-voda.

Meni se AT sviđa zbog svoje jednostavnosti. U principu tu je pumpa i grejači... nema šta da se pokvari. A i da se pokvari nije skupo da se zameni. Jedino da kotao ne procuri... onda ima ohoho štete. Mi imamo bafer od 500l i stoji nam u garaži. Imamo tamo odvod u slučaju da se nešto katastrofalno desi.

Ja sam danas zvao firmu iz Beocina koja proizvodi bafere vec 20 godina. Kaze prave inox i crni celik. Medjutim za grejanje preporucuje od crnog celika, daje garanciju 5 godina a kaze da za 20 godina nisu imali ni jednu reklamaciju curenja na celicnim baferima. 1400l je oko 110.000 dinara ali prave i po porudzbini koliki god treba.

Evo link koga zanima: https://www.kupujemprodajem.co...al_share&utm_content=oglas

Da, kad sam rekao duplo vise od 500-800, znaci 1000-1600, gde je 1000 dovoljno sad za ove temperature a veci broj za vece minuse... Sto se grejaca tice, lako se racuna - tebi treba 120kwh dnevno, za svaki slučaj planiraj i 150-160kwh kad je minus i kosava, niza tarifa traje 8h, podelis ta dva broja i jeste, snaga koja treba je tu negde oko 18kw.

Kako nemas prostora za 2000 litara? To je metar sa metar i dva visine.

Uzmi inox, taman nek je i 3x skuplji.

2000l čelik = 1500€
2000l inox = 4300€
+
Dodatno brojilo = 600€
Pumpa, cevi, ventili, automatika, ugradnja = 500€

Ne čini mi se da je Inox isplativ za ovo.

Ako nemaš mesta za veličinu koja ti treba, onda ni ne uzimaj manji. Doćićeš u situaciju da koristiš dnevnu tarifu, a onda si džabe sve radio.

Inox trenutno deluje neisplativ, ali kad se sve stavi na papir postaje isplativ. Inox je 3x trajniji od crnog čelika. Tako plaća i dve dodatne montaže, transporta itd. Crni čelik stvara koroziju koja se taloži na uskim grlima sistema, što će mu vremenom pohebati termostate, aktuatore, nivelatore, ventile, pumpu. Ne kaže džabe stara izreka "nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari". Moja pretpostavka je da je u krajnjem zbiru dugoročno inox jeftinija varijanta, zato ga preporučujem.

Čisto prinicipijelni komentar: treba se držati proračuna i dimenzionisati grejanje prema prosečnim temperaturama. Nema smisla dimenzionisati 2x veće (na primer) zarad neznamnija kakvog minusa i neznamnija kakve košave.

Evo, već je peta godina zaredom sa prosečnom zimom.

A ako baš udari nezpamćen minus, to potraje svega par dana. OK, uključiš uljani radijator, obučeš džemper dok gledaš TV i to je to. Prođu "sibirski dani" i tvoje grejanje opet radi u optimalnom režimu.

Novi Sad, od 2000. pa do 31.12.2022.:

Najhladniji mesec prosečno je januar sa 1.0c, zatim decembar sa 2.4c i februar sa 2.7c.

Ukupnan broj dana od 2000.-te sa srednjom dnevnom temperaturom od -15 (i manje) je 7, svi pre 2013.-te.
Ukupnan broj dana od 2000.-te sa srednjom dnevnom temperaturom od -10 (i manje) je 38, od toga 30 pre 2013-.te

Pa da, na to sam mislio.

Nešto kao i kad se projektuje kišna kanalizacija.

Ne vredi, ne mogu da je isprojektuju i izgrade za one udarne junske provale oblaka. Enormno košta, nema smisla.
Kad se isprojektuje "normalno", kišna kanalizacija dobro opslužuje grad 363 dana, s tim što ona dva junska dana (prosečno), jbg, budu ulice pod vodom sat-dva pa i to ode.

Grejanje sa AT mora dobro da se izračuna. Ako proračun kaže da ti treba 1500l ne smisla da uzimaš 1000l da bi uštedeo. Isto nema smisla da uzimaš 2000l "za svaki slučaj". Trenutno jedino isplativo je čelični akumulator i veoma precizan račun. Ko ima prostora uvek može da doda još jedan ukoliko se baš prevario u računu i vidi da često troši dnevnu tarifu da bi održao temperaturu.
Kod toplotne pumpe bar nema problema što se tiče dnevne/noćne tarife. Jedino može da uzme previše slabu TP pa da nema dovljno snage u jako hladnim danima.

Najbolje da Miloš stavi na papir koliko bi ga koji sistem koštao i da vidi da li ima mogućnosti da ugradi onaj povoljniji. Voleo bih da čujem šta je bilo na kraju ove priče.

Zašto bi kupovao inox bafer pod pritiskom sa zidom debljine 3-4mm? To nema nikakve računice.
Ja sam radio otvoreni sistem, znači velika inox posuda u koju su uronjeni 2 izmenjivača i 1 kazan od bojlera.

Za posudu od 1900l (prečnik 95cm i visina 200cm) ti trebaju ukupno 4 table lima 2x1m. 3 za plašt i 1 za patos i plafon.
Ako radiš kao ja od 1mm to je oko 65kg, ako želiš malo da podebljaš od 1.5mm to je oko 100kg, pa računaj pošto je kg inoxa. Dodaju se ukrućenja da se posuda od vode ne bi deformisala i to je to.
Izmenjivači i kazan od bojlera 100l su mi isto od inoxa, čak i predimenzionisani, stavio sam 50m rebrastu inox cev 1" gore i 25m dole. Cena svega je bila oko 500 eur. Varenje me koštalo oko 200 eur, fitinzi, izolacija, sintan materijal oko 100.
Ne znam kako se sad kreće cena inoxa, kupovao sam pre 2 god, ali sve u svemu ne bi trebalo preći 1500 eur, a u ovoj varijanti imaš grejnje, centralni bojler za toplu vodu i rezervoar za budući solarni sistem.

Problem sa baferom pod pritiskom je dance tj. dno i vrh jer ne mogu biti ravni već u obliku kupole zbog pritiska. A i ceo bafer mora viti od debljeg materijala, 2-3mm,
Ja sam imao bafer od 2500 l bez pritiska od stakloplastike rečnika 130cm + 30cm izolacije.
Izmenjivač je bio od Rehau cevi za podno grejanje dužune 120m i imao sam podizanje temperature od 5*C na temperaturi bafera od 45*C što je i bio plan. Na temperaturi u baferu od 80*C podizao sam temperaturu grejanja za 12*C. Obično je razlika ulazne i izlazne vode u kuću oko 5*C za radijatorsko i podno grejanje.
Izmenjivač od inoxa je sigurno lošiji i skuplji od ovakvog ili bakarnog jer mu je koeficient provodljivosti puno manji a to znači da treba da bude duži a to košta.

Da li je kod AT potrebna magnezijumska anoda kao kod bojlera?

Ovo je interesantno za nekoga ko nema prostora, ali ne verujem da ima kod nas: https://www.youtube.com/watch?v=t1x4J2c7v9I

Ja mislim da ne može da šteti, nikako.

Nema potrebe.
Magnezijumska anoda se stavlja u bojler jer sprečava stvaranje kamenca ali bojler stalno uzima novu vodu sa novim kiseonikom.
Bafer vrti istu vodu sa jednom količinom kiseonika i nema novog kiseonika da se stvara oksidacija i kamenac.
Zato se ne stavlja.

Tihi druže, moram te ispraviti. Galvanske struje se javljaju uvek kada su 2 različita metala potopljena u vodu na taj način da se mekši metal troši i jede.
Letos mi je stajao bafer 6 meseci napunjen vodom, ali nije ni radio. Kad sam ispustio vodu i otvorio ga videlo se da je anoda načeta i da ima po koja rupica na njoj. Da nije nje, stradali bi grejači jer su od bakra.

Nisam o tome razmišljao ranije. Ja imam bafer od gvožđa. Razvodne cevi su od bakra. Ne uvodim novu vodu u sistem, ali sad si me naplašio. Ne bih voleo da mi bakarne cevi stradaju. Da ipak stavim ja anodu?

Ne ide to tako brzo, nemoj da se plašiš ali ako imaš mogućnosti stavi.

Moguće da je tako, nisam ekspert za to. Tako su mi rekli.
Ja nisam stavljao anodu u bafer od stakloplastike i Rehau izmenjivač od podnog grejanja.
Sada imam čelični bafer i dva grejača od po 6kW i nemam anodu. Tako je već 6-7 godina, možda i više.
Meni su rekli da se kamenac stvara jer ima kiseonika u vodi. Za bojler je to pogubno jer mesečno dođe bar 3 kubika nove vode sa novim kiseonikom.
U grejanju nema nove vode pa ni novog kiseonika pa se kamenac mnogo manje stvara.
Pošto kupio, po to i prodao. Zvuči mi logično.