Mozda mozes klavir pokloniti nekoj muzickoj skoli, ili redovnoj osnovnoj/srednjoj skoli.

Muzicke skole su u poslednjih 20 godina prilicno upgrade-ovane, barem ove poznatije beogradske sve imaju Stenveje.

Znaci, ostaje neka osnovna/srednja skola, verovatno neka u zabacenijim delovima grada. Probacu i to!

Inace, nisam jedini:

https://avaz.ba/vijesti/teme/1...-na-poklon-i-niko-ga-nije-htio

Taj klavir iz '20-tih godina najverovatnije nema čeličnu konstrukciju za žice, unutar klavira, nego drvenu, i ako je tako, onda on ne vredi ništa.
Ni muzički, jer, praktično ne može da se naštima i da to valja i da traje. Dakle, nema ni upotrebnu vrednost. To je to, bilo pa prošlo.
Ako možda ipak ima čeličnu konstrukciju (kao savremeni klaviri), onda je tastatura sigurno u očajnom stanju, i dobrom majstoru bi trebali dani i nedelje da to dovede u rad, da može da se muzicira. Sigurno i više žica mora da se zameni. Ali, opet, kome to treba?
Malo zvuči grubo, ali kao što se baca stara veš mašina tako i ovaj stari, rasušen, rasklimatani klavir. Na žalost.

---

Što se ostalih stvari tiče, potraži po oglasima "praznimo podrume i tavane", ima toga koliko hoćeš. Dođu, pokupe i odnesu.
Ja sam, na žalost, dva puta u životu bio u sličnoj situaciji. Emocije i nostalgija te sputavaju, ali zdrav razum kaže da moraš napred, i da ne vredi lamentovati nad predmetima koje su nekad nekom značili.

---

Što se knjiga tiče, ja nisam našao nikog ko bi to uzeo. Prvi put sam se čudio, nervirao se .... "nemoguće" ... i potrošio silno vreme i živce.
Drugi put sam ih potrpao u bele vreće za šut, odnosači odneli, i gotova priča. Šta je sa njima kasnije bilo, sambogzna.

Ima metalnu (englesku) mehaniku, a ne drvenu (becku). Ujedno, to jedan od prvih klavira becke proizvodnje s engleskom mehanikom (vidi sliku dole).

Vec mu je radjena generalka 1985, kada su mu zamenjene sve civije i ponovo nastelovana mehanika, ali jbg - centralno grejanje, pogotovo u centru grada gde radijatori purnjaju samo tako, je ubistveno za drvo.


Tu emotivnu fazu sam vec prevazisao. Sada je bukvalno doslo do: uzmi i nosi!

Uhhh, pa onda sam ja super prosao! S parama koje su mi dali ovi preprodavci pokrio sam troskove notara 100%. :-)

Ne znam sta da kazem ... poslednjih meseci sam bio u kontaktu s vise antikvara. Ljudi su ocajni - radnje su im pune stvari od poda do plafona, niko to nece. Lik me je odveo u posebnu prostoriju koja je bila puna srebra - prava pravcata Alibabina pecina. Pokazuje mi to i place - greota mu da to baci u staro gvozdje, sve to divni predmeti - escajg, tanjiri, putiri, srebrne casice za liker i rakiju, fildzani za kafu. Puno srebro. I jbg - nece to niko.

Pa ko ce? Da nece mozda mlade Jutjuberke / Tiktokerke da glancaju srebro purolom i krpom kao njihove babe? Hoce, hoce, malo morgen ... A uz to ne znaju ni da kuvaju, nego sada svi samo pozovu Glovo/Wolt i narucuju sve obroke od dorucka do vecere, pojedu to plasticnim viljuskama i sve to bace. Mrzi ih cak i da operu sudove, hejjjjj !!! Kakve srebrne viljuske, koje moras da cistis svake godine? Hahaha ...

U galeriji slika - ista situacija. Galerista ocajan, kaze nikad gore nije isla prodaja slika! Ovi sto se razumeju u umetnost nemaju para. Ovi s parama su glupi kao tocilo i zive u stilu kes-kolica, ne kapiraju razliku izmedju kica i umetnosti. Jbg, za to ti treba nesto vise od srednje strucne ili privatnog sega-mega "kafulteta" za gubljenje vremena. Dok oni obrazovani - znaci, istoricari umetnosti, slikari, filozofi itd. - oni jedva krpe kraj s krajem.

A to mozes da posmatras i ovako - ako je cena jednog Milica od Macve (primer) oko 2000 evra, to je mesec dana zivota, a na aukcijama pocetna cena za Milica je 500 evra (dobro ste procitali!) - a to je ipak Milic od Macve - sta onda tek moze da ocekuje neki mladi anonimni slikar koji danas studira FLU?! On jedno svoje delo, na kome ce da izgine radeci mesec dana, a mozda i vise - jedva da moze da uvali nekome za 20-50 evra i to ako je srecne ruke. Pa zasto uopste studira taj fakultet?!

P. S. - Dimkovicu, znam da ces mi reci kako je to "trziste", hvala ... ali u Srbiji "trziste" se svodi na onu staru "to narod (ne) voli". :-(((

Ovo je i meni odmah palo na pamet dok sam citao post setivsi se da smo u osnovnoj skoli imali klavir i nastavnica bi povremeno svirala na njemu.
Imho, ovo je mozda najbolja opcija oko koje bi se vredelo potruditi i naci, mozda cak i van BG-a (ne znam kakve su mogucnosti prevoza, doduse) jer bi u nekoj skoli verovatno imalo najveci znacaj.

Mozda da pokusas da pozoves ove? Em otkupljuju, em imaju svoj prevoz.
https://prevozklavira.rs/2022/10/13/proces-otkupa-klavira/

Kontaktirao sam ih jos u martu. Rezultat mozes da vidis na slici dole.

P. S. - Inace, posto ne zivim u Srbiji vec 25 godina, a otisao sam daleko pre nego sto su dosli smart-telefoni, drustvene mreze, Viber/Vajber/Rajber ... i ostale trice i kucine - da li je to neki novi bon-ton, da ne kazem bom-bon u Srbiji da se javis coveku, glumis kao da si zagrejan i onda ga jednostavno - IGNORISES ?!

Ja sam na holandskom Marktplaatsu (koji je inace bio uzor za nas portal Kupujem-Prodajem) prodavao svasta nesto ... i tamo su ljudi zavrsavali komunikaciju "nisam zainteresovan". U Srbiji toga nema - samo dobijes bas kao na slici dole: orao pao, orao pao ... :-)))

To sam doziveo do sada mnogo puta u poslednjih nekoliko meseci ...

Možda je hteo da kupi, ali mu se ispraznila baterija!

Šalu na srtranu, neverovatno neprofesionalno ponašanje. Kao da je teško napisati još jednu poruku, na primer: "Hvala što ste nas kontaktirali, ali za ovaj model nismo zainteresovani"

@B3R1 heh, na KP sam imao slican dozivljaj.
[att_img]

Evo da otkrijem " tajnu " Beriju , zasto Prodavci , otkupljivaci NE odgovaraju na poruke iako Citaju !

Da si ga nazvao telefonom da caskate , pricao bi sa tobom pola sata ako treba, kao da " ste zajedno ovce cuvali" !


Na Poruke NE odgovaraju zato sto kada odgovori mozes posle da mu das Ocenu !

99% njih su Prevaranti i ne zele da imaju negativne ocene ! Zato ne odgovaraju na poruke !

Kada se "dogovorite" telefonom caskajuci, moze da te prevari bez Negativne ocene !


Vrlo jednostavno zar ne ?


Ovo vazi za platformu Kupujem - Prodajem !

Za drustvene mreze naravno ne vazi !

To cak i kapiram - posledica kulture fiksnih telefona, pogotovo one garniture po firmama gde prebacujes vezu s lokala na lokal. I gde je jos uvek uobicajena stvar da se zaposleni javljaju sa: "Preduzece X, na telefonu Marko, izvolite".

Posto se ja na telefone ne javljam vec dobrih 25 godina, nekako sam se oducio od tih fazona, ukljucujuci i to da ljude cimam na voice bez potrebe. :-)

Hm, pa ja mogu njemu da dam negativnu ocenu bez obzira na to da li on meni odgovori na poruku ili ne.

Samo sto se ja ne bavim ocenjivanjem ljudi, stavise zivot me je naucio da su ocene besmislena kategorija, pogotovo one skolske. :-)

Jedini izuzetak su aplikacije za taksije i Uber - tu volim da dam 5 zvezdica ljudima, pogotovo ako su fini i korektni, jer znam da njihovi menadzeri to prate i da tim ljudima to mnogo znaci.

@ademare

Znam za 'tajnu'.

Mogao je da mi posalje SMS, ako je iole covek.

Mogao je i da te nazove

Imam ja nekoliko takvih , sada ce na KP da brisu stare poruke, ako nisu vec , pa malo obnovim "uspomene"


Na KP je dobro sto postoji podatak koliko Oglasivac u proseku odgovara uopste na poruke i za koliko vremena !

Na primer pise odgovara na 30 % u roku od 2 dana ?

Takvima i ne pisem , da ne gubim vreme, jer se nece javiti .

Kao i oni sto napisu ostavite odmah svoje podatke da vam posaljem ??

A covek je mozda u komsiluku

Pokušaj sa nekim stranim platformama, tipa ebay, možda se nađe neko ko vrši restauraciju, itd.
Mada, kao što ti rekoše neki, sve zavisi od brenda, klase, i slično, jer ako restauracija košta više nego njegova vrednost u restauriranom stanju, onda, znaš na čemu si.

Što se tiče stvari za bacanje, ima varijanta da tražiš kontejner od komunalnog, mislim da je cena bila 5-10k dinara zavisno od veličine kontejnera, napuniš tim stvarima, oni dođu pokupe, i to je to.

Ako stan prodaješ, možeš tako sa tim stvarima, malo spustiš cenu, pošto će kupac verovatno da renovinara (ili bar da okreči, a parket/tarket ishobluje), tako da mu neće biti problem da izbaci te stvari.

Ponudi Vinheteiru da ga pokupi, nekom drugom youtuberu, za restauraciju i objavu na yt.
Ovde (u Švedskoj) su ti kabasti komadi takodje problem jer je transport uglavnom skuplji od benefita, tako da se moze naći bezbroj besplatno ponudjenih stvari na netu. Ima i bezbroj kompanija koje rade taj total cleaning I koje uglavnom i zaradjuju od stvari koje pokupe. Ponuditi nekom pozorištu ili ustanovi kojoj je muzika primarna delatnost... Greota da završi u šporetu kao potpala.

Žao mi je zbog tvog gubitka i emocionalnog rolerkostera kroz koji sad prolaziš.

Jao, ljudi ja bi svaku knjigu, svaki listić knjige oberučke prihvatio. To je blago.

Nažalost to sa poklanjanjem je tako kako je. Mislim da mi je neko i za Crveni krst spominjao da ako hoćeš da pokloniš/doniraš garderobu, treba prvo da je odneseš na hemijsko čišćenje, što mnoge ljude u startu odvrati jer to košta izvesnu svotu. :-/

A klavir stavi na limundo, ljudi su spremni da licitiraju za stvari samo da bi se takmičili sa nekim i pobedili, bez obzira da li im to treba ili ne. 🙂

Saučešće.

Dobro si se snašao i za knjige.

Mislim da se oni što odnose pokućstvo u zamenu za samo pokućstvo kriju u halo oglasima pod šifrom "Besplatno raspremamo potkrovlja, podrume, dvorišta, garaže" kao ovi: https://www.halooglasi.com/usl...enje-podruma-tavana-i-dvorista

Ovo "besplatno" uzmi sa rezervom, pre je bilo platno, i bio sam prisutan kad ljudi pokušavaju da im poklone stvari, samo da odnesu, uz objašnjenje da je u funkcionalnom stanju, međutim bili su stava Mi naplaćujemo odnošenje po kg, da li je funkcionalno ili pokvareno, belo ili crno, malo ili veliko nas ne zanima, nego odnošenje, pride odlaganje na deponiju se plaća, kao i benzin, i radnici. Tako da nemoj se začuditi ako kad čuju da je klavir u pitanju započnu pregovore, znaju oni da je taj klavir vredan, ali ako 6 - 7 jačih radnika puta njihova 3, 4, 5.000 dnevnica, bez obzira što je par sati posla, ispašće da ne dobija klavir na poklon, nego da je sa tim klavirom na nuli .. Pride nisi napisao na kom je spratu klavir, kao i da li je zgrada sa teretnim liftom ili bez, jer to dosta menja situaciju :)

Nazvao sam jednog što ima kamion i kombi, i znam da prihvata slične poslove, prvo je rekao Naravno da bi prihvatio klavir na poklon, a već posle dva minuta mi je objašnjavao, radnici, teško, rastavljanje sastavljanje, i na kraju klavir zauzima i mesto, šta će s njim, još par minuta pa bi mi objašnjavao da očekuje da plaćam magacinski prostor i to 10 godina unapred, a da sve bude uverljivije imao je klavir u ponudi, i to izbačen ispred zgrade, zbog rušenja, samo da nosi, ali ni to nije hteo jer šta će s njim. Ako baš budu zaguljivali možda ipak da sačekaš, u septembru je nova školska godina, pa će neko možda kupiti detetu.

A to ako poklanjam bar dođi uzmi, isto zaboravi, jer recimo deca u Zvečanskoj baš očekuju da im doneseš, ne mogu ni oni, ni radnici zaposleni da brinu o njima, da idu preko pola grada da bi uzeli dve polovne majice.

Hvala, inace sve to je zapocelo jos u februaru.

Nasao sam te ljude na oglas, veoma su profesionalni. Inace, ispostavlio se da su ti likovi nekada prodavali stare knjige i skripte na ETF-u i nekoliko drugih fakulteta. Sve u svemu, lepu svotu su ponudili, a lepo smo se i ispricali. I hvala im!

Kome treba - rado cu vam poslati podatke na PP.

Vidi, ja bih isto tako vise voleo da vidim cestitu firmu koja kaze: praznjenje stana - pozovite, dolazimo, dajemo vam ponudu. Jer nije isto prazniti stan koji je u prizemlju i stan u soliteru na 22. spratu gde su svi liftovi u kvaru.

Recimo, ovde gde zivim ima takvih firmi - imaju jasan cenovnik, tarifu i napredne usluge koje pruzaju. Izmedju ostalog u paket ukljuce i dubinsko ciscenje praznog stana pred samu predaju kljuceva itd.

Medjutim, ono sto bitno razlikuje Holandiju od npr. Beograda, ali i Pariza, Marseja, Frankfurta, Budimpeste, Praga itd. je sto holandski gradovi imaju "ravnicarsku" arhitekturu, s niskom spratnoscu zgrada - u proseku max 3 sprata, a za selidbu se standardno koriste eksterni liftovi - nesto poput ove sprave:



Ima i ovih klasicinih fora, koriste se i danas, mada to rade samo studenti koji hoce da ustede kintu - vecina unajmi liftove sa profesionalcima, s prethodne slike:



Ne znam da li iko koristi u Beogradu takve masine. Inace, skuplji modeli tih masina mogu da dobace do 11. sprata i to je uglavnom njihov maksimalni operativni radijus.

Rastavljanje je prosto da prostije ne moze biti - pedal i noge se skinu za 15 minuta uvrh glave, a onda se trup klavira okrece na bok i postavlja na gurtne. Medjutim, tada krece najtezi deo, a to je samo nosenje. To zahteva ne samo snagu, vec i vestinu. Bas pre mesec dana sam naleteo na ovu lepu, toplu ljudsku pricu:

Klavire prevozi Ostoja

Ostoja, nazalost, vec 10 godina prevozi klavire kod Svetog Petra ... ali legende o njemu su ostale. I kao sto u clanku kaze - cak ni profesionalni bokseri, rvaci i dizaci tegova nisu uspeli da efikasno rade taj posao. Tehnika i iskustvo - ne gola snaga.

Tacno, nazalost.

Problem s knjigama je sto je cesto skuplja dara nego mera, bas kao sto su Java i ostali to vec lepo obrazlozili.

Meni licno je zao, jer smatram da je knjigama mesto u javnim bibliotekama, da moze da ih koristi i cita sto vise ljudi, a ne po privatnim plakarima ljudi. Knjigu procitas ili ne procitas, ali mozda neko drugi zeli da je procita i on je i zasluzuje! Zasto je i stampana, a ne da stoji za ukras. Ali kapiram da biblioteke nemaju ljudstvo koje bi se bavilo transportom knjiga i tu dolazimo do bizarne situacije da ljudi bacaju knjige ili ih daju preprodavcima, sto na kraju zavrsi na tezgama, po antikvarnicama u koje iko ne zalazi itd. A to jeste velika greota.

Ja sam mali podskup toga zadrzao, ali prenos cele biblioteke od 1000+ knjiga za Holandiju bi me kostao vise hiljada evra, plus sto u stanu nemam prostor za to. Naprotiv - trudim se da imam sto manje stvari, kako bih bio pokretniji.

U mom slucaju, kao sto sam to vec napomenuo, problem je bilo oko 300+ knjiga na francuskom jeziku (francuska knjizevnost) koje je koristila moja majka u vreme svojih studija, davnih 1950-ih godina proslog veka ... a koje ja sa svojim bazicnim znanjem tog jezika (nivo A2/B1), koji sam ucio u osnovnoj skoli i tada ga i zaboravio - mogu samo povrsno da procitam. Uz to, te knjige nisu dela nekih modernih pisaca, vec onih prastarih - Rable, Kornej, Rasin, Molijer, Stendal ... to bi recimo bilo idealno za studente Filoloskog, jer bi to bilo odlicno pojacanje njihovoj biblioteci - da imaju vise knjiga. Uzgred, Kornejev arhaicni francuski nema sanse da razume ni neko sa B2 nivoom modernog francuskog - a to je nivo neophodan za studije i posao npr. lekara ili inzenjera u njihovoj zemlji! Bas kao sto ni neko sa standardnim poslovnim znanjem engleskog nema sanse da razume ijednu rec Coserovih Kenterberijskih prica.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 15.05.2024. u 11:02 GMT+1]}

B3R1@

Na kom spratu je klavir?

Ja sam pozvao, lik došao, ovlaš ošacovao stan i tavan i rekao: sve će ovo da stane u dva kombije, nema problema, cena po turi toliko (stvarno sam zaboravio cifru).
Ispostavilo se da se lik žestoko precenio, pa je dolazio još dvaput, svaki put po dve ture.

Sav nameštaj ekspresno polome. Na ormanima odvale "leđa", pa se orman sam spljeska.

Pitam ga: Šta radiš sa ovim drvenim stvarima? Kaže: prodajem ovima što prave pelet.
A ivericu / univer? Ma, sve kupuju, sve melju u pelet! (Čisto kao infomacija kupcima peleta - "100% bukva")

I za sve vrste otpada ima šemu gde će.

Posle sam pozvao molera, okrečio seo stan, ofarbao radijatore, sredio stolariju, i na kraju spremačice da sve bude čisto i mirisno. I onda dao u oglase.

Peti sprat.

P. S. - Tokom useljenja u taj stan nosaci su ga propisno izlupali o zidove, ali konstrukcija mu je nekim cudom savrseno prezivela, kao da mu nista nije bilo! Bec ipak nije grad u Kini ili Indiji. :-)))

Doduse, to je bilo pre 42 godine, tada i nije bilo specijalista za selidbu takvih stvari ... a ni moji u to vreme nisu bas mogli mnogo da cekaju i traze okolo ljude, vec je bilo daj-sta-das.

Pazi, možeš da vidiš po osnovnim školama ili čak nekim srednjim, verujem da sigurno negde ima profesor muzičkog koji bi uzeo taj klavir makar da stoji kao dekoracija u nekom holu ili sali za muzičke priredbe ako je škola ima.

Imaš li nekoga na aerodromu? To je danas fancy stvar imati klavir na aerodromu...

@DSL ako te ne napadnu kineski agenti.

https://youtu.be/65iwnI2hjAA?t=532

Jeste, ali mora da bude naštimovan ;)

Mada, isto je popularno imati klavir i na glavnoj metro stanici :)))

Onda bi trebalo i konzervirati klavir u cilibar, dok se ne zavrsi metro.

Ima u Holandiji po vecim zeleznickim stanicama. :-) Sluze kao pomocni rekvizit za organizovanje flash-mobova. :-)

Cak su snimili i napravili i neki "amateur talent show" za pijaniste-amatere na jednoj stanici - RTL4 De Piano.

Ali kada je Srbija u pitanju - zaboravi na to ... jedini kome bi takva ideja mozda pala na pamet bi bio pokojni Tasovac ... ili Nikola Rackov (ok, on nije pokojni jos uvek, ali ne verujem da je bas u najboljem stanju). Medjutim, cak i kada bi se nasao neko slican njima - tek tu ja ne bih imao nikakve sanse. To bi morao da bude neki novi Stenvej, u ciju bi se nabavku, uvoz, spediciju, transport, stimovanje itd. ugradilo minimum 100 tajkuna bliskih vlastima, kao i svih njihovih blizih i daljih rodjaka. :-)))

Nije da nisam imao tu dilemu, slična razmišljanja i bol u grudima, kad sam prvi put ušao u očev stan, posle sahrane, pun stvari i predmeta, ali prazan. Bez oca.
Posedeo sam malo, sam u trpezariji, popušio cigaretu (iz očeve paklice, ja ne pušim), prepustio se razmišljanjima, emocijama, sećanjima.
Izašao, zaključao, otišao kući. Sutra? Prekosutra? Posao-kuća, odlazak na zakazani pregled kod zubarke, auto na tehnički pregled, kod kuma na slavu ....

Za par dana, opet otišao u očev stan. Bacio đubre iz kante, ispraznio frižider / zamrzivač, bacio gomilu lekova koje je koristio.
Izašao, zaključao, otišao kući. Sutra? Prekosutra? Šta drugo nego posao-kuća ...

Onda krenu racionalna razmišljanja, ostavština nije samo moja, deli se, stan mora da se proda.
Za par dana, opet otišao u očev stan. Pregledao fijoke, ormane i počeo da odvajam: šta ću da sačuvam radi emotivne i sentimentalne vrednosti (tad sam tako mislio) a šta ide ciganima / u đubre.

I počnem da odvajam ... "pa neću valjda da dam ciganima ovo očevo odelo, nisam lud ...." "mnogo je voleo ove šoljice za kafu" ... "očeve slike, fotografije, knjige koje je voleo ..."
I tako, gomila predmeta počinje da raste i ja skapiram da meni treba jedan manji hangar, ili baš, baš velika ostava, da sve te stvari donesem, složim, sačuvam.

I onda opet, racionalno razmišljanje: i šta posle? OK, sačuvao sam na polici u ostavi. I? Hoću li nekad tu kutiju / kofer pun stvari nekad da otvorim? Pa neću. Pa dokle onda čuvati to očevo odelo i ostalo?

Bolno, ali neminovno. Sve šta sam na kraju rešio da sačuvam, stalo je u dve-tri kartonske kutije. Ponešto su uzeli i drugi, najbliži.

Nameštaj? Šta sa njim? Bolno, ali neminovno: odnosači. Posle odnosača, moler, čistačica. Šta drugo? Kako drugačije?

Sećanje na oca čuvam u duši, nekoliko ličnih predmeta u kutiji u ostavi. Odem na grob, zapalim sveću. Sad se radujem unučetu. Život ide dalje, a očev život jeste prohujao ...

@Java Beograd:

Prelepo napisano, ja ne bih umeo bolje!

Ljude pamtimo po ljubavi koju su nam pruzili, po delima koje su za zivota cinili, po energiji kojom su zracili ... a ne po nekim starudijama koje su ostavili za sobom.

Prvi put vidim te kose liftove, klasične fore postoje ali sve manje, to bi bila neka siromašnija, prostija varijanta teretnog lifta, Beograđani su to uglavnom poskidali, ili ne umeju da koriste, pre par godina smo nekom dizali drva takvim liftom i spuštali šut. Nešto slično ima one dizalice sa korpama, mislim da dobacuju do 20 metara ili slično, uglavnom ih koriste za pranje prozora, orezivanje drveća i slično, nisam do sad čuo da se neko selio tako, ali verovatno može da pomogne ..

Već sam napisao da sam DVA puta bio u toj situaciji.
Prvi put, koji do sada nisam pomenuo, bilo je kad sam tetku, koja je živela sama, morao da smestim u dom. Tetka je obolela od demencije i nesposobna za samostalni život.
Ali! Tetka je istovremeno bila i "sakupljač" ili, na engleskom "hoarder".

(ovo je slika sa neta, ali nekako je ovako izgledao i njen stan)



Njena penzija je bila mala, dom u koji sam je smestio bio je relativno skup, pa sam morao njen stan da izdajem podstanarima, da bih nadoknadio finansijsku razliku.
Ali, pre nego da nađem podstanara, SVE sam morao da ispraznim, očistim, i ostavim dva čista, prazna ormana, čistu, urednu i funkcionalnu kuhinju, normalno predsoblje, čiste tepihe, kauč, uredno i funkcionalno kupatilio.

Život te obično ne spremi na takve situacije. Nikad to ranije nisam video, nikad to nisam radio, niti sam čuo iskustva od šire familije i poznanika. Ali, jbg, kao stub familije neke stvari moraš da znaš da uradiš.

Uh... Ti se radujes unucetu... ja prilazim polako toj radosti...sa druge strane, prilazim i momentu kad cu i ja morati da zapalim svoje cigarete. Spremam se jos sad psihicki. Na neki nacin, imao sam trening, jedne godine na poslu, gotovo svake sedmice isao sam na sahranu nekom kolegi ili clanovima njihove porodice. To je trajalo gotovo godinu dana. Gore nego kada je korona bila...Spoznas koliko je zivot samo tacka na timeline i da se zavrsi opet sa posao-kuca rutinom koji u stvari deluju isceljujuce jer ti rasprsuju teske misli .

Dobro si ovo napisao, sad da sam kuci potegao bih jednu casicu.

Tek u zrelijim godinama, najčešće nakon gubitka roditelja, čovek stvarno shvati prolaznost života. Naravno, ko je imao sreće da njegovi roditelji dožive starost.
Ali, eto, nema skladnijeg poretka u prirodi nego da čovek sahrani roditelja, a njega da sahrani njegov sin. Nedajbože naopako.

Ima jedna japanska kratka priča:

---

Bogat, imućan čovek, sagradio veliku kuću i rešio da iznad ulaska na imanje, na kapiji, napiše nešto lepo, moćno, nešto šta ostavlja utisak svakom ko dolazi kod njega.
Nevešt lepim rečima rešio je da angažuje i dobro plati poznatog lokalnog pesnika da ovaj nešto lepo smisli.

Smišljao pesnik nekoliko dana, smišljao, i onda došao i pokazao. Natpis je glasio "Umire tvoj otac, umireš ti, umire tvoj sin"

Bogataš, kad je video te reči, razbesneo se, izgrdio pesnika! Pa zar sam ti za ovo platio? Umalo je pesnik i batine dobio!
A onda pesnik objasni: Gospodaru, ove reči opisuju najmirniji i najlepši životni tok, koji je će svakog da ispuni mirom i spokojem! Da li možete da zamislite bolji redosled od ovoga?

Momci, ja sam moje cigarete popušio dok se podosta vas nije ni rodilo. Ma koliko neverovatno,
tako je bilo.
I ja sam sedeo pored očevih stvari i razmiljao šta sa njima ... I otišao je veliki deo toga, stručnu
literaturu sam poklonio fakultetu i institutu. A otac je sedeo pored majčinih stvari jer sam ja bio
klinac.
I tako prođe godina, a likovi su jasani pred očima. i dve i tri i pet priđe i tu su oni ..
A onda počinje u sećanja da se uvlači magla i da likovi blede ... I znaš da su te voleli kao što
roditelji vole i znaš i dela koja su činili, ali i sve to u toj prokletoj magli nestaje. A kada prođe
40-50 godina vadiš slike da bi video svoje roditelje, nema ih više tamo gde su bili u sećanju.
Izvadim ponekad neke njihove sitnice koje su tu još pored mene i sa njima nekada popričam ...
I presrećan sam što sam sačuvao mamine i bakine heklane miljee, a jako tužan što nisam
sačuvao tatin štap, nema on nikakvu vrednost, ali je bio tatin ...

Pazi, ne znam da li si dobro video sliku - to nije fiksni lift i nije deo zgrade, vec se dovozi teretnim vozilom. To bismo mi pre zvali "kran" nego lift. Kada se prevozi on se sklopi kao one prastare "teleskopske" radio-antene sto su nekada bile na kolima ... Te masine imaju firme za selidbe i po pravilu se selidbe rade kroz prozor ili preko balkona (jer holandske zgade - narocito one stare - imaju stepenice kao na brodovima - strme, uske, spiralne ... i po tome ne mozes da nosis nista vece od kofera).

To isto koriste i spediteri - kada npr. narucis neku ogromnu garnituru za sedenje online ili u radnji. Onda dodju, dovuku taj lift i ubace ti to kroz prozor. :-)

U holandskim gradovima stare zgrade imaju kuke na krovu i tu se kaci taj tocak s konocpem (holandski: touw-blok). Zavisno od debljine konopca i stabilnosti kuke na zgradi moze da nosi i do 500 kg.

Probaj sa Ostojom

https://www.blic.rs/slobodno-v...anje-poznati-detalji-o/feh69lp

Ostoja - R.I.P. ... vec 10 godina. :-(

OTIŠAO KLAVIR !!! :-)))

Hvala bogu, nasao se lik koji restaurira stare klavire i prodaje ih studentima FMU. Bili su danas i odneli ga!

Drago mi je sto ce to ipak zavrsiti u rukama onih koji umeju da cene upotrebnu vrednost instrumenta i sto ce to neko koristiti, a ne da ide na otpad i da time samo doprinosi sveopstem ekocidu Srbije koji traje vec duze vreme ...

Super, još samo da ga dobije neko ko će na YT da postavlja snimke vežbanja na klaviru, pa da klavir postane internet zvezda :)