Jedno su radni sati na poslu, a drugo je rad.
Naravno, postoji korelacija, ali ne i znak jednakosti.

Uz puno uopstavanja, mozes uzeti GDP-per-capita i podeliti sa brojem sati koji se radi - i tako dobiti neku grubu aproksimaciju "ekonomske produktivnosti" drustva, cisto igranja radi (posto to ignorise gomilu faktora).

Na primer:

- Holandija: $74158 / 1427 = $51.96 (PPP) po satu
- Nemacka: $67245 / 1340.9 = $50.14 (PPP) po satu
- USA: $85373 / 1810.9 = $47.14 (PPP) po satu
- Francuska: $60339 / 1511.4 = (PPP) $39.92 po satu
- Juzna Koreja: $59330 / 1901 = (PPP) $31.20 po satu

Ovo naranvo ignorise samu strukturu nacionalnog proizvoda i razloge zasto su prosecni radni sati tako razliciti. Ali, ajd, moze da bude zanimljivo za prepucavanje u kafani ili na forumu :-)

Evo jos jedne zanimljive tabele iz istog izvora.

Zanimljivo je primetiti da zemlje sa malim prosecnim brojem sati imaju visoke poreze.

Mada, iskreno, primera radi, ako u Belgiji drzava uzme vise para nego ti, sto bi koji q puno i radio :-)))

Šta li rade svi ti ljudi zaboga? Znam za Nemačku da rade Mercedes, BMW i Golf, šta rade svi ovi drugi? Znam i Belgija da radi čokoladu .. i s vremena na vreme kupi srpsku pivarsku industriju celu komplet odjednom.

Holandija - masinerija, high-tech (ASML & co.), hemija (legalna i nelegalna :-)), gradjevina, ...
Juzna Koreja - Auto industrija, teska masinerija / brodarstvo, elektronika, ...
Francuska - energetski sektor, aerospace, agrikultura, ...

Holandjane angazuju za gradnju velikih brana i sl. - imaju iskustva u tome :-))))

@Ivan

Odlična je tema i predlažem da krenemo dublje i uvažimo parametre koje možemo, da bi dobili baš to što si pomenuo, tzv. "ekonomsku produktivnost" nekog društva.

Lično mislim da si najpozvaniji/imaš u tome najviše iskustva, slažeš li se sa ovim šta si napisao:
Možemo li da još da proširimo listu/uzmemo u obzir više parametara i da dođemo do recimo prvih 10 zemalja po tom kriterijumu.

Našao sam dve zanimljive tabele za USA i Kinu:

Mislim da je objasnjenje statistike o radnom vremenu mnogo prostije.

Ako posmatramo radna mesta veceg dela stanovnika svake zemlje, to svakako nisu: programeri, bankari, lekari, advokati, inzenjeri ... zapravo - svi nabrojani su manjina.

Velika vecina ljudi radi u trgovini na veliko i malo (wholesale / retail).

Na severu Evrope prodavnice se zatvaraju u 18:00 sharp. Neki veci supermarketi rade do 20-22, kako gde i kako u kojoj zemljji. Ali recimo - nedelja u Nemackoj je zakon, tu cak ne rade ni giga-Lidl supermarketi, osim mozda u Berlinu i Minhenu po jedan u celom gradu. Holandija je malcice tu bolja, supermarketi rade nedeljom u svim vecima gradovima. Ali sve ostalo je zatvoreno. Pa onda - restorani npr. u Holandiji mahom otvaraju svoja vrata u 5 popodne, a samo u gradovima koje posecuju turisti imas i one koji nude dorucak i rucak. Restorani i kafici se zatvaraju strogo u 22:00 - nema izuzetaka. Kafici gde se bleji (npr. Leidseplein u Amsterdamu) - tu rade do 23:00 i to je to. Od tog trenutka su otvoreni samo klubovi.

A sada posmatrajte recimo Beograd - izadjes u nedelju - sve radi. Cak i apoteke (u NL ne rade ni subotom), kao i banke (fizicke filijale banaka ne postoje vise u NL). Kafeterije u Beogradu se otvaraju u 7 ili 8 ujutru, vec u 12 se sluzi rucak, restorani rade do 1 nocu (!). Splavovi rade do jutra svaki dan. Imas gomiliu supermarketa koji rade 00-24 (u Zapadnoj Evropi toga nigde nema!). Slicno je i u Bugarskoj i Rumuniji.

Na drugom kraju planete - Kairo. Kako mi je rekao jedan Egipcanin - tamo skoro SVE radi od 00-24, do te mere da cak npr. i frizeri tako rade. Padne ti napamet da ides kod frizera u 3 ujutru - naci ces takvu radnju. Onda odes da kupis patike u 4 ujutru - nema problema - Nike Store radi od 00-24! Hoces da se najedes posle toga u 5 ujutru - svi restorani rade non-stop itd.

U Roterdamu radi skoro sve zivo nedeljom :)

Dal je moguće da Kolumbijci rade duplo više od Švabe? Jedino ako svi konzmiraju poljoprivredni produkt po kome su postali poznati.

Lepo reče Berislav, u nekim zemljama kafane rade 0-24, kao i mnogo toga drugog, a negde restorani rade tek od 5 popodne i nikada do iza ponoći, pa sve to kad uđe u statistiku, ispada da neki imaju duplo više radnih sati.
Međutim, gde recimo mi u Srbiji imamo evidenciju koliko je radno vreme konobara, kuvara, koliko sati u sedmici oni rade, ili koliko sati sedmično radi frizer(ka), itd.
Zvanična statistika je jedno, realni podaci drugo.

Takođe, imaš u Srbiji firme gde radno vreme traje 9 sati (npr. od 7 ujutru do 4 popodne), ali radnici imaju sat vremena za ručak, plus radi se i subotom, pa ispada da tu radnici imaju 54 radna sata sedmično, a u stvari imaju 48 realnih sati, jer je 6 sati otpalo na pauzu, međutim možda se u statistici gleda radno vreme (koliko sati si proveo na poslu).

Sa druge strane, u nekim italijanskim firmama imaju tipa 2 sata između jutarnje i večernje smene, pa svi odu kući na ručak i potom se vrate nazad u firmu. Na nekom YT kanalu o raznim zanimanjima u Japanu, mislim da je autor neki brazilac, većina zaposlenih radi od ujutru do uveče, ali imaju sat ili čak dva za ručak plus da malo dremnu, pa je i tu pitanje da li tih 2 sata ulazi u radno vreme ili se ne računa.


Za IT sektor može da se računa i "efikasno radno vreme", kad u aplikaciji za praćenje rada na projektu klikneš da radiš na implementaciji zahteva, code review, testiranju ili šta ti je već zadatak, pa do trenutka kad klikneš da si prekinuo rad zbog pauze za kafu, nekog sporednog sastanka i sl. Da li je "rad" samo taj period kad konkretno radiš na tasku, ili je rad svo vreme koje si proveo u firmi, jer i dok igraš stoni fudbal, možda razmišljaš o rešenju nekog problema na projektu, dok recimo šalteruša u pošti nema šta da razmišlja o poslu kada nije na šalteru.