Tako je. Ista reakcija se dešava kad neko pokuša da ugasi zapaljeno ulje sa vodom pa napravi mnogo gori haos.

Pri gašenju ulja vodom ne dolazi do razgradnje vode već voda kao teža tone,
podiže ule iznad sebe i onda se naglo širi u obliku pare jer momentalno ključa
i praktično eksplodira i baca zapaljeno ulje naokolo. U trenutku kada se voda
pretvara u paru ona se širi znatno više od 1000 puta. Ulje za jelo gori na oko
350°C. To je mehanizam koji se javlja kod pokušaja gašenja ulja vodom.


Voda (H2O) se razlaže na vodonik i kiseonik putem procesa koji se zove
termoliza (termička disocijacija), ili ralaganje, kao što reče Livin Lajt

Ključne temperature razlaganja

1000 °C: Razlaganje počinje u veoma `malom procentu.
2000 °C: Oko 1% do 3% molekula vode se razlaže.
2500 °C: Oko 10% molekula vode je razloženo.
3000 °C: Preko 50% vode se pretvara u gasoviti vodonik i kiseonik.

Da se jedan kilogram vode razloži na vodonik i kiseonik potrebno je
teoretski pri temperaturi vode od 25°C 4,4 kW/h. u praksi to ide na
6 do 7 kW/h.
Pri tome se dobija od 1 kg vode 112 gr vodonika i 888 gr kiseonika.
Ili, 1357 litra vodonika i 678 kiseonika. Pri temperaturi 25°C i 1 atm.

Branko,
Ja sam malo drugačije to učio. Svaki mol neke tečnosti kada pređe u gas zauzima 22,4l zapremine pri temperaturi od 0°C i atmosferskom pritisku 1bar. Na većim temperaturama je to i veća zapremina. U 1 kg vode staje mnogooo molova pa mi je mala litraža gasa ova koju si napisao. Ispravi me ako griješim...

Ipak si u pravu. Sad sam malo čitao u 1kg vode ima 55,5 molova, tako da je ova tvoja računica dobra. Pozdrav