Hm, ček malo, pre komentara - jesu li oni za Windows ili Linux?

:)

Seljaci koriste monopol nad pšenicom da bi uspostavili monopol nad putevima.

Microsoft fela. ;)

Hmmm, je li ovo politika? Ako me neko ubrzo ne ubedi da nije, moraću da brišem.

Kakva crna politika. Radi se ustvari o licencama.

Vlada zastupa stav da se pšenica treba proizvoditi pod GPL licencom, a da se naplaćuje samo rad mlađanih prodavačica po pekarama.

Seljaci pak nemaju namere da prave slobodan lebac. :)

Ćuti, dobro je dok Internet ne blokiraju :)))

El imamo mi većinu da ovo brišemo? :) Mislim, nije niti jednom pomenuo ni Windows ni Linux, ni RMS, ni Gejtsa, ništa brate.

Ili bar u čekaonicu..

[Ovu poruku je menjao degojs dana 05.07.2004. u 19:28 GMT]

Pozdrav,
sve te blokade puteva u praksi i nisu potpune blokade vec otezavanje prolaska. Uglavnom su najavljene i postavljaju se na mestima gde je saobracajnoj policiji moguce da skrenu saobracaj na alternativne pravce. Cilj je mahom skretanje paznje na svoje zahteve/probleme i cak i preusmeravanjem saobracaja se taj rezultat postize. Kada su u pitanju hitni medicinski slucajevi, nije mi poznato da neka blokada nije propustila takvo vozilo, sto se tice drugih "urgentnih" slucajeva oni uglavnom i pogoduju konacnom cilju- skretanje paznje.

Pravno gledano, putevi su javno dobro i pripadaju svim konzumentima u smislu koriscenja jer prilikom registracije ili tranzita kroz zemlju placaju zakonom odredjene takse i putarine za njihovo odrzavanje. Sa druge strane, ovakvi potezi su najcesce i izazvani nekom nezakonskom odlukom ili "neodlukom" te valja imati u vidu zakon akcije i reakcije prilikom analize ovih pojava.

I ono oko politike, daj da ne budemo bas toliko politikofobicni, mnostvo stvari i dogadjaja koji nas okruzuju mogu se gledati kroz prizmu politike ali mogu se posmatrati i socioloski bas kao drustvene pojave bez politickih konotacija. Ako diskusija zastrani ka politici, rez.
pozdrav

Ćao, katapultirani ste iz Advocacy foruma i nemojte više :)))

Koliko da tema bude na IT smeru: Je l' jos nisu isekli opticki kabal?

A sta ako blokiraju i internet saobracaj???? E najebali smo ga!!!
Zamisli samo jedna nova poruka na svakih 2 sata....

Sve ovo je recidiv centralistički dirigovane socijalističke proizvodnje. Ljudi navikli da sve što se proizvede neko (država) mora to i da kupi. Tržišna ekonomija ne trpi ovakav vid relacija i pritisaka.

Sta ??? opet neki novi virus ??? hmm...pa verovatno ce za koji dan izaci update AVP pa navalite, a dotle, ta mala blokada nece skoditi bitno je neotvarati mail...

Sala na stranu...ali ipak mislim da se virtualno netreba bas mnogo u to mesati sta oni rade, jel mnogi od nas dolazimo na net medjuostalim bas iz tih razloga da izbegnemo te price...gde, sta, kako, ko...

Da, tacno je da trzisna ekonomija ne trpi ovakav vid pritisaka, ali mi jos uvek nemamo trzisnu ekonomiju!

Da imamo, ne bi drzava ogranicavala i dampingovala cenu psenice samo zato sto je dobro rodilo ove godine, nego bi se psenica prodavala po trzisnoj ceni, a ne po socijalnoj. I ne bi bilo potrebe da drzava zaradjuje na seljacima izvozeci po skupoj ceni svoju jeftino kupljenu psenicu.

Tehnicki, svi koji su na neki nacin ometeni ovakvim postupcima proizvodjaca imaju svo pravo da se bune, i u Svajcarskoj bi se sigurno desilo to sto je u prvom postu napisano, i proglaseno za nelegalno, i ljudi pohapseni, ali u Srbiji brale, posto drzava zdusno koristi "argumentum ad baculum", onda je jedini izlaz to da se putevi lokiraju kako bi masa doviknula vlastima "ajde bre dajte im to sto hoce pa da idemo svi kuci".

U sustini, radi se o klasicnoj manipulaciji.

E sad, mogli bi da razvijemo celu diskusiju na temu, ko koga manipulise, seljaci putnike ili drzava seljake, ili drzava zeza sve nas, ili smo mi prvo sjebali drzavu pa nam sad ona vraca milo za drago.

Pozdrav,
da u pravu si, svaki vid pritisaka i monopola odskace od sustine trzisnog poslovanja. Ipak, ako je jedna godina dobra, druga losa, covek moze da se navikne i da radi pod tom motom zaviseci uglavnom od svog rada i cudi prirode. Problem nastane onda kada se umesa neko "treci" pa ako je godina losa, cena skoci a drzava intervenise uvozom, proizvodjac se oseti pogodjenim jer vise nema sansu da sanira losu godinu. Kada je godina dobra, crzava drzi nisku otkupnu cenu cuvajuci budzet ali izostaje prava stvar- izvoz. Visak robe se gotovo nikada ne plasira uspesno uz sve privredne komore i ostale oblike berzi otvorenih ka inostranstvu. Na kraju ce ispasti da su vec cuvene dozvole za kontigente kao izum tadasnje vlasti dobra stvar primerena nasem mentalitetu. Mislim da ima malo i seljak pravo kad se tako zali, sad da li je blokada puta pravo sredstvo...
pozdrav

Ne znam, ja se ne žalim...(Vidi profil)

@Dezurni: Drzava u ovom slucaju ne vrsi dampiranje cena proizvodjacima...i to sto je ponudjena otkupna cena niza od one koja pokriva troskove proizvodnje (sto bas i nije sigurno) opet ne znaci da postoji damping...(vise o dampingu, koga zanima, moze se naci u Sporazumu o antidampingu).

Par informacija o politici otkupa proizvoda: 1. garantovanje cena proizvodjacima je politika koja izaziva poremecaje u medjunarodnoj razmeni poljoprivrednim proizvodima, pa shodno pravilima Svetske trgovinske organizacije takve mere ne treba koristiti. (Nasa zemlja jos nije clan STO, ali je u procesu pristupanja, i nama niko ne zabranjuje da koristimo nepopularne mere dok nismo clanovi ove organizacije, ali to svakako nije preporucljivo---moze da utice na dalje pregovore).

2. Vlada (Direkcija za robne rezerve RS) treba da otkupi samo kolicine koje su potrebne za obezbedjenje snabdevenosti trzista osnovnim proizvodima, nikako citav rod psenice. To sto su kod nas (ali i u nekim drugim zemljama) proizvodjaci vec godinama naviknuti na subvencionisanje je druga prica.

3. Otkupna cena koja je ponudjena je visa od prosecne svetske cene (oko 6 din/kg) za merkantilnu psenicu koja se kod nas proizvodi, a kako po toj ceni i neke zemlje u nasem okruzenju realiziju svoju proizvodnju, ocigledno moramo da iznadjemo neki nacin koji ce nam omoguciti more cost effective production.

Sama blokada je nepopularan metod, ali ukoliko saobracaj moze da se preusmeri na druge pravce, blokada koja moze da doprinese resavanju nekog goruceg pitanja koje se tice velikog broja ljudi je, po meni, opravdana... Mislim da u ovom slucaju to nije slucaj.

Sta to pricas prijatelju??? Kako mozes reci da je otkupna cena veca od svetske trzisne cene i pominjes neku cenu od 6 din/kg ???
Ponudjena cena za otkup psenice je 1 dinar po kilogramu
Alo bre! Pa ima li to smisla? Ako drzava nece da plati vise a ona neka dopusti seljaku da svoje viskove ponudi drugima (citaj: neka izveze psenicu) ali drzava to ne dopusta!!!
Uporno drzi monopol na izvoz psenice. I nema nameru da odustane od njega.
E zato treba skinuti ovu vlast koja je samo smenila ljude i nastavila da radi isto sto i prethodna.
Dajte poljoprivrednicima mogucnost da izvoze svoje proizvode, dajte trzisnu ekonomiju, hajde ako smete. Pa da vidimo koliko ce hleb kostati ako poljoprivrednici izvezu psenicu umesto da je poklone za dinar po kilogramu!!!

Pozdrav,
ovo ce nas odvesti u politiku a diskusija je bila okrenuta ekonomskim aspektima problema otkupa psenice i blokade puteva kao sredstva skretanja paznje na problem.
Pozdrav

Upravo je to dato. Ima vise godina kako je drzava ukinula monopol na otkup zita. Seljak moze i sme da proda kome hoce i gde hoce svoje zito. Nema tu nikakve zabrane i/ili obaveze. Ali, drzava se obavezala da ce da otkupi takozvani trzni visak zita, tj. ako seljak nema gde da proda, (ili ako ne zeli da proda nikome drugom) onda je drzava duzna da otkupi.
Problem je u tome da seljaci ne zele da prihvate trzisnu utakmicu. A ove godine je rodilo, ali ne samo nama nego i ostalim zemljama, pa je logicno da je otkupna cena niza. E sad, oni bi hteli da zadrze cenu iz nerodnih godina, za ovu silnu letinu, a to na trzistu niko ne zeli da plati.

Ista je prica i sa malinama, i sa visnjom.

Yebiga, i mi bi trebali da blokiramo puteve zato sto niko nece jedan web sajt da plati 1000 EUR.

Koliko dugo psenica moze da bude uskladistena? Nekad davno mi je palo na pamet da je drzava u prilici da ucenjuje seljake na osnovu toga sto su sva velika spremista (silosi, hladnjace) drzavni ("kombinatski") i onda mozes ili da prihvatis sta ti daju ili da pustis da propadne... ili da blokiras puteve.

U principu, drzava bi trebala da ima ograniceno pravo na monopol, samo dok ne popuni svoje rezerve, a onda da dozvoli izvoz onog sto preostane, ali onda se tu otvaraju mogucnost za razna muvanja, da ljudi cekaju da se otpusi izvoz, pa da ne prodaju drzavi nista jer ocekuju bolju cenu i onda se svi zajedno dave vise meseci, jer drzava drzi rampu spustenu, a seljaci cuvaju zito u steku... ili da, ako svaki seljak daje isti procenat od svog roda, svi prijavljuju manje, ili da, ako drzava da fer cenu, dodje do infiltracije jeftinijeg zita iz okruzenja..., a ako se totalno ukine svaka regulacija, seljaci ce opet da prodju najgore, jer ce da ih ubije godinu za godinom cena zita tamo nekih Amera koji imaju svaki njivu ko pola Srbije... a kad nemas svoje zito, onda si tek na promaji... neke probleme nije moguce resiti i uvek je frka...

Slazem se, hajde da malo batalimo politiku, i samo da kazem da bih voleo da vidim nekog poljoprivrednika kako izvozi svoje maline, psenicu, bilo sta...
Pozdrav svima.

Pozdrav,
buducnost oporavka privrede je zasigurno i u poljoprivrednoj proizvodnji u ogromnom procentu i tako gledano svako skretanje paznje na taj problem je dobrodoslo. Slovenci su zastitili ime ajvar na nemackom i austrijskom trzistu na 10 godina, pokusali da uzgajaju vlastite paprike ali nije kvalitet azdovoljio, okrenuli se Backoj i odande kupuju stalno svoje sirovine. Redje uzimaju iz Makedonije i to nerado iako nisam bas nacisto iz kojih razloga. To je svakako primer kako svi mogu biti zadovoljni poslom ako nema onih tupih patriotskih prica o iskoriscavanju i kupovini sirovina a prodajom gotovih proizvoda. Sa malinama i visnjama je situacija slicna, ima tu i belog vinogradarskog puza itd. Dobar deo prinosa i zavrsi na "crnim" trzistima pa se takav vid snalazljivosti brze-bolje satanizuje na sva usta. Potpuno je tacno da se neki problemi ne mogu resiti i da ce njihovo resenje biti manje-vise ono : od dva zla...I opet, apsolutno je ispravno da se krene ka trzisnom pravcu razmisljanja i ostave ove zle tekovine netrzisnog i dirigovanog privredjivanja. Eto, pominju se primeri Web sajtova, cista trzisna ekonomija, zar ne?
pozdrav

inace sto se tice prioritetnih pravaca i propustanja hitnih slucajeva - bio sam svedok nekoliko blokada na podrucju kraljeva, cacka, uzica, gm-a .... i situacija je cesto bila takva da se za blokadu odabiraju tacke kod kojih apsolutno nema nikakvih alternativnih pravaca (sem njiva i vocnjaka), a propustaju se jedino prioritetna vozila (policija, hitna, vatrogasci...) ostali vidovi "hitnosti" najcesce zavrsavaju recima ma ko te j*** i mi cekamo 10 meseci ...

zavisno od strajkaca policija s vremena na vreme dodje i napise neku kaznu (valjda za parkiranje :) ).

inace jednu od zanimljivih blokada napravaili su rednici neke fabrike u cacku koji su nakon duzeg vremena blokiranja puteva za prilaz cacku (inace je to glavni prolaz za uzice i crnu goru) usli lepo u opstinu i blokirali kancelarije predsednika opstine, raznih zamenika i tako dalje...
napomena: nisu blokirali saltere. :)

tu se nisu dugo zadrzali jer je opstina odmah pocela da dela po njihovom pitanju

Prosle godine otkupljeno je 200,000 t psenice (30,000 t I klase i 170,000 t II klase). Otkupna cena je bila 8 din/kg za I klasu, 7 din/kg za II klasu + 0.80 din/kg premije za obe klase. Otkupljeno je i 30,000 t semenske psenice (10,000 t I klase i 20,000 t II klase), po ceni od 14 din/kg za I klasu odnosno 13 din/kg za II klasu + premija od 1,70 din/kg za obe klase.

Ponudjena cena nije 1din po kg, ove godine odvojeno je 2 milijarde dinara iz budzeta RS za kupovinu psenice, na dva nacina:

i) avansno na tri jednake rate po cenama od: merkatilna pšenica I klase 8 din/kg; II klase 7 din/kg; semenska pšenica I klase 14 din/kg; semenska pšenica II klase 13 din/kg. Utvrđena razlika u ceni od 1.50 din/kg odnosno 3,30 din/kg bila bi isplaćena po prijemu/uskladištenju merkantilne i semenske pšenice i dostavljanju kompletne dokumentacije.

ii) gotovinskom isplatom neposredno posle žetve u tri rate po sledećim cenama: merkatilna pšenica I klase 9 din/kg; merkantilna pšenica II klase 8 din/kg; semenska pšenica I klase 15 din/kg; semenska pšenica II klase 14 din/kg.

Monopol o kome pricas, Direkcija vrsi otkup veceg dela prinosa (ukoliko se pokaze da je otkupljno vise nego sto je potrebno vrsi se izvoz putem tendera), za ono sto ostane, izvoz psenice je na rezimu dozvola i svaki izvoznik moze da podnese zahtev za dobijanje dozvole za izvoz, koliko se dozvola izda to stvarno ne znam, ali mislim da ih ima dosta, no ni to nije tesko proveriti. Cinjenica je da je poslovanje Direkcije do sada bilo vrlo spekulativno, i da treba da se izvrsi revizija njihovih aktivnosti.

Svetska cena: Wheat (US), no. 1, hard red winter, ordinary protein, export price delivered at the Gulf port for prompt or 30 days shipment... (World Bank Report):145 USD/t.

Dosta od mene, izvinjavam se ako sam nekog smorila detaljima:) Over and out.



[Ovu poruku je menjao maji dana 06.07.2004. u 14:15 GMT]

Ja naravno nisam za blokadu puteva kao vid izrazavanja nekog protesta ili kao resenje za postizanje nakog cilja ali kao sto rekose sinoc na bk,ovo se ovim novim vlastima a i dosu obija o glavu to sto su za vreme slobe pozivali narod da cim mu neki k=rac fali a ti narode na ulicu....e pa eto im ga sad!!!
a sto se tice cena nisam expert za cenu psenice ali verujem da je cena koju vlada nudi sigurno mala...a posle ce da uveze istu od nekih belgijanaca ili holandjana po tri puta vecoj ceni a nasi ljudi nek je pale na njivama!!!EJ BRE !!!
sve je ovo ljudi moji naopako!!!
evo gledam na ipak se okrece u macvi neki lik ima 20 vagona kupusa za secenje i nude mu pola din za kg...
znaci glavivca kupusa za 3 din....jel bi neko od vas se uopste sago da ga zasadi za 3 din????
zapitajmo se svi kuda ovo vodi?cijem boljitku?
pa naravno ovima u vlasti sto nam poljoprivredu unistavaju a sebi trpaju provizije u dzep dozvoljavajuci strancima da uveze svoje proizvode kao nas po 5 puta vecim cenama a pri tome naseg seljaka unistise...
Pa ko je kriv za secernu aferu?
onaj sedi sto ga bole vene i drug mu dinkic

Na kraju da ponovim da ja nisam nikako za blokade puteva jer to samo donosi stetu svima nama ali ovo je nevidjena nepravda sta se radi...

Što ne pročitaš šta su ljudi pisali na ovoj temi pre nego što izneseš svoje mišljenje?
Ovo što si napisao nema blage veze sa pameću.
Pročitaj bar par poruka od maji gde je sve lepo obajšnjeno sa konkretnim ciframa i biće ti mnogo toga jasnije (možda).

Koji je izvor ove vesti??? Daj neki link...

E OVA TI JE DOBRA! :-))) Da znate, da bi i mi IT-ovci trebali da se
organizujemo i da udarimo po protestu... :-) Kako da napravimo monopol
u cenama tj. kako da dignemo cenu npr. web site-ova na svetski trzisni
nivo? :-) Posto nismo poljoprivrednici, mogli bi da ih ultimativno
ucenimo npr. po kojim DoS-ovskim (Denial of Service) napadom (po
sistemu "klin se klinom izbija... a DOS (tj. njegovi fragmenti) DoS-om
;-) na neki od vladinih servera ili nesto slicno... :-))))))) Jel
imate neke predloge kako bi mi mogli da se izborima za vece cene
(svetske trzisne cene) nasih IT proizvoda, znanja na trzistu?

Evo kompletnog clanka

Što je taman negde oko 8.5 dinara po kilogramu, zar ne? E, sad lepo čovek da se zapita. Kako to da hleb nema svetsku cenu, ako već seljaci dobijaju svetsku cenu pšenice?

Obratite takođe pažnju na sitan detalj iznad: delivered at the Gulf port. Ako naši vajni zemljoradnici ne plaćaju transport pšenice sami, dakle, naša pšenica je skuplja od realnih svetskih cena.

Prilično zapanjujuće, imajući na umu da isti ti seljaci imaju subvencionisane cene goriva, poreske olakšice i ko zna šta još.

Marko.

Tacno tako, mnogo su bre razmazeni ovi nasi seljaci. Lepo bi ja njima ponudio 8 din po Kg ako nece nemoraju. Kupi se sa svetske berze psenica i jos ne moras ni da das onih 1,5 premije po Kg-u. ne bi imali gubitke po pitanju jeftine nafte koja im se daje i po pitanju poreskih olaksica.

Kvalitetom?

Okej, problem je visestran:

1. Nasi fiksni troskovi proizvodnje su mnogo visi od evropskih jer nema odgovarajuce mehanizacije, zemlja nam je isposcena jer deset godina niko nije imao kintu da baca KAN i NPK, navodnjavanje je... znamo vec kakvo, zadruge su se visemanje raspale pa je organizacija transporta dobrog dela zitarica i industrijskog bilja pala na "ko se kako snadje" (npr. ispred Vitala ili secerane, ako prolazite kroz Vrbas, to su traktori i traktori, kamioni i kamioni, nesto stigne i sinama ali generalno drumski saobracaj povecava cenu robi, za evropske pojmove je taj trosak ogroman), tako da je generalno drzavi, ili bilo kom drugom otkupljivacu vrlo lako da udje "u supstancu" samom proizvodjacu. Cena kostanja svih nasih berzanskih roba (za suncokret pouzdano znam) je uglavnom veca od roterdamske cene po metricnoj toni.

2. Drzava se trudi da se priblizi evropskim standardima slobodnog trgovanja jer mora i zeli itd, ali joj vrlo sporo uspeva jer -

3. - postoji ocigledan socijalni problem vezan za cenu hleba i uopste uzev zitarica. Iako je odavno napustena politika maksimizacije cena (znaci nema gornje granice u ceni za egzistencijalne proizvode tipa hleb i mleko diktirane od strane drzave, vec se cene formiraju trzisno ili "trzisno" - setimo se pekarske obaveze proizvodnje polubelog hleba po smesnoj ceni), evidentno je da nikome nije svejedno koliko ce hleb da kosta, a sa prosecnom neto platom 200E (nategnuto) cena hleba itekako utice na socijalni mir.

Tako se prakticno "cepa" profit od seljaka i proizvodjaca brasna, jer su pekari mnogo bolje organizovani i ispod neke cifre jednostavno im se ne isplati da mese, a drzava ne sme da dozvoli deficit hleba, pa se stvar "lomi" na najbespomocnijoj kariki, a to su seljaci za sada.

Inace ima mnogo proizvodjaca poljoprivrednih dobara (malina, tresnja, visnja, itd) koji su se edukovali, otvorili firme i ulozili u sopstveni plasman robe na evropsko trziste. Neki cak imaju i svoj brend pa izvoze rinfuz a pakuju preko i skupo prodaju najbolju malinu na svetu. Rame uz rame sa Poljskom i Cileom, Srbija je tu stvarno najjaca. To je nas pravi strateski proizvod.

Da dodam jos i to da su poljoprivredni krediti, ma koliko nepovoljni, poceli, ali seljak nema osnovu da taj kredit digne jer ne zna sta ga ceka iduce godine, prihod mu je u direktnoj korelaciji sa vremenskim uslovima, tako da svi gule koru hleba koju imaju i cekaju da se stvari malo stabilizuju ne bi li mogli bolje da planiraju svoju proizvodnju i onda nesto realno i uloze.

[ mod markom: s/MPK/NPK/ ]

[Ovu poruku je menjao markom dana 07.07.2004. u 10:46 GMT]