Pola sata pošto je na stranici vesti na engleskom na beograd.com-u objavljeno obaveštenje „Beoneta” o mogućem ukidanju satelitskih Internet veza sa Jugoslavijom telefoni su počeli da zvone.
U Americi postoji jedan sloj ljudi koji smatraju da im je životni zadatak da očuvaju slobodu govora i jedan drugi sloj ljudi koji su na sebe prihvatili obavezu da zaštite Internet od bilo kakvih restrikcija vlasti. Često su to isti ljudi, ali ima ih i specijalizovanih za radio, televiziju, novine, Internet. Niko to od njih nije tražio, niko ih za to ne plaća, a ne postoje ni kao jedan koherentni politički pokret.
To su ljudi koji imaju karijeru, porodicu, obaveze, ali koji se, trenutno, na najmanji znak opasnosti pretvaraju u moćnu bujicu koja navire sa svih strana. Nešto kao Doktor Džekil i Mister Hajd.
Prvi „Mister Hajd” javio se iz Čikaga, iz neke advokatske kuće. On u ovakvim situacijama uzima neplaćeno i tuži koga treba, o svom trošku. „Kome treba da j. m.”? odmah je pitao sa žarom u glasu.
Onda je zvala neka žena iz Teksasa koja uspešno organizuje bojkote firmi. Složili smo se da bi teško bilo organizovati bojkot „Loral Oriona” (američki nadprovajder sa kojim neki domaći provajderi imaju satelitski link), pošto oni jedini nude ove usluge, a time bismo Internetu naneli više štete nego što bi bilo koristi.
Popodne su počeli da stižu ozbiljniji pozivi i poruke. Urednik Web sajta privatne obaveštajne agencije „Stratfor” (
www.stratfor.com) tražio je detalje kako bi priču objavio na njihovim stranicama, a istim povodom javio se i vlasnik
www.antiwar.com.
Detalja je, nažalost, bilo malo, a i nisu se slagali. U toku dana uspeli smo da saznamo da je „Loral Orionu” naloženo da primeni odredbe Izvršne uredbe predsednika Klintona kojom se zabranjuju svi poslovni kontakti sa Srbijom. Prema našim izvorima unutar „Loral Oriona”, njihovi advokati bezuspešno su probali da nagovore državu da budu izuzeti od ove uredbe. Prema izvorima u državnoj administraciji, neko iz „Oriona” sam je pokrenuo celu stvar.
Takođe, prema jednoj verziji linija bi se presekla samo ako je ugovor o zakupu veza potpisala firma registrovana u Srbiji, čime bi neki provajderi u Srbiji i svi u Crnoj Gori ostali pošteđeni, dok bi po drugoj verziji svi izgubili vezu.
No, bez obzira na sve to, mašina za odbranu Interneta se zahuktala. Sutradan smo dobili obaveštenje da je moćni EFF („Electronic Frontier Foundation”) počeo da se bavi ovim slučajem. „Orion” je odustao od sečenja veza u roku od 24 časa, kako je prvo bilo najavljeno. Ozbiljni časopisi počeli su da nam se javljaju tražeći više informacija.
Konačno, na redovnoj konferenciji za štampu u Stejt departmentu, Džejms Rubin je bio upitan o mogućem gašenju Interneta Jugoslaviji. Bez obzira da li je Rubin imao unapred pripremljen odgovor, ili je po osećaju izjavio da je politika Amerike da Internet veze drži otvorenim i da se one neće gasiti, to je u tom trenutku postala zvanična američka politika i opasnost je zvanično prošla.
Mislim da je jedino bio razočaran advokat iz Čikaga koji više nije imao koga da tuži.
Branislav ANĐELIĆ
Autor je redovni dopisnik