zvuci zatrasujuce opasno - ali valjda u normalnom svetu to moze da funkcionise -
Ovde bi se sigurno nasao neko ko bi se reklamirao ili slicno (tek sad shvatam gde zivim)

Bas sam sada probao da editujem stranu i uspeo sam. Pre kada sam gledao neka objasnjena mislio sam da je link za editovanje slucajno ostavljen a da je ta mogucnost onemogucena bez dodatne autorizacije.

To sam i ja primetio kada sam hteo da skinem wiki jos onomad, pa sam ostao u cudu - kome to uopste treba i koja je svrha toga?

A vidim da su sve popularnijii...

He, he, he - zaboravili ste ono sto ste sami rekli - da te sajtove moze da uredjuje svako. Ja okacim gore neku svoju tupadzisku reklamu - u sledecih par minuta BILO KO oduva moju reklamu! Uppps... Verovatno ljudi zato i paze sta stavljaju gore? Vrhunsko SAMOUPRAVLJANJE, Made in Kapitalizam! Eto prototipa buduceg drustvenog uredjenja - vladace se preko Wikija, naravno kad svi budu imali PC-e i budu pc-pismeni. Kakav parlament, kakvi izbori. Svi lepo sede kod kuce i kuckaju i odluke se donose konsensuzom.

Svasta :-)

Wikiji pre svega postoje da olakšaju kolaborativno pisanje dokumentacije za neki projekat (bilo da se radi o enciklopediji opšteg tipa ili recimo sajtu neke wireless community mreže). Oni omogućavaju da se počne od relativno jednostavne strukture, koja se onda lako menja i dopunjava. Svaki wiki softver poseduje mogućnost praćenja izvršenih izmena za svaku stranicu, tako da se uvek može izvršiti poređenje između verzija (i obaviti poništavanje izmena, povratkom na neku prethodnu verziju). Wiki softveri imaju manje ili više razvijen korisnički sistem, koji omogućava postojanje različitih nivoa za pristup/izmenu stranica. Administratori, recimo, mogu da "zaključavaju" pojedine stranice i tako spreče bilo kakve izmene, a moguće je podesiti wiki tako da samo ulogovani korisnici mogu da unose izmene itd.

Wiki softveri su, uopšteno govoreći, tek u ranoj fazi razvoja i njihovi autori eksperimentišu sa velikim brojem novih koncepata, tako da će biti zanimljivo pratiti evoluciju wikija.

Ova diskusija me je definitivcno inspirisala i podsetila na projekat Wikipedia, pa sam se malo raspisao :)

Definitivno, važnost Wiki koncepta je neosporna, a u budućnosti ćemo videti na koje će se sve načine ova pojava koristiti na Webu. Cela priča me veoma podseća na priču o Blogu 2001/2002, a pogledajte šta se sada dešava sa istim.

slicna ideja ( autostoperski vodic... ):
http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/

nije mi jasno što se toliko iščuđavate.. verovatno su slične reakcije bile i kada su se ljudi upoznavali sa konceptom foruma:



razlika je samo u tome što wiki otišao "korak dalje", pa je moguće menjati i tuđe poruke (a ne samo dopisivati svoje).

svako spamovanje, floodovanje, zatrpavanje, brisanje, i generalno svako destruktivno ponašanje se rešava skoro isto kao na forumu, samoorganizovanjem.

i ovde svako može da se reklamira, ali to vrlo brzo uoči neki moderator, i ubije ga za par minuta.. a na wikiju je to još lakše, jer je tamo svako efektivno moderator, a takođe postoje i stranice tipa "poslednje izmene" (kao "poslednje poruke/teme") koje olakšavaju praćenje novih izmena (poruka).

na kraju, očigledno je da konstruktivni članovi imaju veću motivaciju da ostanu na sajtu, i da ga češće posećuju, jer njima niko ne briše doprinos. nasuprot tome, kada neki destruktivac vidi da je praktično uzaludno sve što radi na tom sajtu, i da mu brišu skoro sve što napiše, shvati da je nema svrhe, i samostalno ode (i vodnik je odustao od ESa ;).

---

btw, izgleda da je wiki(pedia) definitivno postao hit. eto, pre samo dve nedelje sam majci objašnjavao šta je to wikipedia (na koju je nabasala preko googla), a danas se ovde vi raspitujete..

znači, danas hit, sutra mainstream, prekosutra komercijalizacija, nakosutra shit..

// there goes the neighbourhood..

Na Wikipediji sam nalazio izuzetno kvalitetne sadržaje i ocenjujem sajt kao potencijalnu zamenu za google u potrazi za informacijama. Sve dok mi igrom slučaja pogled nije odlutao na interfejs, pa potom link "edit" koji radi i dalje malo igranja i snimanje izmena koje prolaze i postaju dostupne celom svetu. Wow. Bilo mi je čudno jer takav pristup nije uobičajen i naširoko poznat.

Meni samo nije jasno ko to finansira? Na sajtu uopste nema reklama. Ko placa moderatore, servere, bandwidth...

Već duže vreme postoji wiki na sajtu Našeg pisma (www.nasepismo.net). Pogledajte - ne izgleda loše...

Meni se cela zamisao uopšte ne dopada. Već sam na nekoliko mesta primetio da tekstove dopunjavaju (ili čak pišu) ljudi koji očigledno dovoljno ne poznaju materiju, a posle narod to koristi kao referencu u diskusijama. Primer je recimo njihovo objašnjenje tehnike RAII - na celom članku vrede jedino linkovi ka eksternim izvorima, a sam wiki članak je pun netačnih informacija.

Pa ispravi ga

Da, Tata, ispravi tekst, ne treba ti nalog. Ja sam ispravljao stranicu 'C Programing Language' jer su bile neke netacne informacije. Ispravljao sam jos neke stranice ali ne mogu sada da se setim sta.

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 17.11.2004. u 04:37 GMT+1]}

Ma nije to poenta. Mogu da potrošim pola dana ispravljajući neki članak, ili recimo pišući novi od početka, a onda dođe neki diletant pa ga "ispravi" po svome. Kako da sprečim tako nešto? Ili recimo, krenem ja da "ispravljam" stvari o kojima nemam pojma i uništim neku zaista vrednu informaciju. Drugim rečima, ko mi garantuje da je nešto na wikiju pisano od strane stručnjaka za tu oblast a ne priučenog amatera?

Ali kada veći broj učesnika edituje stranicu (danas stotine, sutra hiljade), to će postati univerzalna istina sve i da po tebi nije tačna. Em će se svi pozivati na to u referencama, verovati bespogovorno, itd.

Znači, stotine neupućenih znaju više od jednog stručnjaka? Ako veruješ u to, kad se razboliš nemoj da ideš kod lekara nego napravi anketu među komšijama kako da se lečiš.

Hoće li neupućeni editovati stranicu? Hoće. Editovaće je i upućeni. Na kraju postoji konvergencija ka urednom pokrivanju teme, iz dovoljnog broja editorskih koraka.

Ovo je veoma važno pitanje koje prevazilazi problem wikija i ima veoma velike posledice na moderno društvo, koje pretenduje na sopstvenu "prosvećenost". Iz nepostojanja dobrog odgovora proističu razne malverzacije i neželjene posledice po društvo, a zbog ljudskog uticaja, takođe i po celu biosferu.

Kako uopšte znaš da treba da ideš kod lekara? Između ostalog i zato što će ti većina komšija upravo to i savetovati (probaj ako mi ne veruješ). A zašto je NEKO lekar, dok recimo, psihotični komšija, čije se mišljenje razlikuje od ostatka komšiluka, to NIJE?

Drugim rečima, kako uopšte dokazujemo da je neko stručnjak?

Opet kroz nekakvu vrstu slaganja većine naučne javnosti, što je opet probran i izdvojen deo opšte javnosti. U to spada i proces školovanja, odnosno ispita, tj. sertifikacije. Na samom vrhu, među "jednakima", taj proces je neposredniji i sa više uvažavanja. Ponekad, ako su to strukture koje filtriraju u svoje članstvo samo svoje uskoistomišljenike (npr. bar neke neimenovane :) nacionalne akademije nauka i umetnosti), taj metod dovodi do uništenja osnovne funkcije prikupljanja relevantne istine, odnosno znanja.

Primenjeno na wikipedije, naravno da postoji opasnost da one postanu zbirka urbanih legendi ako se svako, pa i oni koji nisu kompetentni, smatra pozvanim da ih menja, ali takođe, nadamo se da će svoj doprinos njima dati i stvarni (ma kako uspeli da ih prepoznamo) stručnjaci, koji će pružiti i neke dokaze ili izvore za dokaze. Time se naravno već završene borbe mišljenja oko nekih tema ponovo otpočinju, ali nema razloga da verujemo da će njihovi ishodi biti različiti (osim ako ne bude novih otkrića, što nije loše).

Bolje od toga ne možemo i zato mislim da ako si sasvim siguran da znaš bolje, nema razloga da ne izmeniš taj članak.

Lepo pise na dnu clanka, otvoren poziv nekom ko se oseca kompetentnim da "usvoji" ovu temu, doradi je i brani je od vandala ubuduce. Mozda za 15 godina opsteprihvaceni smisao zivota bude da covek "drzi" sto vise entrija na wikiju...

Evo šta kaže čovek koji je nesumnjivo kompetentniji od svih nas da oceni Wiki - "Robert McHenry is Former Editor in Chief, the Encyclopædia Britannica":

http://www.techcentralstation.com/111504A.html

One of the great advantages of the Wiki system is that incomplete or poorly written first drafts of articles can evolve into polished, presentable masterpieces through the process of collaborative editing.

Nadam se da si slučajno prevideo da navedeni citat nije McHenryjev, već da ga on navodi i potom pobija:

Ja sad ne razumem: tražiš li ti da nađeš članak koji sadrži apsolutnu istinu? Svaki članak u najboljem slučaju može da ima neko asimptotsko ponašanje jer je sam jezik relativan. Primer - isti citat obe suprotstavljene strane vide kao svoj argument.

Ma o čemu pričaš? Secret je jednostavno greškom mislio da je citat McHenry-jev, a u stvari je McHenry citirao (valjda) FAQ sa wikipedije i onda objasnio zašto taj citat ne stoji. Uopšte se ne radi o jezičkoj dvosmislenosti, već samo secret nije primetio znake navoda u tekstu.

Kao što rekoh, nisam razumeo. Onaj citat je sa http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Editing_policy

... o savršenom članku: http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:The_perfect_article

priznajem..gresan sam... ;-) propustih navodnike :-(

prvo nemanja, ja ne znam šta ti očekuješ od opšte enciklopedije, osim da pruži neki blag uvod u neku materiju.

meni opšta enciklopedija može da posluži da pogledam par informacija o bolesti za koju sam prvi put čuo na televiziji, da prostudiram klimu tajlanda ako planiram tamo da idem na odmor, ili da saznam u kom je vremenu hamilton živeo (gde me recimo ne interesuje tačna godina kada je rođen)..

dakle, sve stvari sa kojima nemam veze, a želim da saznam tek ponešto.. ne znam ni jednog "stručnjaka" ko se o stvarima u svojoj "struci" informiše iz neke enciklopedije (pa još i opšte)..

i inače, u kojoj to opštoj enciklopediji bi uopšte i našao pojam RAII? a da mene interesuje, ja bi recimo to tražio u bar "malo" stručnijem wikiju, npr c2 http://c2.com/cgi/wiki?ResourceAcquisitionIsInitialization.


i drugo, gde li nalaziš uvek najneobjektivnije moguće citate.. ;)

naravno, ne dovodim u pitanje njegovu stručnost, ali ovo je ekvivalentno kao kada bi bila gejtsa pitao o OSS.. čovek se time bavi ceo život, i da stvar bude još gora, nalazi se u samom "vrhu" (a kako je salec lepo primetio, i tamo se obično stiže konsenzusom), pa je u tom "spremanju enciklopedija" verovatno našao i sam smisao njegovog života (ne shvatite ovo bukvalno, već da on na to gleda kao svoju "zaostavštinu"), i sada će da dođu tamo neki "amateri" i totalno obezvrede njegov životni rad?!?

pa normalno da će tako da reaguje..

i usput, uhvatio se jednog jedinog članka (vrlo moguće i da je odabrao "najbolji" primer), i vidi se da je do detalja proučio istoriju editovanja tog jednog članka.. možda bi bilo bolje da je za to vreme proučio bar desetak članaka, pa bi možda tada njegov uzorak bio verodostojniji (što on kao enciklopediograf sigurno zna i sam)..

i usput, možda je samo zaboravio da kritikuje nešto na čemu se još radi, i nešto na čemu se radi tek tri godine (uporedite to sa skoro 3 veka britanike). baš me zanima kako je izgledala britanika kada je napunila tri godine (i još bolje, ako je tada još bila u fazi pisanja ;).

a kako ni "istina" nije baš "jedinstvena i trajna", i kako je i britanika "napredovala do savršenstva" tokom svoje istorije, vidite samo ovaj primer (na koji sam nabasao baš pre neki dan): http://en.wikipedia.org/wiki/C...in_the_19th_Century_and_beyond

(inače, dobar deo jedanaestog (najčuvenijeg) izdanja britanike se našao i u wikipediji http://en.wikipedia.org/wiki/1911_Encyclop%E6dia_Britannica)


no, na kraju krajeva, "tržište" će odabrati.. evo ti mali primer da imaš o čemu da razmišljaš: da li bi ti umesto britanike (pretpostavimo da je poseduješ u kući) kupio enciklopediju na kojoj je radilo 10 puta više ljudi, i to 10 puta više vremena (znači cena nekih 100 puta veća), a koja bi ispravila nekih 5% pogrešnih informacija iz britanike (više teško da može ako pretpostavimo da je britanika već prilično verodostojna)..

ne? pa zašto pobogu?? britanika ti je dovoljno dobra?!? dobar odnos cena/kvalitet??? gde li je onda granica...

Očekujem da znam ko je odgovoran (krivično, moralno i materijalno) za istinitost i kvalitet informacija u njoj.



Ne baš. Bilo bi donekle ekvivalentno kao kad bi Bil Gejts otišao u penziju i onda krenuo da komentariše OSS. Uglavnom, čovek jasno postavlja pitanje "Na osnovu čega neki ljudi veruju da će kvalitet informacije u takvoj enciklopediji rasti vremenom i onda se ustaliti na visokom nivou?"

Inače, evo jednog bisera iz tvog "stručnog" wikija: Java vs C++:

http://c2.com/cgi/wiki?JavaVsCpp

Zar to zamešateljstvo liči na enciklopediju?

Vrlo zanimljivo pitanje nekog ko živi u EULA svetu. :)

Usled afiniteta ka šarenim slikama sa puno crta i tačkica, pazario sam pre izvesnog vremena Tajmsov atlas sveta, koji je kako kažu jedan od atlasa sa popriličnom reputacijom. Na prvoj strani oni kažu:



Računam, ako Tajms ne može da prihvati krivičnu, moralnu i materijalnu odgovornost za činjenice iznete u njihovim knjigama, zašto očekuješ da to uradi iko drugi? Pogotovo ako taj neko nema nikakvog uticaja na činjenice koje opisuje.



Ovo pitanje sa kvazi-metafizičkom notom ima vrlo jednostavan i dokaziv odgovor koji je sadržan u radu Kloda Šenona na prenosu i obradi informacije.

Tačnost primljene informacije zavisi od odnosa signal/šum. Ovo važi za bilo koji sistem za komunikaciju, počev od žica koje prenose bitove, preko raznih mašinskih jezika, do komunikacije među ljudima.

Za zadati odnos signal/šum, uvek postoji određena gustina zapisane informacije koja obezbeđuje prenos bez grešaka.

Pri svođenju Vikija na Šenonov model, autori su izvor, viki je zašumljen kanal, a čitalac je prijemnik; krajnji cilj je prenos informacije od autora do čitaoca.

To nužno znači da Viki sam po sebi ne definiše šta je istina; naprotiv, čitaočevo učešće sastoji se u tome da iz informacija sadržanih na viki stranama „izvuče“ ono što je za njega bitno. Šenon kaže (zapravo je dokazao) da je to uvek moguće.

Dakle odgovor na gornje pitanje je dvojak:
1. Uvek je moguće za dati odnos signal/šum ustanoviti gustinu informacije koja će bezuslovno da preživi.
2. Najveća ostvariva gustina informacije zavisi od snage šuma i to je istina bilo za viki, bilo za ijedan drugi medijum za komunikaciju.

f

Filipe, vidi se da ti je Advocacy na ignore listi, inače bi naučio osnovnu stvar o EULA, a to je: "Zakon je uvek iznad ugovora". Drugim rečima, ako recimo Microsoft u svojoj kiliometarskoj EULA napiše da ima pravo da koristi podatke sa tvog hard-diska i prodaje ih trećoj strani a ti prhvatiš takvu EULA, Microsoft i dalje nema pravo da koristi podatke sa tvog hard-diska, osim ako živiš u zemlji gde tako nešto nije zabranjeno. Slično važi i za npr OEM licenciranje: u nekim zemljama (USA) je to validan ugovor, a u drugim (EU) ništavan. Tako da "ograđivanje" koje si pomenuo negde verovatno štiti izdavača, ali negde sigurno ne. Uostalom, u najgorem slučaju, štiti ga od materijalne i krivične odgovornosti a ne i od moralne: ako npr naiđem na netačnu informaciju u "Britanici" mogu da svima predočim da Britanika nije pouzdan izvor informacija. Kad (ne "ako") pronađem netačne informacije na Wikiju, koga da krivim? Mog pokojnog dedu?



Potpuno neodgovarajuće poređenje. Ti impliciraš da je originalni post kvalitetna informacija, a da su moguće intervencije šum, a to ne stoji. Često je originalna informacija besmislena, nepotpuna ili pogrešna, a vera da će vremenom da bude ispravljena i još važnije da ostane ispravljena je upravo to - vera.

Teoriju na stranu, jesi li pogledao onaj link o poređenju Jave i C++a? Prvobitan članak je recimo nepotpun i plitak, ali bar koherentan. Onda je krenula lavina dodataka i prepravki koje su pretvorile članak u besmislenu gomilu suprotstavljenih mišljenja - često ljudi koji poznaju samo jedan od pomenutih jezika, pa su nekompetentni da pišu o razlikama između njih.

Iz nekog razloga te jako brine na koga prebaciti krivicu kada se nešto desi. Da, u slučaju Vikija možeš da, ukoliko je to naročito bitno, okriviš i svog pokojnog dedu; ali takođe nisam siguran da ćeš u slučaju greške u pomenutom Tajmsovom atlasu mnogo bolje da prođeš samo zato što imaš podatak da je Tajms nepouzdan izvor informacija.

Tj. imaš krivca, ali šta imaš od tog što znaš ko je kriv? Ništa.

Potpuno odgovarajuće poređenje, ali može biti da nisam dovoljno dobro objasnio. Ja ne impliciram da je originalna poruka kvalitetna. Sasvim je moguće da i autori „šume“. I autor koji poznaje temu a ne doprinese takođe šumi, jednako kao neko ko ne poznaje temu a piše (ili vandalizuje stranicu ili svejedno).

Kažem samo to da je ono što čitalac vidi na vikiju nužno informacija do izvesne mere zagušena šumom. Od količine tog šuma zavisi da li čitalac iz stranice može da izvuče korisnu informaciju.

Poenta cele priče o informaciji nije u tome da viki kao model treba odbaciti jer samo nesrećni pokojni deda može da bude kriv ako tu nešto zaškripi. Poenta je da se viki može iskoristiti kao izvor informacija pod uslovom da znamo kako šum utiče na izloženi sadržaj.
Teorija je jedino što nam daje osnovu da o bilo čemu pričamo. U suprotnom je sve rekla-kazala (advocacy). Dakle žao mi je, teoriju neću na stranu. :)

Nikakav problem nije udaviti poruku u šum, ako se taj šum veštački podigne. Ali nešto informacije svakako preživi. U tvom slučaju preživela je informacija da je (parafraziram) poruka bila nepotpuna i plitka ali koherentna, a zatim se pretvorila u suprotstavljena mišljenja.

Viki nije mesto odakle neko može da se kontinualno „hrani“ proverenim i tačnim informacijama; ali jeste mesto gde se mogu pokupiti potencijalno bitne stvari i zatim promisliti tako da se na kraju restaurira izvorna poruka.

Šta možemo da uradimo kako bismo procenili šum? Isto ono što se radi u sličnim slučajevima u drugim (inženjerskim) oblastima:

- možemo da modelujemo
- možemo da napravimo eksperiment
- možemo da uporedimo model i eksperiment.
- možemo da ustanovimo kako na najbolji način da iskoristimo ono što nam se nudi. Kao i svuda u npr. inženjerstvu, nije poenta napraviti korisan uređaj koji radi u 100% slučajeva, već kako napraviti uređaj koji radi u 95% slučajeva a i dalje je koristan.

f

Kako ništa? Znam da ubuduće neću smatrati taj izvor informacijama pouzdanim i otići ću negde drugde.



A kako da znam? Recimo pogledam neki pojam iz medicine (o kojoj ne znam praktično ništa). Kako da ja tu isfiltriram šta je kvalitetna informacija a šta šum? Sa druge strane ako odem na Britaniku ja sam siguran da je objašnjenje za taj pojam pisao stručnjak.



U pomenutom slučaju šum nije veštački podignut, već je upravo priroda stvari da se sistem spontano kreće ka haotičnijem stanju (2-gi zakon termodinamike, da se i ja malo frljam teorijom). Inače, ti i ja u ovom slučaju znamo da isfiltriramo informaciju od šuma jer poznajemo materiju; nama taj članak i ne treba. Poenta je što takvi članci ne donose ništa onima kojima su valjda i namenjeni.



Znači, kad pogledam informaciju u enciklopediji, ja treba da je proverim tako što ću da modelujem i pravim eksperimente? Auuuu. Mogu samo da zaključim da imamo vrlo različita očekivanja od enciklopedija.

Da, ali se i na tom drugom mestu priča ponavlja: opet rizikuješ da naletiš na grešku i da moraš da okriviš dedu.
Sve i da je pisao Luj Paster lično, opet si i ti, kao prijemnik, umešan u razumevanje toga što je pročitano. Ako ne razumeš kod (jezik, način zapisa, itd.), svejedno je što je pisao stručnjak.
Spontano (prepušten sam sebi) se kreće ka haotičnijem stanju: na televiziji vidiš samo „sneg“ kada nema signala.

Ali ovde ne govorimo o spontanom već „usmerenom“ kretanju: na televiziji se vidi slika kada ima signala. Ako je usmerenje ispravno izabrano (snaga signala dovoljno jača od snage šuma), možemo da prenesemo informaciju (gledamo drugi dnevnik ili pink tv ili slično).
Nije tačno da ne donose ništa. U najmanju ruku omogućavaju da se pokupe ključne reči za (može biti) dalju pretragu.

Koliko vredi samo saznavanje ključnih reči (bez ikakvog sadržaja) možeš da ustanoviš recimo na sajtu http://www.google.com.
Ti u svakom slučaju bar na neki način moraš da promisliš ono što si pročitao. U suprotnom ti pročitana stvar malo koristi.

Na primer u Britanici (koju smo uzeli kao primer „pouzdanog izvora informacija“) pročitaš stručnjački članak o bolesti sa nekakvim komplikovanim imenom (recimo varicella telephonica, izmišljam:). Pošto sam (verovatno) nisi stručnjak za medicinu, verovatno ne bi razumeo precizan opis bolesti. Mogao bi, eventualno, da ga naučiš napamet, ali koliko bi ti to koristilo? Ono što možeš da pokupiš odatle jeste verovatno nešto poput: „traje sedam dana“, „leči se antibioticima“ i slično što je u opsegu znanja nekoga ko se medicinom bavi na nivou potencijalnog pacijenta.

Nisam govorio o očekivanjima od enciklopedija; pokušavam da kažem da bez obzira koji je izvor informacija u pitanju, ti moraš nekako da promisliš to što si pročitao da bi ti zaista bilo korisno. Jedino je obim posla za različite izvore različit.

Da su informacije u Wiki(pediji) nužno beskorisne, onda bismo lepo mogli da odustanemo od celog tog zamečateljstva, pogasimo svetla i idemo da radimo nešto drugo. To se međutim očigledno ne dešava. Puno ljudi ima (naravno subjektivni) osećaj da je Wikipedija korisna stvar.

Jedna poenta priče je da Wiki(pedija) može da bude korisna ako znaš kako da iskoristiš informacije koje nudi. Druga je da i ta Britanika podleže istim mehanizmima za prenos informacije kao Wiki(pedija) iako su parametri (tj. nivo šuma, potrebno predznanje i sl.) verovatno različiti. Informacije se izvlače na suštinski isti način iz oba izvora, jedino je količina onog što dobiješ različita.


f

WikiNews
http://demo.wikinews.org/wiki/Main_Page

Predstavljen je projekat Wikinews. Lokacija Wikinews bi trebala da u sferi news portala bude ono što je postojeći sistem Wiki u domenu enciklopedija.

http://en.wikinews.org/wiki/Main_Page

Slashdot:


Hm, izgleda da Wikipedia ima problema :(
Deluje je kao ozbiljan projekat koji je bio na dobrom putu, šteta bi bilo da se rascepka na manje delove.

Kraci intervju sa Jimmy Walesom

[img][att_url][/img]

http://www.klik.hr/naslovnica/scitech/200501070002003.html

Wiki postoji i na Srpskom jeziku i to na adresi http://sr.wikipedia.org . Ko god da izmeni neki tekst bilo to reklama ili neki drugi tip vandalizma kako nazivamo na nasoj wiki, uvek je veci broj onih koji prate takve vandale i vracaju na prethodnu verziju pre izmena. Moze i clanak da se zakljuca ukoliko neko uporno pravi vandalizam ili cak da se tom korisniku vremenski zabrani pristup.

>
Da da vidim to inace jer milos dobio status admina ? ili vec koji je taj
gornji status za Najvisu user kontrolu na lokalizovanom Wiki sajtu
Btw pitam ovo posto nisam bio na nasoj wiki ( na en sam stalno -uvek
nesto zatreba a i tastatura mi je english pa mi lakse da kucam tamo neke
pogotovo muzicke recenzije ... - toga nema kod nas :( a kada ce vec
jednom da ozizvi Sr.wiki same opere i knjizice :)) mislim ne shvatite me
pogresno meni se to prilicno svidja pogotovo stvar sa prevodjenjem opera
(nije uobicajeno sto dodaje onaj takozvani "cool" trip) i sto je mnogo
vaznije to je jedno od kulturnih blaga o kojima i ljudi u srbiji malo
znaju (srbija i opera -ironija buahaha (al smo zato prvaci u komediji i
drami ))

Sorry za lose formatiranje teksta pisem na brzinu i prilicno pospan pa ...

Nedvosmisleno pod uticajem uspeha enciklopedije otvorenog sadržaja Wikipedia, autori Microsoftove enciklopedije Encarta počeli su da ohrabruju korisnike da šalju svoje priemdbe i zapažanja s ciljem da se unapredi kvalitet sadržaja u njoj. Za razliku od Wikipedie, u kojoj se primedbe i ispravke čitalaca prikazuju čim budu primljene, Encarta ima urednike koji ocenjuju i proveravaju pristigle informacije pre nego što ih uvrste u Encartinu bazu podataka. Pošto je autorskom timu Encarte izuzetno teško da prati i održava nekoliko hiljada članaka, ovo je dobar, jeftin način da se poboljša kvalitet objavljenih informacija.

http://encarta.msn.com/encnet/support/encartafeedback.aspx

Ne razumem jednu stvar.. Sta ako se preko opcije EDIT obrise cela strana ili napise nesto sto nema veze s' vezom..?! Da li se takav 'ispad' automatski resava ili...

Ne resava se automatski ali vrlo brzo ce neko da poseti tu stranicu i da vrati sve na staro sa par klikova misem.

To je onda sizifov posao. Lepa je to stvar, ali za normalne ljude. Nama sa ovih prostora to treba zabraniti... premda nisam naisao na neke slucajeve zloupotreba... hm, cudno mozda idiJotima nije zanimljivo kada je sve tako "na izvolte"..

Bolje pitanje za ovu temu - da li ste VI nekada editovali nesto (naravno u pozitivnom kontextu editovali, dodavali, pisali...)?

Itekako je bilo...

http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/4502846.stm

Naravno da postoje mehanizmi zaštite. Prvo - stranice imaju svoje urednike koji se obaveštavaju o izmenama (recimo mailom). Same izmene se prate uporedo (changes tracker - upoređuje 2 teksta i ističe razlike). Prati se IP adresa svih korisnika sistema, tako da ko poželi da krene u štetu ubrzo dospeva na ban listu.

Wiki je super ideja koja izgleda da funkcionise sama za sebe. Licno mislim da informacije sa takvih sajtova treba uzimati sa debelom rezervom. Koliko puta mi se desilo da napravim neki uredjaj po semama sa interneta da bi se ispostavilo da postoji greska. Namerna ili slucajna... nije ni vazno. Ponekad je kasno da se ispravi. Wiki je po meni odlican sistem za masovno zbunjivanje. Sigurno ste gledali Mith Busters na Discovery-u. Za neke od predstavljenih mitova sam i sam bio ubedjen da su naucno opravdani, a ispostavilo se da nisu. Ljudi cesto misle da znaju vise nego sto stvarno znaju, cesto strastveno brane zablude na koje su se i sami upecali.

Poslednji u nizu slučajeva tiče se demokrate iz Masačusetsa Marty Meehan(http://en.wikipedia.org/w/inde...ff=19100228&oldid=17926016), čiji su pomoćnici iz enciklopedije Wikipedia izbrisali podatke o njegovim prekršenim obećanjima da će se povući sa položaja posle osam godina i o rekordnom računu od 4,8 miliona dolara koji je ispostavio za svoju predizbornu kampanju. Naknadnim proverama (http://en.wikinews.org/wiki/Co...prompt_Wikipedia_investigation) utvrđene su promene na više od 1.000 odrednica i to sa IP adresa američkog Senata i Predstavničkog doma, pri čemu su, po urednicima Wikipedia , neke promene unete sa dobrim namerama, što se za druge ne može reći.

List Lowell Sun (http://www.lowellsun.com/ci_3444567) je preneo da je korisnicima IP adresa Predstavničkog doma tokom novembra i decembra bilo onemogućeno da menjaju odrednice enciklopedije zbog zloupotrebe koja je na Wikipedii okarakterisana kao "svestan pokušaj kompromitovanja integriteta enciklopedije".

U javnosti se stalno smenjuju pitanja pouzdanosti "Vikipedije" i hvale na njen račun(http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=5182883). Naime, krajem prošle godine poznati novinar i jedan od osnivača USA Today Džon Sajgentaler je u rubrici "Lični stav" tog lista opovrgao navode Wikipedia prema kojima je on bio jedan od osumnjičenih za ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija i njegovog brata senatora Roberta Kenedija. Ispostavilo se da je pogrešne podatke uneo izvesni Brajan Čejs, zaposlen u maloj kompaniji za isporuku pošte u Nešvilu, želeći da se "našali" i ne znajući da se ova Internet enciklopedija koristi kao ozbiljan izvor informacija. Incident nije završio na sudu, ali je zato pokrenuo mnoštvo pitanja o pouzdanosti ovakvih izvora informacija koje autori uređuju anonimno.

S druge strane, rezultati istraživanja koje je krajem prošle godine sproveo ugledni naučni časopis Nature (http://www.nature.com/nature/journal/v438/n7070/full/438900a.html) svedoče da su ovakvi incidenti ne pravilo, već izuzetak i da Wikipedia , uprkos optužbama koje pobornici "starih dobrih" enciklopedija upućuju na račun ovog dela kojem svako može da doprinese, ne kuburi sa tačnošću. Nature je prvi uporedio naučne članke Wikipedia i Britannica i u njima našao brojne greške. Ispostavilo se, međutim, da je Wikipedia gotovo jednako pouzdana kao Britannica - prosečni naučni članak Wikipedia sadrži četiri netačnosti ili omaške a članak Britannica - tri.

Džimi Vejlz, čovek koji je 2001. osnovao Wikipedia, imao je veoma jasnu i jednostavnu ideju - enciklopedija treba da bude besplatna za sve Internet korisnike i svi treba da imaju mogućnost da menjaju njen sadržaj. Wikipedia je dobila naziv po Internet aplikaciji "viki" (wiki) koja omogućava korisnicima da dodaju sadržaj ili menjaju ono što je već napisano. Termin potiče od havajskog izraza "viki viki" što znači "brzo". Vejlz je prilikom osmišljavanja projekta bio inspirisan pojavom kompjuterskih programa otvorenog koda, poput Linux’a, a "viki" aplikacije su postojale i pre no što je on započeo svoj rad na enciklopediji.On je, međutim, prvi došao na ideju da se "viki" može koristiti kako bi se svetsko znanje slilo u obimno referentno delo.

Wikipedia se u skladu sa značenjem reči "wiki" zaista brzo razvija. Trenutno je najobimnija engleska verzija, sa više od 945.000 članaka. U oktobru prošle godine engleska verzija je svakog dana bila bogatija za 1.500 novih odrednica. Nemačka verzija ima više od 348.000 članaka, francuska više od 231.000, poljska više 207.000, japanska više od 177.000. Italijanska varijanta sadrži više od 134.000 odrednica, Švedska više od 132.000, holandska više od 126.000, portugalska više od 111.000 a španska više od 90.000.

Srpski, kao i ruski, ukrajinski, češki, mađarski, rumunski, turski i neki drugi jezici spada u kategoriju sa više od 10.000 članaka - trenutno ih sadrži 28.289 Wikipedia, prema istraživanju "Alexa“ spada u 100 najposećenijih sajtova i krajem januara se nalazila čak na 19. mestu.Vejlz je 2003. godine osnovao fondaciju Wikimedia koja se, osim o Wikipedia, stara i o drugim "viki" projektima na mreži, a to su višejezični rečnik Wiktionary, kolekcija besplatnih knjiga Wikibooks, zbirka čuvenih citata Wikiquote, besplatan izvor vesti Wikinews, skup tekstova Wikisource, sajt koji nudi slike i audio materijal Wikimedia Commons, i "viki" za najmlađe - Wikijunior. Prva međunarodna konferencija Wikimedia održana je u avgustu prošle godine u Frankfurtu.

(ag) + http://www.lowellsun.com/ci_3444567

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 02.02.2006. u 17:01 GMT+1]}

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=440799

P.S.
http://www.internodium.org/node/2501

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 05.02.2006. u 18:40 GMT+1]}

Wikipedija je skroz nepouzdana jer tamo vlada neka vrsta anarhije.
To je idealno mesto za okupljanje onih wannabe moderatora što stalno mole administratore nekog foruma da im daju status moderatora. Pošto su na Wikipediji bukvalno svi moderatori (pa čak i oni neregistrovani korisnici), onda se ti wannabe moderatori skupljaju tamo ko da je neki miting. Neki namerno menjaju tekst, ubacuju pogrešne informacije, čisto iz zabave... i onda ti moraš malo duže da boraviš na Wikipediji dok shvatiš ko se tamo zeza, a ko ozbiljno piše, pa da onda gledaš po istoriji tog članka dok ne nađeš verziju koju je pisao neki korisnik koji se čini pouzdanim izvorom informacija.
Meni se par puta desilo da popravim neki tekst (da umesto pogrešnih informacija napišem tačne informacije o tome), a neko ga posle par minuta vrati na prethodno stanje... ja opet popravim tekst, a oni opet vrate stare greške... Tako popravim nekoliko članaka i onda me predlože za ban jer navodno upropaštavam kvalitetne tekstove.

Administratori se tamo ponašaju kao da je to njihov lični sajt i maltretiraju korisnike ako se ne slažu s njihovim mišljenjima. Evo, naprimer, na neku stranicu stave baner da je članak uvredljivog sadržaja, a članak nije uvredljiv (za normalne ljude), a na neke članke uporno odbijaju da stave baner da su uvredljivi (ili da izbrišu taj članak) iako većina korisnika to zahteva (i, naravno, korisnici koji to zahtevaju iznesu dobra obrazloženja za to). Onda administratori prave one korisničke kutijice s porukama mržnje (naprimer: Ja mrzim togi i tog, ovaj je ono, onaj je ono...)

Mnoogooo je bolje tražiti informacije preko Google-a jer su informacije nađene na taj način mnogo pouzdanije.

Zato ja već par meseci ne posećujem Wikipediju.

Do sada nisam imao takvih problema sa Wikipedi(j)om. Možeš li da navedeš par primera takvog ponašanja administratora?

Za svaku stranicu postoji diskusija. Kulturno je da se izmene prvo tamo predlože, iskritikuju i nakon toga usvoje ili odbace.

Cesto su obicne enciklopedije nepouzdanije jer sam i tamo nalazio greske koje nije imao ko da ispravi...



Nikada mi nije trebalo vise od 10-15 sekundi da vidim da li se neko zeza ili tekst zaista ima osnovu. Jednostavno treba da naucis kako da citas bitne tekstove. Slicno kao i tektovima u naucnim zurnalim, trebalo bi da imas reference koje potvrdjuju taj podatak. Ako nema referenci onda mozes da posumnjas pa da trazis dalje na internetu. Ne znam zasto bi neki drugi sajt na internetu bio pouzdaniji od wikipedije? Mislim na sajtove koji nisu zvanicni sajtovi univerziteta ili naucnih institucija i zurnala...



Kao sto je noviKorisnik rekao, za svaku stranicu postoji diskusija i kulturno je da se izmene prvo tamo predlože, iskritikuju i nakon toga usvoje ili odbace. Ja sam isto ispravljao neke stvari sa detaljnim opisom sta je ispravljeno i sa referencama koje potvrdjuju moje tacne podatke. Posle su ti podaci prebaceni i u wikibooks. Niko nije posle toga vracao na staro. Da li si ti stavio neke reference? Ako nisi, kako mogu drugi da ti poveruju da su bas tvoji podaci tacni a da tudji nisu? Uglavnom se desava da neko "ispravi" stvari na pogresan nacin pa cesto drugi vide gresku pa vrate na staro i mozda je i u tvom primeru to bio slucaj.



Da li mozes da navedes takve primere sa sve statistikama koliko ljudi smatra nesto uvredljivim a koliko ne? Ja ipak mislim da si ti pogresio i da to sto je tebi subjektivno neuvredljivo za mnoge ljude ipak uvredljivo. Neverujem da je neko tek tako iz cistog hira stavio da je neki clanak uvredljiv.



Mislim da ovo nije tacno. Cesto mi prvi link na google-u bude bas wikipedija pa ako kazes da je google pouzdaniji to onda znaci i da je u tom slucaju wikipedija pouzdana. Takodje nema sanse da su drugi privatni sajtovi pouzdaniji od wikipedije jer tamo jedna osoba moze da nalupa sta hoce a ti nece imati history i discussion da vidis da se masa njih ne slaze sa tim. Ovako na wikipediji uvek imas discussion gde ljudi koji se ne slazu ostave reference ka drugim sajtovima i sa ojasnjenjem zasto se ne slazu. Na ostalim sajtovima toga nema.



Meni nije jasno kako mozes da verujes ostalim sajtovima koje nadjes preko google-a kada tamo isto neko moze da stavlja lazne podatke na isti nacin sto postoje osobe koje na wikipediji ostavljaju lazne podatke. Jedina razlika je sto nema nikog da prigovori tim laznim podacima...

Na wikipediji se desavaju zloupotrebe ali se one otkrivaju!!! To je najvaznije!

Npr.

Znas kada bi se to otkrilo na nekom drugom sajtu gde nemas istoriju IP adresa i istoriju promena? Mnogo kasnije.

A posto normalno ljudi ipak vise cene stavove naucnih zurnala poput "Nature" evo izvoda iz jednog clanka odatle:



Sada mozes da ne verujes ni naucnim casopisima ali se onda postavlja pitanje kome mozes da verujes?!? Ako ipak verujes naucnim casopisima, narocito jako pouzdanim i poznatim casopisima kao sto je "Nature", mozes da vidis da Britannica nije nesto pouzdanija od wikipedije.



Nemanja, mislim da se zaista previse plasis. Ako ti napises dobar tekst sa referencama kao dokaz, veruj mi da ce taj tekst tesko biti upropscen. Cak iako ga neko upropasti, veoma brzo (manje od dan-dva) ce da se nadje neko ko ce sa dva klika misem da vrati stvari na staro. Nemoj da se plasis, recimo probaj da ispravis stranicu RAII o kojoj si pricao. Ako si napisao dobar tekst a narocito ako si dao i lep opis u mestu za opis izmene onda ne verujem da ce neko da upropasti to sto si pisao.



Ali niko ti ne garantuje ni da je recimo Briranica ispravna, cak i u uvodu kazu da nisu odgovorni za netacne informacije. Recimo ti se plasis da neko ko nema pojma o nekoj oblasti moze da unisti vrednu informaciju. Cinjenica je da te stranice ipak posecuju ljudi koji se zanimaju za tu oblast pa ce oni da vide da se neko "nalupao" pa ce sa par klikova misem da vrate sve na neku drugu izmenu ili da sami napisu dodatne informacije. Recimo mene zanimaju neke stvari iz elektronike i sigurno cu ja da vise posecujem takve stranice nego neki istoricar (vazi i obrnuti slucaj) pa ce se desiti da ako neki istoricar koji nema pojma o elektrinici napise neke nebuloze vrlo brzo ce se naci neki elektronicar da ispravi stvari jer mnogo vise elektronicara posecuje tu stranicu nego ostalih. Ti se recimo plasis da ce stotine neupucemnih biti jaci od par strucnjaka ali ti neupuceni moraju da se raspodele na sve zive i mrtve oblasti dok ce teoretski fizicari ipak vise posecivati strane posecene fizici pa nije tacno da ima vise neupucenih koji ce da upropaste neku stranicu nego strucnjaka. Strucnjaci se skoncentrisu samo na odredjene stranice dok neupuceni se "zanimaju" za sve. Ne verujem da ce moj otac da posecuje stranice o C++ i RAII dok smo ti i ja ipak to posecivali. Recimo stranice u vezi sa igrom Go je najvise menjao Charles Matthews koji se inace profesionalno bavi tom igrom i koji je autor nekoliko knjiga i clanaka u vezi sa tom igrom. Takodje jos 13 profesionalaca je menjalo te stranice. Pored toga te stranice vise posecuju ljudi koji se zanimaju za tu igru nego drugi ljudi koji nemaju pojma o tome pa cak iako neko nesto pogresno unese vrlo brzo ce da se nadju ljudi koji se bave time i to ispraviti. Inace Charles se bavi i matematikom i teorijom funkcionalnog progrmiranja i onda cesto posecuje i menja i te stranice. Pored toga mnoge stranice na wikipediji uredjuju akademici i ostali strucnjaci iz te oblasti koju stranicu uredjuju. Inace najbolja stranica o igri Go je http://senseis.xmp.net/?Go a ta stranica koristi wiki koncept.

Postoje oblasti iz medicine za koje ja nisam nikada cuo i sigurno je da ce takve stranice cesce da posecuju i menjaju oni koji se bave medicinom nego ljudi poput mene. Ako se ne slazes, onda me zanima kako na lak nacin nalazis vise pouzdane informacije?

Kao sto zombie rece, nemojte ocekivati da vam bilo koja opsta enciklopedija pruzi detaljne informacije o nekoj stvari. Npr. ne verujem da ces u drugim opstim enciklopedijama naci nesto mnogo pouzdano o pojmu RAII. Takodje ogrmna kolicina teksta iz jedanaestog izdanja Britanike se nalazi i u wikipediji pa ako je to tacno u Britanici onda je tacno i u wikpediji. Ako nije tacno onda moze da se desi da neko ispravi stvari a to se dosta cesto desava.

Sto se mene tice wikipedia rules!

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 23.02.2006. u 00:10 GMT+1]}

Šta će mi reference? Takve stvari znaju i deca u prvom razredu, tako da reference nisu potrebne. Kad neko napiše (naprimer) da Beograd ili neki dugi grad ima 10 puta manje stanovnika nego što zapravo ima, onda ta cifra mora da se prepravi... ili kad neko napiše da (neprimer) neki tamo grad nije glavni grad neke tamo zemlje... Ovo su samo primeri... mislim na informacije koje znaju i mala deca.

Da li mozes da das konkretne primere da vidimo o cemu se radi? Daj bas te primere sto si ti ispravljao da bismo videli history. Nekako mi je sumnjivo da ne stoji tacan glavni grad i da ne daju da se to ispravi. U svakom slucaju i kada imas gresku ne znam kako mozes da tvrdis da drugi sajtovi sigurno imaju manje gresaka? I sta cemo sa slucajem kada nam google vrati kao rezultat bas stranicu sa wikipedije? Da li to znaci da ni google-u ne mozes da verujes?

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 22.02.2006. u 11:56 GMT+1]}

http://www.danas.co.yu/20051221/commedia3.html#1

http://arhiva.glas-javnosti.co...6/01/08/srpski/K06010701.shtml

"Vikipediju" na srpskom pišu i srednjoškolci i akademici

Internet enciklopediju "Vikipedija" (Wikipedia) na srpskom, kao i na drugim jezicima, slobodno pišu i dopisuju njeni korisnici, od srednjoškolaca, studenata i profesora do akademika. "Svaka osoba ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju" moto je te enciklopedije, rekao je potpredsednik "Vikimedije" za SCG Dragan Satarić. "U 'Vikipediji' ćete naći studenta matematike koji piše o starom Egiptu, pravnika koji piše o veštačkim jezicima, filologa koji piše o podantarktičkim ostrvima, i svi su jednaki", izjavio je on. Naziv "Vikipedija" potiče od reči "viki viki" što na havajskom jeziku znači "brzo" i ukazuje na "viki" koncept, koji je izumeo američki programer Vord Kaningem (Ward Cunningham) 1995. godine, a korisnik može sadržaj svake stranice vrlo brzo da menja ili dodaje podatke na već postojeći sadržaj teksta.

"Srpski 'vikipedijanci' su veoma aktivni i svakodnevno menjaju, ne samo oni koji yyive ovde, nego i oni koji su u svetu, kao i susedi iz regiona", rekao je potpredsednik "Vikimedije" SCG Filip Maljković. Srpska "Vikipedija" nalazi se na serverima u Floridi, na kojima je smešteno više od 28.500 članaka, koji su putem interneta svima pristupačni. Članci u arhivi mogu da se menjaju putem sajta www.sr.wikipedia.org kroz jednostavno unošenje izmena i snimanja. Pritom korisnik može, ali i ne mora, da se potpisuje. To ne sprečava da se svaka zloupotreba, ili, kako je "vikipedijanci" nazivaju, vandalizam, kazni. Svi tekstovi u toj enciklopediji imaju "istoriju nastanka", preko čega se prate izmene i svaki korisnik "vandalizam" može lako da ispravi vraćanjem teksta u stanje pre izvršene promene, objasnio je Maljković. Dužina članka nije određena, pa je tako tekst o Istočnom frontu skoro kompletiran i sada je "dugačak skoro kao knjiga", rekao je Satarić. On je objasnio da se "Vikipedija" na srpskom piše se od septembra 2003. godine.

Maljković navodi da, bez obzira na to ko piše tekst, korisnici ipak treba da veruju podacima. "Uostalom, aktivizam i učešće je suština 'Vikipedije' i svako ko misli da članak nije najbolje napisan, može da ga ispravlja", naglasio je on. Postoje sporenja oko sadržaja pojedinih tekstova, naročito iz istorije, ali u "Vikipediji" postoji mehanizam "neutralne tačke gledišta", prema kojem se uvažavaju i dopuštaju sva mišljenja, ali moraju da se naznače izvori koji zastupaju takvo mišljenje, rekao je Satarić. "Svaki tekst mora da bude pre svega nepristrasan i da iznosi činjenice, a ako to nije onda se posebno označava i upozorava čitaoca da je tekst sumnjive neutralnosti", dodao je on. "Vikipedijanci" s posebnim zadovoljstvom ističu veliku bazu biografija značajnih ličnosti, naučnika i nobelovaca iz Srbije i sveta na srpskom jeziku, čiji broj svakodnevno raste. "Vikipedija" je počela da se piše na engleskom jeziku 15. januara 2001, a sada ima više od tri miliona članaka, od toga više od 912.000 na engleskom i 900.000 registrovanih saradnika, a može da se čita na 212 jezika.

Celokupan sadržaj "Vikipedije" licenciran je pod uslovima GNU licence za slobodnu dokumentaciju (GFDL), što znači da se članci mogu slobodno preuzimati i objavljivati, uz uslov navođenja izvora i objavljivanja elektronske verzije u slučaju izmena van "Vikipedije". Prvi pokušaj pravljenja slobodne enciklopedije, pod nazivom "Nupedija" (Nupedia), projekat Džimba Velsa (Jimbo Wales) i Larija Sengere (Larry Sanger) nije dao tako dobre rezultate. Čclanke su mogli da pišu samo doktori nauka, pa su u tri godine stigla samo 24 članka. Zbog toga je početkom 2001. godine Vels napravio "Vikipediju" na engleskom jeziku, a 2003. "Nupedija" zvanično prestaje da postoji i njen sadržaj se pripaja "Vikipediji".

"Vikipedija" na srpskom jeziku počela je da se piše septembra 2003 na ćirilici. Kako tvrdi Maljković, u pripremi je i sofver koji će omogućiti pristup člancima i na latinici, kao i ekavici i ijekavici. O udružavanju srpske "Vikipedije" brine se zadužbina "Vikimedija SCG" (Wikimedia SCG), osnovana 3. decembra prošle godine, kao peti lokalni ogranak "Vikimedijine" zadužbine - posle nemačke, francuske, italijanske i poljske. Pored koordinacije "Vikipedije" - kao najvećeg projekta te nevladine organizacije, "Vikimedija SCG" nadgleda i još neke projekte u SCG. Srodni projekti, koji su takođe zasnovani na "viki" principu, su "Vikirečnik" (Wiktionary), "Vikiknjige" (Wikibooks), "Vikicitati" (Wikiquote), "Vikizvornik" (Wikisource), "Vikivrste" (Wikispecies), "Vikivesti" (Wikinews) i "Vikimedijina ostava" (Wikimedia Commons).

(tanjug)

Predstavnici fondacije Wikipedia, osnivača istoimene mrežne enciklopedije, saopštili su da engleska verzija enciklopedije sadrži milion članaka.

Wikipedia (www.wikipedia.org) se sastoji od članaka čiji autori su, ustvari, korisnici enciklopedije. Osim što može priložiti svoj tekst, svaki posetilac mrežne enciklopedije može menjati sadržaj ili čak brisati odrednice iz enciklopedije, bez obzira da li je osoba koja to radi poznavalac oblasti na koju se odrednica odnosi. Trenutno postoje verzije Wikipedije na 125 jezika, a ukupan broj članaka dostigao je 3,3 miliona.

Milioniti članak u engleskoj verziji enciklopedije delo je Škota Juana Makdonalda, autora koji često objavljuje svoje članke i pod pseudonimom Nach0king. U članku se govori o železničkoj stanici Džordanhil u Škotskoj.

Prema navodima iz saopštenja fondacije Wikipedia, engleska verzija enciklopedije svakog dana se uvećava za oko 1.700 članaka.

(G.B.)

p.s
Nature mag cooked Wikipedia study
http://www.theregister.co.uk/2...annica_wikipedia_nature_study/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 28.03.2006. u 19:03 GMT+1]}

Enciklopedija Britanika, jedno od najstarijih referentnih dela na svetu, primorana je da svoj ugled brani - novinskim oglasima. Korak je preduzet nakon što se pojavila "relevantna tvrdnja" da 238 godina stara publikacija više nije pouzdanija od svog modernog interent-rivala, Vikipedije. Oglasi su objavljeni istovremeno u Njujork Tajmsu i londonskom Tajmsu.

'Gotovo da nema razlike'

Krajem prošle godine, naučni časopis Nature objavio je specijalni izveštaj u kojem je uporedio odgovore na naučne upite na internet verzijama Enciklopedije Britanike i njenog novijeg konkurenta, Vikipedije.

Zaključeno je da "gotovo da nema razlike" između odgovora koji su vrhunski stručnjiaci prikupljali više od dva veka, i onih sačinjenih na osnovu doprinosa "običnih" saradnika Vikipedije u poslednjih pet godina.

Enciklopedija Britanika je zaprepašćena ovim tvrdnjama i u oglasima objavljenim 27. marta tačku po tačku demantuje nalaze časopisa Nature, navodeći da je izveštaj bezvredan i da vrvi od grešaka.

Britanika traži da članak bude povučen, ali malo je verovatno da će do toga doći. Uredništvo časopisa Nature kaže je u izradi studije učestvovalo pedeset nezavisnih stručnjaka, i da nema nameru da povuče tekst.

Reputacija kao ključni faktor

Reputacija je ključna za postojanje svakog referentnog dela, posebno za ime poput Enciklopedije Britanike, koja je praktično deo svakog doma u Velikoj Britaniji i širom sveta.

Pre deset godina, Enciklopedija Britanika prestala je sa prodajom svojih čuvenih tomova "od vrata do vrata", i sada dve trećine njenih prihoda dolazi od pretplatnika na njeno internet-izdanje i od sporednih projekata.

Međutim, ugled Britanike ipak ne može biti uništen tako lako, a tome u prilog govori i reakcija menadžera Vikipedije. Oni ne kriju zadovoljstvo napisima u časopisu Nature, ali priznaju i da Vikipedija ipak ne nudi kvalitet ravan onom koji imaju tekstovi Enciklopedije Britanike.

BBC

Wiki alternative - tekst, linkovi na adresi-> http://technology.guardian.co.uk/weekly/story/0,,1752257,00.html

Evo, prošlo je godinu i po dana od poruke Dragog Tate koju sam citirao. Pošto se ne razumem konkretno u oblast o kojoj govori navedeni članak na Vikipediji, bilo bi lepo da Dragi Tata pročita sadašnju verziju članka i da nam da svoje mišljenje o današnjem kvalitetu članka. Da vidimo da li je i koliko je Vikipedija uznapredovala za ovo vreme, ili je možda nazadovala.

Dakle, aktuelni RAII članak.

Verzija RAII članka, 10. Novembar 2004-te, o kojoj je Dragi Tata govorio.

Od verzije o kojoj je DT govorio, pa do današnje, bilo je preko 50 izmena. Sve izmene se mogu videti na ovoj stranici.

http://www.grupthink.com/poll/364

WIKIPEDIA VIŠE VOLI KVALITET OD KVANTITETA: Osnivač besplatne internet enciklopedije Wikipedia, Džimi Vejls (40), je zatražio od svih koji daju svoj doprinos člancima da obrate više pažnje na kvalitet umesto na kvantitet. Samo na engleskom jeziko ova enciklopedija ima preko 1,2 miliona članaka, i već samim tim postiže cilj - da bude sveobuhvatna. Ipak, iako širina Wikipedia projekta nadmašuje tradicionalne enciklopedije, bila bi daleko dragocenija da su članci pisani tečnije ili da su bolje identifikovani izvori. Ipak, stanje sa Wikipedia projektom uopšte nije tako loše - prema istraživanju časopisa Nature, Wikipedia ima malo više grešaka nego čuvena Enciklopedija Britanika. Vejls je, povodom ovoga primera, rekao da je Wikipedia imala sreće jer su iz časopisa Nature pregledali samo naučne članke - polje u kojem Wikipedia "briljira". Wikipedia sajt je pokrenut 2001. godine, i svako ima mogućnost da doprinese nekom članku u zavisnosti od toga koliko dobro poznaje datu materiju. Pored engleskog Wikipedia se proširila i na desetine drugih jezika. Nova unapređenja se najavljuju, a pre svega u domenu izmena sa novom alatkom "Wikiwyg" kojom će biti olakšana izmena članaka. Ako sada neko klikne na "edit this page" biće suočen sa delom programskog koda koji može da uplaši korisnike koji nisu baš tehnološki nastrojeni.

danas

Članak je daleko bolji, a objašnjenje za to se vidi pri kraju gde se navodi da je Jon Hanna (jedan od najbolji poznavaoca RAII idioma) postao editor Wikipedije.

Što i dalje ne govori nešto posebno o generalnoj verodostojnosti Wikipedije kao izvora.

Hm, pa niko iz vikipedije neće da se obučava za neurohirurga...

Mogao bi da se ugledaš na tog Jon Hanna-u.

Dok je bio loš, taj članak je „puno govorio“ o generalnoj neverodostojnosti, a danas kada je dobar, on nema nikakve veze sa verodostojnošću!? WTF?

Naravno. Šta je nelogično u mojoj izjavi? Evo, čovek je odmah ukapirao:

Uopste to nije razlog, pogledaj istoriju stranice i videces da on uopste nije napravio te izmene. On je samo stavljen medju reference. Posto on nije nista napisao na vikipediji u vezi sa RAII onda ti to uopste nije argument vec je vise kontra-argument:
http://en.wikipedia.org/wiki/User:Talliesin



Ja upravo verujem da je veca sansa da neki neurohirurg edituje stranicu iz te oblasti nego ja koji nemam blage veze s tim.
Mislim da nije fer da zbog jednog ili dva losa clanka koje si pre nasao smatras da je cela enciklopedija dosta neverodostojna a sada kada je clanak ispravljen onda i dalje nije dovoljno verodostojna. Pa uglavnom ce strucne stvari da ispravljaju ljudi koji se time bave, necu ja da ispravljam stvari koje su u vezi sa istorijom Irana. Cak i da ja to "ispravim", tu stranicu cesce posecuju ljudi koji se bave time (npr. u potrazi za nekim referencama) pa kada vide neke gluposti koje sam ja pisao onda ce da se nadje neko da to ispravi.

Nemanja, mislim da si previse pesimistican kada je u pitanju wikipedia. Secas li se pre sta si rekao kada sam ti rekao da ispravis taj RAII clanak:


Ja sam ti tada odgovorio:


I kao sto vidis ovaj trenutni RAII tekst nije upropascen a i da se to desi uvek neko moze sa dva klika na misu da vrati stvari u normalu. A sto se tice toga koliko mozes da budes siguran u informaciju kada je procitas u Britanici i u Vikipediji, mislim da nigde ne mozes da budes 100% siguran ali ako ti je nesto toliko bitno onda na Vikipediji makar mozes da pogledas ko je sve editovao tu stranicu, profil nekih od tih ljudi, mozes da vidis koje druge stranice su editovali i na kraju iz ostalih njihovih izmena da ipak malo steknes neku procenu o coveku koji je to menjao. Takodje obicno na dnu stranice imas i reference na druge izvore i meni wikipedija sluzi samo kao pocetak kada radim nekakav research o nekoj oblasti. Ranije sam napisao detaljnije zasto mislim da je wikipedia dobra u ovoj poruci: http://www.elitesecurity.org/p1057344

_{[Ovu poruku je menjao srki dana 21.08.2006. u 02:54 GMT+1]}

Ko proverava tacnost?

Svi koji to zele. Mozes da pogledas u history pa da vidis ko je sve uredjivao tu stranicu.

;) http://worldsexwiki.com

http://rs.vikimedija.org/index...0%BE%D1%81%D1%82%2C_2006-12-12 via
p.s.
http://rs.vikimedija.org/ - Vikimedija Srbije