Kupi TFT monitor. To resava problem.

Ja bar znam po sebi, kada duže vreme (recimo 15min) čitam neki text sa monitora a da su bela slova na crnoj pozadini, kada nakon toga skrenem pogled sa monitora, još nekih 5-10 sekundi se naziru svetle linije iako više ne gledam u monitor. Stoga mislim da je definitivno bolje crna slova bela pozadina.

Nemoj da radiš u mraku, kupi normalan monitor, vozi ga na preko 80Hz (ili TFT) i sa vremena na vreme skidaj pogled sa ekrana i bacaj ga na neki udaljeni predmet (idealno kroz prozor) i ne bi trebalo nikakve probleme da imaš. Ja buljim u komp ima 10-ak godina i uopšte nije uticalo na moj vid (nosim naočare, ali još od ranije i korišćenje računara mi nije uticalo na dioptriju). Više treba da se misli na kičmu, po mom mišljenju.

Moj metod je sledeci (vazi za CRT monitore):
Obavezno ne samo crna pozadina nego crno sve sto nije "informacija" od znacaja za korisnika.
Znaci vidi se samo ono sto i treba da se vidi: ikone, slova, linije, dugmad itd...
Zatim osvetljenje je na najcesce na nuli a kontrast najcesce na maximumu ali ovo zavisi od
osvetljenja u prostoriji...
Oci treba da ti kazu sta je dobro: npr. koliko jako treba da su osvetjena slova (ja koristim zuta a
ne bela a i intenzitet te zute ili bele treba podesiti) kao i koliko treba da je jako svetlo u
prostoriji.
Kontrast izmedju svetla u prostoriji i svetla koje dolazi sa monitora ne bi trebalo da bude velik
(ja koristim stonu lampu dok radim za monitorom).
Danju se mora povecati osvetljenje na monitoru inace se slika ne vidi a oci naprezu...
Frekvencija oko 85 Hz (60 nikako mada gore opisan metod moze da se blagotvorno primeni i u tom
slucaju).
Ima ljudi koji idu na vece frekvencije medjutim sumnjam da je procenat onih kojima je potrebno vise
od 85 Hz prevelik a i pitanje je da li se vise dobija ili gubi. Neke teorije kazu da veca
frekvencija donosi vece zracenje kako ono naucno merljivo tako i ono alternativno merljivo pa i tu
treba paziti.
Ako slova nisu ostra proveri signal sa graficke karte...

BTW moja teorija je da sa ovom metodom cuvas ne samo oci nego i "mozak". Mislim da je procenat
elektronske emisije znacajno manji kada se radi ovako. Dakle sa izvora se sigurno emituje manje
zracenja a da li i sta sve od toga stize do korisnika to je posebno zanimljiva tema...

Shime, mnogo vise si napregao i ostetio mozak, teoretisanjem nego sto ti malo jaci osvetljaj na monitoru moze naskoditi.

Realno, veca je sansa da pokvaris vid tako sto ce te klepiti vrata autobusa u potiljak nego sto ce "zracenje" da tu nesto pokvari.

Ljudi, manite se zracenja, neuporedivo vece s***** moze da vam napravi los mis ili tastatura na koje naravno niko ne obraca paznju pri izboru. ... A o kvalitetnoj stolici da ne pricam.

Po mom iskustvu i znanju, o zastiti prilikom citanja sa monitora treba razmisljati slicno kao i o citanju sa papira. Jedina razlika je u zracenju, a ta stavka se prilicno efikasno resava kupovinom tft-a.

Znaci:
- dobro osvetljenje u prostoriji u kojoj je racunar
- odgovarajuca visina na kojoj je postavljen monitor (pogled treba blago da pada)
- bela pozadina i crn text (probajte da citate knjigu sa obrnutom raspodelom boja)
- dobro podeseni kontrast i rezolucija (da ne bude previse sitan text).

my 2 cents...

jel postoji negde neki naučni dokaz (ili bilo šta) da je ovo bolje nego bela slova na crnoj pozadini?

pošto, za knjigu je jasno da je tako lakše napraviti. lakše je izbeliti ceo papir pa posle samo zacrneti (mastilom, laserom, etc..) slova, nego obrnuto.. (lakše je uprljati)

ali kada su tu analogiju preneli na ekrane monitora (da bi dokument u wordu izgledao WYSIWYG), nisam siguran da su napravili najbolji izbor..

naime, isključeni ekran monitora je crn, i sigurno je lakše (manje opterećenje za oči, manje "zračenje") gledati u ugašen/potpuno crn monitor, nego u upaljen i potpuno beo monitor.

dakle, kada je crna pozadina i bela slova, osvetljeno je recimo oko 5% pixela, što je nesumnjivo lakše gledati nego kada je osvetljeno 95% pixela..


btw, moju priču potvrđuju i "high contrast" teme za windows display appearance (a one su baš pravljene za slabovite osobe), od kojih su tri sa crnom pozadinom, a samo jedna sa belom..

Ja ne znam za isti. Kao sto sam napomenuo govorio sam po sopstvenom znanju i iskustvu, i ovo za crn text i belu pozadinu je moj licni utisak. Moguce da nisam u pravu i voleo bih da vidim neki naucno argumentovan text na ovu temu.

Monitor i knjiga su dve različite stvari. Naime, oči su evoluirale u okolnostima kada se sve što se posmatra, posmatra u REFLEKTOVANOJ svetlosti. Monitor kao takav, je IZVOR svetlosti. Gledanje u belu pozadinu na monitoru je slično gledanju u lampu. I jedan i drugi metod koriste belu svetlost za prenos informacija. Problem je u količini svetlosti. Kada bi papir bio crn, a slova bela, ukupna reflektujuća površina bi bila jako mala, pa bi nam bilo teško da čitamo, jer bi malo informacije dolazilo do očiju. Na drugom kraju je monitor, koji kao izvor ima mnogo veći intenzitet svetlosti. Zato je pametnije na monitoru informaciju obojiti u svetlu boju. Znači, pozadina crna, a slova neka svetlija nijansa sive (zbog kontrasta. Veliki kontrast takođe umara oči.)

Primer: textmode

Nije da zagovaram jednu ili drugu stvar, ali ovo nije argument. Textmode je silom prilike svetlo na tamnom, zbog prirode starijih monitora (zračenje, "urezivanje").

BTW, na Spectrumu je i text mode bio crno na belom.

textmode nije argument, nego primer, kao što i piše. Argumenti su izloženi iznad primera. Treba shvatiti razliku između reflektovane svetlosti i gledanja direktno u izvor i to je to. Da li je ili ne na nekim sistemima textmode bio drugačiji, ne mogu da znam, jer ne poznajem sve sisteme.
Moje tvrdnje nisu samo teorija, već i iskustvo iz prakse. Ja takođe nikome ne želim da utuvljujem u glavu da radi kako ja radim. Ja sam izneo činjenice koje ukazuju na suštinsku razliku između knjige i monitora. Neko može, a i ne mora, da ih uzme u obzir prilikom rada na računaru.

Što se tiče urezivanja, isto tako uspešno možeš da urežeš belu pozadinu u fosfor (to se može videti na nekim kasama u cmarketu, npr.)

Evo ti jedan eksperiment, koji ide ekstremno u jednu stranu, zbog lakšeg shvatanja.

Uzmi reflektor sa halogenom lampom od npr. 1000W, i uperi direktno sebi u oči, sa rastojanja od 2-3m.

1. Iseci od kartona slova, okači ih 1m ispred reflektora i probaj da ih pročitaš.
2. Uzmi veliki karton, u njemu iseci slova, stavi karton 1m ispred reflektora i probaj tada da čitaš.

Šta misliš, kada će ti biti lakše da čitaš?

Pozdrav.

Ama nisam ni mislio da flejmujem. Dok neko ne izađe sa nekom naučno zasnovanom teorijom, sve ovde se svodi na subjektivna zapažanja i to je sasvim ok.

Razumem šta hoćeš da kažeš sa izvorom svetla, ali ne postoji suštinska razlika između reflektovane i emitovane svetlosti: i u jednom i u drugom slučaju su u pitanju fotoni koji piče tamo-vamo. Svetlost koju emituje inače (kad monitor ne radi) tamna površina monitora ne mora biti jača od one koju reflektuje bela površina papira. Nadam se da sad ti mene razumeš.

Primer sa reflektorom od kilovat samo govori o tome da prejaka svetlost i/ili prevelik kontrast nisu prijatni oku. Naravno da prejaka svetlost više smeta kad su slova tamna, a pozadina blještava. Ali ako se izbalansira kontrast i osvetljenje na monitoru, i jedan i drugi slučaj (crna ili bela pozadina) neće previše smetati očima.

tačno, ali postoji razlika u KOLIČINI svetlosti koju dobiješ reflektovanu od papira, i od bele pozadine monitora. baš o tome sam pričao, ono 5% upaljenih pixela naspram 95% upaljenih.. pa potrošnja prosečnog 17" CRT monitora je ~100W, ej!



ovo nisam baš razumeo.. jel može preformulacija?



ovaj, možda neće ni jedan "previše smetati", ali mi valjda ovde diskutujemo koji će "više" smetati (odnosno manje nam je valjda cilj).


elem, evo i prostog experimenta (naučni dokaz? ;) koji može svako da izvede. kada sledeći put budete imali malo više texta za čitanje sa (CRT) ekrana, spremite okruženje (dva editora ili dve html stranice, ili..) tako da imate dve verzije texta, jednu crna slova na beloj pozadini (normal), i jednu obrnuto (negativ).

(verujem da ne moram da vam naglašavam, da zarad smislenosti experimenta, ostale parametre okruženja treba da držite pod kontrolom. isti font, ista veličina fonta, isti text..)

text čitajte naizmenično, po 5 minuta, normalnu pa negativnu verziju, bez pauze između, i najmanje ukupno 20-30 minuta, da bi uočili zavisnost..

neću da kažem svoje rezultate (da ne bi sugerisao), ali obratite pažnju kada imate više problema da oči naviknete na drugu verziju, pri prelasku normal->negativ ili obrnuto?

Slažem se da na nivou fotona nema razlike. Na višem nivou, razlika je u spektru i intenzitetu reflektovane svetlosti. Uzmimo opet primer sa reflektorom od kilovata, ali u drugom kontekstu. Koristiti isti taj reflektor umesto lampe za čitanje. Verujem da će svetlost reflektovana sa lista papira biti sličnog ili jačeg intenziteta nego svetlost koja se emituje sa monitora. U ovakvom slučaju bi nam koristila crna knjiga sa belim slovima. Ja mislim da monitor, pod normalnim okolnostima, uvek daje svetlost jačeg intenziteta nego svetlost koja se reflektuje sa lista papira, i da to može da smeta očima.

Hm, kako tačno argumentuješ da postoji razlika u količini svetlosti dobijene od papira i od monitora? To što monitor troši 100W nije argument, jer i moja TA peć troši 3.5kW pa ne svetli ama baš uopšte (hm, barem ne u vidljivom spektru ) i u nju možeš do mile volje da gledaš bez naprezanja, ako imaš takve sklonosti.

Ali ne i isto podešavanje monitora.

Jašta da može.
1) Površina monitora ne reflektuje svetlost, ili reflektuje jako malo
2) Papir reflektuje svetlost, tj fotone koji "upadaju" sa raznih strana "vraća" takođe na razne strane.
3) Monitor, tj. onaj fosfor, šta li je, pobuđen elektronima, emituje fotone na razne strane.

Količina fotona koju reflektuje beli list papira i ona koju emituje monitor ne moraju da budu drastično različite. Što bih vam i praktično pokazao, da sam slučajno poneo USB kabl za fotoaparat. Ako tema još bude aktuelna, okačiću slike večeras.

pozdrav

> jer i moja TA peć troši 3.5kW pa ne svetli ama
> baš uopšte (hm, barem ne u vidljivom spektru )

moja emituje! vidljivi deo spektra kad' se lepo
zagreje i to u crvenkasto narandzastoj zoni !!!
zbog toga sam je izbacio napolje!
dok se ne opameti!

> do sada sam voleo da u skoro mracnoj sobi citam
> bela slova sa crne pozadine, elem cuo sam da
> je bolje citati sa svetle pozadine skoro crna slova.

dodao bih i zato shto me to asocira na posmatranje
neba (nocu) koje je uglavnom jako prijatno kada
nije mnogo hladno B)

[inace se slazem sa komentarima u vezi broja
emitovanih fotona koji bombarduju oci]

ali sam postov'o ovakvo pitanje jer sam nedavno
cuo za "zdravu varijantu" bela pozadina (sivkasta)
veoma tamna slova (skoro crna)

neko hoće naučni dokaz a ja vam mogu dati praktičnu primenu naučnih istraživanja

ponoisni sam vlasnik 17' TFT monitora marke LG modela L1730B sa 1 mrtvim pikselom (koji nema veze sa porukom). monitor ima na sebi dugme LightView koje daje meni sa predefinisanim osvetljenjem i kontrastom u zavisnosti od toga za šta se koristi monitor.
Kada se izaere Day Text, slika nam monitoru je tamnija, odnosno intenzitet svetlosti je slabiji što je odlično za oči. Kako sam to utvrdio? tako što sam čitao tekst sa osvetljenjem i kostrastom kako sam ja podesio (70 i 75) a posle sam čotao sa predefinisanim Day Text. Oči su mi se manje zamarale sa predefinisanim Day Text a čitanje mi je išlo brže.

Zanimljvio je da je Night Text ima slabije osvetljenje, što je možda dobro ako čitate bez sporednog izvora svetlosti (što nije preporučljivo).


_{offtopic: moja 500. poruka!}

Ja "gajim" 765MB i on ima četiri predefinisane opcije pozadiskog osvetljenja, koje, medjutim, nemaju tako smislene funkcije kao kod tvog TFT-a. Idući od najtamnije ka najsvetlijoj, postoje Text, Internet, Games i Entertainment. Kad sam kupila monitor isprobala sam kako rade i od tad nisam menjala, stoji na opciji Text.
Zapravo, uopšte mi nije jasno šta će sve četiri tu. Opcija Internet je malo svetlija ali potpuno neupotrebljiva. Isto važi i za opciju Games, koja je još svetlija. Poslednja opcija ima upotrebnu vrednost ako gledate filmove na monitoru ili nešto slično, jer je pozadinskog osvetljenja kao za Internet ali ima izraženiji kontrast i slika je zaista vrlo oštra. Nezgodno samo ako gledate neki loš DiVX, jer svi njegovi nedostaci još više dolaze do izražaja.

Medjutim, to baš i nije tema.

'zombie' je predložio test:



Zašto bez pauze?
Ako želiš da utvrdiš koje od okruženja je prijatnije za rad, onda je bolja varijanta da se napravi pauza da bi se oči odmorile na trenutnoj sobnoj svetlosti i iz istog početnog stanja krenule u analizu.
A naravno da je bolniji prelazak sa tamne na svetlu površinu zbog toga što tada na širom otvorene zenice pada prevelika količina svetlosti. Čak mi se čini da u se tom trenutku očni nerv malo "zabaguje" i ne odreaguje odmah, ali nisam dovoljno kompetentna da to objasnim.

Papir vs. Monitor

Ovo je lično iskustvo, nema veze sa naukom. S obzirom da sam student - noćna ptica, uglavnom učim noću. Jedino osvetljenje koje koristim je halogena lampa od 25W koja osvetljava površinu stola. Na monitor ne pada nikakva svetlost a nalazi se direktno ispred mene.
Generalno, mrzim da čitam sa monitora. Za te prilike obično uvećam tekst i udaljim se na, otprilike 1.2m, skrolujem stranu po stranu (Page Up/Down sa tastature) jer mi neverovatno smeta gledanje u monitor za vreme skrolanja mišem (kao, smooth) jer kao da pokušavam da nesvesno ispratim tekst pogledom.
A šta mi se dešava sa papirom? Ponekad se tako ružno namesti odsjaj halogenke na jednom delu knjige/papira na kom pišem, da jedino što mi preostane je da pomerim malo lampu i čitam u nekom "sumraku", odnosno na delu stola koji je "pokriven" manjom količinom svetlosti. Naravo sve zavisi i od vrste papira, tj. koliko je gladak, sjajan i koliko je beo i na koju stranu spektra (neki su plavičasti, neki žućkasti, neki čak i rozikasti).

Moga bi neko da napravi Top temu sa dsvetima sakupljenih iz sadasnjih tema koje su naravno tacne.

Trenutna situacija je trenutno zadovoljavajuća :)

Još uvek nema dovoljno materijala da bi jedno takvo izdvajanje bilo moguće ili neophodno. A tu je i problem kompetencije - ko će da odluči i po kom osnovu, šta je tačno a šta ne? Kao što se da primetiti, ima različitih mišljenja... poenta je održati sadašnji kvalitet diskusije, vremenom ćemo dolaziti do još pouzdanih zaključaka.

Meni više prija crna pozadina bez obzira u kojoj su boji slova.To sam primetio radeći u konzoli iz GUI-a I radeći van istog kada je sve crno a slova u više boja.

apropo naše diskusije, otkrio sam ključnu reč "contrast polarity", gde pozitivni označava crna slova na beloj pozadini, a negativni obrnuto (valjda ;).

jedini je problem što najveći broj istraživanja koje sam ja našao govori o "čitljivosti" (tj brzini čitanja) texta u zavisnosti od polariteta kontrasta, a ne o tome šta više (manje) napreže oči.

eto, ako još nekog zanima, može da pođe da googla od tih ključnih reči. (mene više mrzi ;)

Hvala Zombie, evo i jednog konkretnog linka na istraživanje čitljivosti pri različitim kontrastima i polarizacijama:

http://hubel.sfasu.edu/research/agecontrast.html

Ukratko, kažu da je tamni tekst na svetloj podlozi (negativna polarizacija) nešto čitljiviji nego "VT100 varijanta" , kao i da čitljivost opada sa smanjenjem kontrasta.

Što se tiče istraživanja naprezanja, pitanje je kako bi se kvantitativno određivala mera tako nečeg subjektivnog kao što je naprezanje. Čitljivost je daleko lakša za merenje.

Ne bih rekao da je naprezanje ociju subjektivne prirode, naprotiv. Osecaj koji covek ima prilikom naprezanja jeste subjektivan, ali samo naprezanje mislim da nije.
Verujem i da se naprezanje moze meriti, mada nisam bas siguran kako :) Mozda merenjem refleksa nakon perioda naprezanja, ili nesto slicno...

Hm. Prvo je pitanje šta je uopšte "naprezanje", fizički tu se ništa ne napreže. Verovatnije je da je posredi zamor i, posledično, pad performansi, među kojima je i gorenavedena čitljivost. Pretpostavljam da bi se zamor ("naprezanje", zovite ga kako hoćete) mogao izraziti brzinom opadanja performansi čitanja (čitljivosti), što opet nije lako izmeriti, ali je moguće.

heh, a ja sam baš hteo da budem neutralan i ostavim svakom da sam progugla, a ne da izdvojim jedno istraživanje (koje kao slučajno podupire moje tvrdnje ;), i da ga navedem ovde.. :-P

kontra-argumenti (ukratko):

- ima i istraživanja sa suprotnim rezultatima (mada je ovih prvih ipak više)
- istraživanja dostupna preko googla su prosečno stara bar 10tak godina (setite se kakvog su kvaliteta bili CRT monitori pre samo 5 godina)
- generalno, svi kažu da je razlika u čitljivosti nedovoljno izražena da bi se izvlačili bilo kakvi generalizovani zaključci
- kod mlađih osoba (čitaj, sa boljim vidom) je razlika manje izražena (vezano za sledeće dve tačke)
- brže čitanje sa negativnim polaritetom se povezuje sa iskustvom i navikom (koliko ste knjiga pročitali sa pozitivnim kontrastom pre nego ste i videli kompjuter? ni jednu?!? a tek starije osobe koliko su više navikle na crno-na-belom?? verovatno otuda i ta razlika u rezultatima)
- slabovide osobe obično preferiraju pozitivan kontrast (zato rezultate za starije osobe ne treba uzimati kao mnogo relevantne jer je njima vid već oslabio. mi govorimo o tome šta odgovara ljudima sa dobrim vidom).
- nisam siguran da se mogu dovoditi u vezu brzina čitanja (čitljivost) i naprezanje očiju (reflektor od 1000W ću sigurno pre uočiti nego halogenku od 30W, ali to ne znači da je ovaj prvi prijatniji za oko -- malo karikirano ali shvatate ;)

zato sam i rekao da treba naći neko istraživanje koja baš proučava naprezanje prilikom čitanja, a ne neki drugi (potencijalno nezavisni) parametar.



možda jeste teže za merenje, ali se meni čini mnogo značajnije (pre ću da budem 10% manje efikasan nego da izgubim vid 10 godina ranije ;).

no, da budem fer, našao sam dva argumenta koja (bar donekle) idu u prilog negativnom polaritetu:

- kada je pozadina crna (pozitivan kontrast), odsjaj (glare) sunca/prozora/sijalice/drugih izvora svetlosti se mnogo više primećuje na monitoru, a time i mnogo više smeta (smanjuje kontrast između texta i pozadine). no, kako smatram da odsjaj uvek treba izbegavati (nezavisno od polariteta kontrasta), ovo i nije neki argument (tj i dalje smatram da ako već eleminišete kontrast, prijatniji je pozitivni polaritet ;)

- ako tokom rada za kompjuterom često čitate i paprine dokumente, onda je negativni polaritet definitivno preporučen za vas, jer bi sa pozitivnim vaše oko stalno moralo da se prilagođava između dva moda rada (crno-na-belo papira i belo-na-crno monitora).

Nisam ni ja predložio brzinu čitanja, već opadanje brzine čitanja u nekom dužem vremenskom periodu (sat, dva).


Ako već idemo tom logikom, onima koji nisu savladali slepo kucanje možemo preporučiti crnu tastaturu ako preferiraju pozitivni, i belu za negativni polaritet. ;) To barem nije teško kupiti.

Lično mislim da vid mnogo više kvari previše slab kontrast na monitoru i prejak kontrast monitora i okoline, kao i nepravilno sedenje u odnosu na monitor, nego to da li ste VT-nostalgičar ili volite sve crno na belo. A bogami često je najpametnije rešenje da ugasite kompjuter i izađete na vazduh.

> - ako tokom rada za kompjuterom često
> čitate i paprine dokumente, onda je negativni
> polaritet definitivno preporučen za vas, jer bi
> sa pozitivnim vaše oko stalno moralo da se
> prilagođava između dva moda rada (crno-na-belo
> papira i belo-na-crno monitora)


onda je to odgovor na temu B)

Da li provodite dane za kompjuterskim monitorom?

Poboljšanje vizuelne koncentracije

Prvi korak je da se poboljša vizuelna koncentracija.

Sedite udobno a leđa i vrat držite pravo, ali ne u grču. Ostanite u svakom od položaja nekoliko minuta, a zatim lagano popuštajte.

1. Fokusirajte pogled na vrh svog nosa, bez treptanja. Ostanite u tom položaju koliko god možete. Zatim zatvorite oči i opustite se.

2. Fokusirajte pogled na svoje "treće oko", bez treptanja. To je područje između obrva i nosa. Zatim zatvorite oči i opustite se.

U početku vam se može učiniti neudobno, ali nemojte se razočarati. Držite pogled fokusiran na to područje i vremenom će vam biti sve lakše da ostanete u tom položaju

3. Bez okretanja glave fokusirajte oba oka na svoje levo rame. Ostanite u tom položaju koliko god možete. Ponovite isto sa desnim ramenom.

Kad završite, poklopite oči dlanovima i ostanite u tom položaju koliko god želite.

Mašta za balansiranje vizuelne koncentracije

Lezite na leđa s glavom na gore. Dlanove okrenite ka plafonu, a noge razdvojite u širini ramena. Ako ovu vežbu radite u kancelariji, namestite se udobno u stolici.

Zatvorite oči. Duboko udahnite. Osetite kako vam se stomak širi i puni vazduhom. Nastavite tako nekoliko minuta, a zatim otvorite oči. Pogledajte neki predmet. Zatvorite oči i nastavite da "vidite" taj predmet. Ova vežba pomaže da opustite oči. Osim toga, uz pomoć nje možete imaginacijom da uspostavite ravnotežu mentalnog fokusa.

Meditacija za vizuelnu koncentraciju

Lezite na leđa s glavom na gore. Dlanove okrenite ka plafonu, a noge razdvojite u širini ramena. Ako ovu vežbu radite u kancelariji, namestite se udobno u stolici.

Zatvorite oči i poklopite ih dlanovima. Duboko udahnite. Osetite kako se stomak puni vazduhom. Nastavite tako nekoliko minuta, a onda otvorite oči. Pogledajte neku stvar. Gledajte ali neka vam mozak ostane prazan. Ne dozvolite da se zabuljite u njega. Ovom vežbom naučićete kako da fokusirate pogled a da pritom ne zamarate oči.

http://www.b92.net/info/zivot/...hp?nav_id=162811&yyyy=2005

Što se tiče fotona, oko je u stanju da primeti već i samo nekoliko prisutnih fotona, prema tome, nema potrebe uvek ga 'bombardovati'. Drugo, nisu svačije oči podjednako osetljive na svetlost, to zavisi i od oživčenosti i od boje šarenice. poznato je da su plave oči u proseku osetljivije na svetlost od tamnih. Osim toga, stalna promena svetlosnog stanja na monitoru opterećuje svako oko, jer ono prati i ono čega nismo uvek ni svesni. dakle, ergonomija monitora nije stvar samo monitora, već i svakog oka. Tek u kombinaciji se može govoriti o stvarnom stanju, odnosno, o stvarnoj smetnji.