pa ako hoces da gradis moraces da se obratis nadleznom ministarstvu da ti urade projekat, a tu ti sve stoji...

...pa malo sam skeptik po pitanju njihove pomoci , danas u nasem svjetu korupcije svako ima svog dobavljaca za nesto a ja bi da sto jeftinije prodjem , imam tehniku , masine ( bavim se bravarijom ) , elektronicar sam , a i cjeli se zivot bavim tehnikom .
Iz dosadasnjeg iskustva sa ljudima poznato mi je da svako hoce dio kolaca bez motike .
To kod mene u startu ne bi bio neki velik kapacitet , za oko 20 tona ....

Hvala

Pozdrav

svejedno, ne mozes nista da gradis bez projekta... da bi gradio tako nesto moras da se obratis nadleznom ministarstvu da ti izda dozvolu... ti se obracas njima, oni odlucuju da li moze ili ne, saopstavas im kapacitet i jos neke podatke, a oni onda rade projekat po kome ti gradis... ne mozes ti da napravis tako nesto po sopstvenoj zamisli, postoje zakonski odredjena gradjevinska i tehnicko-tehnoloska pravila koja moraju da se zadovolje... za pocetak bi bilo najbolje da se obratis nekom tehnologu koji ce ti dati malo konkretnije podatke kako bi to trebalo da izgleda, pa ako si siguran da mozes sve to da ispunis, sledeci korak je, kao sto rekoh, ministarstvo...

....nije mi jasno kakve veze ima ministarstvo , ako je to privatna stvar i ako nema visoki kapacitet , po mom misljenju ja mogu da izgradim klima centar na svom hektaru zemlje koja ne podljeze UT uslovima i da rashladjujem : ljude , zivotinje , voce , povrce il' jednostavno da pustim hladan vazduh u prostor za kojeg cu ja platiti energiju na propisno postavljenom mjernom mjestu ako je struja u pitanju .
Pa ljudi dosta je kontrole nasih zivota iz raznih struktura .........

U svakom slucaju hvala

Pozdrav , Denis

... pa poznajel' bar neko tehnologiju okvirno ?????

Pozdrav

Upotrebljavaju se dve tehnologije. Jedna upotrebljava freon, druga amoniak(NH3). Po principu rada kao što ti je vjerojatno poznato, rade na istom principu. Kompresor tera plin u kondenzator (on je montiran tako, da tera zrak u okolinu), gdje pod utjecajem povišanog tlaka menja agregatno stanje i prelazi iz plinskog u tekuče. Tako dobiven tekuči medij intanzivno se hladi ventilatoroma i na taj način odvodi višak toplote. Ako nije dovoljno hladženja zrakom, dodaje se dodatno hladženje vodom. Ohladženi medij pod tlakom ide do dize, koja se nalazi na početku izparilca(izparilec je u komori). U isparilcu dodže do uplinjavanja medija, koji zbog toga traži temperaturu iz okoline. Jasno, da i tu pomažu ventilatori, pomoču kojih cirkulira zrak u komori. Znači skoro sve isto ko kod klima uredžaja.

Izparilci u komori zbog vlage u zraku se polagano zalede. Da se spreči ta pojava, povremeno se uklapaju grijači, da otope led(nekoliko KW po isparilcu). Oni se nalaze ispod izparilca, i mogu za vreme otapanja zagrijati gornji dio komore na 20 stepeni(i to si unesi u proračun, jer to nije mala potrošnja, jer se radi o promjeni agregatnog stanja vode) To se radi periodično. No, time se oduzima vlaga iz komore, koju treba nadoknaditi, kako voče nebi osušilo. Zbog sušenja zraka, treba se pobrinuti za dodatno navlaživanje. Taj dio mi nije poznat, ali mislim, da se u tu svrhu koristi voda, "dobivena" otapanjem leda, koji sam prije spomenuo. Isto mi nije poznato, kako stoji situacija oko regulacije navlaživanja, ako je vode od leda premalo ili previše.

Vrata za ulazak i izlazak iz komore bi valjalo u tvom slučaje pokretati ručno, jer se elektrifikacija zbog sigurnosti dosta zakomplicira i time poskupljuje projekt. Iznad ulaznih vrata treba namestiti po celoj širini ventilator, koji čini zračnu zavjesu(ko u bankama, robnim kučama...). Preko mikrošaltera dodže komanda za aktiviranje rada zavjese.

Neču pisati o pomenu što jače izolacije, jer si sam tehničar. Radi sigurnosti rada obično se koriste 2 potpuno ločena agregata.

Treba se raspitati, koja je razlika u cijeni jednog i drugog sistema. Moram te opomenuti, da u slučaju upotrebe amoniaka trebaš obavjestiti vatrogasnu službu, da se pripremi u slučaju nekog kvara na uredžaju na intervenciju, jer su kod ispuštanja amoniaka uvjeti intervencije opasni po život.

Okvirno tehnologija je tu. I ja se pridružujem predhodnicima. Ne čini ništa na svoju ruku, jer se radi o živilskim artiklima, pa bi u slučaju, nedaj bože, nekog trovanja, salmonele..... bio prvi na udaru. Vjeruj mi, da te nebi štedjeli
LP

hvala puno , ovo je vec bolje , odnosno to sam i mislio kad sam postavio pitanje .
Samo jos par stvari ( osnovnih ) na kojoj se temperaturi cuva npr. jabuka i kruska , kolika je relativna vlaznost vazduha , u kakvoj su zavisnosti pojedine sorte .....
Mislim normalno je da bi se informisao kod nadleznih organa ako bi voce cuvao u komercijalne svrhe radi dobijanja dozvole za takav vid proizvodnje ....


Hvala , pozdrav

Mislim, da je temperatura +4 a za vlažnost ne znam. Ja bi se raspitao kod agronoma, koji če ti sve precizno objasniti. Ja sam samo popravljao, ako je došlo do kvara. Mi nismo imali slučaj recimo jabuka-kruška za komercialne svrhe, več se roba poslije preradživala, pa ti tu ne mogu pomoči.
LP

Ne znam bas puno oko toga, ali bih mogao okvirno da ti kazem kako se radi termotehnicki proracun hladnjace:
a. Prvo moras da odredis koje voce ces smrzavati, Jabuke: -1 do +3 stepen, vlaznost od 90 do 95 %, Kruske: -1 do +2, vlaznost 90 do 95 %.
b. Pre pocetka proracuna, moras odrediti otprilike gradjevinsku osnovu, i debljine zidova, pa na osnovu toga odrediti potrebnu izolaciju. Po preporukama specificni toplotni fluks za hladnjacu iznosu q=11 W/m^2. Na osnovu toga unazad izracunas debljinu izolacije. Pre toga treba odrediti spoljasnju projektnu temperaturu koja je razlicita za orijentaciju sveta, tako da se ne racuna za sve zidove i krov sa istom spoljasnjom temperaturom.
c. Treba proveriti da ne dodje do kondenzacije vlage u zidu, odnosno ne sme do toga da u bilo kom preseku konstrukcije bude stvarni parcijalni pritisak vodene pare veci od parcijalnog pritiska zasicenja vodene pare. Ako do toga dodje smanjuje se izolaciono dejstvo i povecavaju se toplotni dobici.
d. Tek sada treba preci na proracun hladjenja. Tu ima osam toplotnih opterecenja koja moras uzeti u proracun:
1. toplotno opterecenje usled prodiranja toplotne struje od spolja
2. usled rashladjivanja i smrzavanja proizvoda
3. usled provetravanja i infiltracije spoljasnjeg vazduha
4. usled odvijanja bioloskih procesa u uskladistenim proizvodima
5. usled stvaranja inja na isparivacima
6. usled rada ljudi
7. usled osvetljenja
8. usled rada ventilatora.
Kada sve to odredis, sumiras ih i smanjis za jedno 10 - 30 % zato sto se ne javljaju sva opterecenja u isto vreme i dobices rashladni kapacitet kompresora. Na osnovu toga kupujes kompresorsko-kondenzatorko postrojenje.
Ako je hladnjaca najjednostavnija moguca, to jest da ima samo jednu prostoriju onda biras klascno postavljanje isparivaca i kondenzatora. To je ujedno i najlosije zato sto trosi najvise energije. Sa druge strane resenja sa odvajanjem kondenzata zahtevaju vecu automatiku pa su skuplja.
e. na kraju kad je sve proracunato teba izvrsiti dodatni proracun slaganja karakteristika isparivaca i komresorsko kondenzatorskog postreojenja da bi dobio stvarnu radnu karakteristiku tog postrojenja i ako ona zaodvoljava onda imas hladnjacu, a ako ne onda moras da korigujes radne parametre isparivaca i kondenzatora, da bi dobio zeljeni efekat.
Tako da, ako zelis da iz hladnjace izvuces lovu, kako god da je gradis, prijavljenu ili ne prijavljenu, ipak treba da ti neko uradi projekat ko je to vec radio jer je projektovanje hladnjaca najslozeniji projekat od svih termotehnickih projekata. Ja sam ti ovde ukratko izneo proceduru na sta sve treba obratiti paznju.

... imal' neko podatak koja kolicina svjetlosti je potrebna i dali je uopste potrbana ?

Pozdrav

Razsvjeta je potrebna. Na sreču, za skladišta i mislim da spadaju u tu grupu i hladnjače, zahtjevi nisu ostri. U našoj staroj hladnjači bile su na plafonu u razmaku cca 3m lampe po 200W, a pod je bio od crnog asfalta. U novoj namještena su dva halogenska reflektora po 1000W za površinu cca 10 x 15 metara, a pod je iz karamičkih pličica skoro bjele boje, dok je ostalo blage krem boje.

Što se poda tiče, nismo dosad mnogo govorili. On ti je jako bitan, pa ču ti malo opisati, kako stoje stvari, mada vjerojatno to več znaš.
Jasno, sve mora biti uradženo 100% sigurno, jer svaka greške je jako skupa! Prvo treba dobro sabiti šljunak, na kojeg pravi podložni beton. Na njega se vari hidroizolacija. Na nju se stavi PVC folija. Sledeči sloj mora da bude termoizolacija odgovarajuče debljine. Ona mora biti od stiropora za vanjsku upotrebu, da ne prima u sebe vodu. Mnogo ih nezna, da stiropor prima vodu, ali na duži rok. Pre nekog vremena na TV su reklamirali takav stiropor i bio je blago plave boje. Na njega se stavlja PVC folija za betoniranje. E sad dodže ne red čelična armatura, koja se betonira. Tu treba biti jako pažljiv, da nakloni betona omogučuju oticanje vode prilikom pranja. Stoga moraju napraviti kinetu, gdje se ta voda skuplja i blagom padom teče iz objekta. Valja na izlasku napraviti sifon, da se nebi počeli pojavljivati koji štakori... Pločice moraju odgovarati živilskim propisima, da se zadovolje zahtjevi u pogledu mikrobiologije(asfalt se više ne koristi). Možda su dozvoljeni koji epoksi premazi, pa molim da me Ivan dopuni. Kod diletacije i kod kineta pre betoniranja stavljaju se rostfrai profili, koji moraju biti prilikom betonaže tačno na svom mjestu. Tu je potreban jako veliki oprez, da posle sve štima, kako treba. Diletacijski razmak se na kraju silikonira kitom, da voda nebi došla do termoizolacije.

Neznam, dali si razmišljao o upotrebi pomičnih regala. Njihovom upotrebom povečaš tonažu po četvornom mjetru. Isto tako ti je roba "na dohvat ruke", pa se na taj način bitno smanji prelaganje paleta(manje oštečivanje voča). Ja bi barem pripremio sve potrebno i ubetonirao šine. Istina je, da su zahtjevi sa strane proizvodžača oštri (iznivelirano u nulu), ali bolje i jeftinije raditi to prije, nego da se posle nekog vremena pojave gradževinari sa kompresorima...
Ako budeš to radio, nemoj zaboraviti na uzemljenje, da nebi bilo glavobolje. Uzemlji isto tako sve rostfraj profile, da se neko ne okači na to. Nemoj zaboraviti na okvir vrat, ako budu iz rostfraja.

Ljep pozdrav!

hvala puno , mislim da je ova tema jako korisna kako za mene tako i za druge slicnih interesovanja .
Na diletaciju si vjerovatno mislio pod od zidova ako sam dobro shvatio .
Imam priliku da dio objekta velikim djelom ukopam u zemlju , pa me interesuje misljenje strucnjih , ja mislim da bi tako dobio manje oscilacije temperature i naravno prosao jeftinije kod utroska energije ?

Hvala , pozdrav

DA, mislio sam pod od zidova a isto tako se kod velikih površina prave diletacije da bi blago pucanje betona bilo tamo, gdje je najpovolnije, ako več dodže do njega. U tvom slučaju to mora biti na najvišem nivou, da se smanji mogučnost prodiranja vode u termoizulaciju. Kod velikih površina postoji mogučnost pucanja, pa se na taj način izbjegne pucanje na nekom nepovoljnijem mjestu. Na neki način bi se moglo reči, da se time namjerno blago oslabi betonska ploča, da ako več dodže do pucanja, da pukne tamo, gdje je najmanje bolno i sve pripremljeno za silikoniranje. Gradževinari če ti to savjetovati.

To sa ukopavanjem ti je odlična ideja, mada malo skuplja. Termička nihanja su manja, pa je to jedan plus. Drugi plus vidim u tome, da se ukopavanjem dodže do jako stabilnog terena, što doprinosi boljoj statici čitavog objekta. Neko posedanje na taj način nije za očekivati, pa i ako bi bilo, bilo bi malo. To bi se primjetilo kroz godine, kad bi se počele termo izolacijske ploče rezdvajati ili sabijati. Naravno tu mislim za milimetar, dva. Ako se to desi, nije ništa strašno, jer postoji silikon.

Troškove struje možeš na grubo izračunati sam. Tvornice, koje rade termo izolacije daju podatak, koliko W po četvornom mjetru prolazi kroz izolaciju na odredženu debljinu. Time dobivaš podatak, koliko energije če se "vaditi" iz hladionice, ako je ona stalno zatvorena i bez menjanja robe. Iako je u planu ukopavanje, ja bi uzeo podatak o središnoj godišnjoj temperaturi na tvom području. To češ dobiti na sajtu hidrometeorologa. Na zatvorenim vratima je prolaz drukčiji, pa ga potraži od nekog proizvodžača. Frekventnost unosa i iznosa robe je najdelikatnije. Tu moraš prema namjeri i planu upotrebe sem predvidjeti, kako če biti. Recimo uzmeš, da če biti vrata otvorena 1 sat dnevno. Zračna zavjesa, koja smanjuje izmenu zraka, moraju imati podatak, koliko je u tom slučaju luftiranje, pa ga treba uvesti u izračun. Na kraju ostane još izračun, koliko energije treba, da se ohladi roba iz 20 na -1 stupanj. Ako se dobro sječam, živi organizmi sastojimo se od 70% vode, koja treba daleko više energije za promjenu temperature od drugih tvari. Iz toga bi polazio ja, pa bi dobiveni rezultat bio neka opora pri izračunu rentabilnosti. Za kompresor bi uzeo, da za recimo izvadžena tri kilovata treba 1 kilovat(možda radi i u boljem omjeru). Sad če se možda konačno pojaviti koji stručnjak(radi mog tekste uzdignute kose), koji če napisati nešto više i preciznije.
Ako ti je mrsko to računati, potraži nekog prijatelja strojne ili elektro struke, pa zajedno obavite ta bitni izračun troškova energije, i opravdanost investicije.

Neznam, dali si shvatio rečenicu "pomični paletni regali"? Na guglu mi nije izbacilo ništa iz vaših krajeva, pa pretpostavljam, da koristite drugu rječenicu. Htio sam ti dati neki www....., pa su fotografije prava beda, pa bi mogao krivo shvatiti, o čemu ja to.

molio bih ljude ako poznaju tehnologiju samog cuvanja voca , mislim na optimalne temperature za pojedine vrste , vlaznost , i drugo , da ako je moguce daju svoj doprinos ovoj temi !

Hvala , pozdrav

Molim vas da mi poshaljete sve shto imate kao podatak ili neki sajt o Temi "HLADNJACE ZA CUVANJE VOCA....Pozdrav iz Makedonije...."cujemo se"
Spanec

I ja bi isto želeo da se pustim u taj biznis. Ja sam iz Velikog Gradišta, i "jedna" bi pomogla proizvođačima voća i povrća da svoje zalihe (višak) čuvaju preko zime i da kada dođe proleće da ih prodaju po većoj ceni nego što bi ona bila kada je vreme berbe. Zato ako ima neko od sajtova sa prodajom hladnjača, i/ili svim pratećim upustvima (sajtovi ili dokumenti) za čuvanje za voća i povrća, neka mi pošalje na [email protected]

Hvala unapred...

Ja bi hteo da pitam, poshto zelim da napravim mini hladnjacu koja nije mnogo HI-FI ili sofisticated, jer zelim samo simulirati uslove iz podruma i ako mogu da smanjim vlagu u odnosu na podrum jer tamo ona pocinje da smrdi na budj. Da li moze da se uradi po principu:
1 Freonski uredjaj koji se koristi za hladjenje mesa( ovakvi uredjaji se polovni mogu naci na severu Vojvodine jeftino jer ih Madjari sada prodaju zbog uslova EU).
2 Izolacija: Kuca je od naboja, suva, i zidovi su debeli oko 50cm. Planirao sam samo da oblozim PVC folijom ili jos dodati i stiropor.
3. Za dogrevanje u slucaju spoljnog faktora hladnoce, sto se desavalo u hladnjacama i ljudima je propadalo dosta jabuka, sam zeleo koristiti jedan vazdushni top sa butanom koji ne bi mnogo radio, ustvari jako jako retko.

Ja sam ove godine poceo raditi i jos sam zelen pa neka mi neko pomogne ili me spusti na zemlju ali to ne bi voleo!
Molim da mi neko odgovori!!!!! HVALAAAA......


_{[Ovu poruku je menjao podroom dana 08.05.2007. u 14:54 GMT+1]}

Pozdrav svima ,

Ovo sto sam procitao ovde mi je puno pomoglo, ali ja imam malo poznavanje oko ladnjace a svaka informacija bi mi bila iz velike pomoci. Planiram da izgradim hladnjacu za jabuke za oko 400 toni, moze li neko da mi daje detalne informacije ili neka firma koja je to njena aktivnost, moze i na mail [email protected].
Hvala svima....

Zdravo svima,hteo bi da pitam nekog od vas da li mozda zna priblizno ili orijentaciono koliko je potrebno para da se napravi jedna manja hladnjaca za skladistenje i cuvanje voca i povrca?....ili da mi kaze gde mogu da nadjem tu informaciju.
Hvala unapred!

I ja sam strasno zainteresovan za ovu oblast. Zavrsavam Saobracajni fakultet, zeleznicki smer, ali vidim da nema leba od ovog inzenjerskg posla.
Ako ima neko bilo sta o hladnjacama, sajtove, panflete,...neka mi posalje na mail: [email protected].
Unapred hvala svim dobronamernim ljudima...Zivi bili...

Fosil-superbaka,,jedini aktivni iz ove teme.

Bako..ovo i dalje stoji sto si rekao pre pre.