[ Aleksandar Marković @ 29.04.2005. 23:13 ] @
| Ruska vojna industrija vraća se na svetsku scenu na velika vrata. Kako bi ponikli u tajne ruske avio-industrije, Amerikanci od trećih zemalja kupuju rusko oružje. SAD su od Moldavije kupile 21 avion „mig 29“ i 500 avionskih raketa R-73 i R-27. Domet nove ruske interkontinentalne rakete „topolj M“ je više od 10.000 kilometara, dok preciznost pogađanja nadmašuje zapadne takmace. Nekadašnje balističke sovjetske rakete SS-20 sa nuklearnim bojevim glavama od skora imaju dostojnu zamenu. U prisustvu najviših državnih i vojnih rukovodilaca, u Saratovskoj oblasti uveden je u borbenu upotrebu prvi raketni puk strateških nuklearnih snaga Rusije naoružan najnovijim sistemom „topolj M“. Ovaj moćni raketni sistem koji po kodnim oznakama NATO ima oznaku SS-27 poslednja je reč ruske vojne industrije, koja se posle kraće krize, na velika vrata vraća na svetsku scenu. „Topolj M“ u stvari predstavlja interkontinentalnu raketu velikog dometa koja eventualnom agresoru preti trenutnom odmazdom. Rusi su u potpunosti proizvođači ovog novog raketnog sistema koji je eksperimentalno proveravan ravno 60 puta. Ruski konstruktori tvrde da se „topolj M“ odlikuje visokom bojnom gotovošću i postojanošću nuklearnog punjenja. U pitanju je operativni sistem koji se može lansirati sa bilo koje maršrute. Maršal Sergejev kaže da će ove rakete biti garancija ruske bezbednosti u narednom veku. Domet nove ruske rakete je više od 10.000 kilometara, dok preciznost pogađanja nadmašuje zapadne takmace, ali i dosadašnje ruske modele. Rusi su promocijom novog raketnog sistema pokazali da i pored posrnule privrede vojna industrija gazi starim korakom koji je gotovo pola veka zadavao glavobolje generalima u Pentagonu. Primetno je da ruska vazduhoplovna industrija beleži pravi procvat poslednjih godina i da se vodi pravi mali rat u „štancovanju“ novih modela aviona između konstrukcionih biroa „Mikojan“ i „Suhoj“. Novi tipovi ruskih aviona svojim tehničkim karakteristikama, manevarskim sposobnostima i niskom cenom nadmašuju sve konkurente u svetu. Najnoviji proizvod firme „Suhoj“ je avion Su-37. Razvoj ovog aviona bio je dugo strogo čuvana tajna pod šifrom „projekat 711“. Prvi snimci napravljeni su na aerodromu „Žukovski“ koji je tradicionalno zadužen za promociju novih ruskih vazduhoplova. Na izložbi u Farnborouu zapadni piloti bili su zapanjeni njegovim manevarskim sposobnostima koje ne može da izvede niti jedan drugi avion na svetu. Manevri „zvono“, „kobra“ i „superkobra“ već su ušli u udžbenike vazdušne akrobatike, a glavni i jedini glumac u ovim filmovima, kako je rekao voditelj na jednom vazduhoplovnom sajmu, jeste Su-37. To je moderan, višenamenski borbeni avion koji piloti, što u šali što u zbilji, zovu „avion za prvu polovinu narednog veka“. Šef projektnog tima firme „Suhoj“ Mihail Simonov tvrdi da je Su-37 sposoban da napadne i uništi sve tipove savremenih borbenih vazduhoplova, uključujući i one koji se prave po „stelt“ tehnologiji, odnosno koji su nevidljivi za radare. U trci za što savremenijim modelom ne zaostaju ni ruski proizvođači helikoptera. To se naročito odnosi na kompaniju „Kamov“ koja u poslednje vreme razvija sve bolje i bolje modele. Trenutni hit na tržištu helikoptera je novi helikopter Ka-52 – „aligator“. To je dvosed, naslednik poznatog modela Ka-50 – „crna ajkula“, jedini helikopter jednosed u svetu. Prototip ima 85 odsto istovetnih delova kao i helikopter Ka-52. Iako ima masu veću za jednu tonu, novi model „Kamova“ zadržao je sve manevarske prednosti „starijeg brata“. Sa druge strane, on ima bolje mogućnosti za let noću i za dejstvo u grupi. Ova leteća tvrđava ima pilotsku kabinu koja je oklopljena sa 350 kilograma legiranog čelika koji štiti posadu od pogodaka kalibra do 23 milimetra. Poseduje francuski termovizijski sistem i visokoosetljivi daljinomer koji detektuje male ciljeve i na daljini od 15 kilometara. Poređenja radi, američki „apač“ ne može „dosegnuti“ dalje od četiri kilometra. Cena izvozne varijante ovog helikoptera je 20 miliona dolara. U stručnim vojnim časopisima analitičari veliku pažnju poklanjaju i novim ruskim protivvazdušnim sistemima, za koje se pretpostavlja da će biti glavni izvozni adut u zemlje Trećeg sveta. Poznati PVO sistem S-300 već dobija razne tipove naslednika prema kojima će poslednje verzije američkog pandana „patriot“ biti inferiorne. Ruski projektantski biro DNPP razvio je poboljšanu verziju raketnog sistema „buk M1“ za protivvazdušnu odbranu. Novi protivvazdušni sistem je namenjen za efikasniju odbranu od taktičkih krstarećih raketa, od protivradarskih raketa klase „lance“ i „harm“, od niskoletećih helikoptera i od bespilotnih letelica. Sistem je opremljen novim raketama 9M317 umesto sadašnjih tipa 9M38M1. Ima domet od 40 kilometara (u poređenju sa ranijim od 32 km) i maksimalnu visinu dejstva od 25 kilometara. U Vašingtonu je svima jasno da je vrag odneo šalu i da su mnogi u Beloj kući rusku vojnu industriju prerano otpisali. Zato se pribeglo starom i oprobanom metodu – kupovini tuđe tehnologije. Američke paradržavne firme otkupljuju rusko oružje od trećih zemalja. Rusko oružje Vašington grozničavo kupuje od najrazličitijih prodavaca. Tako su SAD svojevremeno od Belorusije kupile PVO sistem S-300 u vreme dok je u ovoj zemlji vladao proamerički režim. Sjedinjene Države su nedavno kupile i od Republike Moldavije 21 avion „mig 29“. Kompletan paket uključuje još i preko 500 raketa tipa R-73 i R-27 za avione „mig 29“ i R-13 i R-60 za avione „mig 21“. Iako Amerikanci pokušavaju da kupovinu objasne namerom da se spreči njihova prodaja nekoj drugoj zemlji, prvenstveno Iranu, stvarna pozadina kupovine leži u nameri da se tim avionima ponovo formira američki agresorski tim pod nazivom „Red eagles“ za obuku američkih pilota na ruskim avionima. Poznato je da su SAD dugo godina tajno imale takav skvadron koji je bio opremljen „migovima“ 21, 23 i 27 i nekim starijim modelima „suhoja“. Drugi razlog je da se na taj način za vrlo male pare dolazi do ruske hit-tehnologije posebno optoelektronskih senzora i raketa „vazduh-vazduh“ vrhunskih performansi. Vrednost ovog aranžmana je 100 miliona dolara, a Moldavija je „migove“ prodala zbog nedostatka novca za njihovo skupo održavanje. Ovom kupovinom SAD su postale, posle Nemačke, druga članica NATO koja u sastavu svog ratnog vazduhoplovstva ima ruske modele. U celoj ovoj priči mnogi se pitaju ima li šanse da Jugoslavija dođe bar do nečega od široke lepeze novog ruskog naoružanja. Iako su čak i na naslovnim stranama pojedinih glasila izlazili PVO sistemi S-300 ispred kojih su pozirali srpski vojnici, prava istina dostupna je malom broju ljudi. Zvanično od novog ruskog oružja nema ništa i tako će ostati sve dok država ne odreši kesu.Ruski monopolista u izvozu oružja „Rosvooruženije“ sada posluje po strogo tržišnim principima i više nema ruskog oružja koje se daje u bescenje u ime prijateljstva i savezništva. Vladimir Dragićević |