Prošle godine je samo sedam zemalja kupilo oružje od najveće ruske firme koja se bavi izvozom naoružanja "Rosoboroneksport" za sumu veću od 50 miliona dolara - niska diversfikacija izvoza ruskog oružja preti kolapsom vojne industrije.

Po prvi put otkrivena potpuna geografska struktura prodaje ruskog oružja: 2004 je u ukupnoj vrednosti izvoza "Rosoboroneksporta" od 5,1 milijarde dolara udeo Kine iznosio 45 odsto, odnosno 2,3 milijarde dolara, dok je izvoz u Indiju učestvovao sa 35 procenata (1,79 milijardi dolara).

Ostale zemlje, koje su kupovale oružje od "Rosoboroneksporta", bile su daleko iza njih. Vijetnam je, na primer, učestvovao s četiri odsto ili 200 miliona dolara, Jemen i Grčka sa dva odsto (po 100 miliona dolara), Etiopija i Alžir s 1,4 procenta (po 70 miliona dolara). Na sve ostale zemlje otpalo je samo 5,2 odsto izvoza ruskog vojnog naoružanja. U ukupnom izvozu "Rosoboroneksporta", avijacija je učestvovala sa 62 odsto, a flota sa 24 procenta. Klijenti ruskih nezavisnih specijalizovanih izvoznika oružja praktično se ne razlikuje od kupaca "Rosoboroneksportovih" proizvoda. Svi ti manji izvoznici lane su prodali oružja i rezervnih delova u ukupnoj vrednosti od 700 miliona dolara.

"Rosoboroneksport" je zbog toga u potrazi za novim tržištima, uglavnom medju kupcima u Latinskoj Americi i jugoistočnoj Aziji. Ti kupci, medjutim, imaju veoma ograničen kapacitet, u poredjenju sa porudžbinama Indije i Kine od milijardu i više dolara i od nekoliko desetina aviona. Očigledno je da takvi kupci, kao sto su Alžir i Vijetnam, a da ne govorimo o siromašnim zemaljama, kao što su Jemen i Etiopija, ne mogu zameniti Kinu i Indiju.
Znači da je smanjenje ruskog izvoza (oružja) od 2007. neminovno, mada će se tokom sledeće tri godine isporuke zadržati na nivou od 4-5 milijardi dolara zahvaljujući ranijim porudžbinama.

Strateške kupce Indiju i Kinu mogle bi zameniti bogate zemlje Persijskog zaliva, ali su se one medjutim, zbog niza političkih razloga, odustale od kupovine novih velikih partija oružja, uprkos ratu u Iraku, a, uz to, su se okrenule zapadnim isporučiocima. Jedini izvor, zahvaljujući kojem bi ruska vojna industrija mogla biti u stanju da opstane i posle 2007. godine su porudžbine za domaću državnu odbranu, koje su u stalnom porastu, ali na koje, vojna industrija ne obraća pažnju.

Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov je, naime, u jednom nedavnom intervjuu najavio da bi Rusija ove godine mogla da na kupovinu, naucno-istraživačke radove i proizvodnju i remont vojne tehnike utroši oko šest milijardi dolara, više nego što zaradi izvozom oružja.

Glavni kupci ruskog oružja u svetu ostaju Indija i Kina.

Prema ovih dana objaljenom izveštaju Stokholmskog medjunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je bila svetski lider u oblasti izvoza konvencionalnog naoružanja u periodu od 2000. do 2004, u kojem je prodala oružja u vrednosti preko 26 milijardi dolara. Shodno istom izveštaju, Rusija je tek na osmom mestu po visini vojnog budžeta koji je u toj zemlji 2004. dostigao 19,4 milijardi dolara.

Ispred nje su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Japan, Kina, Nemačka i Italija.

Na nedavnoj aerokosmičkoj izložbi u Francuskoj je potpisan sporazum izmedju francuske državne istraživačke aerokosmičke kompanije "Onera" i "Rosoboroneksporta" o zajedničkoj razradi nadzemnih sistema kontrole kosmičkog prostora koji je u sferi interesa Francuske, ali vrednost sporazuma nije navedena.

http://www.kommersant.com/page.asp?id=362190 + net

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 14.07.2005. u 00:56 GMT+1]}

[img][att_url][/img]

http://www.acooke.org/andrew/writing/arms.html

Rusija će ove godine za nabavku oružja izdvojiti 237 milijardi rubalja ($8.27), rekao je ruski ministar odbrane Sergej Ivanov. Ta sredstva namenjena nabavci oružja u 2006. godini čine oko 40 odsto ukupnog vojnog budžeta, dodao je ruski ministar odbrane.

http://www.mosnews.com/news/2005/12/15/defensespend.shtml