obicno imaju vijek izražen u satima, kako koji proizvođač. Ako misliš na ove sa volframovom niti to je cca 1000h

Sijalice obicno stradaju pri ukljucenju ili iskljucenju. U jednakim uslovima normalnog napona sijalica koja radi danonocno non-stop moze trajati vise desetina ili cak sto puta duze od sijalice na stepenistu koja se pali i gasi na svakih 2 minuta.

Piše na kutiji.

Ovo je apsolutno tačno. Ja u jednoj od prostojima imam montiran potenciometar, koji uključuje luster sa četiri sijalice od 100w.

Činjenično stanje: poslednji put, neka sijalica je zamenjena kada je pomenuti potenciometar postavljen (odnosno pre toga), a to se desilo pre čitavih 14 godina!

Zaista! Sijalice na tom lusteru, koji se koristi svakodnevno i puno, nisu menjane čitavih 14 godina!

Pozdrav

Ok, potencimetar, ne znam sta je poenta. Mozda ako bi se sijalica postepeno ukljucivala da bi duze trajala. Znaci ne nagli skok napona, nego da se ukljucuje onako sporo, verovatno bi to produzilo vek trajanja.

Odkad?

Mnogo, mnogo proizvoljnih tvrdnji.

A evo i stručnog komentara. Usled usijanosti, mali deo materijala niti sijalice (volfram i/ili njegove legure) polako ali sigurno menja agregatno stanje tj. isparava. Kondenzuje se na staklenim zidovima, koji su naravno mnogo hladniji. Dakle, što duže sijalica radi (belo usijanje) - to je duži period isparavanja materijala, pa je tako i nit sve tanja i tanja. Onda - crkne, neretko upravo onda kad je se uključi ALI ne zato što je to kao neki šok (?!) za nju, već jednostavno zato što se nit vremenom potpuno istanjila.

Uzgred u hodniku na spratu ispred stana roditeljske kuće sijalice se ne gase, tj, rade 24/7 jer nema spoljnoe osvetljenja. Jedna sijalica traje prosečno od mesec do tri meseca. Dakle, samo jedno uključenje.

Za vašu infomaciju: halogene sijalice su korak dalje. Halogeni elementi: Jod, Bor i slični, omogućavaju da se proces isparavanja volframa i njegovo kondenzovanje na staklenim zidovima sijalice drastično uspori.

:-)

Smanjenje napona na sijalici umnogome produzava vek sijalice. Prednost 'potenciometra' je bas u tome da ga nikada ne drze u maksimalnoj poziciji - da su hteli to, nebi kupovali 'potenciometar'....

E, sad ima i ono ... smanjenje napona takodje pogubno utice na boju i emisiju svetlosti ....

Kolika temperatura - toliko i muzike!

2 delimično tačna odgovora!
Halogeni elementi se uvacuju u balon da se istisne kiseonik i tad nema oxidacije žarne niti.
Kod sistema gde je bitno nepregorevanje sijalice kad je ugašena nalazi se na 10% nazivnog napona da se izbegne udar hladnog vlakna jer zbog jače struje stvara se i jače magnetno polje koje sabije vlakno dolazi do parcialnog kratkog spoja vlakna.To je taj bljesak koji vidimo kad "rikne" sijalica.

Ja mislim da taj "šok" ima velikog uticaja. Meni se jos nije desilo da mi neka sijalica pregori u toku rada, ali desava se i to...ali uglavnom pregorevaju prilikom ukljucenja. Jer ako sijalica svetli duze vremena...volfram se polako tanji...i sijalica moze duze da izdrzi, jer je vlakno usijano, skoro do tacke topljenja...pa je volfram blizu tecnog stanja i tako drzi vlakno na okupu. Ako se pak tad sijalica ugasi, vlakno ce se ohladiti, i spasce sa vlakna sloj koji je istrosen. Kao kad grejete recimo komad gvozdja, pa ga ohladite, vidi se da komad gvozdja prilikom hladjenja "pucketa" i i odvajaju se sagorele ljuspice.... e tako i kad sijalicu palite, dolazi do naglog grejanja..i volfram vec dovoljno tanak se otkine... Ili imate primer osiguraca. Ako postepeno povecavate struju kroz osigurac, on ce recimo izdrzati 3 A. Vec sa 3,1 A ce osigurac pregoreti. Ali ako struju ne povecavate postepeno nego naglo pustite struju od recimo 2,8 A..taj osigurac ce pregoreti. Nece izdrzati. Zakljucak: osigurac moze da izdrzi vecu struju ako je postepeno povecavate, nego ako je naglo pustite.

Jel ti ovo odgvorno tvrdiš, pozivajući se na brojna egzaktna i precizna merenja, ili je ovo ono kako mali Perica misli da jeste ?

Nemam sad izvor, ali to sam odavno negde video, i ja mislim da je logicno...