Rade, manje vise, na istom principu kao i obicni dvogledi, osim sto je kod noćnih izmedju ulaza i izlaza umetnuta fotodioda koja pojacava ulazno svetlo.

Detalji i slike ovde i ovde

Kod nas sam ih vidjao po oglasima.

_{[Ovu poruku je menjao djolep dana 17.08.2005. u 10:52 GMT+1]}

Ok,hvala ti na linkovima,ali pošto ne znam idealno engleski,da li mi možeš reći na srpskom generalije oko noćnih dvogleda i naočara.Koliko vidim,postoje 4 generacije noćnih dvohgleda,od kojih se 1 generacija najviše koristi,dok je 4 generacija nešto najbolje što se ima ponuditi.

Objasni mi malo tu razliku između noćnih dvogleda 1 i 4 generacije,ako ti nije problem.

Kaži mi gde si tačno i po kojim oglasima video da se u Srbiji prodaju noćni dvogledi,a pošto je reklamiranje na ovom forumu zabranjeno,odgovori mi na privatnu poruku sa linkom ili brojem telefona tog oglasa.

Na gornja pitanja odgovori mi ovde.

Znatna je razlika između 1. i 4. generacije opreme, ali uglavnom u delu koji se odnosi na elektronsko pojacanje svetla. Na stranom trzistu se cesto moze kupiti isti dvogled ali sa razlicitom elektronikom i naravno ogromnim razlikama u ceni.

1. generacija se najvise koristi zato sto je najjeftinija. Oprema 2. generacije vec moze da zagrabi dobro preko 1000$, a 3. i preko 5000$. 3., a naročito 4. generacija se smatraju vojnom i policijskom opremom, pa tako za izvoz opreme 3. generacije treba dozvola, a izvoz poslednje generacije nije ni dozvoljen u USA.

Kao posledica razlicite elektronike postoje velike razlike u osetljivosti, kvalitetu slike (odnos signal/sum, smanjivanje tzv. halo efekta, rezolucija...), pa samim tim i u dometu uredjaja (generacija 1 do 200 m, a generacija 4 i do 600 m, pri cemu se misli na uocavanje objekta velicine coveka). Postoje i razlike u brzini odziva. Osim ovoga i vek trajanja cevi se veoma razlikuje. Vek kod generacije 1 je 1.000 - 1.500 h a generacije 4 i preko 15.000 h.

U praksi to znaci da ti je za dobru vidljivost u 1. generaciji trebala mesecina, a za 4. generaciju je dovoljna i svetlost zvezda, cak i delimicno zaklonjenih oblacima.

Nabacao sam na brzinu osnovne informacije, pretpostavljajuci da te ne interesuju precizni tehnicki podaci.

Povremeno se u Halo oglasima moze videti poneki komad ove opreme, uglavnom generacije 0 (malo vise od decije igracke) i 1, pretezno ruske proizvodnje. Mozda se nesto moze naci u prodavnicama lovacke opreme, ali to ne mogu da tvrdim.

Ok djolep,hvala ti na informacijama.A što se tiče tvog mišljenja da me tehničke karakteristike noćnih dvogleda ne zanimaju,to nije tačno.Ako znaš,slobodno budi detaljan u opisu tehnikalija.

Još uvek mi nisi dao malo konkretnije informacije gde da kupim ovaj dvogled,pošalji mi na privatnu poruku nešto,ako znaš.

Ovo je stara tema, ali ako moze neko da pojasni kako ide osmatranje pomocu IR dioda, tj. IR svetla?
Ja na kameri imam opciju za nocno snimanje i ima lampicu koja baca svetlo koje je za ljudsko oko nevidljivo ali preko kamere se vidi. Gde moze da se kupi samo to svetlo ili te diode pa dase napravi neki reflektor?

samo da upozorim da odgovore vezane za "gde kupiti" saljete iskljucivo preko PP jer neplacena reklama nije dozvoljena...

Negde sam cuo da je koriscenje IC spravica zabranjeno. Jel to tacno?

Nije tacno, bar kod nas. Mislim to jer sad svaka malo bolja kamera ima rezim za nocno snimanje pomocu IR dida.

edit: obrisan vise puta ponovljen citat

_{[Ovu poruku je menjao superbaka dana 18.12.2006. u 22:03 GMT+1]}

Intuicija bazirana na fizici vezanom za fotodetekciju, generalno --

Foton pogodi detektor. Ukoliko E_fotona > Emin, foton napravi elektrone u detektoru. Ti elektroni se skupljaju a onda njihov broj izcita charge-intergrating A/D konvertorom. Konverzija fotona u elektrone ima ogranicenu efikasnost (20-80%). A/D konvertor i proces izcitavanja imaju izvestan sum. Izmedju pravljenja elektrona i izcitavanja cesto se umece proces kojim se broj foto elektrona povecava lavinski. Dakle,
1) foton pogodi detektor i napravi u 40% slucajeva 1 elektron
2) taj elektron biva ubrzan elektricnim poljem
3) elektron udari u nesto i napravi jos elektrona. proces se ponavlja par puta. posledica: 1 e- => 1e3 - 1e7 elektrona
4) rezultujici elektroni se iscitavaju A/D konvertorom
Proces lavinske multiplikacije smanjuje znacaj suma A/D konvertora ali takodje sam po sebi unosi statisticki sum (1e- => razliciti broj umnozenih e-). Zato se ovaj proces ne isplati pri jakom svetlu ali postaje jako bitan pri detekciji pojedinih fotona.

Vrste detektora --

CCDs:

CCD senzori osetljivi su u opsegu 400nm-900nm. Uz kvalitetne CCD cipove (Kodak KAF serija, E2V CCDs) i kvalitetan A/D konvertor, moguce je ostvariti efikasnost foton-elektron konverzije od 55-80%, sum detekcije od <1e- tokom ekspozicije od 1s i sum konverzije od 7-9 e- rms. Vecina CCD senzora ne rade lavinsku multiplikaciju elektrona iako su se sada pojavili "ICCD" senzori koji to rade poput serijskog lavinskog busa tokom transfera elektrona do A/D konvertora (google: andor CCD). Ova multiplikacija cini sum konverzije nebitnim pa ovi CCD-ovi postaju bliski *idealnim* detektorima. Mane su im jedino:
- Usled bandgapa, Si CCD-ima pada osetljivost iznad 850nm. InGaAsP uredjaji osetljivi iznad 900nm imaju mnogo veci sum.
- Da bi se ostvarile gorenavedene performanse (sum u mraku), CCD je potrebno hladiti na oko -20C
- sporo izcitavanja piksela (>30fps ali ne puno)

PMTs:
Tehnologija vakuumskih cevi postoji od 1930-ih:
1) foton pogodi katodu koja se nalazi na visokom naponu i koja ja napravljena od metala sa malom radnom funkcijom
2) u 10-30% slucajeva, metal emituje fotoelektron
3) fotoelektron biva ubrzan elektricnim poljem i udari u sledecu elektrodu. dobijes nekoliko elektrona. proces se ponavlja 5-9 puta => 1e5-1e7 elektrona
4) puls nastalih elektrona dovodi se na high-speed transimpedance amp a potom diskriminator.
5) rezultat: 1 foton => u 10-30% slucajeva 5V TTL puls sirok 10ns na izlazu. U mraku dobre cevi daju 50-100 laznih okidanja.

Prednosti:
- veliki lavinski gain deo je funkcionisanja senzora. senzor moze biti kompaktan
- veoma brzi -- fotone je moguce brojati sa rezolucijom od <10ns
- hladjenje nije neophodno za rad u vidljivom i UV opsegu
- osetljivost na deep UV svetlo (<300nm)
Mane:
- mala efikasnost primarne konverzije fotona u elektrone u odnosu na CCD cipove
- jako svetlo moze da ih sprzi putem varnicenja
- sum se povecava ako je potrebna osetljivost iznad 700nm. Hladje postaje skoro neophodno.
- NEMAJU PROSTORNU REZOLUCIJU -- broje fotone, ne prave sliku!

Kvalitetni image intensifiers iz night vision uredjaja su kombinacija vakuumskih cevi i CCD-a:

Povezana sa svakim pikselom CCD-a nalazi se vakuumska cev ili dobro definisan deo iste. 1e4-1e7 elektrona koji nastaju lavinom u tom delu cevi padaju na fosforescentni ekran koji elektrone prevodi ponovo u fotone -- gomilu fotona u sredini opsega osetljivosti CCD-a.

Dakle, fizicka ogranicenja ovih uredjaja teoretski su ista kao kod PMTs. Jedino:
- zahvaljujuci segmentisanoj arhitekturi, image intensifiers imaju prostornu rezoluciju -- stvaraju sliku scene
- nazalost rezolucija je u odnosu na CCD ogranicena sirenjem snopa elektrona i velicinom tacke koje elektroni stvaraju na fosfornom ekranu kao i preslikavanja fosfora na ravan CCD senzora
- brzina izcitavanja ogranicena im je kao kod CCD-a
- proizvodnja segmentisanih vakuumskih cevi i njihova kombinacija sa fosforescentnim ekranom i CCD-om veliki je tehnoloski problem.

Otud tolika prica o upotrebi u vojne svrhe --
Osnovna fizicka ogranicenja su jasna. Medjutim, tehnologija -- vakuumska cev, fotokatodni materijal, dovodjenje visokog napona, usmeravanje elektrona, fosforni ekran, optika... je komplikovana i teska. A to sve treba da bude i malo i portabilno. Medjutim, postoji velika potraznja i velike pare. Stoga, tehnoloski komplikovana, visokooptimizovana, tajna i skupa ali fizicki fundamentalno jednostavna resenja. Npr., gen I/II/III/IV odnosi se iskljucivo na segmentisanu vakuumsku cev i pogotovo na materijal koji se koristi za fotokatode i fosforni ekran -- princip rada mislim da je potpuno isti!

Najveca ironija po mom misljenju je to sto sada mozes da normalnim putem kupis ICCD kameru za $30k (pogledajte www.andor.com) koja je bolja u vidljivom opsegu (non-IR) od bilo kog image intensifier-a! (po primarnoj konverziji, po rezoluciji, po broju piksela...). A to sve zahvaljujuci razvoju potrosacke Si CCD tehnologije. OK, nije toliko mala kao night vision goggles ali, uz vojne pare i to bi se sigurno dalo resiti.

Po mom misljenju, jos jedan razlog zasto je vojska veliko bacanje resursa covecanstva (cekici od $100).

My 5c.