Moj deda sa sela ima bonsek i ako sam dobro video ono je vareno aparatom za zavarivanje sa elektrodom, i samo izbruseno na tom mestu gde je vario da ne bi traka bila neravna.
Ima ih kod nas a sto se tice cena evo ti neke u attachmentu. Za sve ostalo "aparati za zavarivanje"-pa googlaj.

_{[Ovu poruku je menjao ypow dana 16.12.2005. u 21:34 GMT+1]}

Pa to ti se radi punkt aparatom (punktovanje),ipak aparatom za zavarivanje mislim da ne moze to lepo da se uradi.A sad ne znam bas tacno cenu(400,500 eura...),neki bolji majstor bi ti mogao to napraviti ,ali ako hoces samo to da radis mislim da se ne bi bas isplatilo .

Imao sam prilike da vidim, nisam bas obratio paznju kako se tacno radi, cini mi se da to "zavarivanje" obavlja izmedju samih krajeva bansek trake. bez dodatka nekog plamena i neke elektrode koja i povezije. Krajevi se stezu sa nekim klemama, a onda se oni piblize da se dodiruju. Var je skoro pa idealan, tako da ne mora da se mnogo brusi. Posto je bilo jako davno, uzmite ovo kao orjentir.

Mnogo bre stara ova tema , imam utisak da vise nije nikome potrebna ali, meni jeste i to veoma!!!
kako gore procitah, vec znate otprilike kako to izgleda ali evo da malo pojasnim sam cin zavarivanja. dva lepo poravnata kraja testere se stegnu u odgovarajuce kleme, jedna je nepomicna a druga klizna. Kod savremenih aparata ovo klizanje je takodje automatsko ali meni nije toliko vazno.

Kada se grebenasti prekidac namesti na potrebnu snagu ili vec sta , ukljuci se struja, pokrene rucica na kliznoj klemi u smeru dodirivanja krajeva testere i tu dolazi do topljenja dva kraja to jest sjedinjavanja. Nakon toga drugim prekidacem se dva - tri puta ponovo pusti struja i dodje do usijanja testere na mestu zavarivanja , valjda kako bi doslo do razgrevanja i manje mogucnosti pucanja na varu ..................

Otprilike , to bi bilo to! meni je vrlo potreban jedan takav aparat, molio bih upucene da mi pomognu kako bih sa prijateljem , ( bavi se vinklovanjem elektromotora i slicnim opravkama elktro-uredjaja) pristupio izradi jednog ovakvog aparata!

Unapred zahvalan svima koji znaju i pomognu!!

Nemoguce da niko ne zna ???

Nemoguce da niko ne zna ???

hajde da pokusamo jos jednom .........

To je elektrootporno zavarivanje, vrlo slicno tackastom zavarivanju, s tim sto postoje razni rezimi rada. U navedenom slucaju su dva rezima, s tim sto otpustanje treba raditi sa tri kratka impulsa, da bi se izbega previsoka temperatura i eventualno ponovno zakaljivanje. Vrovatno je neadekvatna struja "drugog rezima".

Uredjaj se moze naporno projektovati, lakse je modifikovati neki trensformator za zavarivanje(po mogucnosti tackasto-nizi napon veca struja), i eksperimentalno odrediti proceduru za konkretnu traku. Moguce je napraviti vise izvoda, strujno limitiranih, i imati nekoliko rezima i zavarivanja i otpustanja.

Ne bi bilo lose osmisliti mehanizam za pridrzavanje rake i paralelno priblizavanje delova za svarivanje, sa granicnikom.

Naravno, u proceduru uvrstiti prethodno ceono brusenje kontakata, i naknadno brusenje zavarenog spoja.

Poz

Hvala majstore!!

Upravo tako nekako. Mislim da cu sa nekim malim lastinim repom, na kojem ce inace moci da se limitira primicanje krajeva trake, olako srediti taj deo posla stim sto treba biti izolovan od kucista. Evo, kao sto ste i rekli, upravo sam pronasao stari aparat za zavarivanje gde ce drugar vrsiti premotavanje , mislim primara, kako bi povecao amperazu a smanjio .......... mislim da je izlaz svega nekih 2 - 2,5 volti!! da napomenem u struju se ne razumem pa da ne ispadne da lupam gluposti za one koji se razumeju! Mislim da ce snaga u amperima ako se uopste dobro izrazavam biti cak do 1500 A.
naravno, pomocu petostepenog grebenastog prekidaca ce napraviti izvode za uze i sire trake koje ce se kasnije definisati kroz praksu kao i naknadno omeksavanje.

sad , ako imate kakvih ideja dalje oko namotavanja , ili slicno cega , bio bih vrlo zahvalan ako bi napisali, na sta bi recimo bilo neophodno obratiti paznju.
Hvala.

Koju sirinu testere planiras njime spajati,jer je ta tehnologija davno prevazidjena i bila je primenjiva max za testere do 50mm,glavna caka u radu sa njim je da se nakon spajanja izvrsi odgrejavanje tj opustanje materijala koji je prinapregnut prilikom spajanja i naglog hladjenja.A to se postize na temperaturi od oko 450 stepeni pa ti onda okom trebas odrediti kada je postignes sto je vrlo tesko.Sadasnja metoda varenja sa co2 aparatom i mesavinom gasa 20%argona 80%co2 je najprakticniji nacin varenja koji svi mahom i koriste a naravno za testere sire od 50mm.Druga prednost ovakvog varenja je sto se to radi na specijalnom stolu na kom se tacno u ravni stegne testera na samom mestu vara je ogozdo bakarna ploca sa grejacem i digitalnim termostatom gde se prvo testera zagreje na nekih 130stepeni i tada zavari onda se teperatura postepeno dize do tacke od 450C i tako ostaje na stolu dok se postepeno ne ohladi tj skida se tek ispod 60-70c.

Hmm, sumnjam da je prevazidjena metoda ali da jeste radjeno samo do 40-50 mm i da sam takve masine gledao , ok. No danas se vec proizvode masine koje vare do 100 mm. Takodje i kod ove metode imate bakarne kleme koje nalezu popreko cele trake kako bi prenos energije bio maksimalan.
kada dobro skapirate koja je to temperatura potrebna za opustanje ili omeksavanje trake, imate izuzetan var dva ista materijala gde vrlo retko na tom mestu pukne testera. Gledao sam i nacin koji ste Vi opisali ali preko 60-70 mm i uglavnom velikih testera za brente. Ja cu raditi maksimalno do 60 - 70 mm. Nakon toga testera ide na sto na peglanje i sve ostalo sto je potrebno.
Siguran sam da je i metoda koju ste Vi opisali kvalitetna itekako, uverio sam se u to ali svakako da je ova o kojoj ja pricam, bar ja tako mislim, jednostavnija.

Hvala Vam sto ste se ukljucili u diskusiju. pozdrav.

Samo razmenjujemo misljenja i iskustva,ja testere nosim kod ljude koji se isklucivo bave tom delatnoscu,ako si bas resio sam to da radis i da ce ti se isplatiti ok samo napred.

Bas tako, razmenjujemo misljenja koja svakako mogu dobrodoci. Koliko ce se isplatiti ......... pa znas koliko: Kada moram da prevalim 20-ak kilometara kod nekoga ko to radi strucno a taj pritom bas i ne uradi na nivou struke , pa kada zategnem testeru i krenem u trupce a ona cik po varu , e onda se isplati jednom za svagda imati svoju masinu pa neka nekada i lose zavaris ali si uvek tu i za cas posla resavas problem. bar ja tako mislim a svakako bi bilo najbolje da svako radi svoj posao no ovo po meni nije bas vreme za to pa moramo da svastarimo.
Dalje, uspem li u nameri da taj var uradim korektno, siguran sam da ce kanuti i neki dinar za usluzno zavarivanje. verovali ili ne , sada zavarujem svoje testere obicnim elktricnim aparatom sa prohrom elektrodom, razgrevanje vrsim jako primitivnom metodom i sve funkcionise kako treba , najmanje kidanja imam na varu.
Pozdrav.

Odlicno,i ja sam za samostalnu varijantu osim gde se mora.No posto je moja primarna delatnost izrada brenti banseka i ostrilica a sekundarna rad sa njima daj malo podataka o kakvom se banseku ili brenti radi da pokusamo utvrditi razlog pucanja testere jer toga ne sme biti,npr da li se radi o fabrickoj masini,precnik i sirina tocka da li je tocak necim oblozen tj sa bombazom ili ne,ima tu jos pitanja ali za pocetak dovoljno i ovo.

Odlicno!!
Masina nije fabricka, radjena je od kvalitetnih materijala , radio je profesionalac koji je napravio mozda nekih 50-ak komada , zato i kazem da je profesionalac.
Precnik tocka = 800mm
sirina tocka = 70 mm
Posto imam strug koji je nekada radio metal a sada preradjen u kopir strug za dvo pa samim tim sam skinuo suport sa struga , pricvrstio na mesta gde sam to mogao i obradio tockove i nakon sto su bili obradjeni , na licu mesta. Da se razumemo, razlika spona koji je noz skidao je bila skoro pa zanemarljiva. nakon toga sam , a tako je i ranije bilo, kupio plutu ako se to tako zove isekao pod uglom od 45 stepeni , znate vec kako to ide , namazao i tocak i komade plute lepkom sacekao susenje , zalepio, odsekao visak sa strana i po duzini i zatim ponovo, namestio suport i vidija nozem 8 posto je stiriju odmah tupilo9 skinuo sve neravnine koje sam imao na tocku.
Brzina testere je solidna ,mozda bi bilo dobro cak malo i ubrzati ali to bi ste Vi lako proracunali kada Vam ja skinem mere remenica jel tako?
Da napomenem, tockovi stoje tacno onde gde je majstor namestio i pustio masinu u rad, vidi se to jer je posle namestanja masina ofarbana pa bi se i najmanje pomeranje primetilo na farbanim delovima zar ne. Ovo naglasavam zbog mogucnosti da je mozda doslo do nekakvog ukosavanja tockova ili vec sta je moglo da se dogodi.
Dalje, imam testeru sa kojom radim vec dve godine svremena na vreme , nikada nije pukla , kupljena i zavarena kod Atile Petervarija u Adi a iste njegove testere , istog dana kupljene vec uveliko popucale!!!
Sta sad ???

Srdacan pozdrav, veoma mi je drago da sam naisao na Vas! Hvala Vam na dosadasnjim odgovorima i , evo imate Vasu temu!
Pozdrav.

Za tvoj tocak odgovara testera 80mm,ali ta testera tj sira od sedmice treba da ide direktno na metalni tocak odnosno bez plute ili gume stim sto se tada pegla i na tocku radi bombaza.Posto si ih ti ravno obradio naravno da je neminovno stavljanje plute.Brzina testere nebi trebala da je veca od 28m/sek.ako znas brzinu motora i precnik obe remenice sracunacemo koja je sada.Druga veoma bitna stvar je ukosenost tockova,ako je van okvira dozvoljene granice dovodi do sigurnog pucketanja testere,to se utvrdjuje najprostije tako sto rucno okreces tockove unazad jedno desetak kruga i pratis da li se testera uvlaci ili izvlaci sa tockova,nadam se da me razumes?Dozvoljena tolerancija je do dva milimetara kod tockova sa bombazom,a kako nikada nisam radio nijednu masinu sa plutom nisam bas siguran ali mislim da vazi isto pravilo.Jesi li kupio Udeholm ili neku no name marku testere kod njega,mada je kvalitet testere uvek poslednja stavka u vezi pucanja iste.

glackop pozdrav, danas proveravam sve sto si napisao i saljem ti tacne podatke!!

Nadovezao bih se na glackop-a vezano za proveru simetrije točkova, znači odabereš dobru testeru, podesiš zategneš je i pustiš da radi par minuta. Onda ručno okreneš točkove unazad, kako je glackop rekao i gledaš da li testera "spada" sa točkova. Ako je to slučaj, onda simetrija nije u redu. Ali tu ima još dosta faktora. Prethodno, za bombažu. Pretpostavljam da su u pitanju alu točkovi, i zbog toga si lepio plutu? Tako je uobičajeno. Ne kažem da je optimalno, ali to je još jedan kompromis.
Sledeći faktor je simetrija pruge i kolica. Premeriti po horizontali i vertikali u odnosu na osu testere, kao i sama kolica (ako je u pitanju takav sistem). Zatim, podmazivanje testere. Potrebno je stalno podmazivanje, zbog same testere i lepljenja piljevine po njoj ili točkovima. Pa čistači piljevine. Veoma važno. Pa amortizacija slučajnog zatezanja testere recimo u slučaju da nešto upadne između točka i testere, testera krivo uđe u trupac i slično. Verujem da toga nema na tvojoj mašini. Važno je, ali ljudi mahom rade i bez toga - na ručno pravljenim bansecima. Zatim sami trupci koje režeš. Debljina, vrsta drveta, sa korom bez kore, vremenske prilike i slično. Svašta može da se nađe u trupcu koje tupi i kida testeru. I najvažnije, sama testera. Važna je marka, priprema testere, oštrenje i koliko često se oštri, tj. koliko iseče pre oštrenja, debljina, širina, vrsta zuba, korak, pazuh zuba, razmet, način razmeta (ili je testera sa mašinski kovanim zubima - "štaufana"), sila zatezanja i slično. Nisi rekao gde testera puca? Otpozadi, u pazuhu zuba, na varu? Na više mesta? Koliko često?

Recimo, debljina testere za taj prečnik točka bi trebala da bude 0,9mm, ali se uobičajeno koristi 1mm. U praksi se to bolje pokazalo, ali generalno dovodi do problema sa pucanjem testera. To je kompromis. Koji se pokazao dobro u praksi. Ako režeš deblje trupce, recimo preko 30cm. Koristio sam za probu jednu od 0,9mm, dobrog kvaliteta, ali se nije dobro pokazala, bila je suviše slaba da izdrži opterećenja.

Što se brzine testere tiče, glackop je po meni, dobro rekao, i to da bude gornja max brzina. Može i za par m/s da bude niža, zavisi od koraka zuba testere i vrste drveta koja se reže.

Znači, trebaju podaci koje sam naveo.

Bas tako,ocigledno da cemo oziveti temu.

Pa ovako
1 Moze se zavariti sa lemljenjem vec je pomenuta masina...
2 kovackim postupkom usijas obe strane i spojis ih cekicem
3 moze autogenom
4 mig mag aparatom
5 moze i obicnim aparatom elektrodom
Sve od 1 do 5 sam isprobao i rade vec vise godina samo je pod 5 malo losije...
Ja sam isprobao da sam sebi srusim predrasude slusane sa raznih strana.
Stolar sam imam testeru ali vise se bavim metalom... pa sam probao

Imamo bansek al tockovi precnika 1000 mm, sirine 90 mm, 3godine radio bez problema, ali od pre mesec dana pocele su da pucaju testere u pazuhu zuba i sa zadnje strane. Moze linekodami pomogne kako da resim ovaj problem?

Proveri gaz zuba, zubi ne smeju da idu po točku, već van njegovog ruba, a to šteluješ nagibom osovine točka, za šta postoji poseban šraf.
To jedno, a drugo proveri da se nije na točkovima uhvatio neki deblji sloj oksida ili kakve druge prljavštine mestimično, pa onda to "lomi" testeru.
I treće, zamor materijala je takođe moguć, a sve u zavisnosti od kvaliteta trake.

Lezajevi tockova ili tockovi nisu u istoj ravni.
Proveriti i regulaciju zatezanja testere.

ima li neko sliku mehanizma paralelno priblizavanje delova za zvarivanje, sa granicnikom.

Evo najbolji i prakticniji nacin , spoj to jest var je perfektan , zilav pre svega !
Inace aparat je moje izrade i cela prica je iz moje radionice .
https://www.youtube.com/watch?v=nhwKwsTy0qw