HD DVD
DVD-VIDEO DISKOVI su sasvim dobri za pohranjivanje filmova standardne definicije (SD) - na jednostrani dvoslojni disk lako stane jedan film uobicajene duzine, meniji, muzika iz filma sa vise kanala, kao i bonus materijal. Medutim, MPEG-2 kompresija i 4,37 GB slojeva podataka na DVD-u ne mogu da prime bas mnogo video materijala visoke definicije (HD) jer on zahteva oko cetiri puta vise mesta nego SD.
Danasnja tehnologija proizvodi drajvove visokog kapaciteta koji podrzavaju HD i koriste plavo-ljubicaste lasere sa kracom talasnom duzinom, da bi umnogome povecali gustinu pisanja podataka. Medutim, nije nimalo jednostavno prevesti medij sa fizickim pohranjivanjem podataka u jednu kabastu platformu koja emituje sadrzaj.
Postici to sa DVD medijem bio je "kontroverzan" proces, obelezen debatama o zastiti od kopiranja i zestokom konkurencijom oko unosnih intelektualnih prava. Originalne DVD-ROM specifikacije DVD Foruma uspele su da spoje dva najveca konkurenta, ali industrijski konzorcijum nije umeo da razresi svoje razmirice oko toga kako da najbolje primeni DVD medij za snimanje. Javnost je na kraju bila primorana da bira izmedu dve nekompatibilne porodice R/RW formata, koje su zastupali Forum i njegov konknrent DVD+RW Alli¬ance. Cela ta zbrka je odlagala prihvatanje DVD pisaca, sve dok Sony nije razresio situaciju i izdao prvi dvostandardni drajv.
Kako se od formata sa plavim laserom ocekuje da zamene i DVD i CD, ulozi su jos veci. Godine 2003. DVD Forum je odabrao prvobitno odbijeni HD DVD format, koji je podrzavala Toshiba (i koalicija pod vodstvom NEC-a), ali to je bila kontroverzna odluka, nastala nakon promene nacina glasanja u poslednjem trenutku i u odsustvu dva kljucna igraca. I pored te podrske, HD DVD ne podrzavaju svi clanovi Foruma.
Neki od zastupnika, ukljucujuci i najvece proizvodace, zadrzali su pravo da podrzavaju i HD DVD i Blu-ray formate. Medutim, medu kompanijama koje podrzavaju HD DVD nalaze se neki od velikih igraca, kao sto su Sanyo i Thomson, kao i holivudski studiji Paramount Pictures, Universal Pictures i Warner/New Line/HBO, koji su 2004. godine zajedno drzali skoro polovinu kucne DVD-video prodaje i trzista iznajmljivanja.
Specifikacije za HD DVD-ROM, HD DVD-R i HD DVD-RW fizicke formate su gotove, a aplikacije se doraduju. HD DVD ce pruziti gustinu upisivanja podataka sko¬ro tri puta vecu od one kod DVD-a. Zamenice lako uklonjivu CSS zastitu DVD-Video diskova DRM (Digital Rights Movement) sistemom, koji je teze krekovati. A HD DVD pruza i bolju interaktivnost i efikasnije MPEG-4 i VC-1 video kodeke (ovaj poslednji je zasnovan na Microsoft Windows Media Video 9 tehnologiji).
Na jednostrani dvoslojni disk bi teoretski trebalo da stane do 8 sati HD video materijala, odnosno dovoljno SD sadrzaja da pokrije nekoliko sezona vecine TV serija. HD DVD-RW medij primenjuje tehnologiju promene faze, slicnu onoj koja se koristi za CD-RW i DVD-RAM, ali po ostalim pitanjima HD DVD dosta lici na ultragusti DVD - dva slepljena diska debljine 0,6 mm.
Ovaj poslednji faktor je i najveca prednost HD DVD-a nad konkurencijom. Kaku su DVD i HD DVD toliko slicni, fabrike za izradu diskova ih lako mogu konvertovati i po recima disk replikatora Cinram Internationala - bice potrebno samo nekoliko minuta da se linija prebaci sa DVD-a na HD DVD. Ne samo da ce to smanjiti pocetne troskove izrade (sto je prvi razlog za provajdere sadrzaja), vec ce i smanjiti vreme potrebno da se format izbaci na trziste, pa ce ga vrlo brzo osvojiti.
NEC, Sanyo, Thomson i Toshiba su najavili planove da na trziste izbace set top ili racunarske plejere u poslednjem kvartalu ove godine, a rezaci ce se pojaviti pocetkom 2006. Svi HD DVD drajvovi ce biti potpuno kompatibilni sa DVD i CD formatima, osim mozda sa DVD-RAM i CD-RW diskovima. Do trenutka kada bu-dete citali ovaj tekst, Paramount, Universal i Warner/New Line/HBO ce najaviti da ce do kraja godine objaviti 89 HD DVD naslova.
Blu-Ray diskovi
DVD i HD DVD su mozda pali sa istog drveta, ali Blu-ray format nije cak ni iz istog vocnjaka. Pits i lands Blu-ray diska (poznatog i pod imenom BD) su suvise mali da bi se pouzdano mogli procitati kroz 0,6-milimetarski slot plastike koji se brzo okrece, pa se podaci urezuju direktno na spoljni sloi diska i onda stite 0,1-milimetarskim prekrivnim slojem. Ta kombinacija ultravisoke gustine i kratke duzine fokusiranja cine Blu-ray diskove mozda cak i podloznijiin ogrebotinama od DVD-a. Prva generacija Blu-ray medija se prodavala samo u Aziji i taj problem je resavala smestajuci diskove u zastitne kertridze. Medutim, nedavni razvoj na polju super-izdrzljivih pokrivaca od strane kompanija TDK, Verbatim/MKM i ostalih proizvodjaca omogucice prodavcima da BD-e salju u Ameriku bez kertridza. Predstavnici Blu-ray tehnologije tvrde da ce diskovi sa tim prekrivacem raditi cak i ako ih izribate celicnom vunom.
Veca gustina Blu-ray diskova omogucava pohranjivanje 25 GB podataka po sloju, skoro dve trecine vise nego sto nudi sloj HD DVD diska (15 GB). Kratka fokalna duzina, takode, cini teorijski izvodljivom proizvodnju diskova sa do osam slojeva, pa ce biti dosegnut kapacitet od 200 GB. HD DVD ce, opet, postici svoj maksimum sa 60 GB, kao dvoslojni i dvostrani medij.
Kao i HD DVD, Blu-ray ce ponuditi mnogo vise od pohranjivanja vece kolicine podataka i HD kodeka. Blu-ray drajvovi ce imati i Internet konekcije, a svi Blu-ray plejeri ce pokretati Java programe. Naslovi ce u sebi spajati online izvore i sadrzaj diska, pa cete moci da preuzimate i gledate trejlere i specijalne dodatke, kao i da kupujete audio i video sadrzaje velikom brzinom. Visestruke video strim mogucnosti ce pruziti reziserove slika-u-slici komentare, napredniji meniji ce koristiti pop-up prozore, animirane tastere i navigaciju poput one na Internetu, a kontrole teksta ce vam omoguciti da prevod stavite tamo gde zelite, kao i da mu menjate font.
HD DVD ce primeniti drugaciju metodologiju autorizovanja, zasnovanu na XHTML-u i SMIL-u. Iako detalji o njegovoj interaktivnoj funkcionalnosti jos nisu finalizovani, ocekuje se da ce imati mnoge od tih mogucnosti. I pored velikih razlika, koje se verovatno nece promeniti izmedu programskog okruzenja upravo zbog samih video formata, Blu-ray i HD DVD ekipe zavrsavaju posao na protokolu koji bi omogucio autorima sadrzaja da naprave projekat koji bi se mogao objaviti u oba formata.
Rad na specifikacijama BD-ROM, BD-R i BR-RE (za medije na koje se moze snimati vise puta) formate je prakticno gotov; ostalo je da se dovrsi jos nekoliko detalja u vezi sa slojevima aplikacija i zastitom od kopiranja. Prva generacija Blu-ray pisaca (samo za pisanje podataka) pojavila se u Japanu pre dve godine, a u Americi Sony vec ugradu-je slicne ProDATA i ProDisc tehnologije plavih lasera u uredaje za bekap podataka i XDCAM pro-video rikordere.
Ovi uredaji imaju malo slicnosti sa potrosackim Blu-ray video-plejerima i pisacima koji ce se sledece godine pojaviti u Americi. Pravi Blu-ray video drajvovi, mediji i sadrzaji nece se pojaviti u prodavnicama do prve polovine 2006. godine, a cak i onda ce se pocetna cena rezaca kretati u rasponu od 1.500 do 2.000$.
I pored visoke pocetne cene, Blu-ray uziva podrsku preko stotinu proizvodaca racunara i firmi koje se bave potrosackom elektronikom, kao sto su Apple, Dell, HP, Matsushita, Philips i Sony, kao i dizajnera igara, poput Electronic Artsa i Vivendi Universala. Uz podrsku Sony Picturesa, Twentieth Century Fox/MGM-a i Disney/ Buena Viste, BD ima iza sebe polovinu najvecih holivudskih studija, dok ostali (Warner Brothers, New Line Cinema, Pa¬ramount Pictures i Universal) podrzavaju HD DVD.
Eto, pa vidite razliku.
