Druze,
imas u N.Beogradu firmu koja ih uvozi i prodaje, nove naravno i nisu skupi za ono sto nude.
Zavisi od prostora, kvalitet, stepen izolacije i kvadratura ali daj im skice pa ce ti napraviti proracun. Imaj na umu da se drugacije greje kuca od stana, neizolovana od izolovane, cigla od siporeksa...
Ako te interesuje, poslacu ti kontakte.

Ja sam takođe kupio Norveške radijatore za dve sobe i trenutno sam jako zadovoljan. Pišem "trenutno" jer još uvek nije počela zima, pa ću tek saznati kako se ponašaju kada je napolju -15 stepena. Naravno dosta zavisi i od izolacije i količine stvari po sobama, podu,...
Inače kada sam ih otpakovao, zbog debljine i težine samih radijatora bio sam jako skeptičan.
Za sada mi deluju veoma korektno, bešumni su, a i ne podižu prašinu. Termostat im je jako osetljiv pa dobro održavaju podešenu temperaturu.
Inače kupio sam ih i Beogradu, i papreno koštaju. Zvao sam firmu u Sofiji koja ih prodaje i cena je 40% niža. E sad da li se isplati ići za par komada...Inače planiram da kupim još 3, kako bih podmirio potrebe i ostalih soba i naravno ukućana.
Vidim da je tema otvorena još pre par godina, ali sam hteo da je malo "osvežim".

Pozdrav

I najobičniji kineski uljni radijatori su potpuno bešumni (iskreno, nikad nisam čuo za bučne radijatore), a termostat radi tako što održava željenu temperaturu. Ni oni ne podižu prašinu, a koštaju celih 2.990,00 din.

Firma koja ih prodaje, jednostavno, ide logikom "ovce su za šišanje" i lažima o 50% uštede papreno prodaje obične električne otporne grejače, tj. tehnologiju koja je poznata taman koliko i električna energija. Između ostalog, uštedu objašnjavaju i "izuzetno preciznim termostatom". (?!)

Netacno. Uljani radijatori imaju uzasno neprecizan termostat (pa cak i navodno oni firmirani, tipa Elin, Fuego, De Longhi) da je to smesno. Iskljucuje po nahodjenju, struju trosi u abnormalnim kolicinama a desava se i da procure (Fuego, posle 4 godine). De Longhi se isto pokazao, samo sto ne curi. Jako dobro greju ali trose ko ludi jer im je termostatska regulacija iz kamenog doba.

Otprilike je neko izracunao sledecu racunicu:

- Uljni radijatori za stan od 50m2, oko 240 din dnevno
- Norveski i klime oko 105 din. dnevno
- TA pec oko 80 din dnevno

To je otprilike neka cena za uljane koju sam i ja imao, posto sam se dosta grejao i na njih te imam iskustva. Da greju - greju, ali stvaraju puno vlage (iz nekog razloga), dok recimo klima ne stvara nikakvu vlagu u vazduhu.

Najbolje grejno telo je klima inverter (ili obicna klima do recimo -10 maximum, na -5 odlicno radi i obicna klima, otprilike za 1kw na toj temp. dobijas skoro 2,5kw grejanja, inverter je oko 20% bolji).

Norveske radijatore sam vec probao u kuci (ne u mom stanu), i na 6-7 stepeni su odlicni rezultati. Kuca je na vetrovitom delu, prastari prozori, stiropor 3cm, znaci izolacija gora nego u mom stanu koji je ususkan, sa PVC prozorima, delimicno izolovan pri gradnji.

I da, Javo, termostat je hirurski precizan kod njih, plus ima kalibraciju. Dakle, termometrom izmeris zeljenu temperaturu, i podesis to istu na termostatu radijatora. Odrzava ga veoma, veoma precizno, sto je naucna fantastika za uljani radijator.

I ne zaboravite duvalicu na uljanom, sisa 500w struje samo tako, tako da za 1 sat bez problema mozete da potrosite 3 kw (i vise) minimum ako grejete 2 prostorije na ovoj temperaturi (od 6 stepeni izjutra), dok su dva norveska (1,5 i 1,2) trosila manje od kilovat za sat. Pri tom su oko 5 puta brze ugrejali prostoriju nego uljani od 2.6 kw + duvalica, o kvarcnoj da ne govorim. Cak ni klima nije uspela tom brzinom da zagreje jer je potrebno barem minut da uradi preheat pre nego sto pocne da duva. Zeljena temperatura je bila 23, a trenutna u prostoriji 19.

Mala razlika zar ne?

Znaci ne pisem napamet, vec sam ih DETALJNO isprobao ovih mesec dana i uporedio sa kvarcnom, uljanim i klimom. TA pec ne uzimam u razmatranje jer jedna od 3kw kosta 30.0000 din a greje oko 20m2 realno.

Jedino je klima efikasnija, za sad, na ovim temperaturama, oko 10% manje potrosi struje.

Ako se u staroj svapskoj kuci norveski vec sad pokazao bolje od navedenih grejnih tela (ne racunam klimu) sa uzasno malom potrosnjom struje ne vidim razloga za pljuvanje po istim.

Cena je uzasno paprena, prosto ne mogu da verujem da su u Sofiji jeftiniji za 40% a cuo sam da su i u Madjarskoj jeftiniji. Naravno, problem je nase trziste i svest naroda.

I jos da dodam, kolega se zadnjih 8 godina greje na norveske radijatore (on ima malo stariji model, kockastiji je od ovih sad), stan od 50m2 i apsolutno je zadovoljan.

Ja bih uvek izabrao klimu naravno (inverter) ali iz nekih razloga ne mogu da je koristim (zbog deteta). Svima savetujem prvo klimu, a sad, posle ovih iskustava ako ne zele klimu, norveske radijatore.

OK. Dakle, ako sam te dabro razumeo, glavna ušteda norveških radijatora je zbog preciznog termostata ?

Precizan termostat i velika povrsina grejnog tela (recimo onaj od 1,5kw je skoro 1,5m u duzinu, dakle pokriva svaki prozor, a ravnomerno je vruc CEO radijator i odlicno vazduh cirkulise). Nije samo termostat u pitanju vec i iskoriscenost grejne povrsine, tj. grejaca. I drasticno brzo greje, mnogo mnogo brze od uljanog, a osecaj topline je kao kod centralnog grejanja.

Otprilike tako.

Klima je najefikasnija naravno, to svima pricam, ali ako ne smes da je koristis iz nekih razloga, pre bih izabrao norveske nego uljane ili TA pec.

Naravno da ce norveski malo vise trositi od klime i TA, ali daleeeeeko manje od ostalih grejalica na struju, pa i uljanog.

Gde se nalazi termostat na tim norveskim radijarorima?

U posebnom kucistu iza radijatora, izolovan od same toplote radijatora. Modularan je, mozes staviti i digitalni (sistem iskopcaj-ukopcaj). Negde recimo na 50-60 cm visine od tla, mozda malko vise, ne znam koliko ispadne od radijatora do tla (oko 15 cm, radijator je visok oko 37cm mislim, pa tu negde eto).

@cozmo_im
Prvo hvala na informacijama.
I ja sam u dilemi koji način grejanja da primenim, ali si mi ovim tvojim odgovorima pomogao da se odlučim.
Drugo, vidim da si grafički dizajner što sigurno zahteva kreativnost i maštu ali to ne bi trebalo da zameni
praznine u tvom poimanju Fizike.

Mislim da si ovo istresao iz rukava. Da li imaš predstavu šta je duvalica od 500W?
Jedan sobni ventilator sa prečnikom 50-60cm koji napravi takvu promaju da se dižu zavese ne troši više od 70-80W.


Znači zbog "preciznog termostata" su radijatori za jedan sat bili uključeni samo 20minuta, ili kako to da razumem?



To se već radi o subjektivnom osećaju toplote i sposobnosti ti uljnih radijatora da akumuliraju toplotu.
Znači ti uljni se sporije greju ali se zato i sporije hlade.

Još jednom hvala na informacijama i ne zameri što sam "teoretisao" ali budi malo oprezniji sa brojkama.
Stvarne cifre mogu da budu nešto sasvim drugo od onog što mi "osećamo".

Ma nisam 'teo da se mešam, ali je jasno da reklama ćini ćudo !

W (vat) je jedinica za snagu
Wh (vat sat) je jedinica za količinu utoršene energije. Najčešće se koristi kod električne energije, i to multiplicirana i svima poznata kao kWh, tj. kilovat sat.

Dakle, kad potrošač snage 1000 W radi pun sat, on potroši 1 kWh.
Tako, potrošač od 500w nikako ne može za jedan sat da potroši 3 kWh. Uzgred, snaga tih ventilatora je 50 W a ne 500 W. Istovremeno, dva grejača, 1.5 i 1.2 za sat vremena će SIGURNO da potroše 2.7 kWh.

I na kraju, precizan termostat će precizno da reguliše temperaturu, ali ne i da poveća stapen korisnog dejstva grejača. Grečjači uvek imaju stepen korisnog dejstva 1 tj. nema gubitaka.

Nesretnim sticajem okolnosti (teska bolest, sve veca starost (rodj.1942)) imam iskustva sa verovatno svim mogucim nacinima grejanja - od otvorenog ognjista, kod moje pokojne babe (tad sam jos bio mlad i relativno zdrav), pa do svih mogucih grejalica, ukljcujuci i one na butan-boce(?) i petrolej.

Od skoro imam i elektronski termostat, nezavisan - ukljucis ga u uticnicu, a u njega sta hoces - moze da regulise i grejanje i hladjenje, jer se temperature ukljucenja i iskljucenja uredjaja regulisu nezavisno, sa tacnoscu od 0,1^oC.

Tromi grejaci su razne kaljeve peci (bilo da ih grejes drvima i ugljem, bilo strujom), elektricni kamini, sa nekim samotnim ciglama, termoakumulacione peci, uljani radijatori i slicno. Njihova je osnovna osobina da se polako greju, ali se i polako hlade.

Brzi grejaci su razne grejalice - kaloriferi, panel-radijatori (mislim da su i ovi "norveski radijatori" ustvari ta ista stvar), grejalice sa grejacima na "kanapu" od staklenih vlakana ili liskuna. Namerno izbegavam one sa usijanim kvarcnim i slicnim stapovima i zicama, jer se njih bas bojim - usijana zica je usijana zica, sa njom nema zezanja, cas posla se grejalica prevrne ili na nju padne neki papir i moze nesto da se zapali.

Uljani radijatori zaista mogu da procure, kao i svaka posuda. Imao sam ih i video da imaju cak 3 termostata - redovni, zatim onaj za slucaj pregrevanja, koji se nakon hladjenja peci opet sam ukljuci i sigurnosni, koji je za jednokratnu upotrebu - ako crkne i redovni i onaj sto se sam ukljuci nakon izvesnog vremena.

Licno mislim da uljani radijatori najmanje suse vazduh, jer imaju ogromnu povrsinu na relativno maloj duzini. Meni nisu odgovarali bas zbog toga sto ulje nece da se greje preko neke temperature i ako ti je u sobi hladno, sa termostatom na maksimumu, onda znaci da ti treba veci radijator, sa vise vati, sto meni nije odgovaralo. Sada imam grejalicu sa grejnom zicom koja je kao neka paucina, a pridrzava je liskun, tako da moze da se greje daleko vise od onog ulja. Jeste da susi vazduh, ali je bar mala.

Kod ovih norveskih pise da je temperatura spoljne povrsine 90 stepeni C, sto veoma susi vazduh. Istina je, da je navedeno da su grejaci sa velikom povrsinom, ali nigde ne daje neki detalj o tome. Oni koje sam ja imao, od 1500 vati, su bili veoma dugacki, preko metar, i unutra imali 2 metalna grejaca, tzv. cevna grejaca, koji se koriste u raznim uredjajima. U rernama su cesto i usijani, narocito u rezimu rostiljanja, a kod ovih grejalica se ne usijavaju, ali su ipak vrlo vruci, jer je povrsina i tako dugackog stapa - oko 2 metra - ipak relativno mala. Ocekivao sam da ce tamo pisati da su grejaci omotani metalnom talasastom spiralom, kao sto je bio slucaj sa jednim kaloriferom koji sam takodje imao, ali nista ne pise. Da se radi o tome onda bi mozda temperatura spoljne povrsine bila niza od 90 stepeni.

Neko je pomenuo ovde "iskorišćenost grejne površine" kao jednu od komparativnih prednosti norveških radijatora.
Iako je na prvi pogled ta činjenica irelevantna kod električnih grejača, ipak nije baš tako.
Naime, primetio sam da su uljni radijatori i TA peći površinski odnosno zapreminski prilično poddimenzionisani, ili drugačije rečeno, grejači su im predimenzionisani.
Primer1: DeLonghi-jev uljac snage 2kW ima 9 rebara i kada se termostat odvrne na maksimum on radi otprilike 8-10 min pa se na 3-4 min isključi jer se zagreje do max dozvoljene temp.
To znači da tih 9 rebara nije dovoljna površina da bi se tih 2kW neprekidno prenosilo na okolni vazduh sobne temp, a da se radijator pri tom ne pregreva.
Primer2: TA 3.5kW napuni se do maksimuma za 4-5h, sa isključenim jednim grejačem i preostalih 2.33kW za 6-7h.
To znači da nema dovoljan toplotni kapacitet da akumulira svih 8x3.5kWh jeftine struje.
Pretpostavljam da norveški radijatori nemaju tih problema i relativno su niskotemperaturni - sa svim prednostima koje idu uz to.
Iskorišćenost grejne površine naročito je bitna kod centralnog grejanja, pogotovo ako se potrošnja meri deliteljima toplote.

Ovo sam i ja rekao u mom prethodnom postu. Moj radijator je iskljucivao onaj termostat za kontrolu ulja, za visekratnu upotrebu. Kad se ulje zagreje do predvidjenog za njega maksimuma, grejac se iskljucuje, bez obzira da li je sobni termostat ispunio svoje ili nije. A najcesce nije, pa bih ja morao da uzimam mnogo veci radijator, sto mi nije odgovaralo zbog vise razloga - veca tezina, potrebna bolja elektroinstalacija itd.

Ukoliko ovi norveski nemaju spiralno navijenu metalnu traku na stapicaste grejace, onda su isti sa svim slicnim panel-radijatorima, koji su se proizvodili i u Jugoslaviji - neka firma iz Valjeva + grejaci Koncar, Zageb. Imao sam jedan takav, 2 grejaca po 500 vati ili bese jedan od 400, jedan od 600 ne znam vise. Okrenes termostat na maksimum i onaj od 400 vati non stop ukljucen i soba toplija nego sa uljnim radijatorom. Ali, pleh vruc, mozes se opeci, i susi vazduh. Opasnosti od direktnog pozara nema, nema ni jedne usijane povrsine, ali za kozu ruku je ipak vruce.

Ovaj na mojim uljanim lepo pise da ventilator trosi 500w. Posto on ima grejac u sebi (kao fen jelte...). Na oba radijatora. Mozda sam motorcic za propeler trosi 50w, ali pise da je potrosnja 500w za ventilator (ako niste primetili greje i kad radijator je hladan, tj. ima grejac kao u fenu).

Ne znam koje ste norveske gledali, ali ovaj (Glamox 3001) ima grejac koji izgleda kao aliminijumski panel sa rebrima i ide celom duzinom.

Inace, ne moze se opeci ruka na njemu, probao sam (na rizik jel...). Zbog klinca, cisto da budem siguran. Pre ces se opeci na uljani.

Koristim klime za grejanje 6 godina, uljane celu proslu zimu, pre toga sam imao TA, pa imam veliko iskustvo za grejanje na struju.

Testiracu norveske u novembru pa ako se pokazu kako treba u staroj kuci... uzimam ih.

@cozmo_im - ima li sansi da uslikas, makar priblizno, te grejace? Deluje mi veoma zanimljivo. Ja trazio na sajtu i nisam nasao neku takvu sliku.

Inace, kod uljanih je temperatura metala na vrhu manja, a kod samog ulja bas poprilicna, nije bas neopasno za ruke.

Inace, ja nisam gledao norveske, nego ove uopsteno nazvane panel-radijatorima. Ima unutra sipku debljine olovke recimo, duzine 2 metra, U - oblik, i to je hiljadu vati grejac. Glatka sipka, nema na njoj nista.

Gospodine tdjokic,

maksimalna temperatura koju mogu da postignu norveški radijatori, model GLAMOX 3001, je 70 stepena, što znači da ne suše vazduh i da se svakako radijator može držati rukom, jer rukom se drži radijator, a ne sam grejač. Osnovna motivacija za nabavku istih je bila činjenica da stariji sin ima problema sa disajnim organima, pa mu veoma smeta prašina. Pre nabavke pomenutih radijatora grejali smo se na TA peći. Imam takođe i dve klime ali njih ne koristim zimi za zagrevanja prostorija jer i one, doduše manje od TA peći, podižu prašinu.

Pozdrav

cozmo_im,

razlika u ceni deluje nestvarno, ali ponavljam ja sam zvao firmu u Sofiji koja je predstavnik norveške firme Adax, baš kao i firma iz Beograda. Razgovarao sam na engleskom, prodavac ga jako dobro govori i cena modela od 1500W je bila (pre par dana) 127 eura, dok je u Beogradu "čitavih" 17000 dinara. U Hrvatskoj i Sloveniji je cena čak veća nego u Beogradu (to sam već pročitao na njihovim sajtovima, tj. nisam ih zvao). Ukoliko ste zainteresovani mogu Vam na mail poslati broj telefona i adresu u Sofiji.

Pozdrav

Ja ih ne poznajem direktno, samo (za sada) nagadjam o njihovim grejacima. Inace, na sajtu proizvodjaca pise ovako:

"Specification
A functional design makes the heat spread quickly into the room. Robust surface with polyester finish. Maximum 90° temperature on the surface." http://www.glamox-agents.com/g...MountID=5&ItemGroup=AD0672

Dimenzija 84 milimetara je veoma mala. U nju su uracuni nosaci i zakrviljenje tela radijatora pa tako ostaje veoma malo mesta za same grejace. Ja priznajem da ih ne poznajem i molim bilo koga ko ima neki dokumentovani podatak da ga iznese, da bismo lakse shvatili osobine samih grejaca. Moze tekstualno, moze slika, sta bilo. Modeli koje sam ja imao su bili od dve razlicite fabrike i u oba su bili stapicasti grejaci, bez ikakvih dodataka na njima. Spoljna temperatura radijatora je u tim modelima bila niza od temperature grejaca, ali su sami grejaci bili topliji, a buduci da vazduh ide i preko grejaca, vazduh u prostoriji je bio prilicno suv. Osim toga, ako grejalica neko vreme ne radi, pa je upalis, oseca se neprijatan miris - gore neke komponente prasine skupljene na grejacima. Taj miris se oseca na vecini grejaca, osim na uljanim radijatorima.

Ne mogu da dokumentujem tvrdnju, ali i dalje imam utisak da su uljani radijatori najhladniji grejaci od svih po jedinici povrsine grejalice, ali ostaje onaj problem sto zbog toga slabije greju, odnosno potrebno je uzeti znatno veci radijator ako hoces da prostoriju zagrejes na istu temperaturu koju ostale grejalice postizu lakse, ali uz veliko susenje vazduha. Isto tako, ubedjen sam da su uljani i norveski (panel?) slicni po ne-podizanju prasine, jer im je povrsina velika i nemaju ventilatore. Mislim da su i ovde uljani u prednosti, mada nemam tacne podatke. Obavio sam neka provizorna poredjenja, uproscavajuci oblik povrsine rebara, merio sam ih kao da su ravna i tu izadje velika razlika u prilog uljanim, ali se opet vracamo na ono - bas zbog te prednosti, slabije greju, pa ti ubrzo treba mnogo veci (i tezi) uljani radijator.

Ja ne dajem prednost ni jednom ni drugom proizvodu, samo pokusavam da sagledam cinjenice. Nezgodna osobina uljanih je i vec spominjano curenje, sto im je prirodna osobina - gde god je neka tecnost, uvek ima opasnosti od toga da curi. A ako je tecnost zatvorena, uvek postoji i opasnost da se ta tecnost pregreje i - ne daj boze - eksplodira. I ta osobina mi nikako nije po volji.

Nasao sam vise sajtova o ovim radijatorima. Na jednom od njih se spominje 'velika aktivna povrsina grejaca" ali ne mogu da nadjem sliku, skicu, neki opis. To bi moglo da bude znacajno poboljsanje u odnosu na one slicne panel radijatore koje sam ja imao.

Druga vazna stvar, koju sam i ja spominjao, su mere koje su preuzete da u njima ne bi sagorevala prasina. Naglasava se, da nema vertikalnih otvora, koji bi prasini omogucavali direktan ulazak u radijator, ali je ovo dvosmisleno, jer znaci da je temperatura samih grejaca ipak dosta velika, cim postoji mogucnost da bi prasina unutra gorela, kad bi mogla da udje.

Ako neko zna gde se u Bugarskoj prodaju radijatori i koja je cena, molim da mi javi posto sam zainteresovan za iste. Mozda se isplati i za par komada otici do Sofije...jos ako se udruzi vise nas...?!

I ja sam to pročitao na sajtu ovog "našeg" distributera i mogu da kažem da je prava neistina da ne postoje vertikalni otvori. Oni i tekako postoje, ali nema mehanički izazvanog strujanja vazduha, već je prisutan prirodni proces da se topao vazduh podiže, a hladan spušta i to je to.

Ljudi, ne znam da li znate za naš niški norveški rdijator tzv. KONVEKTOR firma se zove ELDI. Reda veličine kod njih je radijator od 3 kw 18.300 din a kod ovih u Bgd je 1,5 kw 17.000.- Po meni treba i njih uzeti u razmatranje.

Sad sam na muci - nasao sam tekst koji objasnjava sustinu tih novih panel radijatora, bilo norveskih, bilo niških (bar pretpostavljam da su slicni), koji dokazuje da tu zaista postoji VELIKA RAZLIKA u odnosu na one starije modele, koje sam ja koristio. Medjutim, tekst sam nasao na niškom sajtu i kako sad da ga citiram a da ne ispadne reklama? Mzda ovako:

"[konvektori jednog domaceg proizvodjaca] su sačinjeni od velikog
broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači.
To sve zajedno čini izmenjivać toplote-konvektor.
Po svojoj konstrukciji podseća na hladnjak automobila a smešten je u luksuzno i po italijanskom ukusu dizajnirano limeno kućište."

A to mi se cini da nije fer, jer oni "norvezani" to nisu izricito naveli, a evo, ima nas koje je bas to zanimalo i sto se meni licno cini najvaznije u celoj stvari! Taj tehnicki detalj objasnjava i visoku cenu tih grejalica, jer tu ide mnogo materijala i vremena za izradu.

Hvala na saradnji, za mene je stvar demistifikovana Izvinjavam se, ako je moje pisanje tu i tamo licilo na nametanje mog stava, bez argumenta, sto mi nikako nije bila namera, ali priznajem da me je samo visoka cena odrzala budnim, ipak sam ocekivao da tu "ima nesto" sto ne znam i sad sam saznao. Sad sam "besan" - par puta ranije sam razmisljao da sam dodam nekakvre aluminijumske dodatke na te moje starije panel-radijatore, da bih im povecao povrsinu, ali nikako nisam mogao da se odlucim i zagrizem u "kiselu jabuku" prerade i dorade. Mozda je presudno bilo i to sto su ovi panel radijatori vise horizontalan predmet, sto je razumljivo, ali je kod mene uglavnom nestasica prostora i vise volim vertikalne stvari.

@ zuja1: Hvala kolega, sad cu moci mirno da spavam

Dodatak: "Proizvode se u tri osnovna modela po visini" - eto, ljudi iz [jedne domace firme] su mislili cak i na mene! Ima i "vertikalnih" modela, kakve nisam primetio na sajtu onog [norveskog proizvodjaca]



_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 03.11.2008. u 05:01 GMT+1]}

Treba ne zaboraviti činjenicu da se topao vazduh podiže, a hladan spušta. Znači ako je radijator vertikalni, topao vazduh u toku svog kretanja na gore prelazi kraći put, a hladan prelazi duži put. Visina Norveških kada se namontira ne prelazi više od 450 mm, pa je situacija obrnuta.
Lično, veoma pristrasno, imam više poverenja u nešto što se napravi u Norveškoj (+ garancija 5 godina), nego u nešto što se napravi južno. Našalost za mene je stvar jasna.
Pozdrav

Pa ja rekoh pre par postova da grejac nije obicna zica kao sto neki tvrde, vec upravo ti aluminijumski paneli (da, izgledaju kao hladnjak, sa rebrima).

Tesko je da se odslikaju (mora da otvorim ceo radijator a u to ne bih da se upustam), ali ih mogu nacrtati da vidite kako to izgleda. Idu celom duzinom radijatora, te je on ravnomerno vruc.

Kada dostigne zadatu temperaturu koju zatim namestite na termostatu, radijator i nije tako vruc, ali je u sobi veoma toplo i prijatno.

Cesto se desava u zadnje vreme da je ovo sto se pravi juzno ustvari sastavljanje necega sto je napravljeno negde na istoku recimo. U konkretnom slucaju to nije bitno, jer ona norveska firma uopste nema te vertikalne. Jasno mi je, da je bolje da vazduh prelazi preko grejaca siroko, popreko, a ne uzduz, ali za neke situacije je to jedino moguce (mala prostorija i slicno). A i inace trenutno o svemu raspravljam teoretski, necu to uskoro kupovati.

Jeste, rekao si, priznajem. Samo mi je rec panel nekako bila pogresno smestena, mislio sad da se odnosi na celinu.

Nemoj da se mucis, ni sa otvaranjem, ni sa crtanjem. Sada je jasno da je to grejac sa dodacima koji mu povecavaju povrsinu preko koje toplota prelazi sa grejaca na vazduh, a to je najvaznije. Sama konstrukciona resenja nisu toliko bitna.

Na tvoju zalost, to je ipak najjobicni grejac (da, najobicnija zica za grejna tela, cekas ili kantal) kakav se nalazi u bilo kojem drugom slicnom grejnom telu. To da se nalazu u telu od aluminijuma, ili je uronjen u ulje ili vodu ne menja na stvari. Kako je ovo ipak teh. forum, dezinformacije ove vrste ne bi trebalo da se ovde pojave ponovo.
Druga stvar je takodje razjasnjena, na povrsini moze biti do 90c, sto se slaze sa podatkom do kojeg sam dosao da zagrevanje vazduha ide do 70c na izlazu. Sto znaci da je na grejacu vise od 100c.
Trece, prasina, ako je ima, podicice u vazduh bilo ko ko prodje preko nje. Ta prasina ne nestaje vec ostaje neko vreme u vazduhu, koji god nacin grejanja izabrali.
Sto se tice tzv. preciznog termostata, on je sa takvom preciznoscu samo marketing, jer bi bilo koji drugi radio jednako dobro. Razlog je veliki histerezis koji imaju zagrejana tela u stanu.
Sto se tice ELDI, zanimljiv je sledeci tekst:
"Efekat 4 prema 1, postiže se ako zapremina prostorije odgovara snazi ugrađenog konvektora, ako prostorija nema više od dva spoljna zida, termički izolovana bar stiroporom debljine 2 cm, napon mreže nije manji od 210V i spoljna temperatura nije niža od 0 C. Ova temperatura se inače uzima kao prosečna za celu grejnu sezonu na našem podneblju.
Ako su zadovoljeni svi prethodni "ELDI-uslovi" i ako se zadovoljimo unutrašnjom temperaturom ne većom od +22 C, prosečna dnevna
16-časovna i mesećna potrošnja, za jednu prostoriju, iznosiće: vidi diagram."

Sto nam govori da je dijagram beskoristan, jer se ne znaju ni snaga gubitaka date prostorije u kojoj je vrseno merenje, ni velicina iste, ni snaga grejnog tela, spoljna temperatura, vreme merenja, itd.

Kao i ovaj:
"ELDITERM-konvektori su sačinjeni od velikog
broja aluminijumskih lamela, gusto nanizanih na metalne cevi u kojima su smešteni električni grejači.
To sve zajedno čini izmenjivać toplote-konvektor. "

U emisiji na Discovery u emisiji "How Do They Do It", bila je prikazana izrada jedne varijante koja se koristi u americkim montaznim kucama. Mozda ima na yutube. Izgleda kao stub 20 x 20cm duzine 1,5(8)m polozen ispod prozora.

Ovo jeste tehnicki forum, i ja sam cesto dosadan i sebi i Bogu i ljudima kad pocnem da davim oko necega, jer mi je stalo da dodjemo do istine, makar ispalo da ja nisam u pravu.

Kao sto sam rekao, imao sam ukupno 3 panel radijatora, jedan manji, valjda 600 + 400 vati, od jednog proizvodjaca, i dva velika, 1000 + 500 vati, od nekog drugog. Sve sam to bacio, iz raznih razloga. Grejaci su oni oblika olovke, goli, i strasno greju lokalno. Drzaci koji su ih drzali uz noseci lim / telo grejalice su sprzeni, crni, prikljucne papucice za kablove takodje (kablovi su sa silikonskom izolacijom, ali sta vredi kad sam prikljucak izgori) i slicno. Ako gledamo taj detalj, onda bi grejac sa dodatnim limovima, a koji sam sreo u jednom cudnom kaloriferu, brze predavao toplotu vazduhu, jer je veca povrsina na kojoj se izmena vrsi, i brze bi se hladio. Na kraju krajeva, automobilski hladnjaci vode iz motora su slicni tom principu - vruc grejac (= cev kroz koju protice vruca voda) je oblozen talasastim trakama ili tankim lamelama i sve zajedno mnogo brze predaje toplotu vazduhu koji struji kroz taj sistem nego da su cevi same.

Ako se jednaka kolicina toplote prenosi kroz vecu povrsinu, onda je ta povrsina hladnija nego ako istu kolicinu toplote moramo preneti kroz neku malu povrsinu. Hladnija povrsina manje susi vazduh, sto je kod grejalica veoma vazna stvar.

Istina je, da su navedene prilicno visoke temperature na izlazu iz radijatora i na povrsini. Imamo li podatke za druge vrste elektricnih grejalica? Kaloriferi, kvarcne peci, TA peci? Svuda su visoke, ali nemam brojcanih vrednosti. Mozda su ovi radijatori kompromis izmedju velicine, tezine, susenja vazduha, buke i prasine.

Mislio sam, izgleda pogresno, da se oko prasine razumemo. Prasina je tu, ali neke grejalice je podizu aktivno - kaloriferi, TA peci, a neke ne. Neke imaju hladnije grejace, neke toplije, pa na nekima ono sto dodje do grejaca sagoreva i zagadjuje vazduh, na drugima ne. To se moze utvrditi jednostavnim eksperimentom - ostavis grejalicu dan, dva da miruje, upalis i vidis da li smrdi ili ne.

Ovde postoji problem. Mehanickih termostata ima nekoliko vrsta - sa bimetalom, sa kapilarom (i nekim fluidom unutra) i mehanicki sa bimetalom i "grejacem". Obicni bimetalni gase grejac na nekoj izabranoj temperaturi, kad se zagreju, a zatim se polako hlade, hlade, hlade i dok se oni ohlade i ja se smrznem! Podignem temperaturu na kojoj ce se gasiti. Onda on upali grejalicu i drzi tako do besvesti, postaje suvise vruce, uzas. Slicni su i sa fluidom, valjda nesto malo osetljiviji. Oni sa "grejacem" imaju unutra u kutijici jedan otpor, koji glumi mini grejalicu za samu kutijicu u kojoj se nalazi termostat, pa se tako bimetal brze zagreva i iskljucuje grejalicu. Kad se grejalica iskljuci, prostorija se postepeno hladi, kao kod obicnog termostata, ali se u kutijici pojavljuje brze hladjenje, jer se i onaj otpor unutra iskljucio, pa je hladjenje kutijice jos brze nego hladjenje sobe. Tako se vestacki smanjuje histereza bimetala.

Ipak, elektronski, cak i komercijalni, su tu nenadmasni. Posedujem jedan takav, sa podelom od 0,1 stepen i sondom sa zicom oko 2 metra. Temperaturu paljenja i gasenja drzim obicno na razlici od 0,2 stepena, jer ako stavim samo 0,1 termostat se suvise cesto pali i gasi, prosto treperi. Naravno, treba eksperimentisati sa lokacijom sonde, jer od toga u mnogome zavisi u kom delu prostorije ce termostat odrzavati onih 0,2 stepena razlike. Ne secam se tacno da li neki od ovih radijatora ima sondu za prostoriju ili meri samo negde iza grejalice, i tu moze da bude problem, ali cak i tako verujem da brze reaguje. Bilo je negde napisano da se moze dodati elektronski termostat, nesto "samo se ukljuci" ali da bi nesto "samo ukljucio" treba ga dodatno i kupiti, sto je ipak neprihvatljivo ako radijator u startu kosta oko 200 eura.

Cinjenica je, da sam sa oni starijim modelima panel-radijatora imao relativno losa iskustva, ali mi se cini da su ipak prevelike pare u pitanju da bi proizvodjaci totalno lagali. Marketing jeste cudo, ali sve ima svoje granice.

Super, da li si video grejac od Glamoxa?

Idi do Rovexa pa nek ti pokazu sta i kako izgleda pa onda hajmo da pricamo o "najobicnijim" zicama.

A u kuci (staroj svapskoj posle II sv. rata), sa JEDNOKRILNIM prozorima i stiroporom od 3cm, prostoriju od preko 14m2 (tacno mislim da ima mozda 17, zidovi su krivi), 1500w Glamox je sa 18 na 23 stepena zagrejao za cca 5 minuta (nismo bili 2-3 dana u toj kuci) na spoljnoj temp. od tacno 6 stepeni. Zatim radi oko desetak sekundi a oko 15 ne greje. Merio sam vremena. I tako par sati. Kazem oko 1KW/h sa bojlerom koji se dogrevao desetak minuta, TV-om, 2 sijalice od 100w...

Grejac (nacrtah na brzaka):



Bukvalno je i toliko tanak. Ovo belo su rupe ustvari. Grejaca ima vise slojeva.

Ustvari ako znate kako izgleda resetka dole na TA peci, e takvi su, mnogo tanji samo, i u vise slojeva

Off topic - evo novog tipa radijatora, bar za mene - nema ulje, nije norveski (panel) radijator, nema ventilator, a zvanicno ga zovu radijator sa MICA termickim grejnim telom. Mica na engleskom znaci liskun. Srednji deo grejalice je resetkasti kavez, u cijoj sredini su dve ploce od liskuna, a nisam nikako mogao da vidim gde je grejna zica. Na kavez su dodati plasticni zidovi i sve je postavljeno na tockice. Snaga je 1500 vati, postoji samo jedan model, sirok je 50 cm, a visok nesto vise. Izgleda da susi vazduh manje od starijih modela panel radijatora, kalorifera i kvarcnih. Mozda malo vise od uljnih, ali je od njih dosta laksi. Meni bas odgovara (uzi, a visok), cena solidna - 2600 dinara, skoro dzabe :-)

Ti si tvrdio da poseduje revolucionarni postupak u pretvaranju elektricne energije u toplotnu. Na tebi je da nam to predstavis. Po mom zakljucku tu nema nista bitno revolucionarno. Ono sto sam uspeo da saznam je da se grejac upravlja triac-om. Ne ide mi Norveski, pa ne znam bas sve, ali za toliko sam razumeo iz teh. specifikacije sa stranica proizvodjaca. Na zalost nema nista na engleskom, pa posto si ti video grejac, bio bi red da nam kazes kako radi.

Pazljivo pratim ovu temu od pocetka i samo gledam kada ce neko ove norveske radijatore da nazove necim drugim osim obicnom el. grejalicom u lepom pakovanju...

Mislim, nemam nista protiv, ali to je u sustini najobicniji el. grejac sa dig. termometrom i kako vidim postao je toliko popularan kao nekada kvarcne grejalice pa do pre neku godinu uljani radijator.

Princip je isti, ostalo su nijanse!

Meni licno je mnogo interesantniji radijator koji je pokazao @tdjokic, a vidjao sam i malo drugacije varijante uljanog radijatora.

Da, ovaj mica je zanimljiv, na ovoj adresi ima nesto vise:
http://www.minco.com/products/heaters.aspx?id=75
Izmedju dva sloja liskuna ima neki sloj metala koji se koristi kao grejac.

@bakara
Sasvim tako. A ono što mene dovori do ludila su dve stvari

1. Notorna laž da štede nergiju, tj. daju više toplotne energije sa manje potrošene električne energije ("zahvaljujući preciznom digitalnom termostatu" ?!?)
2. Besomučno visoka cena, zasnovana na notornoj laži iz tačke 1.

Imam niški Eldi term konveror i zadovoljan sam kvalitetom grejanja i potrošnjom.

Pre nekoliko godina je na nekoj TV inžinjer pronalazač predstavio svoje «pronalaske». Ništa revolucionarno, ali radi i to na principu veće površine grejnih tela. Napravio je peć na čvrsto gorivo, na plin i el. energiju. Sve peći su bile izuzetno lake, pošto nijedna nije imala nakakav šamot, niti teške gusane metalne ploče

Zapravo je na klasično ložište (kod peći na čvrsto gorivo) dodao veliki broj zavarenih limova po vertikali čime je povećao površinu grejnog tela i na taj način «smanjio» potrošnju, jer je velika količina toplote odlazila u dimnjak. Da bi iskoristio i ono toplote koja kroz dimnak izlazi napolje, on je i na samom ćunku dodao tj. zavario 8 lima L profila tako da ćunak ima u preseku oblik kvadrata. Po ovom sistemu grejanja ustvari nema klasičnog dimnjaka već ceo ćunak ide direktno u plafon. Sama temperatura grejnog tela je niža nego kod klasičnih peći, ali je sa većom površinom grejnog tela postigao «uštedu» tj. smanjio je gubitke toplotne energije.


Pokušao sam da nacrtam poprečni presek takvog ćunka. To je u fazonu kao sa onim štedisom gde se na izlazu iz peći dodaju nekoliko manjih cevi i stim se povećava površina ćunka u ovom slučaju dodatnog grejnog tela. Taj princip je iskorišćen i kod norveškog radijatora tj. Eldi konventora.


[att_img]

_{[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 14.02.2009. u 18:15 GMT+1]}

To je sustina nesporazuma (i visoke cene takvih radijatora) u celoj ovoj diskusiji. Niko ne tvrdi da postoje magicni nacini ustede energije, ali veca povrsina grejnih tela i dokazano bolja regulacija elektronskim termostatima, tome drasticno doprinose. Cak i da toga nema, mnogima je presudno pitanje i susenja vazduha, zbog alergija i slicno.

Stvarno je steta sto nikako ne mozemo doci do fotografije tog grejnog tela. Ja licno ne mogu da odem u pretstavnistvo i pogledam, jer ne izlazim iz stana, zbog bolesti.

Inace, MICA tj. liskun je vrlo krt i ima svoja mehanicka ogranicenja, zato su grejalice sa takvim grejacima vrlo retke. Inace, ova moja lepo greje i ne susi vazduh, bas zbog velike povrsine grejne ploce - pravougaonik cca 35x40 cm, dva komada, greju obostrano.

Da, činjenica je da kod loženja na čvrsto gorivo najveći deo toplote (kažu čak i do 70%) ode preko dimnjaka. ( da zagreva naselje :) ) Svaka varijanta, svaka ideja koja bi tu toplotu iskoristila je dobrodošla.

Ja nikako nisam heo da nabavim TA peć zbog sinusa. Niški konvektor malo "miriše" kada se prvi put stavlja u pogon, a to se dešava zbog ulja u proizvodnom procesu. To se rešava tako što se ostavi da pregori uz otvoren prozor, ali bilo bi bolje da se napravljeni konvertor može industrijski oprati pre nego što se sklopi. U toku eksploatacije tj. pre početka sezone obavezno ga izduvam kompresorom. Meni ne smeta iako imam ponekad bolesne sinuse. Ne isušuje vazduh kao naprimer TA peć. Na poslu imamo TA peći, ali skoro da nikako ne dozvoljavam kolegama, da je puste da izduvava. Verovatno Norveški radijatori nemaju toliko izražen problem sa sagorevanjem tih naslaga ulja iz procesa prizvodnje.

Iz el. materijala se sećam da se neki materijal u obliku naslaganih pločica može koristiti da svojom inducijom ili šta već beše, zagreva vazduh između tih ploča i da se koristi za grejanje. To je valjda neki materijal koji se koristi za kondenzatore, nisam siguran, odavno sam završio školu.

Najveći fazon, je što ovaj pronalazač ovo prikazao pre 10-tak godina, a proizvodnja nije toliko zahtevna, a sigurno je da bi ukupna potrošnja el. energije bila smanjena i da ne bilo potrebe kupovati kvarcne peći i uljane radijatore.

Da li se neko seća MEK 2000? Služio je kao dodatni grejač za radijatore na centralno grejanje, imao je svoj termostat i jednostavno se ušrafljivao u donji deo radijatora.

_{[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 14.11.2008. u 13:30 GMT+1]}

Što se tiče velikih toplotnih gubitaka kod loženja na čvrsto gorivo, tu se ne može puno pomoći. Jednostavno ne možete vreo dim toliko iskoristiti da ga ohladite na recimo 25-30 stepeni. Može privremeno, ali sistem ubrzo prestaje da funkcioniše (poznato kao "vatra neće da povuče") morali bi ventilatorom prinudno strujanje zraka da stvorimo. Drugi problem ohladjenog dima je kondenzacija vodene pare u dimnjaku, stvaranje raznih kiselina ili baza, štali je već, to opet nagriza sam dimnjak i malter, pojavljuju se fleke na dimnjacima, a same betonske kape se raspadaju.
Znači, dim koji izlazi iz dimnjaka mora biti, ako ne vreo, onda prilične temperature. I jednostavno koristite kotao snage 25-30 kW za zagrijavanje prostora kome je dovoljno 15 kw toplotne energije.

Jedino pravo rešenje da se poveća stepen iskorišćenja je vodeni izmenjivač toplote.
Znači vreli gasovi iz gorionika(preko 800°C) idu kroz cevi oko kojih se nalazi voda i rashlađuju se
na 200-220°C. Kod takvog principa prenošenja toplote je stepen korisnog dejstva i preko 80%.
Naravno to su one peći za centralno grejanje, peći sa direktnim "zračenjem" taj stepen korisnog
dejstva ni iz daleka ne mogu stići.

Interesuje me ovo oko isušivanja zraka, sinusa i ostalo što spominjete.
Može li mi reći neko kolika je to normalna vrijednost vlažnosti zraka?
U sobi imam sat sa termometrom i higrometrom. Ljetos kad su bile velike vreline poslijepodne je vrijednost vlažnosti padala i do 45%. U ovom zimskom periodu pokazuje 60-65% iako prostor zagrijavam klima-inverterom, maltene 24 sata. Ne uzdam se puno u taj hogrometar mada mijenja vrijednosti zavisno od doba dana. Pri disanju ne osjetim neke promjene i nije mi jasno kako to izgleda. Doduše prostor u kući mi je sav otvoren i zrak cirkuliše pa možda korištenje sudopera pomaže održavanju vlažnosti. Koje promjene se primjećuju kada je vazduh suh?

Ovo valjda važi samo za kotlove?

U sistemu koji sam prethodno opisao nema dimnjaka, već samo onih čunaka skroz do vrha kuće. U svakom slučaju mislim da ovo nije nerešiv problem.

> Može li mi reći neko kolika je to normalna vrijednost vlažnosti zraka?
Zimi 20-22 C, 40-60%
Leti 26 C, 40-60%

Evo i slike grejača unutar radijatora. Slikao sam ga odozdo pa na gore...inače radijator sam postavio na 10-ak cm od poda, pa nisam imao baš puno prostora za slikanje. Ova prva rešetka bele boje je zaštitni deo radijatora, a u unutrašnjosti je srebrne boje grejač. Njegova dužina je koliko i sam radijator, recimo oko 1.5m, dok je širine (odnosno visine) oko 15-ak cm. Pre par dana i u drugoj sobi sam postavio još jedan radijator, mislim da sam već spomenuo da sam kupio dva. Ovaj drugi je jačine oko 1.5kw, a soba je veličine oko 16m2. Predhodno postavljeni radijator je jačine 2kw, a soba je veličine oko 17 m2. Smatram da je za tu kvadraturu ipak bolje uzeti od 2kw nego od 1.5kw, jer se ovaj slabiji češće pali. No u svako slučaju rade i dalje korektno. Kad bude "pravog" mraza...javljam se sa utiscima.

Pozdrav


_{[Ovu poruku je menjao sttefan dana 16.11.2008. u 20:12 GMT+1]}

Hvala.

Ovoliko koliko se vidi lici na aluminijumski odlivak, kao sto se radi u peglama - cevni (stapicasti) grejac je uliven u aluminijum i tako najbolje prenosi toplotu na aluminijum a ovaj dalje, bilo ka rublju koje se pegla ili, u ovom slucaju, na vazduh koji se zagreva.

Znaci, sada imamo dokumentovano da su ovi drugaciji od onih koje sam ja imao, gde je grejac bio go, kao olovka, i tako je grejao vazduh, diretkno, sto je dovodilo do jakog susenja, jer je povrsina grejaca veoma mala.

To o " jakom sušenju vazduha jer je površina grejača mala" je jedna od monogih zabluda koja kruže u ovom
"tehničkom" forumu, a proističe iz nepoznavanja prave prirode onoga o čemu se piše.

Radi se u stvari o tzv. "relativnoj vlažnosti vazduha".
Racimo da je u jednoj prostoriji vazduh pre zagrevanja ima temperaturu od 10°C i da je njegova relativna vlažnost 60%.
To znači da svaki litar vazduha pri toj temperaturi može "rastvoriti", primiti maksimalno (recimo) 10 grama vodene pare,
a on u sebi sada ima 6 grama(60% maksimalne vrednosti).
Kada se vazduh zagreva raste njegova moć da absorbuje vodenu paru pa na recimo 22°C može primiti (recimo)20grama
vodene pare i tih 6 grama predstavljaju onda samo 33% vlažnosti.
Pri tome vodena para nije "nestala" nego se jednostavno promenila osobina vazduha da može još više ove vodene para da
absorbuje pa se na primer veš brže suši a grlo i sluzokoža postaju "suvlji", i mi osećamo da je vazduh "suv".

Ako sada prostorija zagreva grejnim telom koje ima malu površinu a veliku temperaturu pri cirkulaciji
vazduha oko ovog grejnog tela se on zagreva na veću temperaturu i njegova relativna vlažnost onda stvarno
i postaje mala.
Ali tako zagrejan vazduh ne ostaje na toj visokoj temperaturi nego se diže, meša sa okolnom vazduhom i hladi
pa mu se ta niska relativna vlažnost ponovo povećava.
Isto se dešava i sa grejnim telima koje imaju veću površinu a manju temperaturu, samo u manjoj meri,
bitno je koju temperaturu ima vazduh kada se dobro promeša a temperatura izjednači.

Jedino pravo rešenje je dovesti vodenu paru spolja nekim "ovlaživačem vazduha" koji na ultrazvučnom principu
iz vodenog rezervoara stavra sitne kapljice koje izduvava u prostoriju ili još jednostavnije,
sušiti veš u prostoriji u kojoj se boravi, naravno ako u kući nema pušača.

P.S. Radoznao sam na "kontra-argumente"

Bilo kako bilo - količina vodene pare u vazduhu je konstantna. (OK, ako nema kuvanja, tuširanja i slično) Vodena para ne može da se "dezintegriše", ma kakvo da je grejno telo: veliko, malo, podno, zidno električno ili kakvo drugo.

Za alergicare, ali i nas zdrave, prvo i najvazni je da u vazduhu nema sitnih cestica; da se 'ne dize prasina' ...

Kod sistema sa ventilatorom, smeju se koristiti samo u kombinaciji sa nekim dobrim hepa filterom.

Kod sestema sa prirodnom konvekcijom, najveci udeo u strujanju vazduga ima razlika temperature grejnog tela i vazduha. Tu je razlika izmedju sistema sa 80 i 60 stepeni mala ( ne i zanemariva ). Jedino je pravo resenje podno grejanje gde sa kontaktnom temperaturom izpod 30 C. strujanja prakticno i nema.

Prihvatam da "mi neki" zbog nepoznavanja materije nismo izlozili precizno problem, ali si ti i sam objasnio o cemu se radi. Jednostavno, mnogo je prijatnije, u istoj prostoriji, sa istom konacnom temperaturom, ako se zagreva grejacem vece povrsine nego grejacem manje povrsine ili cak usijanim grejacem, uz istu snagu grejaca. Toplota se stvara i rasporedjuje ravnomernije. Sta meni vredi sto negde po coskovima sobe postoji rezerva vlage kad mi iz onog starijeg modela panel radijatora izlazi mlaz pregrejanog vazduha? Uz to, grejalice sa manjim grejacima su vrlo cesto povezane sa intenzivnim kretanjem vazduha, bilo ventilatorom, bilo zbog prirodnog kretanja, stvarajuci tako dodatni problem, prasinu.

A za ovlazivace, hvala na pitanju, isprobao sam ih nekoliko, i svaki je, na svoj nacin dodatna obaveza i problem. Vruci sa dve elektrode - nisam bio svestan da se unutra akumilisu minerali iz vode, sve dok osigurac nije pregoreo, od tada ga redovno ispiram; vruci nalik na bojler - veliki rezervoar, tezak, nespretan, okrece se naopako, voda se moze prosuti, kad nestane vode elektronika iskljucuje grejac - a sta ako ga ne iskljuci, nije mi se dopao; hladan sa ventilatorom - ima u sebi nekakav sundjer, koji treba menjati na nekoliko meseci a nigde ne mozes da ga kupis, bez veze; jos mi ostaje UZ da probam, a cuo sam ovde, u jednoj drugoj temi da on moze da koristi i obicnu vodu, iz cesme, ali ti onda nakon kraceg vremena soba pobeli, sto znaci obavezna upotreba destilisane vode, koja nije jeftina.

Možda je najbolja kombinacija Leskovačkog proizvođača mermernih grejnih tela, koji su između dve mermerne ploče ugradili konvertor. Može da akumulira toplotu, a u isto vreme može vrlo brzo da zagreje prostoriju.

Nisam siguran da se radi o aluminijskom odlivku. Jucer sam vidio konvektorske grijalice na ovaj fazon. Bas sam zavirivao odozdo i vide se ova rebra i grijac po sredini, bas kao ovaj na slici sto je bio samo mislim da su ta rebra napravljena stancanjem debljeg alu lima. Jedan takav radijator snage 800W, duzine oko 1 metar, sirine oko 30 cm, dubine 6-7 cm, ovdje kod nas kosta 55 maraka (oko 27 eura), ima min<->max regulaciju temperature, on-off, limeno kuciste, mogucnost montiranja na postolje ili na zid i to je to. Mislim da je to na isti fazon kao i ovi norveski, samo je razlika u digitalnom regulatoru temperature.

Pozdrav svima.
Pažljivo sam pročitao čitav razgovor, i mogu (ako uopšte nekoga zanima) da kažem sledeće: imao sam 5 Glamox radijatora (norveških sa malim "n"); 3 * 1.200W i 2 * 1.500W, + jedan mali koji je kao za kupatila. Grejao sam (tj.pokušao da grejem) površinu od oko 70m2, što je otprilike u skladu sa normama koje su u Rovex-u dali za srednje izolovan prostor, mada je moj izolovan i malo bolje. Sve što sam u toku zime uspeo bilo je da na spoljnim temperaturama od +8 do +10 u kući imam oko max 22 stepena, a na nižim spoljnim temperaturama, morao sam u spavaćoj sobi da ih pojačam na (po njihovom "izuzetno preciznom") termostatu da bi bilo oko +18, a da nije bilo Alfa kamina u dnevnoj sobi, sedeli bi smo svi u jaknama. Pri tome i dan danas dugujem oko 60.000 dinara struje od tih par zimskih meseci.
Struju troše BITNO više od onoga što oni reklamiraju ("polovina snage radijatora" tj. radijator od 1.200W troši 600W na sat - može ali na +10 i više), a posle otprilike mesec dana svi do jednog su počeli kad se greju da šište dok se ne isključe, a pošto je termostat "izuzetno precizan" to se dešavalo na svakih par minuta, tako da spavanja jednostavno nema.
Da rezimiram - čista prevara, tj. marketing, uz dozu rezerve da bi možda još jedan ili dva radijatora promenila stvar na bolje što se tiče temperature u sobama, ali isto tako bi promenili i račune za struju, tako da ne verujem da može da bude mnogo bolje.
Pozdrav svima

Moj račun za struju za januar je 3140 din. Imam jedan Eldi term konvertor i jednu kvarcnu grejalicu, takođe imam i šporet na drva ali kako ćivim u dvosobnom stanu od 54 m2 na trećem spratu, mrzelo me da nosim drva, a i kada bih je založio i posle kraće dremke peć bi se ugasila i onda bih ponovo u trpezariji uključio kvarcnu (koju ne preporučujem). Za vreme novogodišnjih praznika Elditerm kovertor je bio non stop uključen do 7 januara, kada sam počeo da radimmislim da je i tada bio uključen da bi održavao temperaturu sve dok se nije otoplilo a mislim da je to bilo negde oko polovine januara. Eldi term konvertor se nalazi u sobi u kojoj je sa unutrašnje strane stavljen siropor debljine 1 cm (ispod norme) stan je većim delom odrenut na severnu stranu i ima samo jedan red cigala ( u prodežetku je bilo planirano da se sazida još jedna zgrada) Drugu sobu ne grejem, trenutno živim sam. U delu trpezarije i druge sobe okrenute prema zapadu su dvostruka prozorska krila od zida do zida, bez roletni i izolacije.

Zaklučak: Dobro grejanje za 3140 din. mesečno. Jeftinije od daljinskog u Nišu. Nisam ušao u Crvenu tarifu

Eldi term ne šišti kad radi i ne čuje se termostat.

Evo ovako, moja iskustva u tastinoj kuci (stara svapska, nizi plafon) od oko 60m2. Predsoblje se nije grejalo (povremeno 800W kvarcna), spavaca i dnevna soba. Kuca ima stirodur izolaciju 5cm, ali nema PVC, obicni prozori i vrata.

U spavacoj 1200W Glamox. U dnevnoj 2000W. Racun za struju ispod 6000 din za dec-januar (u to idu i ostali potrosaci u kuci, ta kvarcna, bojler, sporet i sve ostalo, doduse manje ona koristi nego uobicajena porodica). Racun za novembar-dec je bio oko 3500 din. Znaci u to je ukljucena i kvarcna povremeno. Nista ne siste radijatori, aposlutno nikakav zvuk ne ispustaju, znas da rade ili ne rade samo po lampici - i odlicno greju! Racun je meren na 37 dana, da je bilo kao sto treba na mesec dana citanja brojila racun bi bio oko 4000 din!

Dakle, na onom velikom minusu, radijatori su bili podeseni na +23 do +24 na termostatu (kineski termometar pokazuje 21 u sobi, a u visini glave oko 23).

Radili su ovako: 20 sekundi sija sijalica termostata, 12 sekundi ne sija. Slicno je i na onom od 1200w, doduse on je bio namesten na 21 osim uvece kad se podigne na 24. Naravno ukljuceni su non-stop bili.

Prema tome, ili tebi nije dobro izolovan prostor ili nesto drugo nije u redu (brojilo, mozda ti ne radi MT na brojilu ili slicno). Ili su neispravni radijatori, reklamiraj ako je tako.

Ja u mom stanu dva uljana (jedan 2,5 drugi 2KW) i klima za grejanje nisam imao veci racun ispod 100e sad za period od 36 dana (dec-januar).

Moj stan ima 50m2, nije izolovan, ali ima PVC i obicna vrata. Tako da mi tvoje zapazanje ne pije vodu ili gubis negde drasticno na termoizolaciji!!

EDIT: Da dodam, norveski su se pokazali sjajno u takvoj staroj kuci.

Pozdrav!
@ cozmo: ja tebi verujem, jer kažeš da se radi o kući koja je izolovana, i što je najbitnje - sa niskim plafonom (manja zapremina koja se greje). Međutim, priča vezana za norveške radijatore i račun za struju malo ne pije vodu.

1) prostom računicom, prema podacima koje si naveo da su radijatori radili 20 sekundi pa 12 nisu, možeš da izračunaš da su samo oni za 30 dana potrošili oko 1450 kW struje. Ako uzmeš prosečnu cenu kilovata iz zelene i plave zone (oko 3 dinara) dolaziš do računa od oko 4400 dinara bez PDV-a, a sa PDV-om oko 5.100 dinara. To bi trebalo da su potrošili samo radijatori, a naveo si još dosta kućnih aparata, što bi verovatno dovelo do toga da uđeš u crvenu zonu kad više ništa nije isto, a posebno nije krajnji iznos na računu

2) jedino što možda može da opravda celu priču je možda činjenica da recimo noću nisu grejali, pa se potrošnja smanjuje za oko 1/3

3) greškom sam napisao da su radijatori šištali, nsu naravno, nego su pucketali svaki put kada se termostat isključi (posle 5-6 sekundi verovatno zbog hlađenja nekog dela unutra), i to je pucketalo svih 5 komada

4) na sreću, ovo iskustvo me je nateralo da uvedem etažno grejanje, i to kombinaciju drva - struja, tj. dan - noć, a radijatore sam sa velikim zadovoljstvom prodao, naravno upola cene.

Pozdrav

Upravo sedim pored Elditerm radijatora i izbrojao sam da radi 8 sekundi, a 20 ne radi. Možda bio pauza kada ne radi bila duža da radijator nije pored iskrivljenih vrata terase. Znači baš uopšte ne dihtuju.

Nisam pojasnio: tako su radili samo kad je bio onaj minus. Kad je temp. oko nule ili malo iznad, onda je situacija drugacija, dakle bas kao sto je dishi68 napisao: sigurno preko 15 sekundi ne radi, a recimo radi manje od desetak sekundi. I nocu im je spustana temp. na 20 stepeni pa su manje radili.

Moje zapazanje za ucinak grejanja se vise odnosilo da ipak dobro greju pri niskim temp.

Tako da otprilike je racun kao sto rekoh bio oko 6000 din (tasta doduse pali bojler samo kad treba, kao i ves masinu te s te strane potrosnja nije velika).

@cozmo

Nisam ni ja baš bio precizan; kad je temperatura napolju iznad 0, nije ni meni bilo loše... Na žalost, čim je blizu i ispod...
Pozdrav, i molim te da ne shvatiš ovo kao bilo kakvu raspravu. Jednostavno, iskustvo je bilo takvo, celu zimu sam merio, brojao, pa brojao i merio, proveravao, pitao, čitao na internetu...

Usput, prošlog meseca sam za grejanje nekih malo manje od 100 m2 (jedna soba više se greje nego dok sam imao norveške r.) sa el.kotlom (18 kW, najčešće radilo samo 6, retko 12, a nikad svih 18), uz sve druge aparate (bojler i veš mašina svaki dan zbog malog deteta) potrošio 7.300,00 dinara struje... U kući je na onom minusu bilo 23-24 stepena, a čisto poređenja radi, temperatura vode u kotlu je prosečno na 45-50 stepeni.
Zvuči nestvarno i meni samom u poređenju sa prošlom zimom

Izgleda da zavisi od prostorija i izolacije, mozda i polozaja stana ili kuce, bas me zacudilo da su tako neefikasni... znam jos neke ljude kojima su se OK pokazali (u stanovima doduse.... tu do 50-60m2).

U sustini konvektorski vid grejanja na struju je stedljiviji od klasicnih grejalica, a grejanje na inverter klime je jos isplativije.

Kod grejanja na norveske radijatore treba paziti malo tamo gde ima vise spoljnih zidova, a ako nema izolacije ili su losi prozori onda retko sta pomaze... ortak ima novu kucu bez izolacije i kolko god da ganja kotao, jedva postize 20 stepeni na onom minusu...

Zavisi ali mnogo zavisi. Ja zivim u stanu od 44 m2 u dva nivoa. Dole ima oko 25 m2, a gore(potkrovlje) oko 20 m2. Sobzirom da je pod kosinom ne moze se reci da se greje standardnih 20 m2. Stan je izolovan spolja stiroporom od 5 cm, a stolarija je kompletno PVC. 2 zida su spoljna. Grejem se na elektricni kotao od 2 x 4.5 kilovata. Dole su dva radijatora, jedan od 10, a drugi od 7 rebara. Gore je jedan od 10, a u kupatilu je nesto sto lici na susilicu za vesh ;).

Stan se greje od 18 (kad dodjem sa posla) do 24 (krecem na spavanje) sata konstantno, podeseno na 23 stepena. Nocu ne grejem zato sto je kotao jako bucan kada se ukljucuje/iskljucuje tako da me obavezno probudi. Ujutru kada se probudim oko 8 sati temperatura je oko 19 stepeni i tada ukljucim grejanje na pola sata. Kada krenem na posao iskjlucujem grejanje. Opet, u 18 temperatura bude oko 18-19 stepeni. Kada je ukljuceno grejanje, uvek je to samo jedan grejac, nikada nisam ukljucio 2. Ne znam koji minus bi me naterao da ukljucim oba jer i sa jednim radijatori su vreli za par minuta.

Nema potrebe da vam pricam koliki mi je racun jer je to smesno. Inace, cim je tempratura iznad 5-6 stepeni nema potrebe za grejanjem jer je temperatura 22 stepena u stanu. I da, spoljni zidovi su sa juzne-zapadne strane.

@rajkoplje, nadam se da kupac tvojih radijatora ne cita tekstove na forumu. Ne verujem da si i njemu kod prodaje izneo ono sto si nama ovde.
U svakom slucaju HVALA ti, ali mogu reci da si me sada doveo u zabludi da li uopste da uzimam ove radijatore (sa malim "n")?

Moj stan je 49m2, ima tri sobe, kupatilo, hodnik i terasu, na visokom prizemlju je... zgrada je nova, ima fasadnu ciglu. Jedna strana je vani, deo jedne strane ide ka hodniku a dve su ka komsijama. E sta ja sada da radim???

Prvo sam razmisljao da uvedem centralno, kotao na elektricni pogon ... od 1200 do 1500evra bi mi ispalo ... a onda razmisljam ako za koju godinu prodajem stan i kupujem veci, mozda ce mu ovo biti i mana, a ne prednost. Uvek neko ima da doda: "a zasto si ovo ovako, mogao je majstor da ti cevke pusti da idu na ovaj a ne na onaj zid i dr".

Onda razmisljam da stavim norveske i sutra kada prodajem, skinem i nosim kao deo namestaja. Kombinacija radijatora za tri sobe bi bilo oko 55000-60000dinara.

Medjutim, tvojih 5 komada i 60000dinara dugovanje za struju me smrzlo sa svim.
Imam klince i stalno su kuci, tako da bih ja morao da dobro grejem 24h.

MOLIM one kojima je toplo, da mi daju predlog kako da resim sledecu grejnu sezonu.

p.s. nisam naveo: trenutno sam postanar i useljavam se tek aprila pa mi nije za ovu sezonu problem, vec bih da pripremim grejanje za sledecu. A ako se ipak odlucim za centralno na elekstricni kotao, onda bih to uradio u martu, pre useljenja.

@cvetanovicmarjan

Ne znam šta da ti kažem, posebno što ovde ima nekih koji tvrde da su radijatori odlični...
3.000 - 3.200 kW u proseku u zimskim mesecima, za celodnevno (znači i noću) grejanje, to nikako nije malo za nekih 70 kvadrata koje sam ja grejao, a pri tome temperatura nikako iznad 22 stepena (nama je to bilo malo, a to je relatovna stvar, možda je tebi dosta). Jesu lepi, jesu lagani i zgodni, ali moraš da imaš struju blizu svakog, što je ipak malo verovatno da će da ti se uklopi. Rešenje su produžni kablovi.
Takođe, one tabele koje prodavci daju za računanje koliko ti je radijatora (tj. watti po kvadratu) potrebno nisu baš realne, jer ono što oni smatraju dobrom izolacijom nema verovatno niko. Znači, ti slobodno gledaj one srednje ili donje vrednosti (znači bar jedan ili dva radijatora više nego što je možda predviđeno za tvoj kvalitet izolacije). Ovo shvati bukvalno, jer sam ja mesece proveo prvo računajući pre kupovine, onda računajući dok sam ih koristio, i na kraju sam ih prodao. Pratio sam i zapisivao potrošnju svakodnevno, i jedino što je bilo ohrabrujuće je što na temperaturama preko 5 stepeni može i u kući da bude preko 22, a kad je ispod 5 - vrlo vrlo teško. A troše konstantno PREKO 1/2 OD SVOJE SNAGE NA SAT, to ti 100% garantujem.
Prihvatam mogućnost da na njihov rad utiče slaba struja, tj. nizak napon (a jeste kod nas u kraju često nizak), pa da ne uspevaju da potrošenu struju predviđenom brzinom pretvore u toplotu.
Takođe prihvatam da u su u manjim stanovima u zgradama možda efikasniji, ali moje iskustvo je bilo upravo onakvo kako sam izneo u temi.
U svakom slučaju, prodao sam ih lako (mada po nižoj ceni) :), a možda nekome 20.000,00 mesečno za struju nije puno, pa će i sa radijatorima da bude zadovoljan :)

p.s. i koleginicu sa posla sam prevario da kupi dva komada, pa me sad stalno proziva kad god spomenemo grejanje. Ona greje sa ta dva jednu sobu (veliku) i drži ih stalno na najjačem. E ni to nije rešenje jer joj je na oba crkao termostat, tj. istopili su se neki lemovi pa ju je to koštalo oko 4.000,00 dinara + prevoz do NBGD.

@rajkoplje, ubedio si me - nema sta.

Neki hvale ove radijatore sa malim slovom "n" i na nekoliko posta a tvoj jedan me odvrati za cas.

Posto imam klince meni je najbitnije da grejanje bude dobro. Ovde nas greje alfa sporet i temperatura je mozda i 30stepeni. Hocu reci navikli smo na toplo.
Medjutim za april a i sledece zime nece biti sporeta i moramo trositi struju malo vise. Sad sto struja kasnije mora da se plati, nadamo se da ce racuni biti veliki samo 6 meseci pa da to podelimo u startu (stedimo novac leti, da bi struju placali zimi).

Kolika bi mi potrosnja bila ako uvedem centralno grejanje, elektricni kotao. S obzirom da je stan 49m2, mislim da bi kotao mogao da bude od 6kw ili 9kw???

p.s. ocigledno tekstove na forumu ne cita ni tvoja zena/devojka kada spominjes kolegenicu i njeno grejanje.

@cvetanovicmarjan

Ja se trenutno grejem na Alfin kamin sa kazanom na koji su povezani radijatori i grejem oko 90 kvadrata. I nema potrebe da ti pričam o temperaturi :). Nema zime.
Pre oko mesec dana u sistem sam ubacio i el.kotao (da ne ložim noću i kad su temperature preko 10 stepeni napolju) i mogu da ti kažem da u ceni nema velike razlike između kotlova od 12-18-24 kW. Ne znam za 6 kw, taj nisam video.
Ja sam sa uključenih 12 kw za oko mesec dana sa ostalim kućnim aparatima (najviše bojler i veš mašina - malo dete u kući) potrošio oko 1000 kW. Kotao sam ostavljao uključen noću od 12 do 7 ujutru, i nekoliko dana sam ga testirao pa je radio i preko dana. Troši struju, nije da ne troši, ali 24-25 stepeni nabije u svim prostorijama za sat vremena od uključivanja. Posle toga radi u proseku 15-20 sekundi u minutu, dakle 15-20 minuta na sat. Znači da ćeš sa 12 kW stalno uključenih da potrošiš isto struje ili nešto malo manje kao i sa norveškim radijatorima, ali pališ sve na jedno dugme, a temperatura u kući nije ni za poređenje.
Poenta je da na struju grejanje ne može da bude jeftino ni ovako ni onako (u mom slučaju), a tebi bi sigurno bilo dovoljno da uključiš i 6 kW (tj.jedan grejač na kotlu), pa bi to bilo verovatno upola manje. Majstor mi je savetovao da uzmem kotao od 18 kW ne zbog samog grejanja koliko zbog preventive ako jedan gejač u sred zime crkne.

p.s. koleginica ima 50 godina, tako da ne bi bilo problema ni da mi žena ovo pročita ;)

Ako hoćeš da ti prenesem neka mišljenja oko novog grejanje, piši mi na mail ([email protected]) ili na pm, ne bih da širim ovde raspravu ako bude nekih koji se ne slažu, a rado ću da ti kažem do kakvih sam zaključaka došao ispitujući razne varijante grejanja

@cozmo_im, odakle ti ovaj deo komentara:

"Otprilike je neko izracunao sledecu racunicu:

- Uljni radijatori za stan od 50m2, oko 240 din dnevno
- Norveski i klime oko 105 din. dnevno
- TA pec oko 80 din dnevno"

DA LI NEKO ZNA, DA LI JE OVO TACNO. NE BI REKAO DA TA PEC POTROSI MANJE NEGO LI KLIMA???

@rajkoplje, nema potrebe da siris raspravu. Ukoliko neko tvrdi drugacije nega iznese svoj slucaj a ne samo da nagadja.

Ono sto je meni najbitnije je, da imam mogucnost da temeratura u prostoriji bude i 30', jer mala beba kada se kupa onda onih 22' su kao frizider. Ukoliko to ne mogu radijatori sa malim slovom "n" onda mi je dzaba i da je potrosnja 80% manja.

Vec sam naveo da sam o norveskim radijatorima razmisljao kao alteranativu i pogodnost da se lako montiraju (veoma brzo) i isto tako skidaju, pakuju i bivaju deo namestaja za selidbu. Stan koji smo kupili ima 49m2 i sve sto deca budu veca on ce biti manji, tako da razmisljamo da za tri-cetiri godine uvecamo kvadraturu, a druga solucija je i prelazak u Beograd. Iz tog razloga je i ovo preveliko mozganje. Da li se isplati uvesti centralno grejanje na elektricni kotao za 3-4godina stanovanja??? A iznos nije mali, samo za uvodjenje oko 1500evra.

Neznam sta nam je ciniti i u martu moramo resiti da li idemo na varijantu "centralno sa el kotlom" ili neki drugi vid: TA peci ... posto norveski radijatori su skupi, elditerm nis konvektori isto, a @cozmo_im, tvrdi da je sa TA najmanja potrosnja ... ako je tako razmislicemo i o toj soluciji.

EVO ZA SVE (nisam dugo bio na forumu, pa da isti ima i neku korist od mene. p.s. nisam bio, jer uvek ima likova koji bi samo da se svadjaju i to na svim temama) CENE:

NORVESKI RADIJATOR, 600W - 12.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 800W - 13.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 1000W - 14.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 1200W - 15.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 15000W - 17.000,00 dinara
NORVESKI RADIJATOR, 2000W - 20.000,00 dinara


ELDITERM NIS KONVEKTORI, 1.8kw - 14.110,00 dinara
ELDITERM NIS KONVEKTORI, 2.4kw - 16.650,00 dinara
ELDITERM NIS KONVEKTORI, 3kw - 18.300,00 dinara


TA PEC Elind, 2.5kw - 21.999,00 dinara
TA PEC Elind, 3.5kw - 26.999,00 dinara
TA PEC Igotherm, M20 AK, 2kw - 28.420,00 dinara
TA PEC Igotherm, M30 AK, 3kw - 31.578,00 dinara
TA PEC Igotherm, M40 AK, 4kw - 36.841,00 dinara


Uljane radijatore ne uzimam u obzir jer nekada mi je potrebna i temperatura od 30' (kada kupamo bebu - svakog dana) a to ne mogu ni dva da postignu.

JA IMA TRI SOBE, od 8m2, 13m2 i 16m2 i moram da kombinujem nesto od ovoga ili centralno sa elekticni kotao.


p.s. laik sam za ovu temu, stoga vas molim da mi ne uzmete za zlo ako koristim neke "nestandardne" termine, reci.

Uz dobru organizaciju, i ako ti fizički ne smetaju, TA peći su verovatno (sigurno) najjeftinija varijanta što se tiče potrošnje struje. Znači da ih puniš noću (isključivo) a da duvaju danju, s tim da kad je minus mora i preko dana bar malo da se dopuni. Moji roditelji greju 25 kvadrata sa TA pećkom od 4.5 kW, a račun je zimi oko 2.000 dinara sa ostalim potrošačima (istina, nema ih puno). Temperatura - nikad ispod 23-24. Druga stvar je što su velike, pomalo ružne, a i pitanje je koliko ti komada treba jer je teško sa jednom grejati dve prostorije. Kupatilo, hodnik... verovatni problemi osim ako stan nije organizovan tako da jedna peć greje bar dve od prostorija koje imaš.
Što se tiče centralnog grejanje i kotla, razmisli (pošto kažeš da ti se stan gradi, možda nije kasno) o cevima koje idu u pod; MNOGO su jeftinije od bakarnih koje idu po zidovima, a i nećeš imati problem estetske prirode kad eventualno budeš prodavao stan. Efekat verovatno i bolji jer ako se dobro odradi, imaš i delimično podno grejanje.

Kod Eldi terma postoji centralna jedinica s kojom se može regulisati temperatura u svakoj sobi ponaosob i unapred za svaki dan u nedelji. Bukvalno ideš na posao u 7 h radijatori se pale u 6 h gase do 7 h.Vraćaš se s posla u 15 h. Radijatori se pale u dnevnoj sobi i kuhinji u 14 h, i gase pre spavanja npr. 23 h, a radijator u spavaćoj sobi se pali u 22 h i gasi u 01h. Samo ta centralna jedinica košta koliko i najskuplji radijator. Rad Elditerma se uopšte ne čuje.

Kao izolacija u stanovima na spoljnjim zidovima se mogu koristiti i pluta tapete (pogodno je što se mogu krečiti).

@rajkoplje, stan je gotov, tako da ne mogu bas nista da ukopavam i dr.
Useljenje za april je pomereno bas zbog grejanja, jer ovde alfa sporet i drva, sasvim nam je lepo. Mislim i da april nece biti problem i mozemo ga proci sa uljanim radijatorom (imamo neki mali-nov i neki stari sa puno ravnih rebara) ali sada pravimo planove za sledecu sezonu, jer ukoliko radimo grejanje onda je bolje pre useljenja.

Sto se tice TA peci, gledao sam ima ove nove:
1. Igotherm TA peć M 20 AK, Dimenzije(VxŠxD): 68 x 51,5 x 24,5, STO I NIJE PUNO .. 24.5mm? ... Ostale karakteristike: Snaga: 2 kW, Maks. punjenje (kW/7h): 14, Težina: 102 kg.

2. Igotherm TA peć M 30 AK, Dimenzije(VxŠxD): 68 x 68,5 x 24,5, SAMO JE MALO SIRA ... Ostale karakteristike: Snaga: 3 kW, Maks. punjenje (kW/7h): 21, Težina: 148 kg.

Malopre sam stavio cene za ove uredjaje koje su malo vece nego sto sam nasao sada na drugom mestu:
Igotherm TA peć M 20 AK - 26.999,00 dinara
Igotherm TA peć M 30 AK - 29.999,00 dinara


SADA AKO ZANEMARIMO POTROSNJU U ODNOSU NA NORVESKE RADIJATORE, KOJE SU OSTALE RAZLIKE???
Koliko znam i ta peci i norveski radijatori i klime i uljani suse vazduh.
Norveski su manje glomazni i enterijerski su lepsi za stan.
... sta jos?

@dishi68, pravio sam racunicu i za Elditerm konvektore i trebalo bi mi za tri sobe oko 63.000,00 dinara + "ta centralna jedinica košta koliko i najskuplji radijator", ukupno oko 82.000,00 dinara i to samo za tri sobe, a gde je hodnik i kupatilo. Kad sakupim skoro kao da uvodim grejanje na el kotao.

Slicna racunica je i za norveske radijatore.

stavi bre centralno grejanje to ti je naj jeftinije i zaboravi na probleme i razne racunice i trgovacke price
pozdrav..
genije..

Mislim da se kod nas i dalje pogresno rezonuje kada je u pitanju zagrevanje stambenog prostora. Akcenat treba da bude na tome da se prostor izoluje maksimalno moguce pa tek onda razmatrati grejna tela. Dobro izolovani prostor ne samo da maksimalno stedi energiju vec sprecava pojavu vlage, budji, temperaturnih oscilacija...

@cvetanovicmarjan

Moj savet ti je da ako je ikako moguce uradis izolaciju unutrasnjih zidova, sobzirom da je u pitanju stan, a onda ces moci ukoliko su stavljeni kvalitetni prozori da se grejes i na ringlu, a kamoli na norveske radijatore, klimu, el kotao, TA pec ili slicno... Procitaj moj predhodni post i bice ti sve jasno.

mislim da je dobra izolacija, jer zgrada je nova, sa fasadnom ciglom, eventualno prozori nisu pvc vec drvo.

ovih danas smo pravili milion racunica i mislim da je @mali genije - u pravu, da je centralno najeftinije na duzi vremenski period. Jeste da nam je za uvodjenje potrebno oko 150.000,oo dinara (sve je ukljuceno u cenu) ali na kraju kada sve stavimo na papir se isplati.
Ako kupujemo ta peci, pr da uzmemo dve (jednu od 2kw a drugu od 3kw), potrebno je 50.000,oo dinara i opet mogu samo dve prostorije da grejemo a treca, kupatilo i hodnik???
Za norveske nam treba oko 80.000,oo dinara u startu, ali pitanje je koliko moze da nam bude toplo, jer imamo bas malu decu. A i @rajkoplje je imao problem da proda svojih pet norvezana, pa nebi da imam takav problem.


Kako stvari stoje: el kotao, 5 panel radijatora, radijator za kupatilo, bakarne cevi, majstor 225e (25e po radijatoru i kotao se racuna kao 3radijatora) i kada dodamo oko 130.000,oo dinara, cifra je oko 150.000,oo dinara.


... e kada poskupe struju (u najavi za 60%), prodavacemo radijator po radijator, da istu platimo.

Fasadna cigla je solidan izolator ali ako nema dodatog stiropora bice frke sa strujom. Vodi racuna ako budes kupovao el. kotao da odaberes neki koji je "najtisi". Mozda ti sada to i ne deluje kao preterano bitno ali veruj mi da jeste. Moj kotao je neki Mikoterm i neverovatno je bucan. Nocu nema sanse da ga ostavim ukljucenog jer me budi 100%. Preko dana takodje priredjuje poprilicno intenzivno stresiranje jer na iznenadne zvukove nema navikavanja. Takodje ni pumpa nije bas najtisa. I jos jedna stvar: prilikom ukjucivanja i iskljucivanja kotao pravi elektromagnetne smetnja koje pojedini uredjaji bas i ne vole mnogo.

Norveski radijatori u kombinaciji sa dobrom izolacijom mi deluju kao puno elegantnije resenje.

"Norveski radijatori u kombinaciji sa dobrom izolacijom mi deluju kao puno elegantnije resenje. "

i ja sam razmisljao, zato i dosao na ovu temu .. ali, neki rekose da nisu dobri i sada oduzimamo i dodajemo i do sredine marta, resicemo sta nam je ciniti.

@tdusko; "prilikom ukjucivanja i iskljucivanja kotao pravi elektromagnetne smetnja koje pojedini uredjaji bas i ne vole mnogo."
Stavio bih kotao u manjoj sobi, koju cu koristiti kao radnu, tj bice tu i racunar ... DA LI bi imao neke vece probleme???

uzmi kvalitetan kotao i neces imati tih problema nikako.
pozdrav..
genije..

"uzmi kvalitetan kotao"

KOJI??? neka preporuka.

stan je velicine 49m2, ima tri sobe, hodnik i kupatilo ... ukupno sest panelnih radijatora marke vonova-vogel&noot.

velicine 600x400 - hodnik
velicine 600x400 - trpezarija
velicine 600x1000 - dnevna
velicine 600x800 - mala spavaca soba
velicine 600x1200 - veca spavaca soba
susac 500x1000 - kupatilo

majstor mi je preporucio kotao 12kw a nije mi preporucio marku ... uzecu neki gotov set ... ja se pitam da li je i mnogo, mislim za ovako mali stan bi i 6kw bilo dosta ...

pr. kod proracuna za klimu (ima na jednom sajtu proizvodaca, pocinje na slovo v) za 50m2 sa visinom od 2.6m, proracun je 4.29kw minimalno.



koja marka i koliko kw??? vasa preporuka.

imas pp da ne bi bila reklama
pozdrav..
genije..

Najbolja je proba uživo, ukoliko imaš mogućnosti da nađeš nekog ko ima Elditerm radijatore.

I ja mislim da ti je 6 Kw dosta. Ja imam od 9 Kw(2x4.5) i nikada do sada nisam ukljucivao drgugi grejac. Sa 4.5 Kw radijatori su za otprilike 10-ak minuta vreli, a momentalno pocinju da se greju nakon ukljucivanja kotla

Jedno pitanje za el. kotao za centralno? Da li on pali i gasi grejac (tj. da li radi stalno ili kao i kod ostalih grejnih tela kad zagreje vodu na odredjenu temp. on samo dogreva, tj. ne radi valjda svo vreme grejac??)?

I da li se to regulise (video sam da ima) preko digitalnog tajmera i termostata? Recimo ako se temp. spusti recim na 20 stepeni preko noci na tom daljinskom termostatu da li el. kotao automatski regulise temp. vode (snizava ili samo manje koristi grejac)?

Navodno tvrde prodavci el. kotlova za centralno da ostvaruje ustedu 30% u odnosu na drugo grejno telo na struju.

el. kotlovi imaju mogucnost povezivanja ambijentalnog termostata i igradjen termostat za temperaturu vode u sistemu
tako da na odredjenoj temp.vode iskljucuje grejace ili na temp. ambijenta. uglavnom iskljucuje grejace skroz.
pozdrav..
genije..

El. grejac na el. kotlu radi kao i svaki drugi el. grejac, pali se i gasi se zavisno od zadate temp.

Potpuno isto kao i grejac na tim "norveskim" radijatorima.

Termostat moze da se stavi kakav god hocete i gde hocete i od njega zavisi koliko grejac radi.
Pumpa radi stalno.

Postoje dva parametra koja uticu na iskljucivanje/ukljucivanje grejaca. Prvi je temperatura vazduha u prostoriji podesena na termostatu, a drugi temperatura vode u kotlu podesena na termostatu koji meri tu temperaturu. Kada se ukljuci kotao, ukljucuju se grejac i pumpa. Kada se dostigne zadata temperatura vode u kotlu gasi se grejac, a pumpa nastavi da vrti toplu vodu dok temperatura vode ne spadne ispod neke temperature, recimo 5 stepeni ispod zadate temperature na termostatu ili dok se ne dostigne zeljena temperatura vazduha. Kada se dostigne zeljena temperatura vazduha iskljucuje se pumpa i grejac ukoliko je ukljucen.

Pogledao sam u ugovoru o koriscenju el.energije i tamo pise max snaga 11.1kw.

Mozda laik pitanje, ali koliko bi trosili ostali uredjaji ukupno: sijalice (ovo je nesto malo ali rekoh da stavim), tv, racunar, masina za ves, masina za sudove, frizider, el sporet ... kada bi svi uredjaji bili ukljiceni u isto vreme???

Mozda je pitanje smesno, ali ako stavim kotao od 9kw ostaje 2.1kw i AKO znamo da ta snaga (11.1kw) moze biti i manja, STA mi je ciniti???

KOJA je razlika ako stavim manji kazan??? Recimo ja bih stavio 6kw, jer u nekom proracunu za klimu, za 50m2 i visinom od 2.6m potrebno je min 4.29kw ... znaci ovih 6kw bi bilo dovoljno??? Ali to je kod proracun za klimu.

Naleteo sam na dva majstora koji rade godinama i obojica su mi rekli tu ces staviti kotao od 12kw (pre nego sto sam video kolika mi je snaga, pricao sam sa njima) a meni je to u startu bilo mnogo.
Ocigledno ovi rade na neko iskustvo i preslikavaju od ranije ili su mi rekli zato sto su kotlovi od 12 do 36kw najpristupacniji, ima ih svuda u prodaji i sve marke imaju ovu kw.


KOLIKA bi postrosnja struje bila mesecno, odprilike za stan od ~50m2???

Uvek mozes da platis par hiljada i da trazis da ti povecaju angazovanu snagu, to bar nije problem. Ali ako planiras da u jednom trenutku trosis vishe od 11 Kw mislim da si u najavi u grdnim problemima sa racunom za struju

Za izolovan stan (stiroporom) koji ima PVC ili ALU prozore i ako se susedni stan greje, potrosnja je max 80w po m2. Znaci za stan od 50m2 je potrebno 4KW snage za grejanje. Obicno se racuna oko 100w po m2 ili oko 140-160w po m2 za neizolovan stan.

Ako je stan sa izolacijom dovoljno je izmedju 4 i 5KW na -7 (ne znam zasto mere bas na toj temp. na Kosutnjaku) za neke temp. od 24 stepena unutra ili 21 na -17.

Moj komsija greje stan od 50m, neizolovan, PVC prozore ima sa nekim kotlom od pre 25-26 godina koji ima samo 6 i 12KW prekidac bez ikakvog termostata, samo prati temp. vode (drzi na 70 mislim) i njemu je racun za struju kada je palio ponekad 12KW (mada on preteruje, ima oko 28 stepeni kod njega, posto ima bebu, ali to ne valja, za decu i bebe je optimum od 22-23 maximum, pri kupanju max 25, spavanje 20-21 stepen) bio oko 20.000 din za 37 mernih dana (znaci bio bi drasticno manji da je EDB postena i da meri na 30 dana) ono kad je bilo najhladnije u januaru (kod nas -12).

Znaci sumnjam da bi racun bio preko desetak hiljada u najhladnijim danima za konstantno grejanje od pristojnih 23 stepena (racunam ako je napolju -10 recimo).

Meni je sa dva uljna radijatora podesenih 24h non stop na 1500 i 1200w plus klima (radi 24 h non stop) od 1200w racun za taj period bio oko 9000 din (to je znaci 4KW snage) sa ostalim potrosacima u kuci (masina, bojler non-stop ukljucen, ne stedim bas svetla, radi TV ceo dan, komp ceo dan, masina jednom - dva put dnevno, sporet i tako...).

Mislim da je 4,5KW prava (ako ne i previse) snaga za 50m2 stana (ne kuce) jer kod komsije kad je na 6KW to greje kao blesavo (doduse on je pregradjivao neke prostorije pa ima vise radijatora). Pri tom ako taj prastari kotao greje suludo na 6KW mogu da zamislim kakvi su novi kotlovi.

Norveski radijatori su odlicno resenje ako nemate para i uslova za etazno grejanje a nije da nisu stedljivi, nama su se odlicno pokazali.

Kotao sa powerstep digitalnom regulacijom je 50.000din (2x4,5KW), digitalni tajmer i termostat je 2500 din, radijatori od 1,6m u proseku oko 7000-7500 din (treba ti tri komada recimo), cevi su 80 din metar one plasticne + ruke majstora i ventili i spojnice. To ne izadje bas malo, minimum 100-120.000 din za 50m2. Jos ako ti treba i dodatni neki radijator... povecava se cena.

Za norveske treba izdvojiti 54000 din ako koristis dva od 1500 i jedan od 2000w (to je ukupno 5KW) kako su meni rekli za 50m2, mada su rekli da komotno moze sa dva od 2KW.

Sto se tice potrosnje, realno je da na vecem minusu kotao radi sigurno oko 40-50% vremena ako namestis 23-24 stepena i nocu na oko 21 (tako mi otprilike kaze ortak da bi bilo na 4,5, njemu stari kotao na 6KW radi 50% vremena na maksimumu), racunaj recimo 55KW dnevno minimum samo na kotao. To ti je 1500-1600KW mesecno. I dodaj na to normalnu potrosnju struje (meni je 400-450KW) znaci racunaj oko 2000KW recimo, ne verujem da ce ici preko. To ti je ispod 12000 din mesecno. Pod uslovom da EDB meri na 30 dana...

<sub>[Ovu poruku je menjao cozmo_im dana 23.02.2009. u 11:32 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cozmo_im dana 23.02.2009. u 11:32 GMT+1]</sub>

slazem se sa vama ... ja sam u startu rekao 6kw je dosta ... a ovi majstori sto su mi rekli 12kw preskocicu, jer ukoliko on nema neku tablicu da izracuna kolika je potrebna snaga, onda izem ti majstorluk ...

... koje radijatore i kog proizvodjaca mi preporucujete??? panelne ili aluminijske???
Pitao sam za proizvodjaca ne da se ovde reklamira nego su mi nejasne njihove cene ... recimo radijatori proizvodjaca iz Nisa su dosta jeftiniji nego oni iz Austrije, znate na koje mislim v&n ... takodje i oni St.....n su dosta jeftiniji nego ovi pomenuti ... JEL IMA NEKE VEZE kako ce grejanje da bude (kolika ce potrosnja da bude, da li skupi vise zadrzavaju toplotu ili??? ) ako uzmem jeftinije radijatore, ili je samo razlika u garanciji???

@cozmo_im, ma ja sam u startu hteo norveske ali strah me da se "zimi ne cesam tamo gde me ne svrbi" jer imam malu decu i ako ne mogu da ugrejem stan kako treba, dzaba mi i da su besplatni. Na zalost nemam nikoga da odem i uverim se da li to zaista vredi, zato u poslednje vreme i razmisljam da stavim el.kotao i radijatore svuda po stanu.
Inace za uvodjenje mi treba oko 150.000,oo dinara sa "majstorske ruke".
Norveski su dobri jer mozes da ih skines i nosis sutra u drugi stan, a ovo ostaje.

Moja iskustva sa norveskim su u niskoj kuci (svapskoj) i to izolovanoj stiroporom od 5cm, da naglasim. Pretpostavljam da su manje efikasni u neizolovanim kucama ali me cudi da bi se mucili u stanu koji ipak ima oko sebe stanove koji se greju...

Nije problem skinuti ni centralno grejanje, ortak kad se selio za jedan dan je sve lepo spakovo i odneo... ti tu imas mali kotao elektricni i par radijatora, nemas tu 20 soba...

Ima sad neki celicni panelni radijatori, oni se kupuju po dimenzijama, cene od 3500 pa do 10000 (neki od 2,2 metra). Neki srednji od 60cm visine i 1,6 sirine su oko 7500 din komad. Otprilike majstor treba ti kaze kolki ti treba za koju sobu i to je to. Mislim da panelni se zagreju maltene odmah... ali se odmah i ohlade...

Mislim da je 150.000 malo puno. Imas kotao od 9KW za 38000 din bez power step regulacije (mozda je malo manje ekonomican), racunaj max 4 radijatora od po 7500 din prosek, to je 30.000, cevi racunaj oko 3500 din to ti je sve zajedno oko 72000 din i majstori oko 250e max max, to je oko 23000 din plus jos jedno par iljada nekog materijala mislim da bi te izaslo ispod 120.000 din.

Ljudi, ja moram da priznam da mi nikako nisu jasne te temperature koje vi navodite. Nikako ne vidim ni jedan razlog zagravati kuću/stan na (po meni - suludih)23 C (ili još više !). Ne samo da nije finansijski isplativo nego je čak i neprijatno, a možda i nezdravo (nisam lekar pa ne smem da tvrdim).

Na 20 C ja boravim u potkošulji sa duksom, ili majica i trenerka na raskopčavanje. Zapravo, ne samo ja, već i ostali članovi moje porodice. Već preko 22 C duks, ili gornji deo trenerke je suvišan. Dakle, dok je napolju ciča zima, sve zaleđeno - ja u kući treba da budem samo u majici !? Mislim - zašto ? Čemu to !? Pa kad neko dođe u goste, i ima potkošulju i košulju šta treba - da se preznojava !?

Ja u svojoj kući grejem na 19 - 20 C, spavaću sobu na malo manje tj. na 17-18. Ponavljam, pri tome, džempere ne nosim (ni nemam ih), osećam se sasvim prijatno. Moja su deca već velika, ali svejedno, duboko sam uveren, i za malu decu je 20 C sasvim dovoljno. Deca su aktivnija fizički od nas, pa se na većoj temperaturi samo znoje. Čak i prostorija u kojoj spava beba ne treba biti previše zagrejana.

Jedino, jedino, jedino, zna se, treba lepo zagrejati kupatilo kad se kupa beba.

@cvetanovicmarjan

Mislim da ti je cosmo_im dao poprilicno preciznu kalkulaciju za ova dva(kotao ili norveski) necina zagrevanja. Ja mogu to samo da potvrdim. Svaki veci racun koji dobijes od ovoga sto ti je on izracunao znaci da je izolacija losa ili zagrevas na nenormalno visoke temperature.

Takodje, saglasan sam i sa Java Beograd po pitanju temperatura do koje ljudi greju svoje prostorije. Smatram da temperatura u prostorijama gde se boravi preko dana treba da varira od 21 do 23 stepena. Sve preko toga je preterivanje i tvrdim da covek sa normalnom telesnom temperaturom ne moze da sedi na 26-7 stepeni u dugim rukavima, a da mu bude prijatno. Lepo covek kaze, zasto sedeti u kratkim rukavima kad je napolju minus. I termotehnicari projektuju grejanje tako da u kupatilu bude nesto vishe od 23, u hodniku 17-18, a u dnevnoj sobi 22. Ne treba se niko navikavati, a posebno ne deca na visoke temperature.

suze su mi potekle od smeha za deo komentara " ..Pa kad neko dođe u goste, i ima potkošulju i košulju šta treba - da se preznojava !? ..."

kod nas je bas tako ... trenutno gde stanujemo, dnevni boravak je 24m2 i grejemo prostoriju sa alfom - na drva. Temperatura je haos...i veci deo vremena smo na majce - priznajem.

Kada se grejemo na struju, mozda ce situacija biti drugacija i zbog same pomisao da nam mesecno treba za stuju puno para. U to cemo se uveriti od aprila, a vec dosta dobro iduce grejne sezone.

vec sam pitao, ako zna neko preciznije da mi odgovori:
"JEL IMA NEKE VEZE kako ce grejanje da bude (kolika ce potrosnja da bude, da li skupi vise zadrzavaju toplotu ili??? ) ako uzmem jeftinije radijatore, ili je samo razlika u garanciji???"

Ne bi trebalo ici preko 23 stepena preko dana ili ispod 20 stepeni preko noci.

Naveo sam samo racun komsije koji greje na preko 25 (gotovo 28!!!!) sto znaci da ako on tako plati 20.000 dinara, ne verujem da (a i racunica) kaze, moze da se potrosi vise od 10.000 dinara u januaru ako se koristi 4,5KW grejac + ostali potrosaci, na prijatnih 23 stepena.

Ja drzim 23 stepena, a ako treba dete da se kupa malo pojacam samo dok se on presvlaci i to je to. Nocu spustam na 21 stepen, ne vise od toga jer je neprijatno za spavanje.

Jeste da pisem iz toplijih krajeva (Podgorica) ali se slazem sa Javom da je pretjerano zagrijavati prostoriju preko 21 stepen. Mnogo je ljepse a i ljekari preporucuju nize temperature u spavacim sobama (16-17 stepeni). Na kraju krajeva, valjda se jos koriste jorgani (vuneni ili perjani) koji su efikasni i na mnogo nizim temperaturama. Za dnevni boravak je dovoljno 20 stepeni. Ako se uz tv i prilegne, uvjek se nadje neka deka ili frotir, zar ne? U eri svjetske energetske efikasnosti uzalud je pominjati koliki ima znacaj toplotna izolacija prostorija koja moze da ustedi i do 40% energije za grijanje, takodje i za hladjenje. No osjecaj topline je subjektivna stvar pa je npr pusacima potrebna veca temperatura za par stepeni (zbog suzenja krvnih sudova, sto uzrokuje slabiju cirkulaciju a time tijelu stvara osjecaj hladnoce) a gojaznim osobama par stepeni manja itd. a tih "par" stepeni odrazavaju se na racun za struju za par desetina procenata... Gradacija grijanja (cijena/efikasnost) je od prilike ovakva: podno elektricno, podno parno, parno na cvrsto gorivo, parno na plin, parno na mazut, TA, parno ne elektriku, radijator elektricni ("norveski", "svedski" "niski" "kineski" itd), klima, kalorifer, kvarcno...(pec na drva sam izostavio jer ih ima na desetine izvedbi a toliko i raznih efikasnosti).

<sub>[Ovu poruku je menjao KRALJEIVC dana 15.05.2009. u 15:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao KRALJEIVC dana 15.05.2009. u 15:10 GMT+1]</sub>

Pojavili su se i Francuski radijatori. Ima li neko iskustva sa njima?
Šta mislite o mermernim radijatorima?

I mene interesuju iskustva korisnika Francuskih (Atlantic ) radijatora, t.j. koliko nude kvaliteta za duplo manju cenu u odnosu na Norveske radijatore?

Da li ce se efikasnost "atlantic" konvertora-radijatora smanjiti ako ga postavim na "stand alone", t.j. prenosne nosache, umesto da ga utiplam u zid?

nece okaci ga na nosace.

za gospodina cozmo-im:)

Pomagajte....

Kakva su vasa iskustva sa tim norveskim radijatorom bila prosle zime..videh na forumu da ste se pripremali za zimu prosle godine i da je testiranje bilo u toku.....
hocu da kupim jedan od 1250wh, marke beha( valjda), e sad ono glavno- kuca u kojoj zivim je manji stan u sklopu velike prizemne kuce od naboja , soba koju bih grejao je 3,80m2 x4,0m2, naboj debljine 70mm- soba ima jedan dupli prozor , ostale prostorije ne bih grejao jer ih nekoristim ...oko kuce ima dosta objekata , recimo da je ususkana , visina plafona je 230mm....sto je nize od standarda....recitre mi koja su vasa iskustva bila sa norveskim radijatorima....cena nabavke istih mi nije bitna ako su stvarno dobri..bitna mi je potrosnja el. energije i naravno temperatura u sobi na recimo minus 10....
Napomena: zna se da je naboj idealan zimi jer zadrzava toplotu a leti da hladi prostoriju)
Potrebno mi je vase misljenje i savet..naravno svi koji su imali iskustva sa tim molio bih vas da mi pomognete.

Pozdrav. Bozo

Evo vec 3 godine se grejem na norveske radijatore serije GLAMOX 3001, mogu vam reci da nisam zadovoljan vec sam prezadovoljan. Mozda ja nisam adekvatan za poredjenje jer grejem mali stan, sve ukupno 27m2 - dnevni boravak i kuhinja 12m2, sobica 9m2, hodnicic 2-3m2 i kupatilno 3m2, moram da naglasim da je izolacija dobra jer je u pitanju nadogradnja na postojecu zgradu, iznad nas nema nikoga a sa 2 strane je spoljni zid.

Posto sam dobio preporuku od njihovih majstora, da sve grejem sa 3 norveska radijatora 1200W za 12m2 800W za 9m2 i 600W za kupatilo, morao sam zbog manjka prostora (u kupatilo nisam imao gde, zena stavila ormancice za kozmetiku) kupiti vece radijatore za sobe ( 12m2 - 1500W i 9m2 - 1200W) da bih imao isto snage, opet sam imao problem pa sam na kraju ugradio 2 x 1200W jer je to bilo najvece sto moze da stane ispod prozora i pored balkonskih vrata.

U poceku sam se iskreno plasio da ce me ova mala cuda grejati em sam uzeo manje snage, iskren da budem i zena mi je radila o glavi, jer cena nije mala a ona je zimogrozljiva. Ali bog me pogledao, nakon prve zime moje odusevljenje je raslo iz dana u dan, racuni za struju oko 2500 dinara u proseku sa ostalom kucnom potrosnjom, neverovatno. A da cudjenje bude vece te godune zbog visokih temperatura i pozicije stana, sam morao ugraditi jos jednu klimu pa sad imam 2 klime, to leto je bilo i 50oC u Beogradu, ja dobijem racun za struju 3200 dinara, znaci nisam mogao verovati, da hladjenje placam skuplje nego grejanje.


Pozdrav od Mirka i zimogrozljive Dijane


<sub>[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 02.10.2009. u 15:48 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 02.10.2009. u 16:17 GMT+1]</sub>

koja je cena

cene mozete proveriti na sajtovima
www.norveskiradijatori.com
www.bravus.rs
skupi su ali...ako su tako dobri kao sto ih hvale ...onda i vredi...cene mozete videti na gore napisanim sajtovima...uz to i karakteristike i modele

Ja sam na 80% da ih kupim...ali misljenje jos nekih ljudi bi mi dobro doslo.

Gospodine Mirko hvala na iscrpnom objasnjenju, pozdrav Vama i zimogrozljivoj Dijani:)

Pozdrav.

Mada sam već pisao na ovoj temi, želeo bih samo da vam jedno ponovim:

Iskoristivost svih električnih grejača je 100%. Nema gubitaka, sva električna energija iz mreže se pretvara u toplotnu. To jest, toplotne energije će se dobiti onoliko, koliko se električne energije potroši !

Na citiranom sajtu stoji ordinarna glupost i marketinška laž o uštedi od 50% ! Ne nasedajte. Ne možete potrošiti 1000 kWh električne energije i dobiti 2000 kWh toplotne energije.

@Java je sto posto u pravu.

Jednom sam gledao neku hrvatsku on-line reklamu. U njoj je objašnjeno kako se prave norveški radijatori. Reč je o najobičnijoj kamenoj ploči koja se izbuši specijalnim mašinama tako da rupe prolaze duž same ploče. Onda se u te rupe gurnu obični električni grejači (slični onima u rerni ili bojleru).

Po svojoj konstrukciji ovo dosta liči na obične TA peći.

Zaključak: Nema besplatnog ručka, ne nasedajte.

i sta ja sad da zakljucim za moju sobu od naboja sta je najbolje ???

Hoćeš da kažeš, da bih se verovatno bolje ugrejao na onu malu expres ringlu od 1.5 ili 2 KW, nego na taj radijator!? Što onda ne utiplati u zid ringlu od 600 dindzi, umesto da se kupuju "kojekakvi" reklamni trikovi i podmetanja trgovaca!


Ja kupio neki Atlantic (francuski) radijator, pa sad racunam, ... da se nisam ..preracunao?


... a mog'o sam i kjafu da kuvam u sobi....

Najzad neko ko ima zdravu logiku. Prosto neverovatno kako ljudi nasedaju na razne marketinške rečenice, a da nisu ni probali da provere bar teorijsku stranu, a kamo li praktičnu.

Pozdrav.
Sinisha

evo i ja da kazem nesto na ovu temu posto sam radio uporedna merenja dva radijatora.
-VIVAX 2000w=2500din(na kucnu adresu AKS-om)
-malo kvalitetniji termostat 3000din
-norveski radijator rovex 2000w cini mi se da je bilo prosle zime oko 16000din ali nisam siguran.
merenja su radjena u istoj prostoriji i na odrzavanju konstantne temperature tokom odredjenog vremeskog
perioda za koji je
-ROVEX potrosio 3,7kwh
-VIVAX 4,0kwh
na vivax je ugradjen samo kvalitetniji termostat od onog koji je na njemu fabricki ugradjen
znaci 2500+3000=5500din sto je tri puta jeftinije.
merenja su radjena prosle zime.
pozdrav..
genije

Tacno je to da se ne moze dobiti 2000 vati iz 1000 vatnog grejaca, ali je vazno, kao sto je pexus to slikovito objasnio, i kakav je oblik grejnog tela i kakva je regulacija. Od oblika grejnog tela zavisi i prenos energije na sobni vazduh i duzina vremena u toku kojega u grejnom telu ostaje akumulirana toplota. Primer - TA peci sa ciglama ili kaljeve peci, preradjene na struju.

Kod ovih radijatora je akumulacija mala, sto je i razumljivo obzirom na konstrukciju, ali je povrsina za prenosenje energije na vazduh prilicno velika, opet uzevsi u obzir konstrukciju i njihove prilicno male dimenzije.

Uz to, oni imaju i dobru regulaciju, pa temperatura u prostoriji ne skace gore dole, kao jojo, sto je osobina mnogih elektricnih grejalica sa klasicnim termostatima a kod norveskih mislim da su elektronski. Za ljude kojima je hladno, u koje nazalost i sam spadam, je regulacija jos vaznija nego za ostale, pa nam je sa boljom regulacijom i na nizoj temperaturi prijatno.

Imao sam neki obican panel radijator - obican gvozdeni lim + goli grejaci u obliku stapa + klasican termostat. Da greje, greje, ali prodje mnogo vremena dok se termostat smiluje da ugasi a posle opet ceka i ceka dok ponovo ne ukljuci grejace i muka ziva.

Sada se grejem pomocu neke cudne i prilicno retke grejalice - sa liskun plocom u kojoj je grejac. To je nesto slicno ovim norveskim - velika povrsina, ali je termostat obican. Na srecu, imam i svoj nezvisan elektronski termostat i tako mogu temperaturu bolje da regulisem.

Zaboravio si jos jednu "sitnicu" koja je meni licno vec izvukla iz dzepa lepe pare - vlaznost vazduha. Da li si i nju merio uporedno? Grejna povrsina od 0,25 metra kvadratna moze da zagreje istu prostoriju kao i grejac od 1 metar kvadratni, ali ce osecaj u njoj biti drugaciji. Uostalom zasto ljudi prave podna grejanja nego da bi svuda bilo ravnomerno toplo a nigde u sobi nesto usijano kao sto su male grejalice i mali radijatori.

Preporučujem Niški Edi term konvertor. Manje košta.

Malo umetnosti u grejanju nije na odmet

Stakleni radijatori

http://www.uredidom.com/PODRU%.../341/View/Details/Default.aspx

Java


Nije ordinarna glupost, usteda jeste 50% ali nije naglaseno u odnosu na sta, konkretno se misli na etazno grejanje na struju jer je instalirana snaga duplo veca, npr. za stan od 80 kvm je potreban je elektricni kotao od 12-18 kW dok je za grejanje sa norveskim radijatorima GLAMOX3001 potrebno 6-8kW, samim tim se ostvaruje usteda i preko 50%, znaci nije laz ali je marketinski dobra informacija.



Brodoplovac


To sto si gledao uopste nema veze sa konstrukcijom norveskih radijatora o kojima se ovde prica, norveski radijatori na nasem trzistu su panelni radijatori - konvektori, jer vazduh struji izmedju 2 ploce izmedju kojih je grajac velike aktivne povrsine... inace sad svi mogu da radijatore zovu norveskim, jer je naziv izbrendiran.

Duplo vise greje ringla og 200W nego radijator od 1000W, to je definitivno, ali:

ringla nije namenjena za rad bez direktnog prenosa toplote tako da bi se vaoma brzo usijala i pregorela.

pozz

Lepo, lepo, nema sta; jedino ti je promaklo da izmeris

potrosnju VIVAX-a sa originalnim("nekvalitetnim") termostatom u istim uslovima(ista prostorija, zapremina, izolacija i ista spoljna temperatura)

tek u tom slucaju mozes racunati na pribliznu validnost podataka.

pozz

E to se zove pravilan raspored toplote;

kod podnog grejanja, ako je izolacija dobro uradjena je gotovo idealan( dole najtoplije a nagore sve hladnije), tako da su noge na toplom, a glava nije usijana...

Plus usteda u mnogo nizoj temperaturi grejnog fluida,

pozdrav

Opet, ne mozemo se zaustaviti na na toj konstataciji! Kod podnog grejanja dolazi do problema cirkulacije mikro prasine, koja se dize sa velike povrshine poda prostim strujanjem vazduha. Zatim tu je i problem sa cirkulacijom krvi u stopalima, koja se "pregrevaju" ......da ne ulazim u detaljisanje..
Nema idealnog grejanja!
Sto se tice zdravlja, trebalo bi da najmanje stetno bude centralno grejanje sa sto vise grejnih tela kod izvora hladnog vazduha(prozora i hladnih zidova), a sa dobrom termoregulacijom (skuplji termostati), tako da se sa sto nizom temperaturom grejnog tela ostvaruje ujednacena temperatura prostora, bez velike cirkulacije vazduha(prasine). Pa koliko para toliko...luksuza

pexus:

Kontaktna temperatura koze je 30-32^oC,
tako da je kod pravilno dimenzionisanog sistema,
gde temperatura poda ne prelaci 26^oC
pregrevanje stopala iskljuceno.

Naravno, preduslov svega je
dobro uradjena izolacija prostorije
da bi se gorenavedeno moglo primeniti.

Tu se krije glavna greska,
jer ljudi ugrade podno grejanje a losa im je izolacija,
pa prevelike gubitke toplote nadoknadjuju
povecanjem temperature poda,
a kao nuspojava se javlja problem sa cirkulacijom, reuma,...

A sto se prasine tice,
leti ona kod bilo kog vida grejanja,
samo su razliciti krugovi turbulencije.

Brodoplovac:

kamene(ili mermerne) ploce koje se buse i u njih ugradjuju elektricni grejaci

ne zovu se norveski radijatori nego MERMOTERM

A posebna je zabluda da bolje greju masivna grejna tela. Uz večitu konstataciju: "... I kad ga isključiš, to posle greje još duuuugoooo ... ". A pri tome zaboravljaju koliko vremena treba da prođe dok se zagreje !?
Dakle, nema laži - nema prevare. Ako 'oćeš da dugo greje posle isključivanja, mora ISTO TOLIKO vremena da prođe dok se zagreje, odmah posle uključivanja.

Sa energijom je tako jednostavno kalkulisati !

Inercija je jako pozitivna stvar, ako se dobro proracuna.


Naprimer:
Komad mermera, betona, kamena,kaljevu pec, termo pec...itd,
zagrevate od 00 do 08 casova po ceni od 0.984din/zelena, ili 1.476/plava po kilovatu,
a grejete se od 08-24,

jedini uslov je svoja kuca, odnosno veci stan jer su gabariti
elemenata za akumulaciju poveliki.

pozdrav

Svakako, svakako. U jeftinoj tarifi je zapravo, velika ušteda koju donose svima nama dobropoznate TA peći.

Jako sam zainteresovan za kupovinu niskog Eldi grejnog tela (1.8 Kw), i zanima me cena. Jurio sam svuda po netu, ali nje nema (kao da cena zavisi od kupca). Jedino sam ovde naso neke cene, ali mislim da su promenjene, jer su to cene sa pocetka 2009. godine.

Tako da, ako neko ima uvid u njihove cene, molim da napise post sto pre.

Ovako,isla sam redom i citala svaki postavljen post na ovu temu..ali nisam smislila sta da radim i kako da resim svoj problem,stoga imam molbu i trazim pomoc )

Planiram da se u naredna 2 meseca uselim u stan od 47kv,dvosoban,stara zgrada necete verovati ali iz 1930,slabe instalacije,monofazna struja,osiguraci 16A,tabla sa njih 8.
Zgrada je prilicno ususkana,ovo je 3 sprat,iznad je potkrovlje.
Posto cu ziveti sama, planiram da grejem samo jednu sobu od 16kv konstantno i tu da provodim zimu, a za ostale prostorije se lomim, moguce da bih opremila i drugu od 12kv nekim sekundarnim nacinom grejanja )).Kao pomoc razmisljam o pecima na plin....
Problem je naravno odabrati adekvatno grejno telo..
Lomim se izmedju TEA peci,norveskog radijatora i klime naravno ))
Za sada imam jednotarifno brojilo,nadam se da cu ga zameniti jos ove zime a kasnije i da ce uvesti u naredne 2 godine trofaznu struju..Ali moja briga je kako da prezimim ovu zimu i da se ugrejem a pri tome da mogu da platim racune...((

Pomozite svojim predlozima
Unapred zahvalna
Marija

Sa monofaznom strujom je jako teško. Ipak, ugrejati 16 m2 nije veliki problem. Ako je, kako kažeš stan ušuškan onda neće biti probema.

- Klima (obična, kineska do 200 EUR) je sasvim OK, sve dok temperature napolju nisu ispod -5. Štaviše i najmanje troši u odnosu na predatu toplotu.

- TA peći su sasvim OK, što se grejanja tiče (tim pre što troše uglavnom jeftinu struju) ali su bezobrazno skupe. Dati 250 - 300 EUR za mnogo cigli i dva grejača je bruka. (Posmislite samo koliko bi koštao klima uređaj, da se, nedajbože, proizvodu u Magnohromu, Elindu, Valjevu ...) Zauzima ne zanemarljiv prostor u sobi.

- Norveški su takođe sasvim OK, sa njima ćeš imati nešto veći račun (za 16 m2 i dalje sasvim podnošljiv), ali i oni su relativno skupi. Uz to su bar lepi.

- Kineski uljni radijatori: jeftini, lepo greju (za 16 m2 sasvim OK), mali.

Moji predlozi:
(niskobudžetni ) Klima od 200 EUR (bar ćeš i leti da se hladiš) i jedan uljni radijator
(visokobudžetni ) Klima od 200 EUR i jedan norveški radijator

Kad uvedeš trofaznu struju, i kad se raširiš na svih 47 m2 - onda razmišljaj i o TA peći.

Ima uljanih od 3,500 RSD i DeLonghi od 9,000 RSD.

Ovaj skuplji, je nekako oklopljen. Vredi li razlika?

U cemu je jos razlika izmedju nisko i visokobudzetnih radijatora?

Midea uljani, 11 rebara, 2,5kw max snage + ventilator greju odlicno i odlicno su odradjeni.

1,5 kw je dovoljno za sobu od 20m2 kad je do -5 napolju.

Za 1 sat radi oko 25 minuta, dakle trosi oko 600-700w na sat u tom rezimu. U sobi bude 23 stepena.

Na vise od -5 mora na 2,5 ali tad isto radi manje od pola sata (recimo 5-6 min greje pa 6-7 iskljuci), ali je onda oko 25 stepeni u sobi.

Govorim o sobi s PVC prozorima, bez spoljnih uticaja (ususkano).

Za manje sobe, za odrzavanje nekih 19-20 stepeni dovoljno je ukljuciti ga na 1kw.

Deluje kao dobro resenje.Meni obavezno treba jedan uljani radijator da bi me "pratio" po stanu ako mi zatreba i za ostale prostorije.
Klimu bih takodje ugradila,videla sam da ima za 31 000 da se nadju inverter klime.Ionako ce mi leti verovatno biti potrebna,mada moram prvo da vidim koliko mi instalacije dozvoljavaju...

Moze se desiti da od deda Mraza dobijem i polovnu TEA pec pa vec sa takvim naoruzanjem mislim da meni nema zime..
U svakom slucaju "norvezani" i njihova ugradnja ce pricekati trofaznu struju i dvotarifno brojilo....

Hvala svima na pomocu
Marija

Nemoj rano da se nadas, jos uvek imas monofaznu struju u tom stanu

Najpametnije je da odmah spremis pare za klimu, posle ces vec sam znati listu prioriteta da napravis.

Uh mislis da TEA ne bi nikako valjala na monofaznu..
Ja sam racunala nju samo nocu da ukljucujem i da mi bude tada jedini potrosac...
Onda preko dana mogu nesto drugo...
Neka moja logika.

Ako je peć do oko 4 kW onda može. Misim, ako je zaista jedini potrošač. Jer, to je otrpilike nei limit po fazi. Uostalom, ako je dobiješ od Deda Mraza - probaj, ništa te ne košta.

Kod nas u kuci s monofaznom su radile dve od 3KW bez problema (ne u stanu, u pitanju je nasa stara, svapska kuca, ja zivim u stanu). Nikakvih problema, jedino sto je novo je tabla sa osiguracima, instalacije nisu sredjivane jer je procenjeno da su dobre.

Monteri TA peci najbolje znaju kako i koliko moze.

Ja mislim da se neces ogrejati na nju...kazem to iz iskustva sa grejanjem na TA od 2.5kw na monofaznu struju...
Na monofaznoj struji pec jednostavno ne postize da se dovoljno ugreje i ispada da mora da se puni stalno a duvanje ventilatorom je tek ohladi.

TA pec po nekom mom iskustvu jednostavno nije dovoljno efikasna kada radi na monofaznu struju, na trofaznoj je vec sasvim druga prica.

Moj savet:
Uzmi tu pec koju vec dobijas i kupi klimu, to je najsigurnija varijanta.

Kod nas nije bio takav slucaj... 2 peci od 3KW pune su za par sati na monofaznoj (oko 6-7 sati se pune nocu) i bogami su vrele i do uvece se ne ohlade.

Znaci, stvarno su grejale ko lude... (AEG, full ispravne, ko nove).

Mnogo ste mi svi pomogli hvala jos jednom.
Danas idem u EDB da predam za dvotarifno brojilo.
Jedna TEA pec nocu sa bojlerom,a preko dana klima i po potrebi uljani radijator.
Mislim da ce to biti ok.
Donji osigurac tj kod brojila je na 25A,tako da ce moci 5kw odjednom da se ukljuci.
U medjuvremenu posto je ipak stara propala fasada,planiram da spoljne zodove sa unutrasnje strane oblozim plutom...cak mi se slaze uz namestaj
PVc prozori su dupli punjeni argonom (ako se ne varam tako se zove)
Dobro je vec sam se uplasila da cu proci ko "devojka sa sibicama"

Hvala i pozdrav svima

POZZZZ svima ja vec duze vreme citam na forumu o ovim radijatorima!!! Svi pricate da su dobri i da ce da ih kupite, ali niko se vise ne javi da kaze da li su zadovoljni potrosnjom i kvalitetom!
Ukoliko neko ima Rovex,BEHA ili Atlantic Radijatore neka mi odgovori kako je zadovoljan!!!
Unapred Hvala!!!!!!!

Još poodavno sam napisao da ih imam i da sam zadovoljan njima (Glamox). Kad se pogledaju izbliza uočava se loša završna obrada (na plastici pogotovo), ali iz daljine izgledaju baš fino. E sad ono najbitnije: odlično rade, odlično "drže" temperaturu, temperaturna razlika tokom dana se bukvalno ne oseća, bešumni su, odlično greju za jako kratko vreme ugreju prostoriju, ne dižu prašinu, ali su baš mnogo skupi. Inače ja sam uzeo prošle godine dva komada, pa sam u ovoj godini uzeo još 5 komada. Tako da ih sada imam u svim prostorijama koje koristim, ali i dalje nažalost konstatujem da su bezobrazno skupi. Inače što se potrošnje tiče smatram da su manji potrošači od TA peći, e sad za neko konkretno poređenje, nemam vremena niti me zanima. Meni je stvar jasna, radijatori odlično rade, ali su, po treći put ponavljam, bezobrazno skupi!

Pozdrav

Ma to je ok!!!! nego potrosnja i to???
Ja sam uzeo isto norveski ali BEHA!!!

Letos sam se pripremao za zimu, i u renoviran stan od 35kvm (stan je u prizemlju, stara gradnja, postavljen je stiropor samo na delu gde je moj stan, a komsije iznad i pored nemaju...postavljeni su i Rehau pvc prozori sa termoizolovanim staklom...) postavio sam 3 Rovex radijatora, i za sada sam zadovoljan. S obzirom da sam prethodnih zima imao problem sa kondenzacijom u kuhinji i kupatilu (zidovi su hladni, pa kada se zagreje prostorija javi se nevorovatna kolicina kondenza), ove sezone sam u svakoj prostoriji (kuhinja, kupatilo, soba), drzao upaljen radijator na 19 stepeni kada nisam tu, a kada se vratim sa posla, pojacam u dnevnoj sobi na 23 stepena. Uz to, ne kuvamo mnogo ja i zena, ali zato bojler ne stedimo, kao ni svetla, racunar itd.
Racun za novembar je 5800 dinara.

I ono sto je bitno, u stanu je prijatno i toplo, za razliku od ranije varijante (mermerni radijator u sobi od 20kvm), uljani radijator u kuhinji i grejalica u kupatilo koja gori po potrebi...

šta mislite o ovome, 5400 u metrou
na istom mestu uljni radijator 2100W 4.100 din
pročitao sam sve u ovoj temi, i nisam načisto šta mi je bolje za spavaću sobu sa bebom 14m2

Mislim da je ovaj Rovex proveren...video sam te jeftine...pitanje je da li su tako efikasni.
Ja nisam rizikovao, i zadovoljan sam (osim cenom koju sam platio kada sam ih uzimao...2 plate sam dao na to).

I ja sam mislio da je to konvertor, ali nije, baš sam pogledao izbliza. Moja preporuka, niški Elditerm konvertor, jeftiniji a radi to što treba, greje sasvim pristojno, a ne diže prašinu. Samo uz to treba napomenuti da prozori i vrata treba dobro da dihtuju, a ukolkiko je u pitanju stan. a spoljni zidovi nisu izolovani, trebalo bi ih izolovati pluta tapetama (kod nas ih proizvodi Beogratska Atma Požeška 150 ili tekstilnim tečnim tapetama "Japanski malter" kod nas postoji kao Dekotex-om (oko 1400 din 4m₂)

^ Zanimljivo!

Sigurno izadje oko 4000 samo za radijatore...ali ipak oni rade kada smo tu na 23, a kada nismo na 18-19. To je malo vise nego sto oni preporucuju. Ja sam zadovoljan i kako greju, a i cenom. Jer za stan od 45kvm, grejanje kosta 2500 mesecno, sto je 30.000 na godisnjem nivou, a sa racunom za ove radijatore od oko 4.000, nece preci taj iznos...

Inace, prvobitno sam hteo el.kotao, ali nisam mogao jer imam monofazno brojilo, a traze mi 70.000 za trofazno, a nisam hteo onaj ruski grejac zbog odrzavanja (instalacija mora biti cista i redovno da se ubacuje soda bikarbona). Ovo je elegantnije resenje i zadovoljan sam. Dosao sam u iskusenje da uzmem te jeftine i odustao sam. Ne znam da li sam pogresio ili ne :)

Pomenuti konvektori (ovo je ispavan termin!) se trenutno prodaju po ceni:




EDIT moderatora: post na forumu ne može biti komercijalna reklama.


_{[Ovu poruku je menjao Java Beograd dana 16.12.2009. u 16:13 GMT+1]}

Evo racuna za novembar za kucu od oko 60m2. Jedan Rovex od 2kw i jedan od 1.2kw. Predsobblje se ne greje, a taj od 1.2 se ukljucuje povremeno (ne bas po ceo dan), onaj od 2kw radi stalno osim nocu (eventualno kad je hladno). Bojler ukljucen, sporet povremeno, ves masina jednom u 2-3 dana.

Racun je 2800 dinara.

Za moj stan od 50m2 racun zadnji je 5340 din - dve klime na 25 stepeni uglavnom, osim nocu (ponekad), bojler u full-u, sporet u full-u, ves masina 2 puta dnevno, dodatno ukljucivan svaki drugi dan uljani Midea na 1200 W (termostat na pola) za susenje vesa. Sve u full-u. Ispod 920KWh. Stedimo tako sto kad nismo tu i klinac u vrticu iskljcimo jednu klimu na 21-22 ili smanjimo komplet na 21 kad uopste nismo tu.

Po meni su, do -10, klime zakon za ustedu. Prosek potrosnje u ovih 7 dana od zadnjeg merenja struje je isti kao i novembar-decembar (10.11-09.12.), tj. dnevni prosek potrosnje.

Ocekujem oko 6000 din racun ako moram da palim radijator jedan.

Uvek mi je tako bilo sa klimama.

Stan je ususkan, PVC, nova vrata...

Sinoc je bilo -11. Greju bez problema, toplo je u stanu, cak i za kratke rukave. Svaka preporuka, vredeli su te pare...

Ja mislim da su elditerm konvektori stariji od norveskih radijatora ali da je privreda u svetu razvijenija i bice tako dok ne pocnemo da ulazemo u domace

Moje iskustvo sa norveškim radijatorima je sledeće:

Stan od 50m2 - hodnik i kuhinja (bez radijatora) imaju oko 12m2; spavaća soba (1kW) 9m2; dnevni boravak koji uključuje i zastakljenu terasu (1,4kW i 2kW) 25m2 i kupatilo (norveški za kupatila - 0,6kW) 4m2.

Stan je u prizemlju (u podrumu se, naravno, ne greje), sa dva spoljašnja zida. Dodatno je izolovan stirodurom sa svih strana, uključujući i pod terase, nova Rehau pvc stolarija svuda, svuda parket, osim u kuhinji i kupatilu (pločice), nova ulazna vrata koja pristojno zaptivaju.

U stanu nas je dvoje, kuvamo svaki drugi dan, mašina za veš se uključuje na 2 ili 3 dana, noću. Mašinu za posuđe koristimo možda jednom nedeljno, takođe noću. Radijatori rade od 07 do 11h i od 16 do 24h na 24C, a tokom ostalog dela dana na 17C.

Račun za decembar oko 17.000 dinara, a za januar (baš ga gledam) 17.908,05 dinara .

Komšije do mene plaćaju oko 6.000 dinara grejanje na TA peć - imaju lošija ulazna vrata, ali samo jedan spoljašnji zid, ostalo je isto - oko 50m2 i terasa, kao i dodatna izolacija.

Ozbiljno razmišljam o donošenju TA peći.

Ovde nešto nije u redu. Mnogo je to para, i mnogo struje. Prvo što bi čovek pomislio je da je loš energtski bilans, tj. veliki gubici ali kažeš da je dobro izolovana, pa mi tek onda nije jasno. Ajde da ostavimo pare po strani (možemo kasnije da se vratimo) i da sad razmotrimo samo potrošnju u kilovatima. Bez obzira na jeftinu - skupu tarifu.

Račun od oko 17.000 - 18.000 din podrazumeva potrošnju od oko 2.500 kilovat sati.
Moja četvroročlana porodica potroši bez grejanja oko 500 kW/h mesečno pa bih zaključio da tvoja dvočlana potroši oko 250 kW/h (ili možda manje, ali morao bi ti da daš tu informaciju)
Dakle, za grejanje potrošiš 2.250 kW/h mesečno ili čak 75 kW/h dnevno. Podeljeno po kvadraturi to je 1.5 kW/h dnevno po kvadratnom metru, što je izuzetno, izuzetno mnogo !

Ja živim u prizemnoj kući (bez podruma, bez sprata) a u decembru i januaru sam trošio oko 0.6 kW/h dnevno po kvadratnom metru. (Kuća je 100 m², perfektno izolovana)

E sad, primećujem i još jednu veliku razliku: ja prostorije grejem na 20^oC - 21^oC. Lično mi tako prija, a mislim da je tako zdravije (i za roditelje i za decu) jer je manja razlika u temperaturi (napolje - unutra). Ne mogu da shvatim razlog zagrevanja prostorija na 24^oC jer to onda podrazumeva boravak u majci ili potkošulji, a svaki dalji komad odeće preko bi dovodio do preznojavanja. Na kraju krajeva, 21^oC je i standard koji se uzima kao referentna temperatura grejanih prostorija kod svakog projekta grejanja. Možda bi i ti mogao da postigneš značajne finansijske uštede ako obučeš zimi duks ili gornji deo trenerke. (Duks košta 1.000 din a omanja TA peć oko 36.000 din) (Mala šala, naravno. )

Prema nekim svetskim podacima dobro izolovane stambene površine se smatraju one koje imaju gubitke ispod 0.8 kW/h po kvadratnom metru dnevno, zatim, one sa toplotnim gubivcima 0.8 - 1.2 kW/h po kvadratnom metru dnevno se smatraju srednje izolovanim, a preko toga loše izolovanim.

---

E sad, možda je moja računica pogrešna, jer pre svega treba znati tačnu potrošnju energije a ne para. Takođe, trebalo bi znati potrošnju energije u mesecima kada se ne greje (maj - septembar) da bi računica bila tačnija. Nabavkom TA peći nećeš umanjiti ukupno potrošenu el. energiju, ali možeš da promeniš ondos jeftina - skupa tarifa, što će rezultirati umanjenim računom.

Ne znam, i ja mislim da nesto nije u redu. Stan mi je u prizemlju, ispod je podrum, iznad je stan, izolovan je spolja (samo moj deo sp. zidova, ostali nemaju izolaciju), imam kineska neizolovana ulazna vrata i rehau pvc stolariju sa termostaklom. Laminat je u dnevnoj sobi od 20kvm, kupatilo i kuhinja su plocice. Ne kuvamo nesto posebno, ali ne stedimo struju (bojler, racunar su skoro stalno upaljeni). temperatura na radijatoru u kupatilou je na comfort skali na min, u kuhinji je na 19 stepeni stalno, a u sobi na 23 (uglavnom stalno). Racun za novembar mi je bio oko 5000, a za decembar i januar 9000 dinara.
U pitanju su Rovex radijatori. Komisnica koja se greje na 2 TA peci ima isti toliki racun za struju (nema izolaciju), a stan je isti.

Ja sam sa Niškim Elditerm radijatorom od 3kW potrošio 807 kWh što u mom slučaju znači 3524,77 dinara sa PDV-om, a prošlog meseca je bilo oko 1700 dinara. I sve to za stan od 54 m² sa izolovanim spoljnim zidovima sa unutrašnje strane, starim prozorima i računarom pored vrata od terase koja uopšte ne dihtuju. Radijator je bio uključen ceo dan, osim kada sam na poslu i kada sam otvarao vrata terase da izluftiram sobu, pošto sam pušač. Osim radijatora imam i kvarcnu grejalicu u trpezariji koja je u hladnim danima bila non stop uključena, normalno sa regulacijom na termostatu pri minimumu. Drugu sobu ne grejem. Zbog računara koji je pored vrata terase morao sam da povećam temperaturu na termostatu.

_{[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 19.02.2010. u 18:54 GMT+1]}

Problem je u podrumu i delimično laminatu. Treba da se uradi izolacija poda ili plafona podruma. Ja se smrznem kod komšije koji živi u prizemlju bezobzira koliko pusti da TA peć duva kada mi je na nogama hladno. Najbolje rešenje je podno grejanje ili umesto laminata parket od plute 1200 din/m² Beogradska Atma

@Java: Potpuno se slažem da je 24C preterano i crkoh živ, ali probaj da objasniš mojoj ženi, jedva smo se našli na 24 (htela je 26!!!)

A sad ste mi bacili žišku, ako ne sutra, u ponedeljak najkasnije idem u EDB da proverim šta se dešava, pa vam javljam...

Znam da mi je tu velika rupa, i kada je rec o hladnoci i vlagi (vlazi?). Ali plafon nije ravan, a nije samo moj podrum dole...tako da, nista od toga. Kako je bilo, odlicno je. Prosle zime je bez prozora i sa povremenim grejanjem kupatila i kuhinje toliko bilo kondenzacije i budji, da sam sada prezadovoljan.

BGBOKI onako, čisto iz zezanja, proveri da li sklopka prebacuje u drugu tarifu. Zvuči glupavo ali ja sam imao tu zaye8anciju

Koji radijatori brze zagrevaju sobu norveski ili mermerni

Norveski brze zagreje sobu, dok mermerni ima tu prednost da isijava toplotu u rikverc i napred. Dakle greje zid iza sebe i tako recimo onaj snage 1200 vati ugreje iza sebe oko 4 kvadrata zida + sto ima kakvu takvu akumulaciju zbog mermera. Ako se na mermerni ugradi elektronski termostat, bolje ce regulisati zadatu temperaturu i nece biti jojo efekta temperature. To se malo odrazi i na potrosnju, dakle ne drasticno vec jako, jako malo.

Ajd sad, kako da budem pametan, kad su informacije oprečne?

Imam dobro izolovanu kuću. Živim na spratu. Međutim, na spratu nemam grejanje. Hteo sam da nabavim ove neke električne konvektore, za početak bar za dnevnu i spavaću sobu. Problem je u tome što ne znam koji kapacitet konvektora da uzmem.

Dnevna soba je površine 20 m2, dok spavaća ima površinu 14 m2. Oko njih se ništa ne greje. Dnevna soba ima 2 spoljašnja zida, dok spavaća ima samo jedan.

Za kvadraturu od 20 m2 (dnevna soba), preporuke proizvođača su sledeće:

1. norveški Adax (Rovex Beograd): 2 kW (23500 din)
2. norveški Beha (Bravus Beograd): 2 KW (23000 din)
3. francuski Atlantic: 2.5 kW (14300)
4. domaći Eldi (Niš): 3 kW (23950 din)
5. Vaillant: 2.5 kW (cena ?; ima veoma malo podataka o proizvodu)

U čemu je fora? Da li su ovi norveški radijatori zaista toliko efikasniji od domaćih, ili oni jednostavno u radu imaju kraće pauze od domaćih, pa mu sve to dođe na isto?

<sub>[Ovu poruku je menjao gojava dana 02.10.2010. u 12:49 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao gojava dana 03.10.2010. u 10:16 GMT+1]</sub>

5. Vaillant 2,5 kw = 12.373,48 mpc iz cenovnika za septembar.

Imamo istu dilemu, a gotovo sam siguran da cu se odluciti za br.5 iskljucivo zbog cene.

Pozdrav.

3 kW zaobidji iz razloga koji nisu strogo u vezi sa temom - to je vec blizu maksimuma osiguraca i zice koji se normalno ugradjuju u stambene prostorije - osigurac 16 ampera, zica 2,5 mm2. A prostorije ti nisu nesto narocito velike, zagrejace i 2 kW na neku podnosljivu temperaturu, pogotovu za spavacu (14 m2). U dnevnoj moze da bude malo sveze, mozda za nju da uzmes 2,5 kW.

Mislim da regulacija ima veoma vaznu ulogu. Ako ti jedan radijator ide od +20 do +17, na +17 ces imati osecaj da ti je prilicno hladno. A ako neki drugi ide od +18 do + 18,5 mozda ce ti biti stalno prijatno a manje struje trosis. Imam univerzalni elektronski termostat, nezavisan od aparata, mogu u njega da ukljucim sta hocu, a on ima mogucnost regulacije 0,1 stepen C, "naucna fantastika" . Podesavam malo vecu razliku jer sa 0,1 hoce da treperi, ne moze da odluci da li je dovoljno toplo ili nije pa neprekidno pali i gasi prikljuceni aparat, a vec sa 0,2 stepena radi mirno a ni jedan mehanicki, niti losiji elektronski ne moze to da odradi. Losiji (obicniji) elektronski imaju cesto najmanje podesavanje 1 stepen, sto je vec prilicno. To imam na (prenosnim) klimama, ali leti vrsi posao.

U dnevnu sobu ću za početak da ubacim TA od 4.5 kW, pa ću da vidm kako će da bude.
Za spavaću sobu sam već naručio Vaillant 2 kW. Sutra stiže. Nisu imali od 1.5 kW.

Dosta sam tu razmišljao šta valja, a šta ne, i na kraju sam došao do zaključka da dobra izolacija prostora mnogo bolje štedi struju nego tamo neki super precizni elektronski termostati. U termostate se ne razumem uopšte, ali ako termostat ima osetljivost 1-1.5 C, onda je to po meni sasvim prihvatljivo. Nadam se da će ovaj koji je ugrađen u Vaillant biti u tim granicama. Ne verujem da bi Vaillant ugradio neku pijačnu igračku od termostata u konvektor na kom stoji njegovo ime.

@ako Bog da, hvala, ali već sam saznao cenu.

Ako nekog interesuju kompletni cenovnici firmi koje su pomenute u prvom postu na ovoj stranici, neka se izjasni, ispisaću ih.

Matori samo TA peći u tvom slučaju zbog akomulacije po jeftinoj tarifi. Da je u pitanju jedna soba pa da ubaciš šta bilo za grejanje ( ne ulaze kvarcne peći i obične grejalice-duvalice ), ovako su ipak dve prostorije u pitanju tako da je TA u izolovanoj kući pravi izbor.

Zaboravi sam da pomenem i firmu iz Užica koja se zove Elektrotermija. Prave konvektore po izgledu slične onima koje prodaju Vaillant i Atlantic. Grejači su njihovi, radijator je valjda italijanski. Rade ih koliko znam po tehničkoj dokumentaciji koju su dobili od nemačke firme Tehnoterm, sa kojom imaju saradnju. Pominjem ih zbog toga što su njihovi konvektori najjeftiniji od svih ranije pomenutih. Vaillant je malo skuplji, a Atlantic, još malo preko toga (mada on ipak ima elektronski termostat). Eldi i norveški su već dosta skuplji (duplo).

Ima li neko slike ovih Elektrotermijinih konektora iznutra. A nije loše ako postoje i za ostale proizvode

Citala sam po raznim forumima za ovaj vid grejanja i jako sam se zainteresovala. Treba mi nesto sto ce biti najekonomicnije pri samom postavljanju, ali naravno i kasnije tokom zime u periodu grejanja. Radi se o kuci koja ima oko 60 kvadrata i koja ima dobru izolaciju i pvc prozore. Posetila sam i sajtove koji prodaju norveske radijatore, ali nije mi bas sve bilo jasno, pa vas zato molim za pomoc. Meni bi trebalo oko 5 radijatora, ali nisam bas dobro razumela da li svaki radijator radi kao jedinica za sebe nezavisno od ostalih u kuci, ili su ipak na neki nacin povezani, tako da je u celoj kuci uvek ista temperatura?
Neki clanovi su pominjali da mesecno sa ovom kvadraturom placaju oko 5000 dinara mesecno, sto i nije mnogo, ali nisam razumela koliko im rade radijatori? Da ne bude da rade samo par sati, pa da je zato toliki racun, ili da jos koriste neki drugi vid grejanja pored ovog? Da li je ta cena ustvari realna?
Rade po principu uvlacenja hladnog, i izbacivanja toplog vazduha, sto znaci kao neki vid grejalice?! Ispravite me ako gresim! Da li je ovo stvarno dovoljno da lepo zagreje prostorije tokom hladnih zimskih dana, ili cu morati da koristim jos nesto da malo dogrejem?
Unapred se svima zahvaljujem na odgovoru.

Iz aspekta grejanja, tavanska izolacija je važnija od izolacije zidova. Nisi napisala da li imaš tu izolaciju.

Tačno je da postoji mogućnost centralnog upravljanja konvektorima koji su raspoređeni po stanu. Taj centralni modul ima svoju cenu, ne znam koliku, ali mislim da onda treba promeniti i module na konvektorima da mogu da primaju bežične komande od centralne jedinice. Mislim da to nije neophodno. Sasvim je dovoljno da razlika temperatura u susednim prostorijama ne bude veća od 5-6 stepeni, pa da prostorije osetno ne gube toplotu jedne na račun drugih. Opet nisam siguran, ali trebalo bi da ovi originalni norveški konvektori imaju mogućnost međusobnog povezivanja u sistem, ali, sa druge strane, siguran sam da Elditerm konvektori to mogu.

Za potrošnju ne mogu ništa konkretno da kažem. Nemam iskustvo u tom smislu. Znam samo iz priča nekih ljudi. Ima veoma oprečnih stavova. Neki ni u ušuškanom stanu ne mogu da se ogreju na ove konvektore, dok drugi pričaju da im je u kući toplo da ne može boje da bude. Obično ne pominju o kojim je temperaturama reč, pa iz tog razloga sve prihvatam kao relativno. Verujem samo onima koji imaju bebu pa onda napišu kako su zadovoljni sa grejanjem.

Tavanska izolacija je takodje dobra. Ok je da radijatori rade nezavisno od ostalih, ali me opet brine da kad radijatori budu radili tokom celog dana, radice i po skupoj struji pa me to onda zbunjuje kako racun moze da bude tako mali? Koliko sati je ustvari tim ljudima ukljucen radijator za 5000 dinara mesecno?! Moram biti oprezna, da ne bude posle da se smrzavam zarad malog racuna, ili da mi bude prijatno u kuci a i da mi "gori pod nogama" od racuna.

Probaj sama da izrčunaš. Uzmi da u najgorem slučaju moraju da rade 80% vremena, pa izračunaj koliko ćeš kilovata da potrošiš, uračunaji i bar 400 kW ostale potrošnje, podeli tu potrošnju po zonama (cene imaš ne netu) pa ćeš da vidiš koliko max može da te košta. Račun uopšte nije težak.

Kakav ti je taj elektronski termostat? Moze neka slika? Gde moze da se nabavi? Cenim da ove jeftinije varijante norveskih radijatora, koje u sebi nemaju tako osetljiv termostat, mogu podjednako dobro da rade kao i ovi skuplji, ako bi koristili gore pomenuti termostat. Cini mi se da im je to i jedina prednost (mozda gresim)?

To sam nabavio od Conrada. Imam stariji model, koji se vise ne vidi na njihovom sajtu. Novi model je verovatno po funkciji identican a oznaka mu je UT 200. Evo sajta sa njim http://www.conrad.de/ce/de/pro...;promotionareaSearchDetail=005

Kosta prilicno ali ako i novi radi kao ovaj moj onda se isplati. Ima jake kontakte pa se moze direktno ukljucivati jak potrosac do 16 ampera. Ne treba mu nikakva baterija, radi na svoju struju. Senzor ima prilicno dugacku zicu, oko 2 metra, tako da ga mozes postaviti na razlicitim polozajima, gde ti najvise odgovara.

Ako imas nekog da ti ga nabavi, OK. Ako nemas, nabavlja jedan covek iz Beograda, ali onda moras da platis jos i carinu i PDV, da sve bude legalno. Stize za oko mesec dana.

Svaka cast dobroj izolaciji kuce / stana, to jeste glavno, ali sam ubedjen da ako ti izolacija nije idealna onda ovakve spravice dosta pomazu, jer se i na nizoj temperaturi osecas prijatno, samo da ne skace svaki cas gore, dole. Mozes se i toplije obuci ako imas ravnomernu temperaturu a ne da svakih pet minuta skidas / oblacis dzemper. Meni termostati na uobicajenim grejalicama / kaloriferima nikako ne odgovaraju, uvek nesto dugo cekam - ili se kuvam dok cekam da iskljuci ili se mrznem dok razmislja da li je vreme da upali.

Kod jedne firme konvektor Vaillant od 1kw kosta 8.200 din,
kod druge Atlantik od 1kw staje 9.200 din.

Ima li bitne razlike kod ova dva modela?

Hvala.

Niko da odgovori na pitanje da li ima fotografija unutrašnjosti ovih drugih konvektora.

Vaillant ima običan kapilarni termostat.

Atlantic, ako je model F17, onda ima običan termostat, a ako je F117, onda ima elektronski i to je kao bolja varijanta, mada nigde nema podataka koja mu je osetljivost.

Jesi li ti ovo licno video (fizicki, u prospektu,...) ili koristis uobicajenu rec, kao sto svi cesto radimo? Ovo pitam zato sto je u vecini meni znanih termostata za grejalice rec o BIMETALNIM termostatima, onima koji u sebi kao aktivni deo imaju komad lima fabricki sastavljenog od dva lima razlicitih koeficijenata sirenja na toploti, pa kad takav lim zagrevas on se krivi i tako pali / gasi neki uredjaj. Jednostavniji termostati, koji su najcesci i jeftiniji, imaju relativno mali komad takvog lima, recimo 3 - 4 cm, ravnog, oblikovanog kako je konstruktor odredio. Savrseniji, relativno retki, imaju prilicno dugacak takav lim, savijen u krug (spiralu), mozda ga ima 10-tak cm, i trebalo bi da su osetljiviji.

Ne razumem se dovoljno u kapilare, ali mislim da se oni vise koriste za rashladne uredjaje mada sam nedavno imao u rukama bojler sa kapilarnim termostatom a ima ga i u rernama. Imao sam i sobni termostat na slicnom principu, ne mogu da se setim kako se zvanicno zovu, ali on ima u sebi mali tanjiric, od oka precnik 3 cm, duplih zidova, pa je u njemu neki fluid i on se siri i skuplja i tako pali i gasi sta treba.

Gledao sam nesto vise na Conradu ponudu termostata. Za uobicajene namene se spominje osetljivost (histereza je tamo zovu) od 1,5 do 0,8 stepena, kako koji termostat. Na mojim klimama je podela po 1 stepen, ne mozes izmedju da podesis, a one imaju elektroniku.

Nisam video. Pozovi Vaillant pa ih pitaj. Meni je tip iz Termotehnike (Užice) rekao da njihovi konvektori imaju kapilarne termostate, pa sam ja, s obzirom na cenu uređaja, pretpostavio da to slučaj i kod Vaillant-a.

Gde mogu da se kupe atlantic konvektori?
Koji su bolji ATLANTIC ili NORVESKI BEHA radijatori?

http://www.bravus.rs/BEHA/index.html

Izvinjavam se ako mi je promaklo, ali mi se cini da je na sajtu ovog proizvodjaca dato najvise slika i podataka od svega sto smo ovde imali prilike da vidimo. Recimo, za termostat kazu da je osetljivost 0,2 stepeni C, o cemu sam i ja govorio tu skoro. Dalje, pokazana je slika lamela i naglaseno da je temperatura radijatora uvek ispod 80 stepeni C, o cemu smo takodje jednom ranije imali nekakvu diskusiju. Tada sam naglasio da nisam strucnjak ali sam ubedjen da ce se covek prijatnije osecati ako mu isti prostor greje VELIKI grejac nize temperature nego MALI grejac visoke temperature i ovo je od prilike to.

Da i ja pitam nesto. Do sada sam imao dva mermerna radijatora (mermoterm) u kuci u dve prostorije. Planiram da kupim jos radijatora, pa me sada zanima da li da uzmem isto mermer ili za pormenu norveski ili nesto trece. Da kazem da nemam vecih zamerki na rad i grejanje mermera, portosnja i racun su prihvatljivi, ali mozda ima nesto bolje. Na TA peci se ne vrecam, o njima imam samo lose misljenje. Kuca je pristojno izolovana, sa gipsom, stiroporom, pvc. Citam ovde skoro svi hvale norveske, da li su bolji i od mermoterma?

>



--
Rajko Pljevaljcic

--0016361e83022446fe0492cd9ae8
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable

Nisu, ne nasedaj, mnogo su skuplji<br><br><div class="gmail_quote">2010/10/16 HiTech Profile <span dir="ltr">&lt;<a href="mailto:[email protected]">[email protected]</a>&gt;</span><br><blockquote class="gmail_quote" style="margin: 0pt 0pt 0pt 0.8ex; border-left: 1px solid rgb(204, 204, 204); padding-left: 1ex;">
Da i ja pitam nesto. Do sada sam imao dva mermerna radijatora (mermoterm) u kuci u dve prostorije. Planiram da kupim jos radijatora, pa me sada zanima da li da uzmem isto mermer ili za pormenu norveski ili nesto trece. Da kazem da nemam vecih zamerki na rad i grejanje mermera, portosnja i racun su prihvatljivi, ali mozda ima nesto bolje. Na TA peci se ne vrecam, o njima imam samo lose misljenje. Kuca je pristojno izolovana, sa gipsom, stiroporom, pvc. Citam ovde skoro svi hvale norveske, da li su bolji i od mermoterma?<br>
<font color="#888888">
<br>
--<br>
<a href="http://www.elitesecurity.org/p2718017" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/p2718017</a><br>
<br>
Prijave/odjave: <a href="http://www.elitesecurity.org/liste" target="_blank">http://www.elitesecurity.org/liste</a><br>
<br>
Deaktivirajte rich-text formatiranje u svom mail klijentu ili webmailu kada odgovarate na poruku. Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<br>
esauth:155458:8296ab859bc3a616f39d87d136cc64f5<br>

Nije taj mali grejač toliko mali, nego je samo manji.

Ja sam kupio Vaillant od 2 kW i za sada sam zadovoljan. Doduše, ni dnevne temperature nisu nešto niske, mada je ujutru bilo 4 stepena. Fino zagreje sobu. Držim termostat između 7 i 8 od mogućih 12. To je negde oko 21 stepen C. Sedim ceo dan u duksu i nije mi hladno. Ne osećam ni suv vazduh niti bilo šta slično. Kućište mu se ne zagreva nešto previše. To je relativno, jer ako je npr. u prostoriji veoma toplo i još konvektor radi, onda će i kućište da bude toplije nego što treba. Uglavnom, kad zagreva, kućište mu je mnogo hladnije nego TA peć od 4,5 kW kad je puna. TA peć ne smem ni da pipem sa prednje strane, a na ovaj konvektor slobodno mogu da spustim dlan i da tako držim neko vreme. Sa druge strane, očigledno je da mu termostat nije previše osetljiv. Pošto zagreje prostoriju, to je po ovom vremenu za nekih 15-ak minuta, prestane da greje i prođe dosta dugo vremena dok se ponovo ne aktivira. Za to vreme se oseti da je malo temperatura pala, ali bih to pre vezao za osećaj da više ne udišem topao vazduh, već da je on malo svežiji - prirodniji. Meni to ne smeta. Nisam merio (nema lampicu), ali mi se čini da se veoma retko uključuje i da kad se uključi ne dogreva dugo. Čini mi se da je dobar štediša. Kad greje, greje stvarno dobro. Lepo izgleda. Konvektor većih dimenzija (takvi su norveški) mi ne bi odgovarao.

Malo poredjenja nije na odmet, slike govore vise od reci

Atlantic - link1 / link2

Beha - link1 / link2

Valiant - link1 / link2

Eldi - nepotrebno al ajde link1

-----------------------------------------------------

MADE IN CHINA - link1 / link2 / link3 / link4 / link5


pa vi gledajte sta kupujete :)

bojank83 Koji od ova 4 je najkvalitetniji. Jer planiram da kupim jedan ali ne znam za koji da se odlucim.

Beha, mada je bojank83 ispustio da pomene najpoznatije norveške radijatore Rovex.

Malo po malo, naterao sam sebe da po ovim sajtovima pogledam regulaciju i ispada da se najvise koriste osetljivi elektronski termostati, 0,2 do 0,1 stepena C osetljivosti. Takodje se na mnogim mestima pise o povecanju povrsine preko koje toplota prelazi sa grejaca na aluminijumske lamele pa onda na vazduh, cime se postize niza temperatura povrsine grejalice i manje susenje vazduha.

Dobro je, osnovne tajne su otkrivene, sad jos kad bi znali koji su najkvalitetniji za sto manje para .

tdjokic kvalitetno a jeftino tesko ces da nadjes.
Ja sam proveravao cene za sve radijatore, posto mi treba jedan od 1kw. Kineze i ne planiram da gledam, ima neke kopije konvektora za 4-5 hiljade dinara.

BEHA 1kw - 16000 din
ROWEX 1kw - 16500 din
ATLANTIC 1kw - 9200 din

A mozete i sami da vidite:

http://www.bravus.rs/BEHA/Files/Cenovnik.pdf

http://www.rovex.co.rs/norvesk...ri/norveskiradijatoricena.html

ja se grejem vec 7 godina na norveske radijatore koje prodaje rovex, serija je stara glamox 3001 ali sa DT termostatima :)




da, da rovex prodaje norveske radijatore od 2000 ili 2001 godine, dok bravus prodaje slicne radijatore od 2009 godine, a sve cene po modelu su im manje 500 din, malo cudno zar ne?


ps. nisam ih pomenuo jer nisam nasao slicne na kineskim sajtovima

Eldi od 1.2kW košta 16354 din. Eldi ima dobar termostat.

nigde nisam na sajtu nasao koja je preciznos i koja je histereza?

eldi izgleda kao da su ga pravila deca na opste tehnickom...ne moze da se poredi sa ostalim konkvektorima, pogotovu sa ovim novim modelima pojedinih proizvodjaca...

kad vec dajemo lepe pare za grejna tela, makar da su lepi na oko, da ne zauzimaju prostor i da dobro greju...

Ima i neki Tesy konvektori 1 kW negde preko 5.000 dinara.


Upravu si za Eldi term nije toliko lep na oko, Ustvari ovo bi trebalo biti projekat jednog regiona, a ne jednog privatnika.

Kod njih je veća površina koja greje, pa možda nije bilo moguće da budu elegantni ka Rovex. Treba ih uporediti, ali kako?

Ranije su postojali konvektori sa grejacima bez ikakvih dodataka, prosto jedna metalna tanka cev, kao olovka. Spolja lici na ove o kojima pricamo a unutra samo grejac, koji se vrlo greje (kad ga duze ne ukljucujes, na njemu se skupi prasina i kad ga opet ukljucis prasina gori i smrdi) i vrlo susi vazduh ali zato moze da bude dosta jeftiniji. Delimicno na cenu utice i vrsta termostata, obican je mnogo jeftiniji od elektronskog.

Znam za te ali ovaj sam baš pogledao ispod i sličan je ovim sa X rebrima tj. grejačima u obliku slova X. Sigurno da kvalitet nije isti, kao i norveški radijatori, naročito pto se tiče termostata.

Narucio sam Rovex norveski radijator, u petak idem da ga preuzme i odma montiram.
Javicu vam kako funkcionise.

Koju si seriju narucio? Jer:

"Svi norveški radijatori imaju elektronske termostate. Na seriji GLAMOX moguće je birati termostate ET elektronski ili DT digitalni elektronski termostat."

Znaci, oba elektronska ali je prvi "sa tockicem" a drugi sa ekranom.

Sa tockicem

Imam pitanje! Zivim u suterenu novije zgrade gde je izolacija navodno kvalitetno odradjena! Zena treba da mi se porodi za dvadesetak dana! Stan je povrsine 40 kvadrata! Malu sobicu cu grejati sa uljnim radijatorom! Mene zanima koje je najbolje resenje zagrejati preostalih 30 kvadrata dnevne sobe i trpezarije! Vidim da su jeftini ovi TESY konvertori al koliko bi mi to pomoglo! Hvala unapred na pomoci!

@Simke
Kao prvo, čestitam, bićeš otac ! Nek je živo i zdravo. :)

Kao drugo, mislm da bi ti TA peć bila najbolje rešenje. Ako ne, onda, pod uslovom da je stvarno dobra izolacija, biće dovoljno grejno telo od oko 2.000 W. TESY je sasvim OK.

Nikada TA. Razmislite malo, TA peć sagoreva prašinu na 900 ⁰C. Norveški ili niški, mermoterm zagrevaju se najviše na 90 ⁰C, podno ili zidno grejanje još na manjoj temperaturi 20-tak ⁰C.

Kakakav je Tesijev termostat?

http://www.tesy.com/en/product...anel_convectors/cn_02_100_mas/

<sub>[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 31.10.2010. u 02:11 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dishi68 dana 31.10.2010. u 02:17 GMT+1]</sub>

Uobicajeni marketinski pristup je da ako nesto nemas to ne naglasavas, pa samo kazes sta imas. Na relativno skromnom Tesy sajtu NIGDE se ne spominje ELEKTRONSKI termostat, svuda pise "podesivi" ili "sobni" i slicno. Da imaju elektronski, sigurno bi naglasili, a imajte u vidu da posebni elektronski kosta oko 40 eura.

Sa druge strane, i oni naglasavaju da imaju aluminijumski grejni element koji ne susi vazduh itd.: "The special aluminum heating element of the device prevents room air from drying and produce heating comfort." Dakle, ponovo se susrecemo sa tim pojmom oko koga smo vec nekoliko puta diskutovali. Ja licno imam slicno misljenje ali nemam neki precizan dokaz za to, niti teorisko znanje, samo znam da mi neke grejalice vise smetaju a neke manje (uz istu snagu, naravno) i obicno su ove koje vise smetaju male i usijane. To je sve sto znam da kazem o tome.

Gde se prodaju ove Tesy? Ja licno imam prilicno dobro iskustvo sa grejalicom tipa http://www.tesy.com/en/product...ctors/floor_convectors/mc_201/ koju sam kupio u Beogradu, ali je od nekog drugog proizvodjaca. To su grejalice sa liskunom, nesto izmedju pravih konvektora i obicnih grejalica. Grejni element je sastavljen od velike liskunske ploce i samog grejaca, pa je povrsina grejaca prilicno velika ali liskun je liskun, nekad se oseti miris u sobi, ko ce ga znati da li je to zdravo ili ne.

Koja je prednost podešavanje temperature na desete delove celzijusovih stepeni ? WTF ? Mislim, šta, kao ti postaviš na 22.7 C ali nikako ne možeš da se ogreješ ako je samo 22 ?
Šta je sledeće ? Podešavanje na 100-te delove stepena ? 22,76 C ! Čemu to uopšte ?

Ako je pravi i osetljivi termostat onda podešavanje na desete delove ima jako mnogo smisla. Kada sam se grejao na gas tačno sam osetio kada će se uključiti jer mi je počelo biti hladnjikavo, a termostat ima razliku od upaljenog do ugašenog 0.8*C.
Sada imam merače koji održavaju +- 0.2*C tj pale se na 22.2, a gase na 22.6 i to je prava milina. Naravno da su podešeni na 22.4*C.

Postovani moderatoru, nije to WTF jer mnogi ljudi o tome pricaju, i amateri i strucnjaci. Grublji termostati imaju vecu razliku izmedju temperature na kojoj iskljucuju (grejace) i na kojoj ukljucuju, a osetljiviji imaju manju razliku. Ako se ne varam ta razlika se naziva histerezom. I onda osetljiviji ljudi (ili neka materija, ako se radi o nekom procesu) tu razliku osete ili kao previsoku ili kao suvise nisku temperaturu ako je histereza velika.

Ne valja da histereza bude ni previse niska, jer bi onda termostat ukljucivao i iskljucivao bezbroj puta u sekundi i pregoreo. Buduci da sam vlasnik elektronskog termostata kod koga se mogu nezavisno podesavati i temperatura ukljucenja i temperatura iskljucenja, a osetljivost je 0,1 stepen C, video sam, da kad namestim te dve temperature da budu razlicite samo 0,1, onda termostat samo klikce, jer temperatura varira od samog kretanja vazduha i slicno. Sa 0,2 stepena razlike imam sasvim normalno ponasanje termostata, recimo 20 sekudni greje, 20 ceka i slicno.

Desavaju se i razne anomalije. Ako je suvise hladno, grejalica ne moze da postigne zadatu temperaturu za iskljucenje i termostat se ne gasi i po nekoliko sati. Ili se desi da termostat iskljuci grejalicu a temperatura nastavi da raste (termostat je digitalni i stalo se vidi trenutna temperaturu na njegovom senzoru) zbog inercije grejalice ili prostorije i predmeta u njoj ili sto se napolju pojavilo sunce ili prestao vetar ili je pocelo leto itd.

Ima jos jedna stvar. Analogni (mehanicki) temostati hoce da oklevaju - razlika u temperaturi nastaje vrlo sporo i bimetal ne zna sta da radi - da li da pali ili da gasi i desavalo mi se, sa vise sobnih termostata, da pocnu da cvrce kontakti, "smelcuju", cega kod elektronskog ne moze da bude.

A ima jos jedna druga stvar: ukoliko je u prostoriji ravnomernija temperatura, ona moze biti i niza, jer se lakse primerno obuci, nego ako ti je svakih nekoliko minuta hladno / vruce, hladno / vruce itd.

I na kraju, ljudi su veoma razlicito osetljivi na temperaturu, u zavisnosti od stanja organizma, urodjenih osobina itd. Ja sam vec u godinama (68 ) i mnogo sam nikakav, pa kad ustanem od spavanja cesto mi je hladno i na +26 C a kad se stabilizujem, nakon nekoliko sati, bude mi vruce i na 20 C, pa sve zive grejace po kuci pogasim i otvorim prozore i vrata na terasu i sasvim mirno sedim na +18 C. Glupo, ali istinito.

Sto je veca preciznost i manja histereza to je bolje jer tada termostat reaguje za male promene temperature, kod najpoznatijih norveskih radijatora termostat je osetljiv 0.1 oC a regulacija 0,3oC, znaci na zadatih 21oC ukljucuje se na 20.9oC i iskljucuje na 21,2oC.

Koliko ce vremena raditi zavisi od spoljne i zadate temperature, ne moze 20 sekudi da radi pa toliko da ne radi, ako je napolju npr -5oC ili kao danas 15oC, vreme rada i ne rada se menja na osnovu toga. Prednost elektronskih temostata i jeste da su ne cujni i mogu da se pale i gase bezbroj puta.

Podesavanje temperature je ugodjaj, tj. veci komfor, a sama temperatura osecaj - kao sto gospodin djokic kaze nije svima isto na istoj temperaturi, neko na 22oC sedi u majci a neko u dzemperu - takodje kad je u oktobru 16oC svi nosimo zimske jakne, a u aprilu na istoj temperaturu smo u duksu, ima tu malo i psihologije :)

Konstrukcija grejaca je veoma bitna, za grejanje je najbitnije da se grejanje odvija na niskotemperaturi i na sto vecoj povrsini, zato je recimo podno grejanje najekonomicnije. Kod norveskih radijatora je specijalno konstruisan grejac (kao sace) i velike aktivne povrsine i niske temperature. To sto je aluminijum je dobro zbog njegove provodljivosti i brzog zagrevanja istog materijala.

Koliko sam uspeo da vidim tesy ima sledece duzine, 2500W - 95cm, 2000W - 77cm, 1500W - 62cm, 1000W - 55cm, 500W - 43cm znaci da bas i nema veliku aktivnu povrsinu.

Tesy ima losu konstrukciju i jos slabiju srazmeru 500W x 5 = 2500W, 43cm x 5 = 215cm sto nikako nije onih 95cm.

Svi mi znamo da recimo za 10kvm je potrebno 10 rebara za grejanje npr duzine 70-80cm, dok je za 20kvm potrebno 20 rebara i to je duzine npr 150cm - znaci veca snaga veca dimenzija i veoma je bitno da je srazmerno.

Pa zasto su uljani veliki potrosaci? jer nisu srazmerno pravljeni, vec je nabijena snaga, znaci KONSTRUKCIJA je VEOMA bitna.

Opet, po ko zna koji put - pogrešno !

Nije radijator potrošač već je prostorija potrošač. Za zagrevanje hladne, neizolovane prostorije potrebno je više energije. Ta energija se mora predati prostoriji, kroz ovakvo ili onakvo grejno telo. U zavisnosti od tipa grejnog tela, prostorija se može zagrejati brže ili sporije, na tačno zadatu temperaturu ili više / manje.

Ali, jasno je da će ukupno potrošena energija, za zagrevanje prostorije na istu temperaturu biti ista bez obzira koje grejno telo se koristi.


Sa druge strane tačno je da su kineski uljni radijatori loše konstruisani. Po svojoj konstrukciji nisu u stanju da prostoriji pruže svih 2000 W koliko najčešće imaju instalirane snage. Zato se redovno dešava da umesto da ih termostat za temperaturu prostorije uključuje/isključuje, isključuje ih sigurnosti termostat, da bi zaštitio od pregrevanja. Ali, to nikako ne može da utiče na ukupnu potrošnju energije.