[ Aleksandar Marković @ 07.03.2006. 22:49 ] @
| [img][att_url][/img] Američka mornarica razvila je novi, šest miliona dolara vredan eksperimantalni brod koji ispunjava Pentagonovu viziju brže i prilagodljivije flote za 21. vek. Brod pod oznakom „M80 stileto“ je napravljen od kombinacije novih kompozitnih materijala (karbonska vlakna), opremljen je najsavremenijom tehnologijom za komunikaciju i revolucionarnim dizajnom, koji podseća na katamarane. „Stileto“ koji opslužuje tročlana posada i namenjen je pre svega specijalcima. Može da poveze do 12 komandosa i 11 metara dug desantni čamac. Osnovna prednost mu je brzina, a pod punom ratnom opremom (što uključuje i dve bespilotne letelice za izviđanje) moći će da se kreće brinom od 50 čvorova. „Brod je za trećinu brži od svih desantnih čamaca koje imamo. Brzina je ključ za specijalne jedinice, a mobilnost i brzina presretanja su zadivljujući. Ovo je fundamentalno novo plovilo“, kaže Gregori Garlos iz mornarice SAD. Po svim standardima SAD troše ubedljivo najviše za odbranu. Ovogodišnji vojni budžet iznosi čak 419,3 milijarde dolara. Od toga se čak 147,4 milijardi (35 odsto) troši na proizvodnju i istraživanje novih oružja, što je više od ukupnog vojnog budžeta Kine za 2006. (svega 35 milijardi dolara). U drugoj polovini 20. veka vojna doktrina SAD se zasnivala na jednom neprijatelju - Varšavskom paktu, da bi početkom novog milenijuma akcenat bio stavljen na visoku tehnologiju i rat protiv terorizma. Iako zvuči nelogično upravo je haj tek oružje jedino rešenje za Irak i borbu protiv pobunjenika, koji se oslanjaju na ne tako sofisticirane „kalašnjikove“, ručne raketne bacače, bombe kućne izrade i bombaše samoubice. Kako ta borba izgleda na terenu najbolje se vidi na primeru izmišljenog narednika Maka Hejla. Po dolasku u Bagdad njegov prvi zadatak je da se živ priključi jedinici na terenu. Na putu mu prete postavljene bombe kućne izrade. Bombe se aktiviraju daljinskim putem (mobilnim telefonima, daljinskim za otvaranje vrata za garažu, alarmima od kola, pa čak i običnim zvonima na ulaznim vratima). Zbog toga je na Hejlov „hamer“ instaliran sistem „Warlock green“, koji otkriva sve frekvencije (od 900 megaherca na kojima rade mobilni telefoni do 288 megaherca na kojima rade daljinski za otvaranje vrata). Princip rada je jednostavan, sistem otkrije prijemnik za frekvenciju i šalje odgovarajući signal nazad (aktivira se eksplozija) pre nego što vozilo prođe pored bombe. Jedan ovakav sistem košta 90.000 dolara, a SAD iz u Iraku imaju 300 dolara. Kada se priključio jedinici, Hejl i drugovi dobijaju zadatak da lociraju i po mogućstvu uhvate žive pobunjenike u jednoj četvrti Bagdada. Pentagon je poučen iskustvom iz BiH, gde nije bilo jasne granice između frontova razvio sistem „WolfPek“, koji izgleda kao kutija keksa, a koji služi za prismotru svih komunikacija. Ovi sistemi (jedan košta 10.000 dolara) postavljaju se po četvrti i bez greške otkrivaju mesto gde se nalaze pobunjenici. Kada počne operacija hvatanja, pobunjenici aktiviraju snajpersku jedinicu. Tada se Hejl aktivira sistem „Pilar“, koji je Pentagon razvio sredinom 90-ih, kada je bilo velikih problema da se na terenu u Bosni lociraju snajperisti. Sistem je baziran na zvučnom senzoru i za dve sekunde otkriva lokaciju snajperiste na razdaljini od 1,5 kilometara. Jedan ovakav sistem košta 70.000 dolara. Uprkos haj-tek opremi SAD su do danas u Iraku izgubile više od 2.000 vojnika. Osnovni razlog za to što su i danas trening, moral, podrška i kompetentan komandni kadar neophodni da se dobije rat. A. Petrović [Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 22.04.2006. u 20:28 GMT+1] |