Ne bih rekao da ovo spada u elektroniku. Pre je za Techzone.

Elem tanka cevcica je tzv. kapilarna cev, onaj debeo valjak je sušač gasa, ono crno što zuji je kompresor, crne ozicene cevi sa spoljne strane su kondenzator, a lim na kome se hvata led (u komori za zamrzavanje) je isparivac.
Sve od gore navedenog je napunjeno gasom freonom. Danas se najcesce koriste freon 12 i freon 22, mada ima i raznih drugih verzija.
Glavna osobina freona je odlična stišljivost i prelazak u tečno stanje pri dovoljno velikom pritisku, kao i u gasovito stanje pri dovoljno malom.



Kompresor pri svom radu gura freon u kondenzator. Ovde se freon kompresuje i polako (pri kraju cevi) prelazi u tečno stanje. Pri toj kompresiji predaje toplotu akumuliranu u sebi spoljnom prostoru. Tako tečan prolazi kroz sušač gasa.
Sušač je ispunjen silikagelom i ima funkciju upijanja vlage iz freona. Dovoljan je malo veći procenat vlage, pa da se ona zaledi u isparivaču, i onemogući normalan rad frižidera. Isto tako ni ventilima kompresora (iako je potopljen u ulju) ne bi odgovarala. Zato se pri bilo kakvom narušavanju hermetičnosti instalacije obavezno menja i sušač. Dalje freon (i dalje tečan) prolazi kroz kapilarnu cev.
Kapilarna cev ima ulogu da mu ne dozvoli naglo širenje već da ga uspori koliko je to moguće. Isto tako ona predstavlja neku vrstu barijere između dela visokog i niskog pritiska (kondenzatora i isparivača). Kod većih sistema umesto kapilare koriste se ručni i automatski ekspanzioni ventili. Kod frižidera oni nisu primenjeni zbog svoje cene, i zbog toga što kapilara omogućava izjednačavanje pritiska u instalaciji za vreme dok frižider ne radi, i samim tim lakše startovanje kompresora.
Na izlasku iz kapilarne cevi freon ulazi u isparivač i tu se naglo širi. Toplotni efekat širenja freona najbolje se može osetiti pri punjenju upaljača plinom, kada tečni plin greškom iscuri na prste i tu ispari. Naime, da bi tečni freon prešao iz tečnog u gasovito stanje potrebna mu je prilična količina toplote koju uzima is spoljnog prostora (komore za zamrzavanje). Po istom fizičkom zakonu pri njegovom sabijanju u kondezatoru on će se grejati. Na kraju isparivača freon se nalazi u gasovitom stanju. Takav se usisava u kompresor i postupak se ponavlja.
Termostat frižidera ovde služi da uključivanjem i isključivanjem kompresora reguliše stalnu temperaturu u njemu. Kompresor frižidera nije namenjen za stalan rad, tako da se i pauza između uključivanja uspešno reguliše upravo termostatom.
Na NET-u sam našao projekat izgradnje frižidera od zamrzivača ugradnjom elektronskog termostata i adekvatnim podešavanjem njegove temperature. Troši samo 100W dnevno.
Čovek kaže da je jogurt koji je stavio u tako prepravljen zamrzivač zbog malih varijacija temperature ostao čitav i nakon 6 meseci!!! URL http://www.builditsolar.com/Pr...Conservation/chest_fridge2.pdf

Stvar potpuno suprotna od frižidera je tzv. toplotna pumpa. Više o njoj imaš na forumu fizika.

_{[Ovu poruku je menjao Stojan Trifunovic dana 02.04.2006. u 07:41 GMT+1]}

postoji i literatura na ovu temu,tj principi rada i odrzavanje rashladne tehnike(kućni frizideri i zamrzivači).Ja imam tu knjigu pa ako si zainteresovan kontaktiraj me na [email protected].

Objavljena je knjiga u kojoj se moze procitati dosta toga o servisiranju auto klima.Takodje je izasla i knjiga u kojoj su opisani savremeni koncepti Ves Masina.Autor obe knjige je Mile Todorov,a moze da se kupi u Beogradu, u prodavnicama rezervnih delova za belu tehniku.Oko eventualne pomoci za nabavljanje ovih knjiga kontaktirate me na [email protected] . Pozdrav!