Ja mislim da znam za jedan tip, sto ne znaci da sve rade isto. Ako malo bolje pogledas, dizalica je na jednom mestu nekako kao da je dupla - dve dizalice, jedna u drugoj. To mesto je kratko, priblizno koliko iznosi jedan segment dizalice, koja je naravno sastavljena iz segmenata.

Kad je dovezu na gradiliste, ona je mala. Podignu je i postave na svoje mesto standardnim auto dizalicama, montiraju onu dugacku rucicu itd. Jos uvek je niska. Zatim ona pocne sama sebe da podize za taj jedan segment. Kad se podigne, ubace delove u mesto predvidjeno za fiksne nosace i onda se onaj pokretni segment, koji dize dizalicu opet vrati na svoje mesto, ne mogu sad da se setim da li je on najnizi ili najvislji. Tako ona raste, segment po segment. Kad poraste bas mnogo, povezu je i bocno, za zgradu koju je nazidala, da se ne prevrne, ali onda ne moze vise da se krece po sinama pored zgrade. I dalje ipak moze da okrece rucicu, da podize teret i spusta ga na gradjevinu, nakon sto se rucica opet okrene itd.

Ako sam pogresio, neka me neko ispravi, ali mislim da je to to.

Update Provereno: "To rise to its maximum height, the crane grows itself one mast section at a time!" Evo i slika i postupka: http://science.howstuffworks.com/tower-crane4.htm



_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 21.04.2006. u 00:33 GMT+1]}

gledaj Discovery :)

napravi se fabrika na zemlji, i dize se sprat po sprat, dok se pravi
po sprat ispod ovog koji se dize. :)

Mislio sam na ove nase "zute" dizalice po gradilistima u Beogradu? One nisu vezane za zgradu!

Pa dobro, negde su zute (kod nas), negde druge boje, mislim da je princip isti. A vezuju ih retko, samo sam naveo kao mogucnost, odnosno opciju, kad postanu bas mnogo visoke. Licno sam to video, ali zaboravih koliko spratova je vec bilo podignuto.

A ja sam se cesto pitao kako se onaj rukovalac navikne na toliku visinu, i sad sam shvatio - pa, polako - raste dizalica sprat po sprat i on se navikne

_{[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 22.04.2006. u 04:39 GMT+1]}

Pa nisu vezane jer nema potrebe. Imaju tegovi od betona dole i gore na rucici da je drze u ravnotezi.

Itekako se kranovi vezuju za zgrade i u Beogradu.
Ako se neko seca, kada su "popravljali" zgradu bivseg CK na Uscu, kran je bio na dva mesta pricvrscen drzacima za zgradu.

A je li to ja sad lazem ili sta? Nema potrebe do neke visine, posle toga ceo stub postane previse vitak, ne radi se o ravnotezi nego o izvijanju centralnog stuba.

E ljudi ja se bavim montiranjem tih kranova a i radim na njima i upravo taj kran koji ste pominjali sto je bio na CK ja sam radio na njemu visina je bila 108 metara i bio je vezan na 3 mesta (Usidren). Stoga koga nesta zanima o montiranju i vrsti kranova pisite bicu veoma rad da vam odgovorim.

@boki1285
Koliko ti treba vremena da se popneš na vrh dizalice? Koliko se dizalica savija kada duva vetar, kakav je osećaj? Da li ti išta vidiš šta se dešava na zemlji kada spuštaš kuku ili ti kolega javlja voki-tokijem šta se dešava dole? Šta radiš kada ti se ide u WC?

Srećni praznici

Sa koje si visine polozio ispit? (Otvarac pivski na kuki)

E ovako da razjasnimo na vecinu kranova koji nisu vezani za zgradu (sidreni) penjes se odozdo na gore a oni koji su vezani za zgradu najlakse je preci na kran sa poslednjeg sidra (mesta gde je kran vezan za zgradu) na Ck je to bilo na 80-tom metru do te visine sam iso sa gradjevinskim liftom koji je bio pored krana i sluzio za prevoz ljudi na razne spratove. Sto se tice savijanja dizalice toga nema kad duva vetar ali ima kad dizes teret pa stoga treba voditi racuna kad se teret zatez dok se neodigne od zemlje a kad on bude u vazduhu sa njim je lako samo treba voditi racuna o njegovoj inerciji da ga nebi zaljuljo. sto se tice osecaja ako si nezan sa komandama osecaj je ok a ako divljas onda mozes i ocekivate neki kontra efekat mislim na stabilnost krana i na sigurnost tereta ali vremenom se naviknes. odozgo se sve vidi ali ne moze bas precizno da se oceni na kojoj se visini nalazi teret koji je skoro pri zemlji stoga postoje ljubi koji su u komunikaciji sa motorolama i navode me, a kada sam iza zgrade sa teretom ceo proces obavljam po principu navodjenja motorolama. Sto se tice idenja u wc to se radi po principu guske (pvc flasa za malu a za veliku kesa pa odozgo u zbunje bacim) pa nisam valjda lud da silazim dole a za to ustvari nema ni vremena jer posla ima preko glave u svakom momentu cekaju na uslugu. Ja ovaj poso nazivam gradjevinskim konobarom.

Sto se tice visine na kojo se polaze ispit ona je negde oko 30 metara jer niko nije toliko lud da pocetnika popne na vecu visinu. ono za otvarac za pivske flase nisam shvatio razjasni?

Na zemlji se ucvrsti boca piva a na kuku se ucvrsti otvarac za istu. U Integralu je bio napravljen prigodan adapter, i dok ne otvoris nisi kranista. Bilo je ko je i po zavrsetku klizanja silosa znao otvoriti.

Prvi put cujem za tako nesta. Ja smatram umecem svoga zanata to sto za svojih 7 godina radnog iskustva nisam povredio nijednog kolegu na zemlji a gesavalo se takvih slucajeva. I mislim da je mali broj nas kranista u srbiji imalo tu privilegiju da radi na kranovima koji su vislji od 100 metara.

Sad vec da ne prave se betonski silosi. Izgleda radis u 2.ligaskoj firmi jer hemijski wc hladnjak za pice kaseta za dizanje ljudi je bio sastavni deo Potain_a smena 4h ne prestaje se dok silos nezavrsi

Verovatno se testiranje danas radi ovako:
http://www.youtube.com/watch?v=7TwAyCHqkBc&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=70c5-XSLUXI&NR=1

Pozdrav.
Sinisha

A evo kako se dižu:
http://www.youtube.com/watch?v=CCb879oJ36U&NR=1

i zatim (ovaj je žuti ;) )
http://www.youtube.com/watch?v=vx5Qt7_ECEE&feature=related

Evo i sporije varijante
http://www.youtube.com/watch?v=5eEV0_9lVU4&feature=related

Pozdrav.
Sinisha

Kao prvo nebi reko da je firna koja je izvodila radove na zgradi Usce drugoligaska firma (Energoprojekt) jer da je takva nebi ni dobila taj poso. Kao drugo poseduje kranove koji kod kabine dizu 20 tona a na kraju ruke 5 tona (na 65 met). jesuli to kranovi druge ili prve klase i kod tih kranova ceo proces rada se zasniva preko potenciometra sto nije bas isto kao i kod ostalih kranova koji imaji 3 brzane za svaku operaciju. A to dali kran ima frizider za ladjenje piva i ostale sprave to nije bitno jer kranistin poso je da radi a ne da ladi pivo u kabini i zato i jesmo doveli nas poso do izjednacenja sa ostalom radnom klasom (sto se tice cene rada) nekad je kranista bio placen poso a danas bas zbog takvih sto se kurce i pricaju da mogu nekog da nacrtaju sajlama a u kabini locu flasu vinjaka je postao zanat koji je isto placen kao i armiracki , tesarski i zidarski. toliko od mene i postavljaj te malo ozbiljnija pitanja.

E pa ovi i nisu bas neki maistori. Onaj prvi bi mogo da prodje ali ovaj drugi jok. Pozdrav Bojan.

I danas se prave takvi kranovi kao paj sto ti rece sto ima fift za dizanje ali je u klasi brzomontirajucih kranova (Potain HDT 80 npr) ali svi znamo da takvi kranovi su za zgrade do 4 sprata. Pozdrav.