|
[ richiezr @ 21.04.2006. 01:38 ] @
| zanima me sta je to tacno MIG aparat za varenje, kako to radi, sta se koristi, zica,gas.....Gde se moze kupiti i koja je cena za neki manji...nameravam ga povremeno koristiti za varenja auto limarije i tanjih zica..
HVALA UNAPRED |
[ zokish @ 21.04.2006. 10:34 ] @
MIG postupak zavarivanja u zaštitnoj atmosferi gasa CO2 (najčešće)
Dodatni materijal je u obliku "beskonačne" čelične žice na čijoj površini je nanet tanak sloj bakra (prečnici mm0.6, 0.8, 1.0, 1.2...)
Žica se dovodi sa kalema preko rolnica kroz crevo u pištolj, a pritiskom na "okidač" prvo se pušta gas a zatim pokreće el. luk i žica.
Za tanke limove se koriste prečnici 0.6 ili 0.8mm i niži režimi struja.
Uz aparat moraš imati i bocu CO2, masku, potrošne dizne, šobe...
Slovenački Varmig aparati se kreću od 500EU, na buvljacima se može cenjkanjem oboriti cena i do 400 za nove.
http://www.varstroj.si/sl/3_1_1.asp?id_strani_var=285
http://www.ecomex.co.yu/elektr...ne/iskra_varjenje/varjenje.htm
[ tdjokic @ 21.04.2006. 11:01 ] @
Kakve su osobine takvih varova? Ja imam 2 losa iskustva.
Jedno je iz 1975 godine, iz jedne fabrike, necu da spomnijem ime, da ne bude ni reklama, ni ogovaranje :-) . Napravljena je prilicno komplikovana i velika masina, cija je namena bila da automatski potrazi sastav na jednom komadu cilindricnog oblika i da taj sastav zavari. Radilo se o komadu nalik na konzervu, ali mnogo deblju. Nakon zavarivanja, komad je isao na hidraulicnu presu, na kalibriranje - doterivanje na preciznu meru hladnim preoblikovanjem i tamo je komad pucao na varu. Ispostavilo se, da se zavareno mesto na vazduhu suvise brzo hladi i okali se, sto nikako ne valja za hladno preoblikovanje. Napravljena je nova masina, gde je upotrebljeno zavarivanje koje se i do tada koristilo u te svrhe (pojma nemam, zasto je neko "menjao tim koji pobedjuje") a to je ono kad je komad pokriven nekom sljakom, ne znam tacno naziv, koja nakon zavarivanja drzi toplotu komada duze i on se polako hladi.
Drugo lose iskustvo je od pre par meseci, kad sam kupio merdevine od gvozdenog lima, turske proizvodnje. Hteo sam nesto malo da preradim i nekako krenuo da skidam poprecne cevi na onom pomocnom delu merdevina, onom koji samo drzi merdevine u odgovarajucem polozaju. Malo sam turpijao, a onda opet slucajno pokusao da ljuljanjem cele konstrukcije dijagonalno otkinem te cevi. Iznenada to se i dogodilo. Kad sam pogledao rupu, bilo je vidno da se ona povecala - jasno se videlo da je var odneo sa sobom komade lima pravougaone cevi, koji su se zadrzali na okrugloj cevi. Rekao bih da se i tu javlja lokalno kaljenje materijala i cisto prskanje, kao staklo, inace vrlo zilavog lima, koga mozes vise puta savijati tamo, amo i nista mu nije a ovde - cist rez, kao odstancovano. Zasto nije prsla cev ne znam da objasnim, mozda zbog oblika, ona je nekako "jaca" , nju je var opterecivao uzduz a lim pravougaone nosece cevi popreko.
[ McKracken @ 21.04.2006. 15:23 ] @
@tdjokic:
Rekao bih da si malo lose zapamtio sta je uzrok pucanja varova ili da se metalurg koji je radio proces malo pogresno izjasnio o uzrocima.
Nikakva sljaka (koja se inace dobija pri varenju oplastenom elektrodom) ne usporava hladjenje komada da bi mogla da kompenzuje ubrzano hladnjenje koje proizvodi ostatak komada. Uzrok pucanja po varu (kod ugljenicnih materijala) je uglavnom pojava zonalne destilacije ugljenika po ivici zavara gde se pojavljuje krta zona. Problemje resiv promenomparametara procesa ili izborom drugacije elektrode. U svakom slucaju su procesi u zastitnoj atmosferi superiorniji od elektorlucnog zavarivanja oplastenom elektrodom (u velikoj vecini slucajeva)
[ zokish @ 21.04.2006. 16:18 ] @
Takodje, u oba slučaja laičkom metodom je određen postupak i parametri zavarivanja. Ako se poznaje sastav osnovnog materijala može se lako odrediti postupak, parametri zavarivanja i dodatni materijal.
[ pero peric @ 21.04.2006. 20:06 ] @
zanima koliko su kvalitetni ovi varmig aparati( varstroj). da li bi mi bio dosta aparat od 160A za varenje željeza prosjek oko 4 mm?
[ tdjokic @ 21.04.2006. 20:58 ] @
Citat: McKracken:Nikakva sljaka (koja se inace dobija pri varenju oplastenom elektrodom) ne usporava hladjenje komada da bi mogla da kompenzuje ubrzano hladnjenje koje proizvodi ostatak komada.
Polako ljudi, pa nisam ni ja od juce! Ne govorim o sljaci koja nastaje prilikom varenja, nego o varenju pod sljakom ili kako se to vec kaze. Znaci, dodjes do masine gde se zavaruju te "konzerve" debljine zidova oko 10 mm, a ne vide se uopste, prekrivene su nekom sljakom. E, ta sljaka zadrzava toplotu i komadi su posle bili dobri. Bacili su novu masinu i napravili novu, sto su ogromne pare, a bio je i veliki blam. Sad vec moram reci o kojoj fabrici i artiklu se radi - Iskra Avtoelektrika, N.Gorica, komad je kuciste elektropokretaca, (startera motora, "anlasera"). Prilicno sam ubedjen da su danima isprobavali sve moguce parametre varenja, ne bi li spasili situaciju, pa su se ipak vartili na ono zavarivanje pod zlindrom(?) / sljakom. Tamo se lepo vidi opticki da se usijani komad postepeno hladi, a kod CO2 je takoreci odmah hladan.
A sta sa merdevinama? Opet velika fabrika, masovna proizvodnja a spojevi pucaju? U prvi momenat sam mislio da se var odlepio od pravougaone cevi, da je lose zavareno, ali nije - tamo se rupa povecala tacno za konturu koja se nalazi na okrugloj cevi, i to na vise mesta. Za ovu (tursku) fabriku je doduse mnogo veca verovatnoca da forsiraju varenje, samo da bude brze i jeftinije.
Citat: zokish: Takodje, u oba slučaja laičkom metodom je određen postupak i parametri zavarivanja. Ako se poznaje sastav osnovnog materijala može se lako odrediti postupak, parametri zavarivanja i dodatni materijal.
Mislim da 50% ove izjave nije na mestu. Za tursku fabriku mozda, ali za onu Iskru u N.Gorici sam ubedjen da su se konsultovali svi koji ista znaju o varenju, od segrta do doktora nauka, ne bi li to spasili a ti sad "laicki odredjen postupak"! Ne radi se o jednom komadu, vec o pripremi masovne proizvodnje po tada najnovijoj tehnologiji koja je mogla da se kupi u Evropi i svetu. Pored te nesrecne masine je stajala najnovija Komatcu presa za hladno preoblikovanje celika itd.
EDIT: Licno nisam bio angazovan oko toga, tako da nemam nikakvog interesa da nekoga branim ili napadam, iznosim samo cinjenice
[Ovu poruku je menjao tdjokic dana 21.04.2006. u 22:19 GMT+1]
[ RobertoKish @ 22.04.2006. 00:12 ] @
@pero peric
u principu zavisi koliko ces variti sa njim,
ako mislis da ga bar malo vise koristis od amaterskog rada,brzo ce crci.
jer ja sam imao isti takav (varstroj 160A) koji je posle sredjivanja kompletne limarije na kombajnu, crkao(nesto oko elektrike)
[ zokish @ 22.04.2006. 00:51 ] @
taj varstroj je čisto za manje poslove sa dugim intermitencama na maksimalnim amperima (periodima hlađenja), znači kratki spojevi, čekaš da se trafo ohladi, pa opet. Može se koristiti i za deblje limove ali iz više prolaza ili sa debljom žicom (govorim o čelicima tipa Č0361..0562 i sl. konstruktivnim čelicima). U tom slučaju se radi sa većom amperažom, ali se aparat brzo ugreje, pa se čeka na hlađenje. Svakako da je pogodan za limove do 4mm.
tdjokic: pogrešili su u startu i zato su pravili novu mašinu. Da su u bilo kom institutu zavarivali probni komad znali bi koji postupak da odaberu. Mogli su da koriste Šaflerov dijagram. Mogli su da rade probne epruvete. Na kraju su uzeli postupak zavarivanja pod troskom jer se osnovni materijal i materijal šava lagano hladi pa ne dolazi do stvaranja martenzitne strukture u zoni uticaja toplote. Sa CO2 su imali instant hlađenje gasom (tj. zakaljivanje) kroz samu glavu pištolja direktno iz boce sa CO2 koji je prilikom ekspanzije tj. izlaska iz boce već ohlađen (na ventilima se često pojavljuje led i rosa).
Elem, ako je osnovni materijal zakaljiv tj. ima veći postotak ugljenika mogli su da odaberu i varijantu sa CO2 ali sa kontrolisanim predgrevanjem i hlađenjem. Kako je to skuplji postupak, naročito za velik broj komada u seriji, morali si da odaberu zavarivanje pod troskom kao ekonomičniju varijantu.
U Smed. Palanci, u Goši je Končar isporučio mašine za zavarivanje plaštova limova velikih rezervoara, vidi blama nijedna do dan danas nije proradila. Hoćeš još primera? Tvrdim i dalje da se projektovalo laički, a što se krivo rodi krivo će i ostati (a i sam si naveo da su nakon isporuke angažovali i doktore nauka da izvade stvar sa postojećom mašinom pa nisu imali efekat).
[ tdjokic @ 22.04.2006. 03:33 ] @
Citat: zokish: Sa CO2 su imali instant hlađenje gasom (tj. zakaljivanje) kroz samu glavu pištolja direktno iz boce sa CO2 koji je prilikom ekspanzije tj. izlaska iz boce već ohlađen (na ventilima se često pojavljuje led i rosa).
Pa onda ispada da je za obicne poslove i "povremene zavarivace" bolje raditi obicnim el. zavarivanjem a CO2 koristiti nakon pazljive analize i pripreme?
[ zokish @ 22.04.2006. 08:02 ] @
Dobro, obzirom da nisam upućen u problem i ne znam koja legura/čelik je bio u pitanju ne mogu ništa više da kažem o tom problemu.
A izvukao si iz konetksta deo teksta koji se odnosi na problem zavarivanja zakaljivih legiranih čelika.
MIG postupak je maksimalno efikasan na običnim konstruktivnim čelicima, ne znam kako si mogao da zaključiš da je REL postupak bolji. Nemojte misliti da zakaljivanja nema i kod ovih čelika, ali je ono locirano u tankoj zoni između osnovnog i dodatnog materijala i ima prihvatljivu vrednost. Najčešće zavareni spoj se lomi u tzv. ZUT-u (zoni uticaja toplote) jer je tu najveća krtost spoja. Opet, ponavljam, ovo se odnosi na standardne materijale i postupke, a inače ovo je tako široka oblast da ne smem da ulazim u polemiku ako nemam konkretne podatke.
[ pero peric @ 22.04.2006. 09:43 ] @
da li mi neko moze objasnit sto je to intermitencija? kakvi su iskra mig aparati( ml 170)?
[ zokish @ 22.04.2006. 15:23 ] @
Najkraće rečeno intermitencija je merilo kvaliteta uređaja. Ako je uređaj deklarisan na maks. amperažu od 200A i ima intermitencu 100% to znači da će tokom 10minuta zavarivanja raditi svih 10minuta bez potrebe prekida rada radi hlađenja trafoa.
Međutim, malo je proizvođača koji deklarišu intermitenciju od 100%. Najčešća je situacija da, iako je uređaj deklarisan na recimo 200A on u stvari to ostvaruje tokom, recimo 6min. (intermitencija 60%) neprekidnog rada a sledećih 4min se troši na hlađenje samog uređaja. Osnovna mera je 10min.
Kao što vidite, ako niste vodili računa o ovoj karakteristici aparata može se lako desiti (kod jeftinijih) da pregori trafo, a posle za reklamaciju je trnovit put sa neizvesnim krajem.
Dakle, ne zaboravite da kada nabavljate uređaj, osim za amperažu (što većina proizvođača stavlja u prvi plan) obavezno pitate i za intermitenciju ili ako prodavac ne zna pogledate na pločici ili u teh. knjižici uređaja. Nakon uvida u intermitence pojedinih aparata biće vam jasno zašto su tako jeftini ili skupi. Naravno ima još stvari na koje mora da se obrati pažnja.
[ pero peric @ 22.04.2006. 16:51 ] @
na sta sve treba obratit paznju prilikom kupovine uređaja?
[ tdjokic @ 22.04.2006. 17:28 ] @
Citat: zokish: Osnovna mera je 10min.
E, hvala ti za ovaj podatak ko bratu! Bezbroj puta sam citao rec "intermitencija" a nigde ne pise za koje vreme se to racuna. Mozda ce neko reci 'pa to se zna' , sto je tacno, ali cemu onda pisati i samu rec intermitencija, dovoljno bi bilo samo napisati procente - ko zna o cemu se radi, njemu je jasno, ko ne zna (kao ja), njemu je mnogo vazniji vremenski period za koji to vazi.
[ cicovic @ 22.04.2006. 22:29 ] @
Izvinjavam se, ali mi nesto nije jasno. Ovde pominjete Mig aparat kao CO2 aparat tj aparat za zavarivanje sa CO2 gasom i zicom....
Naime, i mene interesuje sta je to MIG aparat, ali mislim da to nije aparat koji pominjete sa CO2.
Drugar koji se bavi sredjivanjem limarija automobila svojevremeno dobije MIG aparat, koji ima isti pistolj kao i CO2 aparat za zavarivanje, samo manjih dimenzija (ima rucku sa gornje strane za nosenje - i kais za preko ramena) i nema mesta za nikakav gas, bilo CO2 ili neki drugi ( i naravno, dobije ga bez ikakvog uputstva) a pamtim da je bio strasno razocaran tim aparatom. Par meseci kasnije, kupio je Varstrojev CO2 i bio prezadovoljan. Njime i dan danas vari, a MIG razmislja kako da proda, jer nigde ne moze naci odgovarajucu zicu za njega, jer, kako kaze, ova od CO2 ne 'pase'...
Pozdrav
[Ovu poruku je menjao cicovic dana 22.04.2006. u 23:31 GMT+1]
[ RobertoKish @ 22.04.2006. 22:58 ] @
@cicovic
mig aparat jeste co2 aparat,mislim da je mig oznaka,oznaka varenja.
a drugarov aparat(po tvom objasnjenju) mi lici kao neki invrerter,koji nije co2 i nemoguce da ima isti ili slican pistolj kao co2.
pozdrav.
[ pero peric @ 23.04.2006. 10:26 ] @
da li je neko probao sa iskrinim aparatima radit? zanima me sta je bolje uzet varstroj 1600 ili iskra mig 170
[ RobertoKish @ 23.04.2006. 11:09 ] @
ja bih probao iskrine aparate.
[ zokish @ 23.04.2006. 13:40 ] @
Citat: RobertoKish:
mig aparat jeste co2 aparat,mislim da je mig oznaka,oznaka varenja.
a drugarov aparat(po tvom objasnjenju) mi lici kao neki invrerter,koji nije co2 i nemoguce da ima isti ili slican pistolj kao co2.
pozdrav.
Strogo uzevši, iako je MIG aparat najčešći izraz, u korenu skraćenice se ovo odnosi na postupak koji koristi inertni gas (argon, helijum ili mešavinu). Ispravnije bi bilo reći MAG aparat, (obzirom da se CO2 tretira kao aktivan gas koji učestvuje u procesu zavarivanja) ali to nećete često čuti, naročito zbog toga što oba postupka koriste istu opremu. (možda pre čujete MIG/MAG aparate, što ukazuje na marketinški trik obzirom da nema razlike).
Što se tiče ovog invertera, sasvim moguće je da je ili TIG varijanta ili aparat za REL zavarivanje (oplaštenom elektrodom). CO2 aparati u sebi imaju mehanizam sa pogonom za dodavanje žice koji nije mali, a opet TIG aparati imaju pištolj dosta sličan CO2 aparatima tako da je moguće pobrkati. (opet pričam napamet bez dodatnih informacija :) )
A uz pitanje na šta treba obratiti pažnju prilikom nabavke je uvek odgovor pitanjem: šta se zavaruje, debljine, materijali, uslovi korišćenja, trofazno/monofazno, jedan ili više zavarivača...
[ RobertoKish @ 23.04.2006. 13:44 ] @
@zokish
da li imas iskustvo u radu sa tig aparatima?
[ Jan Makan @ 24.04.2006. 22:35 ] @
Što se tiče Varstroj Mig aparata ja već dve godine imam aparat od 230 A, čini mi se da se zove "supermig 2300"
mada nisam siguran,ali mogu da kažem da sam i više nego zadovoljan jer nisam imao nikakvih problema,do sada
sam potrošio preko 40 kg žice,iako sam ga par puta baš forsirao na maksimalnoj amperaži radio je bezprekorno.
A što se kupovine aparata manjeg od 200 A to nikome nebi savetovao nije bitno koji je proizvodjač,A to će shvatiti
svako ko počne variti sa tim aparatima jer nije problem samo u amperaži,iz iskustva znam da ti slabiji aparati imaju
nežan (jadan) transportni mehanizam za žicu tao da prvi problemi nastaju tu a da ne kažem kada zimi dodje do va-
riranja napona.
[ cicovic @ 27.04.2006. 21:04 ] @
Jedno izvinjenje.
Bio sam danas kod ortaka i pogledao oba aparata. Na varstrojevom CO2 stvarno pise "VARMIG 1600" a na onom malo sto sam pominjao, pise "MINI MIG" i ima pistolj kao CO2.
[ DragannBG @ 18.01.2007. 00:03 ] @
40 kg zice za 2 godine? Nije referentno iskustvo o kvalitetu VArstroj.
U struci se VARSTROJ smatra od loseg do srednje kvalitetnog aparata. I u hobi i u prof. pogledu. Ali mozda su najnoviji bolji, jer je izgleda cuvena firma OTC iz Daihena, Japan (o meni jedna od 3-4 najjace firme na svetu u prof. zavarivanju) kupila ili deo ili vecinu deonica Varstroja.
Profesionalci moraju pogledati karakteristike aparata u smislu intermitenci itd, reputaciju kod nas i u svetu i na kraju duzinu garancije. U Srbiji, trenutno, da ja znam, 2 firme daju garanciju 3 godine. I najskuplje su, a u USA i Evropi su jako cenjene i dokazane.
Moj majstor za kola ima MIG/MAG Einhell iz 80-tih i sredjuje limariju... Ako neko hoce da radi 40 kg zice u 2 god, moze da kupi bilo sta ili da ode do bravara i da mu plati po potrebi 100-200 din. Ostali moraju da porazmisle... Ipak koliko para toliko muzike...
[ Jan Makan @ 18.01.2007. 20:52 ] @
Neznam koliko si upućen u problematiku ali za jednog limara 40 kg. 0.8mm. žice je dosta
velika količina (mada se ja time više ne bavim ali imam 5 godina prakse u toj struci sa aparatom
"Nimac" od 600A).A što se tiče Einhel aparata verovatno su oni iz 80-tih bili kvalitetniji jer sadašnji
proizvodi su im daleko od Varstroja ali i cena je zato dosta niža.Neznam kakvi su bili Varstroj aparati
pre ali ja sam za moje potrebe našao optimum cene i kvaliteta (a probao sam ih dosta ),mene je
ovaj moj model sa manometrima i komplet drškom i dva bužira ( 0.8 i 1 mm )koštao 750€.
[ DragannBG @ 19.01.2007. 00:00 ] @
Hm, ocigledno sam iz druge price. Saradjujem npr. sa Termoelektrom, brodogradilistima i sl firmama, 40 kg je tamo smesno, ma kog precnika bila zica...
Postoji nepisano pravilo, kojeg niko ne postuje naravno, a to je da se posle 45 kg zice promeni kontaktna vodjica tj dizna za zicu. Ako neko nije potrosio ni 45 kg zice znaci ni po nepisanom strogom pravilu nije imao potrebu ni da menja diznu a kamoli da dodje u situaciju da mu strada nesto na aparatu. U tom smislu ako je aparat spalio 40 kg u 2 god, ne moze se izvuci nikakav zakljucak o kvalitetu aparata i dugotrajnosti. Po meni to je potpuno nov aparat, kao auto koji je u 2 god presao npr 1000 km. Ni najgori se nece pokvariti.
Ali u industriji je prica mnogo drugacija. Predstavnici jedne firme reklamiraju svoje aparate "ovo je pravljeno za crncugu koji po ceo dan radi u brodogradilistu, ne moze da crkne nikako". Tamo gde se przi po ceo dan, samo najjaci imaju prodju.
Einhell danas je, mislim, iz Kine. Ako neko sme neka kupi bilo koji kineski aparat. (uzgred vec su na nase trziste dosle kineske elektrode. Ko sme neka malo dise taj dim. Kupite takodje ako smete i samozatamnjujuce maske, jako su povoljne). A Varstroj je OK za hobi i laku profesionalnu primenu. Licno mislim da nemaju sta da traze tamo gde se radi non stop, gde je prasina, gde majstori teglje i bacaju aparate bez milosti (nisu njihovi vec gazdini ili drzavni).
[ Jan Makan @ 19.01.2007. 06:44 ] @
Da verovatno se nismo razumeli ali ja ipak mislim da smo mi ovde pričali o manjim profi aparatima
a ne aparatima za tešku industriju koji koštaju ko auto više srednje klase.Ja ipak mislim da je tema
bila boli hobi ili jeftiniji profi aparat ali mi je jako drago što se uključio neko ko očigledno poznaje
struku pozdrav za "DragannBG"
[ palomas @ 19.01.2007. 12:31 ] @
I koji je zaključak na kraju? Ja sam zainteresiran za hoby alat, dakle povremeno korištenje od po nekoliko sati.. Kažete da je Einhell loše kvalitete, jel možete preporučiti neku drugu firmu? Hvala :)
[ lancia88 @ 19.01.2007. 15:12 ] @
Pozdrav,
ta firma, kao i vecina, ima svoje nivoe kvaliteta koji su oznaceni bojama samih alata koje nude i njihovim cenovnim razredima. Ja sam za firmu uzeo Varmig od 170A i moj majstor koji sa njime radi, koristi ga pored potreba za namestajem (osnovno sam zato uzeo jer izradjujemo sebi namestaj po meri ali takod a na konstrukcije od metala srafimo panele pa nam zato i sluzi aparat) i za limariju na automobilima, tako smo i nasli sebi medjusobni deal. On je veoma zadovoljan njime, ne znam koliko cega potrosi tokom godine jer radi i CO2 i teski elektro ponekad, ali je cenjen pa pretpostavljam da bi se neka greska pokazala i na alatu i da bi je on naglasio. Aparat sam uzeo jos na izjavu, dakle, ima tome dosta, a u izboru je bio i Einhell ali smo ga zbog predrasuda odbacili. Kasnije sam vise puta cuo pohvalno o Einhellu uz napomenu da treba voditi racuna o tome sto sam na pocetku napisao, eto, i DragannBG ga pominje kao upotrebljiv za rad na limariji automobila, to bi trebalo da govori dosta za sebe ako ja dobro shvatam.
[ Jan Makan @ 19.01.2007. 18:54 ] @
Ja bi ti savetovao da makar i za hobi uzmeš aparat koji ima profi bužir jer oni mekani se lako
mogu prelomiti a kada ga jednom saviješ onda pravi probleme pri transportu žice.A obrati paž-
nju i dali za tog proizvodjača možeš naći delove jer računaj da će i to nekada trebati (ja imam
par mašina Einhel za koje navodno ima servis u N.S. ali delove možeš naći samo one koji odgo-
varaju i na druge proizvodjače a kada ti treba nešto specifično onda se snalazi sam) a ipak
mislim da su nam slovenci bliži nego ostali (za Varstroj se delovi mogu naći čak i na buvljaku.
[ DragannBG @ 21.01.2007. 01:15 ] @
Jos jednom da napomenem da sam vezan za industrijsko zavarivanje i nemam iskustva u MIG zavarivanju u "hobi" oblasti. Medjutim i u industriji se pojavljuje ponekad problem zavarivanja tankih celicnih limova (debljine ispod 1 mm pa do npr 2 mm).
Mogu da prenesem neke standarde koji tamo vaze a koje i hobi ili povremeni MIG korisnici mogu slediti a sve u cilju da bi kvalitet radova bio bukvalno perfektan. (na zalost sve ovo ce povecati cenu u nabavci, ali mislim da se isplati).
1 Aparat.
Cinjenica je da Varstroj drzi oko 70 % trzista u ovoj hobi oblasti. Relativno su jeftini, delova ima, svako zna da popravi. Kineski aparati se nigde u svetu nisu pokazali, pa bi ih izbegao. Italijanski su malo bolji od slovenackih ali dosta skuplji, za slovenacke nema carine...
Sam aparat treba da ima "jak" motor u dodavacu zice. Kada se pritisne okidac na pistolju, motor mora trenutno da krene da gura zicu. Aparat mora dobro raditi na najnizim parametrima (amperaza i voltazza). Luk i tada mora da se lako uspostavi i da bude "gladak".
Kao zakljucak: Slovenac ili Italijan, ali ne najjeftiniji vec najmanji iz skuplje klase (ne zaboravite da svi proizvodi, automobili npr, pa i aparati za zavarivanje (u jednom spektru) dele dosta sklopova. Zato je bolje uzeti najjeftiniji iz srednje lige nego najskuplji iz najnize, jer tada taj u sebi ima sklopove koji se nalaze i u skupljim aparatima).
Za limove do 2 mm, dosta je npr 130 A. Iz razloga manje napregnutosti i povremene potrebe da se rade i limovi od 3 mm, itd predlazem aparat od 160-170 A.
Predlazem i da koristite vodjice za zicu izradjenu od Cu/Be legure (berilijumska bronza) ili Cu/CrZr legure. Kosta ali traju-daleko su otpornije na toplotu nego bakarne ili mesingane i tako izbegavate da se pojavi luk izmedju razlokane dizne i zice.
na svakih 10-15 min poprskaje sobu sprejom protiv lepljenja pucni i odstranite ih npr spicanglama.
2. Tehnika zavarivanja u zavisnosti od parametara i gasa
Jasno je da ovi aparati rade u tzv "kratkom spoju", koji izaziva prstanje. A Najveci problem pri zavarivanju limova je progorevanje tankog lima. Da bi se smanjilo prstanje i da bi se izbeglo progorevanje limova koriste se sledece tehnike.
- Gas (za najtanje limove (0.6-1 mm debljine) umesto CO2 probajte tzv O5, tj 95% Ar/5% O5, za ostale 98%Ar/2%O2). Odusevicete se razlikom narocito sto se tice prstanja. Nazalost cena gasa za 40l bocu je pretpostavljam 3000 din.
- Okrenite potenciometar za dodavanje zice na podeok negde na sredini. Odsecite zicu do dizne. Pritisnite okidac i drzite ga pritisnutog i na stoperici gledajte da tako prodje npr 10 sekundi. Izmerite koliko je zicce izaslo. Izracunajte brzinu zice na tom podeoku (brzina zice (m/min) =6 x m. izasle zice). Podelite taj broj sa rednim brojem tog podeoka i dobicete brzinu zice za jedan podeok. Treba znati da je za debljine 0.6-0.8mm prvi izbor brzina zice (precnika 0.8 mm) oko 2.5 m/min Obicno je to drugi podeok. Voltazu podesite na 16V za CO2 gas a 14V za O5 gas. Probajte sa ovim parametrima za pocetak a onda fino doterajte parametre, obicno voltazu snizite za 1 V (za limove 1.6 mm, zica 0.8 mm, brzina zice 5.3 m/min, obicno treci podeok, voltaza 19V za CO2, 17V za O2, pa onda fino...). (sorry za ove podeoke. Ja imam posla sa aparatima koji imaju tzv "synergic programe", digitalne displeje za amperazu, voltazu itd - samo se pozove program i "przi" ... i kostaju od 5000-8000 EUR).
- Nagnite pistolj za oko 10 stepeni od vertikale ka sebi i gurajte ga od sebe (strucno se to kaze "ulevo" tj "forehand"). (kada se gura manji je unos toplote i manji rizik od progorevanja nego kada se vuce).
- Ako imate rupice 2-5 mm na limu, najbolje cete ih popuniti ako odpozadi namestite bakarnu plocicu a onda pocevsi od lima po spiraili ka centru popunjavate...
- dizna za zicu bi trebalo da viri oko 2 mm van sobe za gas. Zica bi trebalo da viri iz dizne za zicu za oko 7-8 mm...
- samo vezbanjem mozete doci do brzine vodjenja pistolja a da se ne progori lim a opet da se provari. Kao orijentacija za pocetak, probajte za lim debljine 0.8-1 mm, sa zicom 0.8 mm, da prodjete 8-10 mm za 1 sekund, a posle se prilagodite...
3. Zica
Izbegavajte zicu kojoj se ljuspa bakarna prevlaka (piva...). Neka bude fino motana, navoj do navoja. Zica na nasem trzistu je obicno tzv ER70S-6 tip. Odlicna za zardjale delove, ali ako se brusilicom ocisti lim do belog, za tanke limove je bolja ER70S-3. Nabavlja se iskljucivo po narudzbi kod nas, a masovno se koristi u auto industriji u svetu. Manje prsti od ER70S-6. Zaboravite na punjene zice za limove.
U principu vazi pravilo za REL (oblozena elektroda) i TIG da je bitna vestina zavarivaca, za MIG je potrebno znanje i podesavanje parametara. Kada se podese parametri kazu da i neko sa ulice moze da dodje i napravi perfektan zavar.
[ ozn @ 21.01.2007. 07:41 ] @
Nije vezano za Mig aparate.
Jel ima neko iskustva sa TIG aparatima?
Koliko sam shvatio oni vare elektrolucno u zastiti gasa sa netopljivom elektrodom i da se moze koristiti za samozavarivanje.
Za hobi upotrebu koje su cene i koji proizvodjaci.
[ palomas @ 22.01.2007. 09:37 ] @
Hvala DragannBG, ovo su stvarno jako korisne informacije za sve početnike!
Malo sam po trgovinama razgledao ponudu tih aparata, i primjetio da je skoro dupla razlika u cijeni između 1-faznih (do oznaka 170) i trofaznih (oznaka 190 i više) aparata.. Očekivalo bi se da oznaka 170 znači amperažu od 170 A, ali nije tako! Zato treba dobro proučit sve karakteristike aparata prije kupnje!
Pošto se limovi 2 mm i više mogu variti i klasičnim EL aparatom, pretpostavljam da su struje od 130 A sasvim dovoljne za zavarivanje limova ili tanjih željeznih profila?
[ njinsa @ 04.02.2007. 18:09 ] @
pozdrav svima!veoma zanimljiva tema za mene,posto se moj cale kao autolimar ,a i ja uz njega vec 10/tak godina bavim time!prvo i osnovno kao i kod svakog alata jeste za koju namenu ga uzimas,ako hoces da varis nesto za sebe par puta mesecno i neces variti nista deblje od 2 mm slobodno uzmi varstroj ili einhell.ja licno imam iskru iz 95-te od pravih 160a,koja je vec par puta pojacavana,menjan je diodni sklop i jos ponesto.mogu reci da sam zadovoljan sa njon i ako naidjete na polovnu slobodno je kupite.delovi,ako zatrebaju mogu lako da se nadju,jednostavna je za eventualne modifikacije.moja preporuka je da pronadjes nase elektronicare koji ih modifikuju ili prave ,tj.kopiraju strane uredjaje i mogu reci da sam video dosta ekstra uredjaja po pristupacnim cenama!
[ 9a3ow @ 25.02.2007. 13:06 ] @
AKO OVO NEŠTO POMAŽE.!
Šta znači skraćenica MIG/MAG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za kombinaciju oznaka Metal Inert Gas i Metal Active Gas. Koristi se za označavanje uredjaja za poluautomatsko zavarivanje koji se mogu koristiti za oba postupka, i MIG i MAG.
Šta znači skraćenica MIG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Metal Inert Gas. Koristi se za označavanje poluautomatskog MIG zavarivanja u zaštiti inertnog plina argona koji svojim kemijskim sastavom NE UČESTVUJE aktivno u formiranju kemijskog sastava zavarenog spoja.
Šta znači skraćenica MAG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Metal Active Gas. Koristi se za označavanje poluautomatskog MAG zavarivanja u zaštiti aktivnog plina CO2 koji svojim kemijskim sastavom ( prisustvom ugljika ) UČESTVUJE aktivno u formiranju kemijskog sastava zavarenog spoja.
Šta znači skraćenica REL?
Ručno Elektro Lučno zavarivanje. U engleskom jeziku skraćenica je MMA ( Manual Metal Arc ).
Inaće je LINCOLN electric razvio MIG/MAG uređaj za zavarivanje SP-170I koji zavariva pod zaštitom plina, ali može zavarivati i bez plina tj. koristi žicu punjenu praškom pa ga možete koristiti i na otvorenim prostorima (gdje postoji strujanje zraka plin nije upotrebljiv) . Tako da Vam u tom slučaju plinska boca nije potrebna samo SP-170I + kolut žice INERSHILD 0,9 mm i zavarivanje postaje lagano uz malo treninga.
e-mail : [email protected]
www.strojar-commerce.hr
[Ovu poruku je menjao 9a3ow dana 25.02.2007. u 14:36 GMT+1]
[ DragannBG @ 26.02.2007. 00:04 ] @
Nemam nameru da razvijam polemiku sa "9a3ow", mozda je Lincoln stvarno jak u Hrvatskoj a konkurencija losa ali u Srbiji je to vec druga i duga prica...
U principu se punjene zice guraju sa 2 para narebrenih tockica (mada idu i sa 2 narebrena i 2 glatka), pa mi nije bas jasno zasto pominjati BAS Lincoln-ove aparate, kada bukvalno svaki aparat sa 2 para tockica moze da gura bilo koju punjenu zicu odgovarajuceg precnika...
Takodje sigurno da postoje i drugi proizvodjaci tzv samozastitnih zica, a Lincoln definitivno nije top-player ni u Americi ni u Evropi ni kod samozastitnih ni kod zica koje rade pod zastitom gasa... Zbog reklame ne bih pominjao ko se smatra najboljim...
Prema mnogim korisnicima, Lincolnove zice padaju na sledecem: hemijski elementi nisu homogeno rasporodjeni (nekonzistentnost hemijskog sastava praha...) i imaju uzi radni interval struje i napona od konkurentskih... Ali, sad, da ostavim neku rezervu jer licno nisam probao nikada Linolnove zice ni americke ni evropske... (a turski Lincoln... ha ha...)
Inace samozastitne zice su stvarno resenje za rad napolju, ali se u zavarivackoj industriji smatraju najgorim mogucim proizvodom... A usput su vrlo otrovne i kancerogene i pametan covek ih ni u ludilu nece koristiti u radionici, a napolju samo kada bas MORA ili ga neko natera...
Posto se bavim zavarivanjem, informacija nikada dosta, pa bih voleo bih da cujem bilo kakav komentar koji bi me razuverio...
[ ozn @ 26.02.2007. 15:01 ] @
opet!
jel ima neko volje (znanja) da kaze nesto vise o TIG aparatima?
[ DragannBG @ 27.02.2007. 22:11 ] @
Ukratko:
TIG zavarivanje je u principu najslozenije tj vestina zavarivaca najvise dolazi do izrazaja bas u ovom postupku. Potrebna je savrsena koordinacija oka i ruke, vestina uopste i poznavanje zavarljivosti osnovnih materijala, npr aluminijuma...
Postoje danas TIG aparati koji su nabudzeni pulsevima, frekvencijama, balansima, HF-ovima... (uglavnom radi perfektnog zavarivnja aluminijuma) i stvarno je to komplexna tema za raspravu i diskusiju... Jos kad se krene u isterivanje koja marka i koji model je najbolji...
Za one koji tek pocinju:
- TIG je zavarivanje u zastiti argona, netopivom wolfram (ili wolfram-...oxidnom) elektrodom koja razvija elektricni luk kojom se moze stapati osnovni materijal ("samozavarivanje-za tanke materijale") ili se dodaje odgovarajuca zica ili cak parce istorodnog metala (npr u livnicama kada nesto odliju, naprave i nekoliko sipkica od tog materijala pa ako treba onda popravljaju sa njim gasno ili TIG-om). Ponekad se dodaju i topitelji-prah ili pasta radi bolje zastite od oksidacije.
TIG radi:
- na jednosmernoj struji: pistolj na - polu, masa na + polu i ovako se zavaruju: obican celik, nerdjajuci celik, bakar, bronze, nikl... Wolfram-crveni ili zlatni
- na naizmenicnoj struji: za aluminijum i magnezijum i njihove legure... Wolfram zeleni...
- pistolj na + polu je besmislen i u principu se nikada ne koristi, jer je velika toplota na elektrodi koja se onda brzo trosi a malo uvarivanje u osnovni materijal
Za hobistu bih preporucio improvizaciju: jeftini invertor za REL zavarivanje (npr 150 A), + kupiti pistolj za TIG sa odvojeno izvedenim crevom za gas + bocu argona + regulator pritiska sa manometrima. Kada se masa stavi na + pol, a pistolj na - pol, crevo za gas na bocu, dobice se potpuno upotrebljiv TIG aparat za sve osim za aluminijum, mada se i to moze velikom vezbom na hobi nivou kvaliteta savladati. Jednostavno se ostavi pistolj na - polu ali se za zavarivanje koristi odgovarajuca oblozena aluminijumska REL elektroda...
TIG je odlican za precizne radove, estetski lepe, uglavnom za tanje materijale ali je spor i trazi veliku vestinu...
Za pocetak toliko...
[ Rendisha @ 28.02.2007. 19:52 ] @
Inace jedan lep, doduse nedovrsen, projekat za DIY TIG
http://www3.telus.net/public/a5a26316/TIG_Welder.html
edit Lancia88: pobrisani deo bi ipak morao da se odvija preko privatnih poruka
[Ovu poruku je menjao lancia88 dana 28.02.2007. u 21:18 GMT+1]
[ 9a3ow @ 04.03.2007. 10:08 ] @
REP:
DragannBG[/url]: Nemam nameru da razvijam polemiku sa "9a3ow", mozda je Lincoln stvarno jak u Hrvatskoj a konkurencija losa ali u Srbiji je to vec druga i duga prica...
LINCOLN JE STVARNO JAK JER ZNA PREZENTIRATI SVOJE MOGUCNOSTI i ne uspoređuje se sa drugima.
( mogu ponuditi i ESAB, KEMPI, FRONIUS, VARSTROJ, ULJANIK etc. )
Pravilo je: gdije mozes vidjet u radu i isprobati , tamo ces i kupiti..!
* U principu se punjene zice guraju sa 2 para narebrenih tockica (mada idu i sa 2 narebrena i 2 glatka), pa mi nije bas jasno zasto pominjati BAS Lincoln-ove aparate, kada bukvalno svaki aparat sa 2 para tockica moze da gura bilo koju punjenu zicu odgovarajuceg precnika...
NEMOZE SVAKI UREĐAJ RADITI SA PUNJENOM ZICOM SAMO PROMJENOM KOTACICA (ne moze kvalitetno zavarivati, ali zicu moze gurati).
*Takodje sigurno da postoje i drugi proizvodjaci tzv samozastitnih zica, a Lincoln definitivno nije top-player ni u Americi ni u Evropi ni kod samozastitnih ni kod zica koje rade pod zastitom gasa... Zbog reklame ne bih pominjao ko se smatra najboljim...
LINCOLN-ovi DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE SU POKAZALI DOBRE REZULTATE U PRAKSI TE IH ZBOG TOGA PREPORUCAM. www.lincolnelectric.com
* Prema mnogim korisnicima, Lincolnove zice padaju na sledecem: hemijski elementi nisu homogeno rasporodjeni (nekonzistentnost hemijskog sastava praha...) i imaju uzi radni interval struje i napona od konkurentskih... Ali, sad, da ostavim neku rezervu jer licno nisam probao nikada Linolnove zice ni americke ni evropske... (a turski Lincoln... ha ha...)
PO OVOJ TEMI JE NAJBOLJE PROCITATI NA www.lincolnelectric.com jer nije crno i bijelo nego postoji dobro i BOLJE .! Normalno da za zahtjevnu industriju Lincoln ima rjesenja .
* Inace samozastitne zice su stvarno resenje za rad napolju, ali se u zavarivackoj industriji smatraju najgorim mogucim proizvodom... A usput su vrlo otrovne i kancerogene i pametan covek ih ni u ludilu nece koristiti u radionici, a napolju samo kada bas MORA ili ga neko natera...
KOMPLETNA TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA JE STETNA ZA ZDRAVLJE COVJEKA (poslovi sa povecanim opasnostima), zato postoje mjere i postupci zastite na radu kojima se SMANJUJU stetnosti na dozvoljenu razinu.
* Posto se bavim zavarivanjem, informacija nikada dosta, pa bih voleo bih da cujem bilo kakav komentar koji bi me razuverio...
PRAVILO MOJEG PODUZECA JE NE LJUDE RAZUVJERAVATI, NEGO IH UVJERI DA TREBA TVOJE .!
- prikupi informacije o potrebama kupca
- prezentacijom ga uvjeri da mu nudis ono sta mu treba
- pokazi rukovanje i dozvoli korisniku da sam proba
- nikada ali nikada ne govori lose o drugima, nego dokazi u radu da je tvoje bolje...!
Pozdrav DragannBG .! -:)
[Ovu poruku je menjao 9a3ow dana 04.03.2007. u 18:58 GMT+1]
[ zen999 @ 10.03.2007. 16:12 ] @
Zaposlen sam u brodogradilištu 3.maj kao varioc gdje koristimo gotovo isključivo lincolnove uređaje sa dodavačima LF36 i LF37 i lincolnovu PPŽ i punu žicu sa 100% CO2 ili mješavima argona za visokolegirane čelike. Tehnolozi struke tvrde da su prema esabovim i froniusovim uređajima bolji, barem što se tiče profi aparata koji rade po cijeli dan i u svakakvim vremenskim uvijetima...
Inače lincoln electric daje trogodišnje jamstvo pa pretpostavljam da i SP 170-I ne može biti loš uređaj u svojoj klasi.
[ zen999 @ 12.03.2007. 16:55 ] @
saznao sam i maloprodajnu cijenu za Lincoln Electric SP 170-I, kao što bi rekao Bing prava sitnica tj. 7700kn sa PDV-om što bi ga bilo 3-4 puta skuplje od ekvivalentnog Vrastroja...
[ 9a3ow @ 13.03.2007. 19:21 ] @
Ako imaš volje i vremena
Otiđi na Viškovo u TreaTrade i tamo možeš sa ekipom strućnjaka i prezentera, isprobati kako radi SP 170I, sa inershild 0.9 žicom i punom žicom MIG i MAG ali i ostale Lincoln uređaje.
Jedino tako se možeš uvjeriti da taj uređaj ipak vrijedi novaca, te ga u toj klasi nemože niko nadjačati.
najbolje je probati - lakše je ocijeniti koliko vrijedi.
Prezentiranje rada uređaja za zavarivanje i rezanje je za tebe neobavezujuće šta se tiće kupovine.
Probaj pa nam javi rezultat.!
pozdrav od Damir
[ zen999 @ 13.03.2007. 22:26 ] @
Volje imam al novaca nemam :D Morat ću si ipak kupiti nešto jeftinije jer nije lako zaraditi te novce.
p.s. Od njih sam i dobio navedenu ponudu.
[ vladagrujic @ 08.10.2007. 22:28 ] @
Pozdrav.
Dragane, jedno pitanje. Da li možeš da mi nešto bliže kažeš o zavarivanju aluminijuma sa Mig-Mag aparatom. Takođe me interesuje i kakav je kvalitet aparata Italijanske fabrike Telwin. Čuo sam i da se za iole kvalitetnije zavarivanje aluminijuma moraju koristiti aparati od minimum 200 ampera.
[ DragannBG @ 15.10.2007. 20:24 ] @
Prvo da kazem da je zavarivanje aluminijuma potpuno poseban deo zavarivanja, a osim pulsnih aparata u principu sve je isto kao i 70-tih godina.
Elektrodama ili gasnim postupkom mozes postici zaptivanje neke prsline, pa cak i spajanje polomljenog dela, da drzi, ali sustinsko zavarivanje se moze postici samo primenom AC TIG zavarivanja ili pulsnog MIG zavaravanja ili MIG zavarivanjem u "spreju".
AC TIG i pulsni MIG aparati su jako skupi, pa cu ih preskociti. Njih kupuju samo profesionalci koji npr, prave camce, oblazu bazene ili krovove, montiraju nadgradenje na kamione, prave neke konstrukcije, zive od reparature itd...
Obican MIG aparat ima 2 tockica, i time se javlja problem pri dodavanju mekane zice sto za posledicu ima "naleplivanje" tj lose uvarivanje. Ovo se narocito odnosi na zice tipa AlSi5 koja se koristi npr za glave, blokove, kucista, kartere i druge vrste odlivaka, i za neke profile.
Ako obican MIG aparat ima 4 tockica ili napredno reseno dodavanje sa 2 tockica, onda se zavarivanjem "u spreju" mogu uspesno raditi legure aluminijuma samo preko 3 mm. U "spreju" se ne mogu raditi tanji delovi jer ce doci do progorevanja materijala.
A ako se koristi rezim "kratkim spojem", nema dobrog uvarivanja i takvi spojevi su vise kozmeticki, i ne mogu da nose neko opterecenje.
Da bi se zavario aluminijum debljine 3 mm potrebno je dobrih 130-150A za zicu precnika 1.2 mm (sa tanjim zicama postoji problem sa dodavanjem ako aparat ima 2 tockica). Razlog je veliko odvodjenje toplote aluminijuma. Aparat koji ima intermitencu 150A@60% obicno ima nominalno 200A i vise. Iz tog razloga postoji prica da je za zavarivanje Aluminijuma potreban 200A i jaci aparat.
Ako imas klasican MIG aparat probaj sa sledecim parametrima da zavarujes debljine oko 3 mm, zicom 1.2 mm:
-140 A, 20 V, 18 l/minuti cistog argona, guraj pistolj, ugao oko 75, prepust zice 12-15 mm, brzina vodjenja pistolja oko 12 mm/s. Pocni sa ovim parametrima pa doteraj finije po potrebi. U pistolju treba da bude teflonski ili najlonski buzir, a dizna bas za aluminijum...
I ne zaboravi, NIKAD ne zavaruj rezervoare i sl gde ima benzinskih i drugih isparenja.
Vidi:
http://www.dnevnik.co.yu/modul...amp;file=article&sid=28664.
Aparati marke Telwin su neka srednja klasa tj uopste nisu losi. Ako ocenjujemo sa 1-10 sigurno moraju da dobiju ocenu 7-8. Znam da su i neke engleske marke u stvari Telwin radjene po zahtevu, a nas partenr iz Italije u svojoj fabrici (laka industrijska proizvodnja) je nedavno izbacio stare raznorazne aparate i kupio sve od Telwina.
[ Alleks @ 16.10.2007. 20:48 ] @
Znam da je malo off topic ali da ne otvaram novu temu...
Pre neki dan sam kupio CO2 aparat Lematec Lemamig 130 Turbo. Nisam jos stigao ni da ga probam, a nameravam da varim limariju na kolima (svojim) i jos po neke sitice. Za deblje profile bi i dalje koristio elektrolucni aparat.
Da li neko ima iskustva sa ovim proizvodjacem, ili jos bolje, mozda ima karakteristike ovog uredjaja.Na netu sam uglavnom samo pronasao da je Nemacki a ostalo/ I dont Sprehenzi Doich
[ DragannBG @ 17.10.2007. 22:47 ] @
Jesi li probao Lemamig?
Za limariju na kolima i slicno bi trebalo da je sasvim OK-dok traje. Nikad cuo za tu marku. Ne verujem da je nemacki.
Mozes li da ga slikas da vidimo kako izgleda?
[ Alleks @ 18.10.2007. 19:39 ] @
Probao sam ga danas, i cini mi se da je sasvim solidan (posto prvi put koristim CO2). Vario sam neki malo deblji profil 2 i 3 mm i odlicno je ispalo.
Mislim da jeste nemacki, lik koji mi ga je prodao kaye da je kupljen tamo, a ono malo stranica koje sam uspeo da nadjem preko Googla su na nemackom.
Bice neka fotka uskoro.
Moze li neko da napise koliki je pritisak pune CO2 boce. Ova moja je trenutno na oko 25 bari (tako bar pokazuje manometar) a boca je inace od 5 l od PP aparata.
[ DragannBG @ 18.10.2007. 20:45 ] @
Jos uvek mi je taj Lemamig cudan. Mislio sam da znam sve nemacke proizvodjace, ali za njega stvarno nisam cuo.
Sto se tice gasa CO2-cist, nikad ga nisam koristio. Od pocetka koristim mesavine (mixeve). CO2 jeste puno jeftiniji ali mislim da se isplati koristiti skuplji gas (mnogo stabilniji luk, manje prstanje, bolje mehanicke osobine sava, mogucnost rada u svim transferima, mogucnost rada sa tanjim limovima bez progorevanja sto je jako bitno...).
Mi koristimo velike boce od 40 l, koje su punjene na 150 bar. Znaci 6000 litara u boci. Ako je potrosnja za zicu 1.0 mm od 13-16 l/min, recimo 15 l/min, moze se zavarivati non stop nesto ispod 400 min (nijednu bocu ne treba trositi do kraja jer tada postoji mogucnost uvlacenja vlage i ostalih stetnih materija, uvek treba ostaviti nekoliko bara). Mislim da jednu bocu mesavine 82Ar/18CO2 placamo 2300 din+ PDV (otprilike). To je oko 0.4 din/litri. Troskove prevoza nemamo jer nam gas dovoze do firme...
Pretpostavljam da imas reducir ventil sa manometrima. Ako nemas kupi, mislim da je cena 3500+PDV za inostrane a koliko ovaj domaci proizvodjac prodaje ne znam.
I kupi pravu bocu... Ne svidja mi se to PP boca. Mala boca od 10 litara na 150 bara ima 1500 litara. Ako za zicu 0.8 mm trosis 10-11 l/min to je oko 140 min non stop zavarivanja.
[Ovu poruku je menjao DragannBG dana 18.10.2007. u 22:05 GMT+1]
[ Alleks @ 19.10.2007. 20:36 ] @
Evoo fotke...
[ Duke Nukem @ 19.10.2007. 22:36 ] @
MOJA ISKUSTVA
Evo da se i ja prikljucim temi koja je jako interesantna
U mojoj firmi postoje 2 aparata za MAG zavarivanje koje trose struju od 400 i 500 A respektivno
a pohranjuju se zicom od 1.6mm i 2.4mm. Prvi koristimo za zavarivanje lima, cevi i ostale bakagije (#4m i vece)
Drugi sluzi za reparaturno navarivanje pohabanih delova visoko produktivnih rudarskih masina. Interesantno je
da raditi sa strujom od 320 A zahteva dodatnu zastitnu opremu jer mala izlozenost dela tela zracenju izaziva
opekotime ( srecom kod hobi aparata zracenja tog inteziteta nema). Zica za navarivanje je FLUXODUR 62 i veoma je
dobra. I da ne zaboravim aparati su proizod najbolje firme u Evropi ESSAB. Takodje imamo i tiristorske pretvarace ovog proizvodjaca koji su fenomenalni (CADDY Profesional kostaju oko 3000 e). Nisam hteo da pravim nikakvu reklamu, ali kada
bi kupovao za sopstveni biznis ne bi se mnogo dvoumio.
poz.
[ DragannBG @ 21.10.2007. 20:43 ] @
Razumes li cemu sluze ona dva prekidaca ne kojima pise 1-2 i min-max?
Ja svo vreme radim na synergic digitalnim aparatima koji su napravljeni da bukvalno idioti mogu bez problema da ih koriste.
Prosto se iz menija izabere debljina materijala, vrsta materijala, precnik zice i gas, a aparat sam izabere parametre (napon i brzinu dodavanja tj amperazu).
Na aparatima kao sto je tvoj stvar postaje komplikovanija, tj predstavljaju izazov kako ih podesiti i izvuci maximalno kvalitetno zavarivanje. Prvo treba proveriti brzinu dodavanja zice preko potenciometra sa oznakama 1-10. To uradis ovako:
- Stavis potenciometar na 1, pa uzmes stopericu i pritisnes dugme na pistolju da zica pocne da izlazi. Posle 5 sekundi otpustis dugme na pistolju i izmeris koliko je zice izaslo. Npr ako je izaslo 0.12 m, sledi 0.12 m x 60 s /5 s=1.44 m/min,
- To isto uradis i za 2. obicno je brzina dodavanja linearna pa ce brzina biti oko 2.9 m/s.
- proveriti i za druge brojeve na skali.
Pretpostavljam da prekidac 1-2 se odnosi na napon.
Onda za tanje limove (do 1.2 mm npr) treba staviti 1, a za deblje 2.
Pretpostavljam da se min-max odnosi na prigusenje tj impedansu tj dinamicku karakteristiku aparata.
Onda bi za tanje limove trebalo staviti min a za deblje max.
Ostala podesavanja bi se odnosila na izbor precnika zice (za tvoj aparat 0.6 mm, 0.8 mm i 1.0 mm), vrstu gasa, protok gasa, odredjivanja prepusta zice, podesavanje brzine dodavanja prema precniku zice i debljini lima, nacin vodjenja pistolja.
Gas preporucujem 82%Ar/18%Co2,
Protok gasa 1.2-1.5 x precnik zice (ako je zica 1.0 mm, sledi 12-15 l/min),
Prepust zice 9-12 mm (tj 7-9 mm+duzina luka).
Za brzinu dodavanja bi trebao da imas tabelu gde se brzina dodavanja odredjuje prema debljini.
Kao neko pravilo je da za tanje limove guras pistolj (zavarivanjeforehand tj ulevo), za deblje vuces (zavarvinaje backhand tj udesno).
Dizna za zicu treba da bude nova, cim se pojavi ovalnost ili ostecenje, menjaj.
Probaj pa javi je li ide perfektno!
[ Alleks @ 22.10.2007. 18:13 ] @
Hvala ti za ove detalje, pretpostavljam da ce da mi olaksa rad, cim budem dopunio bocu. Ako moze neko da mi javi na PP gde mogu u Bg da napunim bocu mesavinom argona i co2, ili samo co2.
Javicu kako ide, ali sam siguran da za neke bolje rezultate mora malo da se uvežba ruka.
Sto se tice onih prekidaca, otprilike si u pravu si za podesavanje. Na aparatu je tabela, ima 4 podesavanja (kombinacija min,mah i 1,2), koji menjaju izlazni napon i maksimalnu struju. Do sada sam radio samo na maksimumu, posto na ostalim podesavanjima nista ne desava, (mislim da je prekidac 1-2 neispravan)
Citat: "Prepust zice 9-12 mm (tj 7-9 mm+duzina luka)"
Da li se ovo odnosi na duzinu zice koja viri,tj koliko bi otprilike trebao da bude udaljen vrh dizne od mesta koje varim ? Cini mi se da kag je udaljen vise od 7-8 mm pocinje da prsti. Mozda zato sto bi je boca pri kraju, videcu kad je napunim.
[ pts4free @ 25.10.2007. 06:57 ] @
treba mi pomoc kod kupovine co2
kakvi su DECA MIG MAG ?
KONKRETNO DECAMIG 5250 . CENA MU JE 1100€
[ Alleks @ 25.10.2007. 18:18 ] @
Da li moze neko da mi preporuci na PP gde u BR mogu da zavarim aluminijum. Radi se o vrlo malom varu na pumpi za gorivo, koju sam morao da izbrusim na jednom mestu, nakon sto mi je pukao sraf prilikom zamene(naravno po starom dobrom Marfijevom yakonu - preterao sam). Ne treba nista da se spaja, samo da se doda malo aluminijuma po povrsini. Ako ima nekog na forumu ko bi to mogao javite se , hitno je.
[ DragannBG @ 25.10.2007. 23:41 ] @
Vlasnik firme koja ih zastupa je politicka licnost i neka drzavna preduzeca su na taj nacin i dobila te aparate (Deca). Kolege koje znam iz tih firmi nisu bas najsrecniji sa njima.
U svakom slucaju pogledaj intermitence tog uredjaja, koliko se secam prva primedba onih koji su dobili aparate ove firme je da su ocajne. Nemoj da te zavede max deklarisana amperaza vec kolika je amperaza pri 100% intermitenci. Uporedi to sa nekim drugim proizvodjacima i po ceni i po performansama.
[ KTibor @ 26.10.2007. 21:13 ] @
Vec duze vreme pratim ovaj forum,pa vidim da tu ima strucnjaka!
Moje pitanje je sledece:dali neko moze da mi kaze tj. napise,teorijiski kako treba da bude podesen CO2 aparat marke Varstroj od 160A,nedavno sam ga kupio,cisto za kucne poslove,imam par godina iskustva sa varenjem CO2,ali nijedan nije bio hobi aparat!
Ne kazem da ne znam da varim,nego me zanima koliko odstupa teorija i praksa!
Znaci zanima me brzina zice na svaku jacinu posebno(4),inace koristim zicu 0,8mm!
Unapred hvala na odgovorima!
p.s.-mnogo zanimljiva tema!
Pozdrav
[ DragannBG @ 27.10.2007. 00:04 ] @
Pa zavarivanje se stvarno zasniva na naucnim osnovama, ali... Ono sto je svima jasno jeste da je poenta u kolicini toplote kojom se topi i zica i materijal koji se zavaruje. Formula je (kolicina toplote)=(napon) x (jacina struje) x (vreme dejstva elektricnog luka). Ostalo se vec odnosi na teoriju jonizacije prostora izmedju zice i osnovnog materijala, zatim stabilnosti luka itd.
Medjutim, praksa i teorija u zavarivanju su cesto dva razlicita pojma! Nije slucaj samo kod nas nego i u svetu da postoje profesori/doktori i sl koji ce sa ushicenjem nerazumljivim terminima objasnjavati zavarivanje elektronskim snopom ili vec nekom egzotikom koja i u najrazvijenijim zemljama cini 0.00..% svih zavarivanja.
Kada doticnog upitate kako da podesite parametre da punjenom zicom zavarite fixnu cev od obicnog celika, ali da prodje npr radiografsku kontrolu, verovatno nece znati. Gotovo sigurno nece znati gde su "cake" tj kriticne situacije i kako ih resiti. Slicno je i u mnogim drugim "problemima". Sto je najgore to gotovo niko ne zna, ni prodavci zica, aparata itd. Oni koji to znaju su izgleda samo samouki koji su sami probali sve i svasta i na kraju dosli do poente.
Kada sam studirao na masinskom fakultetu, postojao je predmet "programiranje" gde smo ucili Fortran 4. Dobijali smo i neke dobre ocene, a o koriscenju racunara niko veze nije imao. Kao kada bi neplivac ucio neplivace da plivaju ali na suvom. Ne mogu ni da zamislim koliko bi bolje bilo da su nas odmah ucili Windowsu, Officu, Autocadu itd, a sto smo sami morali da naucimo.
Na isti nacin zavarivanje je po meni praksa. To se ne uci u skolama. Jasno je da teorija mora dobro da se poznaje, cak i vise nego dobro ali ako inzenjer/zavarivac ne ume sam da podesi sve parametre i sam isproba nekoliko mogucih varijanti, tu od zavarivanja nema nista.
MIG zavarivanje podrazumeva znanje procesa i kontrolu tog procesa, a ne guranje pistolja i odrzavanje luka. Kod REL zavarivanja a pogotovu TIG-a vestina zavarivaca je od kriticne vaznosti, dok kod MIG-a najbitnije je znanje! U tom smislu ne samo ja, vec na internetu srecem ljude koji su takodje pokusavali sve i svasta i na kraju sublimisali svoje probe u neko znanje. Sto je najbolje od tog znanja, prakticnog, se stvarno moze lepo ziveti tj zaradjivati i zato svima objasnjavam da je zavarivanje lep i perspektivan posao, a MIG je najlepsi postupak od svih (po meni).
Kontrola proces u MIG zavarivanju (sa postojecim aparatom) podrazumeva:
- izbor vrste zice prema osnovnom materijalu,
- izbor precnika zice prema debljini materijala,
- izbor transfera prema debljini materijala i mogucnostima aparata,
- izbor gasa,
- protok gasa,
- izbor i fino podesavanje brzine zice i voltaze,
- odredjivanje prepusta zice,
- pozicioniranje "dizne" u odnosu na sobu,
- izbor polozaja zavarivanje (ako je to moguce), smera zavarvianja i plana zavarivanja,
- ugao pistolja u odnosu na radni komad,
- guranje ili vucenje pistolja? njihati ili ne?,
- brzina vodjenja tj unos toplote?
- prigusenje tj impedansa.
- jos neke stvari tipa predgrevannje, fixiranje komada, vrsta spoja (suceoni, ugaoni, preklopni...) itd
Dobar deo ovih stvari se mora ili samostalno prakticno nauciti ili saznati negde. Gde, to nije problem samo kod nas nego i u svetu.
Da napravim mali elaborat uzimajuci u obzir mali MIG aparat 160 A i 0.8 mm, zicu.
- Aparat je napravljen za zavarivanje celicnih limova i sl, max debljina lima 3.5 mm, a sa zakosavanjem ivica i uz vise prolaza i debljine do 6 mm. Postoji opasnost od loseg stapanja zice i materijala kod vecih debljina od 2.0 mm. Prakticne preporuke idu da se 0.8 zica koristi za debljine od 1.0 do 1.6 mm,
- Za celicne obicne limove, zica bi trebalo da ima oznaku ER70S-6 (oznaka po americkom standrdu). Uzimati samo "fino" motane zice (navoj do navoja) i ako se primeti da se bakar ljusti sa zice, nikad je vise ne uzimati. Proizvodjac u principu nije bitan ali treba uzimati one jeftinije ali ne bivseg domaceg proizvodjaca (bakar se ljusti, precnik nije konstantan itd).
- zica 0.6 mm ide za materijale 0.8 mm do 1.2 mm. Sa njom cesto ima problema pri dodavanju jer je tanka. Inace najuniverzalnija zica je 1.0 mm, pa 0.8 mm, pa tek 1.2. Kod nas je najcesce koriscena 1.2 mm sto je velika greska. Ovde je aparat ogranicen na 0.8 mm.
- cist CO2 je najjeftiniji ali i najtopliji i daje najnestabilniji luk. Najuniverzalniji je 82%Ar+18%CO2. Najmanje toplote ce dati 95%Ar+5%O2. Samim tim ce za tanke limove gde postoji opasnost od progorevanja biti najbolje uzeti mesavinu gde se unosi manje toplote i luk se mnogo lakse moze kontrolisati.
- ovaj aparat ce raditi samo u "kratkom luku"-mali unos toplote-odlican za tanke limove, nepodesan za deblje materijale. Sprej transfer se ne moze posticu u CO2 gasu.
- protok gasa, grubo prema precniku zice. 0.8 mm treba 7-8 l/min, 1.0 mm=8-10 l/min. Eventualno dodati malo gasa ako postoji promaja itd. Ovaj protok je za "kratak luk".
- sa osnovnog materijala ukloniti boju, prevlaku cinka, rdju i ostalo.
- brzina dodavanja se meri m/min, a oznake na aparatu 1-2-3-4-... ne oznacavaju brzinu u metrima. Mora se uz pomoc stoperice i metra izmeriti brzine za svaku poziciju. Obicaj je da je za jedan podeok brzina 1.5-1.8 m/min. Neka bude 1.6 m/min.
Za 0.8 zicu, uz CO2 gas pocetni teoretski parametri zavarivanja bi bili (brzina zice/voltaza):
*debljina materijala 0.8 mm: 1.8-2.2 m/min/16V,-uz rizik od progorevanja-1 podeok za brzinu zice,
*debljina materijala 1.0 mm: 2.3-3.0 m/min/17V-prvi podeok,
*debljina materijala 1.2 mm: 2.6-3.5 m/min/18V-drugi podeok,
*debljina materijala 1.6 mm: 3.2-5.4 m/min/19V-drugi ili treci podeok,
*debljina materijala 2.0 mm: 3.8-6.3 m/min/20V-treci ili cetvrti podeok
Sledi da ce se koristiti najcesce prva 3 podeoka za brzinu zice za debljine 0.8-2.0 mm.
- prepust zice tj rastojanje izmedju dizne i radnog komada 8-10 mm. ako je krace postoji opasnost da se usled nepaznje zica zavari za diznu. Ako je vece, bice vece prstanje i slaba zastita gasa.
- za ove male struje, dizna bi trebalo da viri 2-3 mm van sobe.
- tanje limove je pozeljno postaviti tako da se zavaruju vertikalno nadole. Deblje treba zavarivati u horizontali.,
- u principu pistolj je najcesce nagnut 75 stepeni u odnosu na radni komad.
- kod tankih limova, suceonih spojeva, gurati pistolj, a kod debljih limova pogotovu ako je ugaoni spoj, vuci pistolj.
- brzinu vodjenja mora da sprovede i koriguje onaj koji zavaruje. Kod tankih limova je orijentir je 8 mm/s, kod debljih 4 mm/s...
- kod tankih limova se ne njise pistolj vec se samo povlaci a po potrebi i prekida zavarivanje pa nastavlja (maltene kao tackasto) a kod debljih se vrsi njihanje radi boljeg provarivanja.
-prigusenjem/impendansom se odredjuje brzina porasta struje posle kratkog spoja. Ima smisao smanjenja prstanja kao i unosa toplote. Za deblje limove staviti vece prigusenje a za tanke manje. (pod uslovom da ovaj aparat ima kontrolu impendanse).
- deblje limove treba zagrejati gasnim plamenom, najbolje propan-butanom iz obicne kucne buce (palmenik za surenje se kupuje posebno).
Proveri sam sve ove "esencijalne varijable" pa donesi neki svoj zakljucak i podeli iskustvo sa nama. Jasno je da je svaki aparat specifican i lepo je znati njegove mogucnosti u odnosu na teoriju.
[ KTibor @ 27.10.2007. 09:26 ] @
Puno ti hvala za ovaj opsirni elaborat,ovo je vise nego dovoljno!
Sad pravac radiona,pa da se uporedjuju parametri!
Jos jednom HVALA!
[ vladagrujic @ 27.10.2007. 13:48 ] @
Da li je neko upoznat sa kvalitetom Mig-Mag Aparata marke MUStang 250. Samo ime mu kaže amperažu, ali što mi se čini najlepše od svega, je interminenca od 100% na 200A (po rečima prodavca može variti čelik debljine 12mm sa žicom od 1,2mm 24h bez opasnosti od pregrevanja i crkavanja). Inače aparat je domaći, pravi ga firma iz Bgd-a. Ako nešto znači, težina mu je oko 78 kg. Podaci deluju vrlo impresivno, ali ne znam kakva mu je reputacija. Prodavac mi tvrdi da te aparate kupuje i US Steel Srbija.
[ pts4free @ 27.10.2007. 19:37 ] @
poznajem par ljudi koji imaju taj co2 ime mu je citronix 250 i svi do jednog kazu da je super .Koriste ga bar 4-5godina i niko nije imao problema tj kvarova , da uglavnom zavaruju 3mm pa nagore . kosta 870 eura . malo sam se dvoumio dali da kupim neki kao UVOZNI mislio sam na DECA(bio sam u radnji da ga pogledam izgleda koao igracka ), pa posle dobrog saveta dragana bg odustao sam od njega i narucio ovaj citronix 250 . idem po njega u ponedeljak ,pa ako hoces sacekaj pa cu napisati kakav je . inace ja ga kupujem u subotici.
[ DragannBG @ 28.10.2007. 00:29 ] @
Mus-tang/Citronix aparati:
Bez reklame, Ljuba Mus je legenda i jedan od postenijih ljudi u srpskom zavarivanju. On je serviser bukvalno svih svih aparata tj marki i verovatno je najbolji serviser u zemlji. Za razliku od jos jednog odlicnog servisera, Srbe ("ubice"-ubija sa cenom), Ljuba ima korektne cene i kada popravi aparat, to je to (ne umeju svi da popravljaju invertorske aparate). Ako se dobro secam, u popravkama invertora saradjuje sa jednim penzionerom koji se bavio elektronikom u vojnoj avijaciji.
Svi aparati koje on pravi, tj sklapa, se zasnivaju na bukvalno neunistivim trafoima. Koliko se secam pokazivao mi je trafoe sa bakarnim namotajima zice precnika 2.5 mm!!! Dalje, umesto jednog velikog ventilatora stavlja tri ili cetiri mala, da bi zauzimali manji prostor. Koristi proverenu elektroniku, tiristorsku, i to je to.
Ovo niko vise ne radi, jer im se ne isplati da prave nesto sto bukvalno ne moze da pregori. Stave alumnijumske namotaje, imaju reklamu i zvaku... Probao sam jedan Citronix i bio je OK i na punjenoj zici tj na amperazi od oko 200 A i na punoj zici 1.2 mm, tip "0.5Mo" takodje u visokim rezimima. Ako mozes otidi kod njega i probaj aparat na malim voltazama i malim brzinama dodavanja zice tj na tankim limovima (tu je kvaka, je li luk stabilan?). Dobro je jos sto daje garanciju 2 god, a ako zelis da platis jos 3% ili tako nesto, daje garanciju 3 godine uz besplatno ciscenje jednom godisnje.
U svakom slucaju preporucujem.
[ vladagrujic @ 28.10.2007. 12:20 ] @
Dobro, Mustang aparati su za pare koliko koštaju br.1. Verovatno ću i ja da ga kupim. Međutim, meni je rečena cena za Mustang 250 od 82000 dinara bez pdv (aparat po karakteristikama deluje potpuno isto kao Citronix 250 samo mu je malo limarija promenjena). Nije mala razlika u ceni između aparata kojeg vi kupujete i onog kojeg sam ja odabrao. Voleo bi da znam koja je razlika između ta dva aparata. Citat: pts4free: poznajem par ljudi koji imaju taj co2 ime mu je citronix 250 i svi do jednog kazu da je super .Koriste ga bar 4-5godina i niko nije imao problema tj kvarova , da uglavnom zavaruju 3mm pa nagore . kosta 870 eura . malo sam se dvoumio dali da kupim neki kao UVOZNI mislio sam na DECA(bio sam u radnji da ga pogledam izgleda koao igracka ), pa posle dobrog saveta dragana bg odustao sam od njega i narucio ovaj citronix 250 . idem po njega u ponedeljak ,pa ako hoces sacekaj pa cu napisati kakav je . inace ja ga kupujem u subotici.
[ DAX_ @ 28.10.2007. 21:44 ] @
Pozdrav
Svaka cast @DRAGANBG na elaboratu o varenju ali tesko da ce neko provjeravati sve parametre koje si naveo. Ok su navodi za izbor aparata, zice i gasa, ali za samo varenje to je ipak iskustvo (kao sto si i negdje naveo).
Sto se tice izbora aparata pogotovu za ove manje (za koje vlada najvece interesovanje) tesko je danas naci nesto kvalitetno. Prije nekoliko dana sam imao na popravci ISKRA MIG 160 i mogu slobodno reci da je cisto s..nje. Trafo velicine malo veceg ispravljaca, ispravljacki sklop sa po dvije (paralelne) diode reda velicine 15-ak ampera, aluminijski namotaj. Nisam gledao intermitenciju ali mislim da nije veca od 10%. Kad bi mi ga neko davao za dzaba ne bih ga uzeo jer ne vrijedi potrosenih zivaca. Licno koristim stari VARSTROJ MIG 200D i zadovoljan sam kvalitetom (meni i ne treba nesto bolje jer nisam varioc) ali ne moze se ni uporediti danasnji varstroj i ovaj sto ja imam. Da bi imali iole kvalitetan aparat, po mom misljenju, osnova je trostubni (trofazni) trafo radi kvalitetnijeg ispravljenog napona i manjih propada napona, jak ispravljacki sklop i sto veca intermitencija. Ni u jednom novom aparatu manje amperaze tesko ce se naci ovo sve zajedno.
Sto se tice MUSTANGA sjetim se rijeci starih majstora "dobar aparat-tezak aparat". Pretpostavljam da je kvalitet ok. Toliko...
Pozdrav za sve...
[ pts4free @ 29.10.2007. 18:51 ] @
e ovako= aparat sam danas kupio 870 eura
u SUBOTICI 024 544 958 . pitao sam vlasnika kakva je razlika izmedju citroniksa i mus-A odgovor je bio prakticno nikakva . Ne mogu reci kakav je dok ga ne budem koristio par dana , ali ovo malo sto sam danas radio na njemu pokazalo se dobro . i jos nesto ja sam uzeo model 250 znaci bez dodatka za brzo punjenje akumulatora i startovanje motora.Mislim da je to cisto bacanje para ako na primer nisi seljak da imas traktore i sl. kosta 100 eura vise . Pozdrav
[ DragannBG @ 31.10.2007. 00:08 ] @
Citat: DAX_: Pozdrav
tesko da ce neko provjeravati sve parametre koje si naveo. Ok su navodi za izbor aparata, zice i gasa, ali za samo varenje to je ipak iskustvo (kao sto si i negdje naveo).
Apsolutno ne mogu da se slozim sa time da je za MIG zavarivanje potrebna prevashodno vestina zavarivaca i da ne treba proverati bas sve parametere kao takve... Mislim da svako mora proveriti parametre na svom aparatu i shvatiti gde se nalaze takozvane njegovi najoptimalniji parametri.
Prost primer: Najbolji MIG zavarivaci na svetu su...roboti!!!! Bez premca. Ni u kom smislu covek u MIG-u ne moze da im pridje!!! Ali....
Sve, bukvalno sve parametre robotu ucitava COVEK! Ne onaj koji ima vestinu vec onaj koji ima znanje o svim parametrima zavarivanja plus o materijalima itd!!! Roboti nisu zastupljeni u Srbiji, ali ja pratim razne inostrane forume. Ne mozes verovati koliko problema ima sa robotima. I to najoosnovnijih, los start, precesto pregorevanje dizni, poroznost, neprovarenost itd... A resenja za to su pravi parametri zavarivanja...
Evo ti primer kako jedan veliki proizvodjac iz USA zavaruje svoje automobile. Ovo rade roboti! Kojima su ljudi zadali pogresne parametre. Sve je tu pogresno!
http://www.weldreality.com/frame-truck-skipped-welds-s.gif
http://www.weldreality.com/dana%20worst%20welds.jpg
http://www.weldreality.com/bad-weld-body.jpg
Pogledaj ovaj vatromet-ovo je van svake kontrole:
http://www.weldreality.com/frame%20picture.jpg
http://www.weldreality.com/images/MIG_flux_core/roboMIG.jpg
Dalje mnoge stvari u zavarivanjju se mogu izmeriti. Savrseno saliven sav tj zavar na pogled, a unutra... ukljucci, pore, prsline, losa penetracija, pored sava veliko dendritno zrno, suvise otpustena tj oslabljena struktura (npr moze se al. felna od automobila zavariti i obrusiti da izgleda savrseno. Da li si svestan koliko je oslabljena ta felna, prethodnom deformacijom i unosom toplote pri zavarivnaju).... To se ne vidi na oko, ali za odgovorne konstrukcije zavari se ne rade na vestinu zavarivaca, vec na znanje strucnjaka koji propisuju tehnologiju kojom zavarivaci rade i tek posle velikih ispitivanja i kontrola daje se upotrebna dozvola.
Razlog zasto insistiram na svemu ovome je to sto sam se i ja nasao u situaciji da kazem zavarivacima da zavare to i to, jer sam i ja verovao da je to njihov problem, a na ultrazvuku su mi delovi bili odbijeni. Sve savrseno na izgled a ovamo propadaju pare, a ja primam platu bas da se to ne desi. Naravno da sam bio ja kriv a ne zavarivaci, jer je moja duznost bila da NAREDIM zavarivacima da rade kako treba (a nisam tada znao sta da im kazem) a ne da ih pustim da oni nesto na svoje iskustvo. Danas sa ponosom mogu da kazem da verovatno nemamo konkurenciju u oblasti kvalitetnog zavarivanja. Svi savovi nam prolaze ma sta se trazilo i proveravalo (cvrstoca, tvrdoca, mikrostruktura, sadrzaj ferita u duplex celicima, homogenost...sta treba). Razlog je taj sto se u mojoj firmi zavarivac ne pita vise skoro ni zasta, vec MORA da radi ono sto mu se kaze. Svi zadovoljni ukljucujuci i njih-zavarivace. Mozda im je malo sujeta povredjena pri prvom susretu ali bas me briga. Na kraju oni svoje znanje primenjuju i kod kuce posle posla. Niko od njih vise kuci odgovorne delove ne radi najjeftinijom zicom i CO2 gasom. Kupuju skupu zicu, duplo skuplji gas, toplopostojane skupe dizne i rade kako su naucili kod nas a ne po svome...
A znanje koje je dovelo do toga nije ono sto sam naucio na fakultetu ili procitao u knjigama. To znanje sam licno sticao raznim experimentima, pitao dobre ljude sto usmeno ili preko inostranih zavarivackih foruma, proveravao njihove savete i to je to.
[ vladagrujic @ 31.10.2007. 18:11 ] @
Zbog prirode posla, kod mene u firmi se dosta zavaruje (konstrukcione pozicije velikih rotornih bagera). Radi se sa čelicima velikih preseka (od 12mm pa do i 60 mm). Dragan je u pravu, kada tvrdi da je prvenstveno znanje i iskustvo inženjera zaduženih da vode rad zavarivača, odlučujuće za kvalitet obavljenog posla. Na kraju uvek dođe "bata" sa ultrazvukom, i vrlo brzo se vidi da li je sve kako treba. Ako nije, onda sledi fugovanje ili se jednostavno mora praviti nov deo. Većina nas, koja radi kod kuće, nije ni svesna, koliko su zavareni spojevi, napravljeni u kućnoj radinosti, problematični. Naizgled lep i fin var kada se obrusi u sebi krije razne rupe i pukotine. O menjanju strukture materijala da i ne pričam (kada puca var, uvek pukne pored zavarenog mesta gde je materijal oslabljen i krt). Ovo sve pričam za REL zavarivanje, zato što tu imam iskustva, a za Mig ću da ćutim. I u ovom zanatu, kao i u drugim, važi sledeće pravilo: Što više znam, u stvari vidim koliko ne znam.
[ Alleks @ 03.11.2007. 15:33 ] @
POMOZITE POCETNIKU!!!
Vidim da na forumu ima ljudi koji znaju sta pricaju, pa verujem da ce vec neko znati odgovor, za moj problem.
Naime, danas kad sam taman sve pripremio da krenem da varim limariju na kolima, i odvrnuo glavni ventil na CO2 boci, cuo sam neko šuštanje, a posle toga i kao malu detonaciju. Provalio sam da mi gas izlazi na (pretpostavljam) sigurnosnom ventilu.Takodje video sam da ventil (u stvari obican sref sa rupom u sredini, ispod kojeg se nalazi mala opruga) moze da se podesava. Probao sam i to, ali bezuspesno, gas i dalje bezi. Sig. ventil je zavrnut skoro do kraja, a jos jedna bitna stvar je da je boza skoro prazna (pokazuje mi oko 20 bari ).
Da li ce punjenje boce da resi problem, posto mi je palo na pamet da taj sigurnosni ventil reaguje kad je pritisak previse mali (iako je logicno obrnuto).
Evo i slicica sa ventilom
[ DragannBG @ 03.11.2007. 23:15 ] @
MIslim da ti imas veliki bezbedonosni problem. Zamisli da imas napumpan balon, pa ga probusis. Tada ce balon poleteti isprekidanom putanjom dok se ne isprazni. Na slican nacin rade svi mlazni motori. Tako je moguce da tvoja boca postane raketa koja ce ubiti ko zna koga.
Reducir ventil sa manometrima je star i neispravan. Sigurnosni ventil takodje. Boca je od PP aparata...
Reducir ventil nov kosta otprilike 3500 din/kom. Mala boca od 10 l verovatno 60 EUR, ali cak i ne moras da je kupis, vec iznajmljivanje kosta npr 6 din/dan, ili npr 2200 din/godisnje.
Iznajmljivanje velike boce, 40 l, sa 6000 litara gasa, kosta 10 din/dan ili 3650 din/godisnje. Velika boca moze da se kupi 100 Eur.
Zasto bi se zezao?
[ pimbe @ 03.11.2007. 23:48 ] @
Kupi bwe nove manometre, to sto si zaokruzio je sigurnosni ventil, a onaj ispod je reducir. Izgledaju kao da su pali preko nekoliko puta, pa ti je moj savet da kupis nove...
[ Alleks @ 04.11.2007. 16:00 ] @
OK, hvala, naravno da necu da se zezam sa tim. Ako ste sigurni da nije u pitanju podesavanje ventila, onda cu nekako da se otarasim te boce. Sreca pa je boca pri kraju, ko zna sta bi bilo da je puna
Skoro sam kupio aparat, izgleda da je zato bio tako jeftin.
Citat: vec iznajmljivanje kosta npr 6 din/dan, ili npr 2200 din/godisnje
Jesu li ovo tacne cene ili otprilike?
Ako moze na PP gde da iznajmim bocu, ili da kupim/montiram novi ventil (za pocetak, dok ne kupim drugu bocu).
Hvala na brzim odgovorima jos jednom
[Ovu poruku je menjao Alleks dana 06.11.2007. u 21:28 GMT+1]
[ DragannBG @ 04.11.2007. 18:58 ] @
Nema mnogo izbora kad su gasovi u pitanju u Beogradu!
Messer Tehnogas (upravo sam mislio na njihove reducir ventil sa manometrima da kosta 3500-4000 din/kom), Kryo Gas, Gile Gas!
Kod njih mozes da iznajmis i bocu. Nadji ih preko neta.
A da je kupis, pogledaj halooglase. Ako je kupujes preko oglasa, glavno pitanje je: "je li boca u sistemu i kom"?
"U sistemu" znaci da je boca pripadala jednoj od ove 3 firme i da je atestirana!
To znaci kada je kupis od nekoga, da li mozes da odes kod tog u cijem je sistemu boca i das im praznu i uzmes punu i platis samo cenu gasa. Na taj nacin uvek imas atestiranu bocu. Ako bi punio uvek onu prvu tj "svoju" posle par godina bi platio lepe pare da ti je atestiraju, inace ti je vise niko nece puniti. I obavezno neka ti prodavac boce pokaze zig zaddnjeg atestiranja i neka te uputi na kom stovaristu tj kod koga da menjas praznu bocu za punu.
Cene su orijentacione za malu bocu od 10 litara. Za 40 litara su upravo tolike: 10 din/dan! Toliko mi placamo pa znam.
Mislim i da Fadip iz Beceja takodje prodaje reducir ventile sa manometrima kao i jos neko ko zastupa "wika" program. Probaj da ih nadjes na netu pa se raspitaj za cene.
[ Alleks @ 06.11.2007. 20:38 ] @
Pronasao sam gde cu da iznajmim (pozajmim) bocu. Cak nisu ni pominjali da naplacuju neko iznajmljivanje, nego da im ostavim depozit, u vrednosti boce, koji ce naravno da mi vrate, kad im vratim bocu. Sve se to zavrsava onako nezvanicno, a vama verovatno iznajmljuju vise komada i na duze vreme, pa su zato uslovi drugaciji.
U svakom slucaju hvala za informacije, spasili ste me.
[ KTibor @ 07.11.2007. 15:11 ] @
Treba mi savet!
Moj neki rodjak je nabavio aparat za varenje,on ne zna da ga koristi,a ni da vari sa njim,naime radi se o oparatu marke ESAB,to je malo stariji aparat ali je ja mislim dobre marke,e sad taj aparat radi odlicno kad se koristi kao REL tj. standardno elektricni,ali zbog necega nece da radi kao TIG (argonski),e posto njemu ne treba jer ne zna da radi sa njime,ja razmisljam da kupim taj aparat ali ne znam dal se isplati ili koliko vredi jedan takav!Tu mi treba vasa pomoc!
Unapred Hvala!!
By KTibor
[ DragannBG @ 07.11.2007. 20:59 ] @
Meni se ne svidja i ne bih ga uzeo uopste.
Cak i kada bi TIG radio, ovaj aparat nije AC/DC pa da u AC rezimu radi i aluminijum.
Popravka verovatno nije jeftina, pa bih prvo to proverio. Kontaktiraj firmu Galeb jer oni imaju servis za ovaj aparat.
A da ga uzmes pa da radi samo REL (pod uslovom da to dobro radi), ne bih dao vise od recimo 6000 din i to samo kad bih morao.
a isplatice se ako se u medjuvremenu ne pokvari, a ti pocnes da naplacujes svoje usluge. Usluga se ponekad naplacuje u odnosu na troskove tipa potrosio 100 din elektrode, 5 dinara struje, 5 dinara amortizacija aparata, npr 450 din sat mog rada (+prevoz i + jos nesto) i to je to ili jos malo dodas. Cesci nacin je prema procenjenoj vrednosti popravljenog dela. Sracunas ovo prema troskovima i ceni 1 sata zavarivaca, a sa druge strane "cepnes" 20 %-30 % od vrednosti dela. Ona cifra koja je veca tu naplatis.
[ KTibor @ 07.11.2007. 23:11 ] @
Hvala na savetu,ali REL mi ne treba,imam ga i to dobri stari Gorenje160/180A,sasvim dovoljno!
A za TIG sam se samo nadao da je mozda vredno paznje!
Hvala
[ svrcooo @ 09.11.2007. 11:50 ] @
Jos jedno pitanje oko kupovine polovnog starijeg aparata za zavarivanje .
U pitanju je aparat `Arcos` TYP GKR 600 , to je jedino sto pise na njemu .
ne razumem se bas u te aparate , ali koliko naslucujem ima opciju za dva pistolja ( valjda za CO2 I argon) , moze da gura zicu od 2,5mm , a moze da radi i kao obican aparat za zavarivanje.
Da li je to neka poznata marka aparata ili se vise i ne proizvode?
[ DragannBG @ 10.11.2007. 21:42 ] @
Jel moze slika?
Nisam cuo za tu marku.
Mozda je prepakovan neki poznati. Npr, cini mi se da je onaj Lemamig u stvari prepakovana stara Cebora.
[ KTibor @ 12.11.2007. 14:05 ] @
Opet pitanje za iskusne!
Postoji li mogucnost da se Pojaca amperaza na Mig aparatu (varstroj 160)za jedno 10-15%,i drugo,sta bi dobio ako bi ugradio dodatno hladjenje na taj aparat?
Vredi ili Ne? Kolika je investicija?
Unapred hvala!!!!
[ Alleks @ 17.11.2007. 21:43 ] @
Ljudi da li se vama desava da se manometar "zaledi" dok varite? Znam da je gas u tecnom stanju u boci i da oduzima toplotu iz okoline prilikom prelaska u gasovito, ali ne znam da li to treba da se desava u manometru.
Prvo sam primetio yaledjivanje na matici koja spaja manometar sa izlaznim crevom, pa sam dotegao maticu, ali posle se to isto javilo na celoj povrsini. Jel to neki problem ili...? Inace aparat radi bez problema i dotok gasa je u redu.
Pre neki dan samservisirao manometar a u prethodnim postovima sam naveo problem.Takodje ispostavilo se da iznajmljivanje boce ipak nije bilo resenje, jer kad se iznajmi boca ne dobija se ventil.
[ KTibor @ 17.11.2007. 22:03 ] @
Da,posle duzeg varenja i meni se desava da se zaledi manometar,mada ja mislim da je to normalno!
[ DragannBG @ 18.11.2007. 14:29 ] @
To je normalno kada je u pitanju cist CO2 gas. Zato se tada na reducir ventil postavljaju grejaci.
Inace ja oduvek radim sa mesavinom 82%Ar+18%CO2. Duplo skuplji gas ali vredi.
[ Alleks @ 18.11.2007. 20:09 ] @
Probacu i ja kad ispraznim bocu sa tom mesavinom, mada sam i ovako zadovoljan kako radi. Sredjivao sam malo limariju na kolima (po prvi put u zivotu) i sasvim sam zadovoljan kako je ispalo. Cak bolje od nekih "radova" koje su radili "majstori". Ipak kad radis nesta za sebe drugacije je, zato sam i usao u celu ovu pricu, volim sve da odradim sam
[ KTibor @ 18.11.2007. 21:41 ] @
Ajde ljudi,nije valjda da niko ne zna nista ili da ne moze nista da se uradi sa aparatom,pa da se malo pojaca ili da se poboljsaju performanse aparata!
Nije taj aparat bas toliko komplikovan da ne moze nista da se uradi!
Pozdrav
[ KTibor @ 19.11.2007. 10:21 ] @
I tako sam ja malopre rasturio aparat i ustanovio da je ventilator daleko od trafoa(na zadnjoj strani direktno),i da taj ventilator izbacuje vazduh,e sad sam ja okrenuo ventilator tako da duva na trafo i elektriku i jos sam stavio gumene podloske da ne zuji toliko!
Koliko je ovo bilo pametno?
[ Vojnovic021 @ 25.12.2007. 20:50 ] @
Pozdrav Svima !
Imam jedan mali problem, pa ako ima neko ko bi mi pomogao u napred hvala. Evo sta je u pitanju !
Koristim aparat za zavarivanje Lorch M2080 od 230 A, generalno sam zadovoljan sa njim, medjutim podesavanje brzine zice me uzasno nervira. Posto nema klasicne podeoke nego neki +;- ; 0 ;1 #$%^ i ko zna sta sve tesko mi je da namestim adekvatno dodavanje zice. Bezstepeni prekidac ima sedam podela stim da je Brzina zice u "0" polozaju oko 7.56 m/min (izmereno pomocu stoperice, recept @DragannBG) u "1+" ok0 10.38 m/min, "2+" oko 14.22 m/min, a u "3+" mnogo brzo (nisam ni merio). Opet sa druge strane u polozaju "1-" brzina je 4.8m/min, a u "2-" oko 2.16m/min. sve ispod toga zica se ne pomera ("3-" ugaseno). Mene ustvari interesuje koje su optimalne brzine dodavanja zice za Fi 0,8mm i Fi 1,0mm (njih najcesce koristim,a debljina materijala koje zavarujem je od 0,8 do 15 mm), takodje me interesuje koja je optimalna amperaza za ove zice (koristim uglavnom ER70S-6 tip i co2 gas, ali moram probati ovaj Ferromix C18 mnogo ga hvalite) :)
Evo i slika aparata: .
Pozdrav!
[ DragannBG @ 29.12.2007. 14:32 ] @
Lorch iz Nemacke pravi jako dobre aparate, u smislu trajnosti i zavarivackih karakteristika. Problem je verovatno opste prirode. U principu, poznajem sve ljude i firme koje se bave prodajom aparata u Srbiji i svi su neznalice kada je zavarivanje u pitanju i niko od njih ti nece objasniti funkcije i komande aparata i kako ih podesavati da bi dobio sad jedno a posle nesto drugo a da to bude perfektno.
Moj savet je da pozoves ljude koji su ti prodali aparat i pitas ih za tacne vrednosti brzine dodavanja zice i napona za svaki podeok. Do tada moras sam da experimentises.
Na tvom aparatu gornej srednje dugme je za napon, a donje srednje za brzinu dodavanja zice. Inace kod MIG zavarivanja samo se ove dve velicine steluju a amperaza je njihov rezultat. Svi MIG aparati imaju tzv CV karakteristiku (constant voltage) i to u praksi ima sledeci smisao:
- Podesis neke parametre za napon i brzinu zice. Zavarujes i mahinalno priblizis pistolj radnom komadu. U momentu se i smanji duzina luka tj napon, ali odmah reaguje elektrika/elektronika pa se amperaza poveca, topljenje zice se ubrzava dok se ne vrati duzina luka tj napon kako je podeseno prekidacem. Kada podignes pistolj trenutno se podigne napon i poveca duzina luka ali odmah reaguje aparat tako sto se smanjuje amperaza tj topljenje zice dok se duzina luka tj napon ne vrati na zadatu vrednost.
Zato nemoj da vodis racuna o amperazi vec o naponu i brzini zice, a aparat ce sam davati amperazu onako kako je projektovan. Ovaj aparat koliko vidim nema mogucnost dodatnog finog tjuniranja a kada je impendansa u pitanju-tj dodavanje vremena luka i postizanja vece toplote i fluidnijeg metalnog rastopa sa manje kratkih spojeva sto je povoljno za deblje limove i pri radu sa cistim CO2 odnosno suprotno, povecanje kratkih spojeva i dobijanja brzostezuceg rastopa sto je povoljno za tanke limove ds ih ne bi progoreo.
Parametri (napon i brzina zice) se podesavaju prema debljini materijala. Ako radis crni nelegirani celik, zica je ER 70S-6, gas Ar82%+CO218%, a precnici zice 0.8 mm i 1.0 mm kako si trazio:
Zica 0.8 mm:
- debljina lima 0.8 mm, 2.4 m/min, 14 V,
- debljina lima 1.0 mm, 3.3 m/min, 15 V,
- debljina lima 1.2 mm, 4.1 m/min, 16 V,
Za vece debljine je besmisleno koristiti 0.8 mm zicu jer se ne dobija dovoljna penetracija.
Zica 1.0 mm:
- debljina lima 1.0 mm, 3.0 m/min, 15 V,
- debljina lima 1.2 mm, 3.8 m/min, 16 V,
- debljina lima 1.6 mm, 4.4 m/min, 16 V,
- debljina lima 2.0 mm, 5.5 m/min, 17 V,
- debljina lima 3.2 mm, 7.0 m/min, 18 V,
- debljina lima 4.0 mm, 10.7 m/min, 26 V,-sprej, ne preporucujem za ovaj aparat
Pogledaj uputstvo koje si dobio uz aparat i plocicu za zadnje strane aparata: negde ce biti dat napon npr 15-28 V. Podela napona na prekidacima obicno nije linerna, pa moras da "pogadjas" sta koji podeok daje. Zato ili trazi da ti kazu koji podeok daje koji napon ili pretpostavi npr ako pozadi na polocici pise: 15-28V:
- Podeok 1 je 15 V,
- Podeok 2 je 16 V,
- Podeok 3 je 17.5 V,
- Podeok 4 je 19 V,
- Podeok 5 je 22 V,
- Podeok 6 je 25 V,
- Podeok 7 je 28 V,
(obicno su u donjem delu naponi gusci tj korak napona izmedju 2 podeoka je to manji)
Uz podatke za brzinu zice za svaki podeok i ovo gore nagadjano za napon i preporucene parametre, trebao bi da dobijes jako dobro zavarivanje.
Kada kupujes gas, gledaj da kupis od LINDE-a iz Beceja jer je jeftiniji od messera a za klasu je cistiji sto je bitno.
Gledaj da ti prepust zice (deo zice koji viri iz dizne) tokom zavarivanja bude 7-9 mm.
Potok gasa 7-10 l/min za male parametre, 16-20 l/min za sprej.
Probaj i javi kako ide i ima li nekih problema.
[ Vojnovic021 @ 29.12.2007. 22:16 ] @
@DragannBG-e, bolji odgovor nisam mogao dobiti! Hvala puno ! Sto se tice ljudi od kojih sam kupio aparat, na pitanja tog tipa dobijam odgovor, da ce proveriti i da ce mi javiti ?! Tako da je tvoja konstatacija za trgovce tacna, ili malo znaju ili nemaju pojma.
Ali necu vise o njima!
Jos par nejasnoca! Sto se tice dizne, po tvojoj preporuci ona bi trebala da viri van sobe 2-3mm, medjutim kod mene to nije slucaj, naprotiv dizna je toliko uvucena u sobu ?! Da li to predstavlja neki problem ?
Takodje mi se desi da mi zica toliko dogori da se zalepi u dizni?! Ispocetka sam mislio da se to desi kada sobu jako priblizim materijalu, ali sam posle primetio da se to desava i na rastojanju od nekih 12-15mm, cak sam pomislio da je kalem sa zicom jako zategnut pa da on povuce nazad, ali i sa otpustenim kalemom se isto desavalo?!
Da te vise ne bi davio, sa pitanjima i podpitanjima (Neces mi nikad vise odgovoriti :)) na poruku) Probacu malo da experimentisem pa cu se javiti!
Sto se tice izdrzljivosti aparata apsolutno si u pravu, meni se cini da su neunistivi, ja sam 9 meseci zavarivao plocevine od 12mm na maksimalnom naponu ( sedmi podeok),zicom od 1,0mm i protokom gasa (CO2) od 18 l/min, e kada je to izrdzao mislim da mu nista ne moze biti!? ili ce mu se tek nesto desiti? :))
U svakom slucaju evo mene ponovo za par dana(poosle testiranja), napokon neko nesto zna, a hoce da pomogne !
Hvala jos jednom,
Pozdrav!!!
[ zen999 @ 30.12.2007. 18:03 ] @
Zato sam kupio Lincoln Electric SP-170i em je kvaliteta em se jednostavno podešava. Sa unutražnje strane vratiju ima tablicu sa vrstama žice i debljinom materijala koj se zvaruje. Po njoj se podesi brzina žice i napon i to je to :)
Također ima ugrađenu opciju “burnback”, žica uvijek ostaje izvan vodilice 1cm cca.
[ DragannBG @ 30.12.2007. 19:12 ] @
1. Sto se tice aparata LORCH i njegove izdrzljivosti, posto u trafou imaju bakarne namotaje sa 2 ili 3 puta lakiranom zicom, kao i ostale kvalitetetne komponente, dugovecnost mu je zagarantovana. Ipak sve ima svoje granice, tako da pazi da ti se aparat ne pregreva, tj ne iskljucuje sam od sebe. Posle par desetina takvih iskljucenja, nesto ce morati da strada.
Kod onih sa aluminijumsium namotajima, nije retkost da stradaju bukvalno posle par iskljucenja.
2. Burn-back ili zavarivanje zice za diznu je cesta pojava i uglavnom nije problem sa aparatom vec ili sa podesavanjem ili nekim delovima. Meni licno se to najcesce desavalo pri zavarivanju aluminiuma sa "Fronius TPS 2700" aparatom, vertikalno navise. Razlog je bio preveliki napon pri pulsnom zavarivanju tj predugacak luk "koji dise" i pad moje koncentacije jer sam priblizavao mahinalno pistolj predmetu.
Evo spisak najcescih uzroka:
- prevelik napon tj duzina luka. Proveri da li ti je luk toliko dugacak da pistolj lici na bacac plamena! Luk mora biti max 3-4 mm dugacak. Tesko da moze da se desi zalepljivanje za diznu pri zavarivanju u "kratkom-spoju".
- premala brzina zice za dati luk. Sporo vodjenje pistolja. ili ovo troje zajedno.
- Dizna ovalna tj pohabana pa se stvara mikro luk izmedju dizne i zice. Preporuka je da diznu menjas na svakih 45 kg zice ili odmah kada postane ovalna.
- Americki Miller aparati su imali ovaj problem sa malim precnima, jer su imali programiran HOT start, tj nevezano kako podesis napon, pri paljenju luka on radi par sekundi na 25V, pa su tanke zice 0.6 mm i 0.8 mm bivale sprzene. treba proveriti da li ovaj aparat ima HOT START, inace sluzi za lakse paljenje luka bilo zbog mmaterijala (npr. aluminijum) bilo zbog rdje na celiku.
- problem sa dodavanjem jer je zica tanka, a ima samo 2 tockica a pistolj dug. Npr za zicu 0.6 mm se preporucuje polikabl max 3.0 m.
- Problem sa zicom. Poznato je da nas bivsi domaci proizvodjac proizvodi valjda najgore CO2 zice na svetu. Bakar im se ljusti pri prolasku kroz buzir i diznu, a zica je ocajno kalibrisana pa je cas deblja cas tanaj. Kad naidje tanji deo, dodje do stvaranja luka izmedju dizne i zice.
- postojanje rdje na komadu.
- lose vodjenje pistolja, tj duzi zastoj na jednom mestu ili nepazljivo primicanje pistolja.
Evo kako izgleda perfektan luk pri zavarivanju u sprej-u.
[ DragannBG @ 30.12.2007. 19:26 ] @
Oko Lincolna postoje velike kontroverze u Srbiji.
Prosto njihov zastupnik je problematican, narocito po pitanju tehnicke podrske. Oni sve do pre par meseci nisu umeli da objasne STT proces iako ga je Lincoln odavno uveo u praksu a ovi sto rade cevovode su ga pre nekoliko godina prihvatili kao standard. Dalje insistiraju na turskim jeftinim i losim As-Kaynak elektrodama i zicama koje imaju Lincoln nalepnicu, a aparate koje su nudili ranije, nisu hteli da kazu odakle su a iz USA sigurno nisu bili. Danas kazu da dolaze iz Poljske. Daju 1 godinu garancije, ne izjasnavaju se da li imaju aluminijumske ili bakarne trafoe itd.
Lincoln jeste ime a verovatno i vrhunski kvalitet u USA, ali u Srbiji ih svi izbegavaju. Na sajmu zavarivanja u Zagrebu prosle godine sam pricao kratko sa hrvatskim zastupnikom, valjda tera-trade i koliko se secam bili su OK sto se tice poznavanja svog programa, za razliku od vecine ostalih.
A kartu tj uputstvo za podesavanje u zavisnosti od debljine materijala, precnika i vrste zice, gasa... bi MORAO svako da dostavi uz svoj aparat a pri pustanju u rad i da demonstrira sve mogucnosti aparata. To je vec stvar bon-tona tj poslovnosti.
[ zen999 @ 30.12.2007. 20:28 ] @
Od trea trade-a i uzeh aparat. Bili su vrlo uslužni, a prije kupovine dali su mi da isprobam uređaj. Ipak drže cijelu brodogradnju u Rijeci i okolici. Elektrode su iz poljske, a inershield žica iz USA kao i aparat. U mjesec dana sam istopio 4 kalema inershield žice i nemam nikakve zamjerke na uređaj niti na varove. A dolazi i s 3 godine jamsta.
[ Vojnovic021 @ 31.12.2007. 17:44 ] @
Dragane, sada mi je jasno, ono tvoje "detaljisanje" oko napona i brzine dodavanja zice, ja za ovim aparatom "placem" vec dve godine, "Fronius TPS 2700" , moje je misljenje da od ovoga nema bolje!? Zavarivao sam jednom sa ovim aparatom (doduse, bio je podesen) i cak sam pomislio (kakava sam ja majstorcina), ali kada sam se vratio u svoju radionicu i "navalio" na mog Lorcha, video sam da sam ona ista "buranija". A od tada ne idem kod tog drugara u radionicu, dobijem neki osip, od ljubomore !?
Izvinjavam se svima sto sam malo skrenuo ==// sa teme!?
Pozdrav i sretna vam Nova godina!!!
[ DragannBG @ 02.01.2008. 00:38 ] @
TPS 2700 je bio jako dobar aparat i posto u Srbiji nisam znao da postoji ekvivalent drugog proizvodjaca nemogu da ga uporedim. Danas vec postoje aparati koji su jaci, sa vise programa, boljom elektronikom, pouzdaniji praceni sa 3 god garancije itd. Mislim da danas moze da se kupi za 4500 EUR+PDV sto i nije mnogo za one koji rade aluminijum. Jasno je da su takvi "synergic" aparati pravljeni za "idiote". Odaberes vrstu zice, precnik, gas, rezim zavarivanja a kompjuter sam podesi parametre. Kod ovog aparata vecina programa je pefektno odradjena.
Podesavanje parametara sam morao da proucim u detalje jer sam se suocio sa starim MIG aparatima, na podeoke i zavarivacima koji su ih podesavili po svojoj volji. Kada smo poceli da dobijamo poslove koji su bili ispitivani, mnogi zavari nisu prolazili a za to sam formacijski ja bio odgovoran iako sam smatrao da sam potpuno neduzan. E onda sam uzeo stvar u svoje ruke i svaki parametar sam u detalje proucio.
Npr, prva revolucionarna stvar koju sam otkrio je bila da je 1. izbor kad je precnik zice u pitanju 1.0 mm a ne 1.2 mm. Nekad se koristila skoro samo 1.2 mm zica, a danas je uopste nema kod nas (mislim na punu, punjenu redovno koristimo 1.2 mm). A brzinu zice i voltazu sam dobijao iz nekoliko izvora:
- od dobrih ljudi sa engleskih zavarivackih foruma koji su mi to slali kada sam postavljao takva pitanja,
- sa nekih dobrih zavarivackih sajtova,
- iz kataloga nekih proizvodjaca aparata,
- od nekih stranaca koji su radili u jednoj termoelektrani,
- prepisivanjem podataka sa par synergic aparata,
- sumiranjem prikupljenih podataka i experimentima,
Danas imamo samo synergic aparate i nema potrebe za ovim mojim tabelama.
A potrebno je za zavarivanje odrediti sledece npr:
- precnik zice (ili precnike, npr 0.8 mm za koren a za popunu 1.0 mm),
- tip zice, puna ili punjena (npr puna za koren, punjena za popunu...),
- transfer metala (kratak spoj-npr za koren, sprej-npr za popunu, puls-ko moze),
- polozaj zavarivanja (npr tanak lim je bolje postaviti vertikalno pa zavarivati nadole...),
- brzina zice,
- napon,
- impedansa (ako moze da se podesi),
- nagib-"slope" (ko moze),
- da li da se pistolj gura ili vuce (kod Al se uvek gura npr),
- nagib pistolja,
- sirina njihanja i ev. oblik,
- prepust zice,
- polozaj dizne u odnosu na sobu,
- vrsta gasa,
- protok gasa,
- brzina vodjenja pistolja,
- vrstu dizne (jedne su za celik druge za Al, trece su toplopostojane...)
- (ko moze: creep start, vreme gasa pre paljenja luka, hot start-vreme i amperazu, crater fill-vreme, broj duplih pulseva, 2 takta ili 4 takta...)
Lepo ja napravim radnu listu, nacrtam skicu, dam majstoru, na probnom komadu licno izvucem par zavara, korigujem ako nesto treba, kupujemo samo najbolje zice... i prolazimo na svim ispitivanjima i plus su zavari i estetski lepi. Zavarivac cuti jer ga niko nizasta ne pita, ja primam dobru platu, niko mi ne preti... Lepota jedna, kad radis posao koji volis i dobro ti ide!
Ima tu jos stvari: pravilan izbor dodatnog materijala, predgrevanje, naknadna termicka obrada itd itd....
[ veljkoE @ 14.01.2008. 23:05 ] @
ako uzmem u obzir da sam svestan da je minimum za varenje ALUMINIJUMA potreban profi (onaj teski ) aparat od 200 ampera i da mora imati 4 tockica - glatka
da li je moguce variti sa aparatom varmig 1700
koji ima samo jedan par tockica i to nazubljenih i verovatno nema da se nadju glatki ( tako rece trgovac)
nije mi izgled vara bitan
var se uopste nevidi, nije potrebna ni vodonepropusnost niti je var pod velikim naprezanjem
var bi sluzio kao dodatno osiguranje
velicina vara je max 1 cm i to uglu i samo varenje traje 1-2 sekunde i aparat se koristi 1 - 2 puta dnevno, sto bi rekli hobi varenje,
znaci nikakve felne ili nosece alu konstrukcije
naime
radi se o ALUminijumskom prozoru i njegovom cosku koji je vec spojen sa spojnicom i koji je vec nategnut tom istom spojnicom, znaci samo da salije zicu u cosak i da tamo ostane zalepljeno :)
debljina zida je manja od 2mm
dakle kratak var koji bi uspeo da zavari :
napon: ........................1~230V ..............2~400V
Osigurač (spori),..............16A ......................16A
.
Područje zavarivanja.......25 - 150A.................75 - 170A
Snaga zavarivanja..........15 – 21.5V ...............17.5 – 22.5V
.
intermitenca10%............. ..................170A
.................60%............. .............70A
.................100%......................... 55A
Regulacija struje zavarivanja ............2x6 položaja
Promer žice za zavarivanje.............0.6 - 0.8mm
Mehanička zaštita .....................IP21
Hlađenje..............................Prisilno
Hlađenje gorionika ..................Vazdušno
Ukupna masa..............................32Kg
Kolut sa žicom za zavarivanje.......................5 Kg
inace cena mu je oko 370 evra (sa brenerom sa prikljucnicom- neide iz aparata) a sledeci koji mi odgovara ( a da znam da valja) je oko 900 evra -profi naravno
[ DragannBG @ 16.01.2008. 21:04 ] @
Aparat bi teoretski mogao da topi zicu 0.8 mm u klasi AlMg5. Nisam nikad probao, praxa je malo razlicita od teorije.
Koliko se secam, prozori su od Al-extrudiranih profila, materijal iz serije "6xxx". (tl AL + Mg + Si). Ova legura nije zahvalna za takozvano autogeno TIG zavarivanje (bez dodatnog materijala), jer ce vrlo verovatno doci do prslina-Mg i Si se bas ne trpe-potrebna je stroga kontrola termickog ciklusa da se proizvede ovaj materijal).
Zato se mora zavarivati sa dodatnim materijalom koji sadrzi puno Si ili puno Mg i uz oborene ivice zljeba-radi sto manjeg mesanja sa osnovnim materijalom. AlSi zice su vrlo slabe-tesko ih je gurati sa dva tockica, pogotovo 0.8 mm, zato bi kao resenje za taj aparat doslo samo zice AlMg5 u precniku 0.8 mm.
Cesto se u knjigama dodavanje aluminijumske zice poredi sa koncem. Kako konac gurati tockicima da lepo bez trzaja izlazi iz pistolja. Nikako ili jedva. Zato se za Al uvek koriste 4 tockica, i kratak polikabl pistolja, a polikabl ne uvijati vec podmetnuti nesto pod njega da bude sto praviji.
Struja za 0.8 mm, zicu bi bila oko 130 A, a napon oko 21-22 V. Posto se na ovom aparatu ne moze direktno podesavati amperaza, to se mora raditi preko brzine dodavanja zice. Mislim da je to negde oko 15 m/min.
Nareckani tockici su namenjeni punjenoj zici, sigurno ce da zagrizaju aluminijum i pitanje je da li ce to nesto stetiti zavarivanju. Ako su masni sigurno hoce.
Mislim da moras da probas.
Kada kazes kotur 5 kg, moras da budes mnogo precizniji. Koturi se ne zovu "15 kg" ili '5 kg" vec D 300 i D 200.
Celicne zice na D 300 koturu teze najcesce 12.5-18 kg, a aluminjumske 5-7 kg. Celicne zice na D 200 teze oko 5 kg, a aluminijumske nikad nisam video na ovom koturu-znaci mora da se mota po narudzbi, kosta motanje koliko i zica, mozda i vise a i proizvodjaci ce mozda traziti "min. kolicinu" tj pristace da motaju 0.8 mm, AlMg5 na D200 ako kupis odjednom npr 20 kotura.
Moj predlog je da iskoristis tvrdi lem za aluminijum, mislim da je bila prica da neko bravu od mesinga lemi sa Al, kada su vrata od AL u pitanju i to mu ide jako lepo.
(Uf, ovaj trofazni VARMIG 1700 ima najnizu struju od 75 A!-uopste nije za limariju a ovi aparati se bas najcesce za to kupuju).
[ Synergic @ 17.01.2008. 10:08 ] @
Veljko Dragan ti je dobro rekao, veći problem će ti biti da se žica ne gužva u bužiru nego struja! Obavezno koristi TEFLONSKI bužir i što kraći kabl pištolja (npr 3m). Jedino što mislim da bi bilo bolje da koristiš što deblji žicu, recimo prečnika 1mm opet iz razloga gužvanja. Jedino pravo rešenje za aluminijumsku žicu je Push Pull pištolj, ali iluzorno ga je pominjati ako ćeš imati nekoliko peckanja dnevno jer je njegova cena okvirno oko 1000e
Što se tiče kotura veći je 7 kg za žicu AlMg5 ili AlSi12 (12%Si za legure AlSiMg). Ako bi ga korisitio stvarno samo 2x dnevno kako si rekao to je jako mala potrošnja i nema svrhe za porudžbine u fabrici, mnogo lakše ti je da nadješ nekoga da ti premota sa velikog na više malih kotura, znam ljude koji to rade sa "crnom" žicom iz čisto ekonomskih razloga jer je razlika u ceni/kg između malog i velikog kotura sigurno 30%i više.
Ako Varstroj nisi još kupio, imaš ruske aparate od 180 i 205 A sa odličnim rešenjima i profesionalne, ako ispod 270A uopšte možemo da pričamo o profesionalnim MIG aparatima. Cena im je oko 150e veća nego navedeni Varstroj ali razlika je velika
Intermitencija na punoj amperaži je 25% kod varstroja je 10% (više nego duplo)
Najniža strja je 40A
Imaš EURO priključak za pištolj
Plus što aparat pored MIG/MAG zavaruje i REL (elektrodom)
Jezgro je bakarno...
[ kasper76 @ 18.01.2008. 22:19 ] @
izvinjavam se što možda mešam teme,ali da ne bih zapoćinjao novu temu a vidim da ovde ima "najpotkovanijih"ljudi što se tiče zavarivanja molio bih nekog da mi odgovori šta misli uopšteno o rehm aparatima za zavarivanje,konkretno mene zanima TIG postupak i aparat rehm tiger dc od 170 ampera ,inače aparat mi ne treba za neka dugotrajna zavarivanja i sa velikim amperažama,za te svrhe imam drugi aparat,ali koji je gotovo fiksni u radionici jer teži blizu 500 kg
http://www.rehm-online.de/index.php?id=37
[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 19.01.2008. u 09:32 GMT+1]
[ DragannBG @ 19.01.2008. 17:22 ] @
Iskreno, ja bih se jedino bojao njihovog zastupnika. Covek je sigurno jedan od najboljih servisera aparata za zavarivanje, ali ume da ODVALI!. Pre nekih 7 god nam je naplatio 400 DEM, za nesto sto je kostalo 20-25 DEM delovi i recimo 1-2 radna casa za dijagnozu, skidanje pokvarenog dela i stavljanje novog. Od tada ne podnosim coveka licno.
REHM je sigurno prva liga aparata, ali se uporno drzao samo nemackog trzista, praveci aparate koji su bili robusni ali ruzni na izgled. Pre nekoliko godina su napravili mali invertorski REL/TIG aparat zvani booster i postali prepoznatljivi. Pokazao se kod nas dosta dobro.
Koliko se secam, REHM kod nas sam sretao u BG elektranama, Metalcu iz Milanovca i jednom servisu SM na Zvezdari i ljudi su zadovoljni. (U BG elektranama toliko zadovoljni da su krali male REL Boostere i nosili kuci).
TIG TIGER je specifican jer je u malo kuciste spakovano 170 A, sa BOOST tehnologijom. Uvek se postavlja pitanje dugotrajnosti takvih minijatura, ali s obzirom da je REHM provereni brend, bice sigurno rezervnih delova, serviser je odlican majstor (a i onaj drugi odlicni serviser ume da popravlja REHM bez problema) da prodavac valjda daje 3 god. garancije i da ga neces previse koristiti i ako ima korektnu cenu, kupi ga.
Ali prethodno sedni sa prodavcem i pitaj ga jasno: sta moze najskuplje da se pokvari i koliko ce me kostati opravka. Taman posla da kosta 50% novog aparata ili tu negde.
[ kasper76 @ 19.01.2008. 17:39 ] @
puno hvala na odgovoru,čitav dan sam vrteo sajt i nadao se pozitivnom odgovoru jer u ponedeljak sam planirao da naručim aparat,a i pribojavao sam se da nije ovaj sa kojim sam ja kontaktirao ali izgleda da je ipak tako,aparat vredi oko 1700 evra,sa polikablom binzel i manometrima i par dodatnih sitnica izadje na 2000,toliko sam inače i planirao da potrošim na neki invertor,mada prodavac mi nudi garanciju od godinu dana ,što mi je malo nejasno s obzirom da je u nemačkoj 3 god,i sad se ja kao laik pitam da li je moguće da rehm za naše tržište sklapa neke lošije komponente,mada se nadam da nije tako,već da prodavac pokušava da uštedi te 2 god u svoju korist
[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 19.01.2008. u 21:43 GMT+1]
[ Vojnovic021 @ 19.01.2008. 19:21 ] @
@kasper76: "mada se nadam da nije tako,već da prodavac pokušava da uštedi te 2 god u svoju korist"
Apsolutno si u pravu, znam iz licnog iskustva ( firmu necu da pominjem), kada se nesto pokvari na aparatu, a u pitanju je veci kvar "majstori" namerno odugovlace popravku ne bi li ti istekla garancija, a nakon toga ti taj deo naplate tako da kosta, (kao prva ljubav), medjutim oni ga zamene u garantnom roku koji je 3 godine i eto resenja !
Uzmu novce od tebe, deo dobiju u garanciji (zabadava) i svi sretni !?
Poslusaj Draganov savet i vodi racuna ko sta nudi !
Pozdrav!
[ DragannBG @ 19.01.2008. 22:39 ] @
Samo da dodam, REHM je slavu u Nemackoj (izmedju ostalog) stekao svojevremeno kada ga je Mercedes-Benz izabrao kao dobavljaca. Mislim da je i dan danas tu prisutan.
Cini se da su sada pozeleli da se prosire van Nemacke pa prave dosta jake promocije po raznim evropskim drzavama, cak daruju raznim ustanovama aparate i vozikaju se demo kombijem od jedne do druge fabrike. Kod nas, kako ide sve ostalo tako prolazi i ovaj proizvodjac aparata za zavarivanje.
Niko nema razloga da pravi aparat samo za srpsko trziste, koje je potpuno beznacajno. A da REHM pravi za ceo Balkan los aparat ne verujem, jer ce se zakopati za sva vremena, a svi u zapadnoj Evropi na ovaj deo gledaju kao veliko prosperitetno trziste. Pre ce biti da covek koji prodaje REHM aparate radi na svoju ruku. Garancija od 3 god je nesto na cemu moras insistirati. Ako znas engleski ili nemacki sto se ne obratis REHM-u sa kulturnim pitanjem sta je posredi?
[ veljkoE @ 20.01.2008. 10:38 ] @
uf
nije da secem al samo da kazem za onaj varstroj
trgovac mi rece da mogu da probam kod njega samo da nabavim zicu
problem je o tome sto smo svojevremeno probali sa nazupcenim valjcima terati aluminijum pa nije nesto islo ( doduse nisam ja probavao )
sad mi je glupo da kupujem mali bunt(mali precnik :) ) Al zice ( ima u GEM-u) i jos tanke ako mi jos u startu, teoretski, aparat ne odgovara
no moram jos proveriti cenu zice, pa videti koliko mi se isplati da rizikujem
za profi aparat, jedino ako mi bas bude potreba
sto bi rekli
znam sta valja i koliko kosta za ovaj moj posao
eh
[ DragannBG @ 20.01.2008. 12:59 ] @
Zica AlMg5, 0.8 mm, na malom koturu, bi trebalo da bude 10-13 EUR/kg+PDV. Na malom koturu obicno staje oko 2 kg. Racunaj 25 EUR+PDV za ceo kotur.
Postoji i jedan trik ali ga koriste samo majstori koji imaju vestinu i iskustvo.
Na obican REL aparat, se na -pol stavi pistolj za TIG, masa na +pol. Pistolj za TIG ima ventil za rucno pustanje gasa, a crevo sa pistoja za gas se kaci direktno na bocu. Umesto zice se uzme oblozena elektroda za aluminijum i radi se.
Objasnjenje je: AC TIG aparat radi tako sto kada je struja na + polu sledi ciscenje oxidne skrame sa poovrsine radnog predmeta. Kada je na -polu sledi penetracija tj uvarivanje.
U ovom "snadji se" slucaju, struja je uvek na -polu, pa postoji penetracija, a ciscenje vrsi obloga sa elektrode. Gledao sam jednog majstora koji to radi rutinski, dok oni koji nisu nikad probali, iako su inace dobri, nisu uspevali. Ili bi im se elektroda topila u kuglicama ili bi progoreli osnovni materijal.
Mislim i dalje da ti je najjeftinija varijanta tvrdo lemljenje aluminijuma, koliko se secam mozes valjda da radis i lemilicom na struju.
[ kasper76 @ 20.01.2008. 18:03 ] @
izgleda da je moj izbor definitivno pao na rehm i probaću sutra da kontaktiram zastupnika za rehm pa ako to ne urodi plodom ,ako mi garancija ostaje godinu dana ,kupiću ga
[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 25.01.2008. u 19:07 GMT+1]
[ DragannBG @ 20.01.2008. 18:53 ] @
Obecaj da neces da ga drzis u dnevnoj sobi!
[ kasper76 @ 21.01.2008. 13:38 ] @
ha,ha i to je moguće,ne znam samo kako da izdržim da ga ne otvorim da vidim šta to ima unutra,
svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem
pozdrav
[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 25.01.2008. u 19:09 GMT+1]
[ veljkoE @ 21.01.2008. 20:32 ] @
malko sam guglao sve u vezi tvrdog lemljenja
izgleda da ne moze sa obicnom lemilicom posto ona ima radnu temp oko 200 stepeni, tj nije ni bitno
posto za tvrdo lemljenje treba oko 700 stepeni
no, nigde ne nadjoh cene, al ima vremena; prvo da se malo vise upoznam s tom opcijom i da li je uopste moguce a da se ne osteti plastifikacija ( da mi nesto ne pocne curiti niz profil)
[ DragannBG @ 22.01.2008. 17:03 ] @
Oko tvrdog lemljenja aluminijuma sam uspeo da saznam sledece.
Najcesce se koristi za delove hladnjaka i klima uredjaja na kolima.
Cena 130 EUR/kg + PDV.
Radna temperatura je oko 450 C, sto i jeste granica izmedju teoretske podele na tvrdo i meko lemljenje. Sustinski se radi o tome da je kod tvrdog lemljenja difuzija atoma i molekula veca pa je i veza jaca.
Nisam probao, ali ima smisla prica da je bitna kolicina toplote koja se unese na mesto lemljenja, tako je toplota gasnog plamena npr 2600 C a potrebno je ipak nekoliko desetina sekundi da se na radni predmet prenese toliko toplote da ga zagreje na 450 C.
Mislim da bi trebalo probati ovo sa lemilicom, zvuci zanimljivo i ako uspe jako primenljivo.
Ako imas problem sa plastikom, tek ces je imati pri zavarivanju, lemljenjem se unosi mnogo manje toplote.
[ veljkoE @ 24.01.2008. 21:07 ] @
Cena 130 EUR/kg + PDV.
e ovo nikako da ukapiram
ovo je cena - cega?
sto se tice plastike na termo mostu, tu nema problema
a sama plastifikacija aluminijuma
bitno je da nesto ne "procuri"
npr tecni metal sa kojim lemim
edit - 26.1
@draganBG
ma da
na tecni metal sam mislio u fazi rada, vec rastopljen
ne na konkretno materijal sa kojim bi lemio dok je hladan
no, izgleda da cu sacekati na neki mig mag od min 200 A profi, tj oko 1000 evra , al kad stvarno vidim isplativost ;)
[Ovu poruku je menjao veljkoE dana 26.01.2008. u 11:19 GMT+1]
[ vladagrujic @ 25.01.2008. 13:56 ] @
Molim za savet za kupovinu jednog od ova dva aparata za zavarivanje:
1 uređaj:
MUSTANG 250 MIG/MAG
TROFAZNI ISPRAVLJAC SA RAVNOM KARAKTER.
Napajanje: 3x380V
Prikljucna snaga: 9 KVA
Intermitenca: 35% 250 Amp, 100% 200 Amp
Uph:18-36 V
Struja zavarivanja: 30-250 A
Regulacija:21 (sa 3x7 položaja)
Osigurac spori: 3x16 A
Mehanicka zactita: Ip 21
Precnik varne žice:0,6-1.2 mm
Hladenje: P
Dimenzije: (Š/V/D) 35x60x85 Cm
Masa:78 Kg
Certifikat Br:0700026800
NAMENA:Zavarivanje konstrukcijskih celika, Cr-Ni celika,Al,Cu i Njihovih legura
Cist CO2-kod zavarivanja CE,Mešavina Ar+CO2 (80%+20%) za zavarivanje tankih CE limova,Mešavina Ar+CO2 (97,5%+2,5%) za zavarivanje Cr-Ni cel.
Cist Ar-kod zavarivanja obojenih metala
PREDNOSTI: Kod zavarivanja ne nastaje šljaka, Velika brzina zavarivanja,čista atmosfera,100% iskorišcenje materijala za zavarivanje, Mogucnost tackastog zavarivanja
Pripadajući pribor:
Polikabl 3.5/250
Kabl za masu 3.5/25
Regulator pritiska sa manometrima Messer
GARANCIJA: 2 godine
Cena: 950,00 EUR
2 uređaj:
Mustang DELTA 170 LIFT TIG Inverter
DIGITALNA KONTROLA; PULSNO ZAVARIVANJE; LIFT TIG FUNCIJA ZA PALJENJE LUKA
* Prikljucni napon: 230 V * Prikljucna snaga: 4 KVA * Intermitenca: 60% 140 Amp, 100% 125 Amp
* Napon praznog hoda:UPH 85 V * Struja zavarivanja: 10-170 A * Regulacija: Kontiunalna
* Osigurac spori: 20 A * Mehanicka zaštita: Ip 23 * Precnik elektrode: do 5.0 mm
* Hladenje: P * Dimenzije:330x143x225 * Masa:5.9 Kg
FUNCIJE:
* Hot start: za lakše uspostavljanje luka
* Arc Force: Automatski dodaje struju kod skraćenog luka
* Anti Stick: Nedozvoljava lepljenje elektrode
* Puls: Za zavarivanje tanjih materijala
* Down Slope: završna struja
* Full Crater: Popunjavanje kratera
* Lift Arc:
NAMENA:
* Zavarivanje konstrukcijskih celika, Cr-Ni celika,Al,Cu i Njihovih legura
* Zavarivanje obojenih metala u REL ili TIG postupku
PREDNOSTI:
* Veoma pogodan za terenski rad
* Velika snaga u odnosu na masu
* Fina regulacija i veoma lako uspostavljanje luka
* Veoma jednostavan za rukovanje
*PRIBOR:
*Polikabl TBI SR 26V 4m
*Kablovi za REL 3+3m/25mm
* Garancija: 2 godine
Cena: 55.500,00 CSD
Napominjem da bi aparat koristio za zavarivanje konstrukcionih čelika i alumunijuma (ovo drugo malo ređe). Sa kojim bi uređajem kvalitet zavara čelika i alumunijuma bio bolji?
Dragane, cenio bi posebno tvoj savet po pitanju ovoga.
Pošto se nisam sretao sa ovakvim inverterom molio bi i neko objašnjenje o principu rada tog uređaja?
Pozdrav
[ DragannBG @ 25.01.2008. 18:27 ] @
Citat: veljkoE: Cena 130 EUR/kg + PDV.
e ovo nikako da ukapiram
ovo je cena - cega?
sto se tice plastike na termo mostu, tu nema problema
a sama plastifikacija aluminijuma
bitno je da nesto ne "procuri"
npr tecni metal sa kojim lemim
Cena lema je oko 130 EUR/kg. Nisam ga koristio ali mi je receno da se koristi za auto hladnjake i cevcice kod klima uredjaja. Lem nije tecni metal, mada jasno u rastopljenom stanju postaje tecan.
Tecni metal je smola (ili plastika)+metalni prah, pa kad se zamesaju dobije se nekakav tecni metal koji je lepljiv i koji se lepi/prianja za osnovni materijal.
Ili strucnije: tecni metal se vezuje adhezijom (lepljenjem-atomi jednog materijala imaju "afinitet" da se vezuju sa atomima drugog) a lem se vezuje difuzijom (atomi i molekuli jednog materijala prodiru u drugi i obrnuto). Time je lemljeni spoj cesto cvrsci od osnovnog materijala.
[ DragannBG @ 25.01.2008. 20:21 ] @
Citat: vladagrujic: Molim za savet za kupovinu jednog od ova dva aparata za zavarivanje:
1 uređaj:
MUSTANG 250 MIG/MAG
TROFAZNI ISPRAVLJAC SA RAVNOM KARAKTER.
Napajanje: 3x380V
Prikljucna snaga: 9 KVA
Intermitenca: 35% 250 Amp, 100% 200 Amp
Uph:18-36 V
Struja zavarivanja: 30-250 A
Regulacija:21 (sa 3x7 položaja)
Osigurac spori: 3x16 A
Mehanicka zactita: Ip 21
Precnik varne žice:0,6-1.2 mm
Hladenje: P
Dimenzije: (Š/V/D) 35x60x85 Cm
Masa:78 Kg
Certifikat Br:0700026800
NAMENA:Zavarivanje konstrukcijskih celika, Cr-Ni celika,Al,Cu i Njihovih legura
Cist CO2-kod zavarivanja CE,Mešavina Ar+CO2 (80%+20%) za zavarivanje tankih CE limova,Mešavina Ar+CO2 (97,5%+2,5%) za zavarivanje Cr-Ni cel.
Cist Ar-kod zavarivanja obojenih metala
PREDNOSTI: Kod zavarivanja ne nastaje šljaka, Velika brzina zavarivanja,čista atmosfera,100% iskorišcenje materijala za zavarivanje, Mogucnost tackastog zavarivanja
Pripadajući pribor:
Polikabl 3.5/250
Kabl za masu 3.5/25
Regulator pritiska sa manometrima Messer
GARANCIJA: 2 godine
Cena: 950,00 EUR
Pre nego sto pogledam detaljno ova dva uredjaja samo da skrenem paznju na neke nejasnoce pa i netacnosti:
- min napon od 18V za 1. aparat je neprihvatljivo visok!!! MORA biti 14-15V. Najcesce pominjani set parametara zavarivanja je 5.1 m/min+16.5 V za rad u mesavini Argon +18%CO2 i zicom 1.0 mm, Kada se radi sa cistim CO2, voltaza se dize na 17.5-18V. Sad zamisli kada treba da radis sa zicama 0.8 mm i ev. 0.6 mm. To je ili stamparska ili konstrukciona greska. Sa druge strane 36 V je visoko za aparat koji ce raditi sa zicom max precnika 1.2 mm. TU nesto nije ruedu, gledaj da bude opseg (14V)15V-32V(34V). A mozes prihvatiti i 31V ali iznad 15.5V kao minimum ne prihvataj!
- zavarivanje Al moze da radi samo u spreju tj debljine komada moraju biti vece od 3-4 mm.
- Vrlo sam skeptican za zavarivanje nerdjajuceg celika i bakra, kada su tanki limovi u pitanju. Progorevaces ih.
- Kod zavarivanja u CO2 i Ar+CO2 postoji sljaka. Ne kao kod elektrode ali postoje braon fleke (silicijum oxid). Mogu se ostaviti ali... kada se deo prefarba, taj oxid-fleka ce se odvojiti od komada jednom i otpasti zajedno sa farbom. I deo ce korodirati. Na radiografiji se pokazuju kao greska tj ukljucak. Kada su bitna zavarivanja u pitanju, te fleke se moraju ocistiti (a jako ih je tesko cistiti). Ako radis u CO2 gasu moraju se cistiti one kuglice zvane pucne.
- Velika brzina zavarivanja? Produktivnost je veca nego kod REL-a po definiciji ali vecinu stvari ces raditi u kratkom luku, malim brzinama. Zato i insistiram na stabilnom luku na malim voltazama. A velika brzina zavarivanja, znaci ogromne voltaze i amperaze, veliki unos toplote, moguce deformacije, moguc rast zrna, dobijanje krte strukture. Nemoj da te ovo zavede. Insistiraj na 15V!
- Cista atmosfera? Cistije nego kod elektrode u principu, ali dimovi tj isparenja od metala i oxida su ista, lako mozes da se ugusis ako se nadises argona ili CO2 jer su tezi od vazduha pa ako ti udju u pluca ne mozes da dises jer nema mesta za vazduh a ne mozes da isteras... Luk je jak i cepa kiseonik u vazduhu pa stvara ozon koji je i u malim koncentracijama smrtonosan!!!... Taman posla da je potpuno bezbedno, naprotiv!!!
- u kratkom luku u CO2 gasu iskoriscenje zice je 90-93%, u mesavini 95-97%, u spreju 98-99% (iskustveno)... Nije 100 %.
Kad pogledam ova dva aparata dacu komentar.
[ DragannBG @ 25.01.2008. 21:11 ] @
Citat: - min napon od 18V za 1. aparat je neprihvatljivo visok!!! MORA biti 14-15V. Najcesce pominjani set parametara zavarivanja je 5.1 m/min+16.5 V za rad u mesavini Argon +18%CO2 i zicom 1.0 mm, Kada se radi sa cistim CO2, voltaza se dize na 17.5-18V. Sad zamisli kada treba da radis sa zicama 0.8 mm i ev. 0.6 mm. To je ili stamparska ili konstrukciona greska. Sa druge strane 36 V je visoko za aparat koji ce raditi sa zicom max precnika 1.2 mm. TU nesto nije ruedu, gledaj da bude opseg (14V)15V-32V(34V). A mozes prihvatiti i 31V ali iznad 15.5V kao minimum ne prihvataj!
Mozda sam pogresio!!! Ako je ovo Uph=napon praznog hoda, onda je u redu, ali treba pitati koliko podeoka ima potenciometar za napon pri stelovanju za zavarivanje i koje su vrednosti za svaki podeok. i ako je napon pri zavarivanju ( ne u praznom hodu) 15-32V, onda je OK.
[Ovu poruku je menjao DragannBG dana 25.01.2008. u 23:19 GMT+1]
[ DragannBG @ 25.01.2008. 22:19 ] @
Pitanje MIG ili TIG je vrlo zanimljivo i zahteva elaborat tipa biciklo ili auto. Ali ukratko:
- TIG-om se rade tanki materijali npr od 0.5 mm do 2 mm najcesce, zatim precizna zavarivanja gde se trazi estetika. Vrlo je spor postupak, trazi veliku vestinu majstora, uglavnom je namenjen za horizntalni polozaj. TO je i glavni razlog zasto se retko koristi za limariju na kolima. Lim jeste tanak ali su polozaji vertikala i nadglavno, pa je kontrola rastopljenog kupatila jako teska. A onaj ko ume da radi, ne bavi se limarijom vec cevima gde su zarade danas 50 EUR/ dnevnica + prijavljen na osiguranje....
- MIG zavarivanje je namenjen za konstrukcije u nekoj radionici, 78 kg + boca + koturovi nije mobilno. Ali mogu se raditi i tanki limovi i debeli profili. U kratkom luku obicnom zicom i punjenom zicom u spreju se mogu raditi svi polozaji. Kvalitet sava je odlican, potrebna vestina je manja nego za REL, brze je i najcesce najjeftinije od svih postupaka. Ja licno obozavam ovaj postupak.
- Invertor je vrlo komplikovano elektronsko kolo sa procesorom. Svima je jasno da se naizmenicna struja moze pretvoriti u jednosmernu. Veliki i tezak trafo i diode itd...
Ali kako pretvoriti jednosmernu u naizmenicnu? Procesorom koji ce se paliti i gasiti npr mnogo puta puta u 1 sekundi. Uprosceno, naizmenicna struja iz mreze, 220V, 50 Hz se prevodi u neku jednosmernu, a onda ta jednosmerna u (kvazi) naizmenicnu ali npr 100000Hz a onda ta naizmenicna u jednosmernu opet!. Uredjaj je malih dimenzija i zato se u 6 kg smesti 170A. Problem mu je kao sa svim elektronskim kolima. Moze da bude nepouzdan, osetljiv i na najfiniju prasinu, osetljiv na udar, na toplotu... Divna stvar, revolucija u svetu zavarivanja, izvor bogatstva za mnoge... Najveci problem je kad crkne invertor. Resenje je najcesce zamena, a onda se postavlja pitanje ima li ga kao rezervnog dela i ako ga ima jel kosta kao ceo aparat.
Moja preporuka je MIG. I kao proces i kao nepoderivi uredjaj. Samo treba proveriti koliko podeoka ima i koje su vrednosti svakog podeoka za brzinu zice i za voltazu. (trebalo bi da bude 10-tak za brzinu zice sto je ok, sa korakom od 1.8 m/min i ima 18 podeoka za napon-vidi se na slici).
TIG aparat nije AC-znaci nije za aluminijum, nema HF paljenje luka... Uopste mi se ne svidja.
[ vladagrujic @ 28.01.2008. 22:07 ] @
Danas sam dobio njihovu brošuru. U njoj piše da je "Uph:18-36 V" napon praznog hoda. Sutra ću pozvati proizvođača da saznam i broj položaja štelovanja napona zavarivanja i vrednosti istih.
Inače Dragane, hvala na tumačenju podataka. Moj moto je da prilikom kupovine stvari kojih ne poznaješ dovoljno obavezno konsultuješ ljude kojima je to posao i koji to dobro poznaju. Ja lično navijam za Mig i mislim da ću taj aparat i kupiti. Jednostavno, čini mi se, ovako na papiru, da najviše nudi za novac koji dajem za njega. Interesuje me i kupovina boca (ne znam da li da kupim malu ili veliku), pa ako neko zna gde ih ima, može mi poslati informaciju i na PP. Takođe, trebaju mi i saveti u vezi kupovine istih, zato što sam čuo da i tu ima lovljenja u mutnom.
Pozdrav i unapred hvala.
P.S. Uz poruku sam poslao i sliku aparata, pa ako možeš na osnovu nje provali, koliko podeoka ima regulacija napona varenja.
[ DragannBG @ 29.01.2008. 19:00 ] @
Sa aparata se cini da ima 18 polozaja za regulaciju napona. Pogledaj 2 crna preklopnika na desnoj strani, jedan pored drugog, sa belom pozadinom. Na beloj pozadini pored oko jednog pise 1-2-3 a oko drugog 1-2-3-4-5-6. Prvi preklopnik je za grubo biranje napona a drugi za fino. Pokusaj da saznas eksplicitno koja vrednost napona odgovara svakoj kombinaciji ova dva preklopnika (1-1, 1-2....1-6)(2-1, 2-2, ...2-6)(3-1,...,3-6). Napon praznog hoda je u redu da bude 18-36 V.
Sa bocama je problem. Jer to su sudovi pod pritiskom i podlezu atestaciji svakih 10 god (ili 5 god, zaboravio sam). Tako da, ako kupis bocu, posle 5 ili 10 god moras da je odneses negde i platis atest. Ako ne prodje, baci je. Cena boce, velike od 40 l, "iz sistema" je 100 EUR za kes. Mozes da je kupis na svakom stovaristu jedne velike firme koja prodaje gasove a ciji se sefovi stovarista bave ovim biznisom. Kolika je cena atesta ne znam ali verovatno par stotina EUR.
Zato muljanje izgleda ovako. Kupis bocu i prodavac ti kaze da je boca "u sistemu". Pa kada ispraznis bocu, odes na stovariste i das im tvoju praznu i oni tebi daju drugu punu-i platis samo cenu gasa. Naizgled je sve u redu ako vodis racuna da ti boca koju si kupio ima zig da je atestirana u od recimo zadnje 4 godine. Kada vracas tvoju bocu i uzmes drugu, opet mora da vodis racuna da ti daju takodje sa zigom koji je manji od recimo 4 godine. Sve ovo vazi ako ti je boca "iz sistema" jedne velike firme koja ima monopol u Srbiji na tehnicke gasove. Pitanje je dana dokle ce to moci tako.
Mi npr uzimamo od drugog dobavljaca po sistemu rentiranja. Cena je bila 10din/dan za bocu + cena gasa. Mislim da smo to uspeli da spustimo na 6 din/danu ali koristimo dosta gasa. To izadje 3650 din/boci na godinu dana, ali boce nam se dovoze na adresu koju im kazemo, nemamo problem sa atestima, sigurni smo da su boce prethodno ociscene i vakuumirane, sigurni smo da ima gasa koliko placamo, da je gas prvoklasan, a posto koristimo mesavine, da je mesavina homogena a ne da je argon u gornjem delu boce a CO2 dole itd. Ne znam da li ovo vazi i za male korisnike koji bi trosili 1 bocu nekoliko meseci.
[ max123 @ 01.02.2008. 19:01 ] @
Alo društvo. Pratim vas već dugo vremena ali niko da se sjeti reći koliki mora biti pritisak na manometru boce kod varenja sa co2. Dal se to može odredjivat po sluhu
[ DragannBG @ 01.02.2008. 19:56 ] @
Pritisak na manometru zavisi od toga koliko je boca napunjena. Npr 40l boca za mesavinu 82%Ar+18%CO2 se puni na 150 bara. Kada je puna, temperatura okoline npr 20C, manometar je na oko 150 bara, kako se prazni, tako pada pritisak. Kada ispraznis bocu bude 0. Inace korektno je prema isporuciocu boce nikad je ne prazniti do kraja, jer ce uvuci vlagu i necistoce, pa mora da se rasklapa, cisti, vakuumira itd... Treba ostaviti 2, 3 ili 5 bara...
Mozda si u stvari zeleo da pitas koliko podesiti protok gasa pri zavarivanju? Zavisi od materijala zice, precnika zice, izabranog transfera, ev. promaje, itd.
Kada neko ima rasturene manometre, a sebe smatra najvecim pametnjakovicem na svetu u oblasti zavarivanja, on uzme i podesava po sluhu ali moze i po tome kako mu mlaz gasa udara u nadlanicu ili obraz (i stvarno ne grese puno)... Zaboga nov novcat nemacki reducir ventil sa manometrom i meracem protoka kosta 35 EUR+PDV. A ako se samo kupuje manometar mnogo je jeftinije. Sto bi se oslanjali na pametnjakovice kada mozemo na nov reducir ventil za 35 EUR koji ce trajati npr 5 godina. Ko se bavi zavarivanjem, a nema 35 EUR za nov reducir ventil... sta da kazem...
[ max123 @ 02.02.2008. 13:40 ] @
Dragane zahvaljujem na savjetu,točnije mislio sam na pritisak plina koji izlazi iz boce. Moram priznat Dragane da si dobar poznavatelj varenja. Ja inače imam Varmig 1400 s kojim se dobije regulator plina bez manometra. Iz hobija se bavim sređivanjem starih auta: varim, farbam, lakiram itd. ali kao što rekoh samo iz hobija. Majstore više neću plaćat jer su skupi i za jedan manji popravak karoserije (varenja) uzmu toliko da mogu kupiti ovako jeftiniji aparat koji košta 200 eura ( a samo zafušare) .Bocu imam od 3 kg, protupožarnog aparata. Varim sa žicom 0,6 jer mi ova 0,8 nikako neće da vari, tj var je vrlo nekvalitetan. Npr. kod pikovanja mi var bude tako loš da se čekićem može odbiti. Ova žica 0,6 je puno bolja, valjda jer je lim auta 0,8 mm pa trebaju biti i male struje varenja da mi ne progori ali nisam zadovoljan ni kad varim sa njom.Naglašavam da ne znam variti ovim aparatom jer sam ga nedavno kupio. Žica je marke elektrode jesenice i čini mi se ok,bakar je na njoj kvalitetan. Nadalje, var mi bude onako krt ko da varim bez plina ali kad približim pištolj zaljepi mi se žica za diznu. Dizna je inače od bakra. Kupio sam sprej protiv ljepljenja. Sprej mi je puno pomogao i sad pištolj približim na cca 3-5 mm i var je puno kvalitetniji i neda se više odbiti. Pratio sam upute koje si ti Dragane davao ovome tipu koji ima varmig 1600 i žicu 0,8. Pošto ja koristim žicu 0,6 upute mi baš ne odgovaraju ali sam se ravnao po njima. Aparat ima 4 podeoka, ja stavim na drugi a brzina žice mi je odprilike 3 m/min i aparat vari dobro. Naglašavam to dobro je meni ako mogu povući crtu dugu 4cm bez dizanja pištolja. Nadalje meni je dizna oko 2mm na višem nivou od gorionika a kako vidim svi predlažu da bude na nižem nivou za 2mm. To opet predstavlja problem nemirne ruke jer u mom slučaju ja malo gorionik naslonim na materijal koji varim(nakosim pištolj) pa tako postignem da mi distanca između dizne i materijala bude konstantna.Imam par pitanja pa ako mi neko može pomoći:
· dali je netko napravio kakva kolica na točkićima(od dječjeg autića) na koja bi pričvrstili pištolj kako bi distanca između dizne i materijala bila konstantna pa tako pokušao variti
· dali bi bolje vario ako bi imao mješavinu plina Ar-Co2 i dal se to isplati
· dali je mješavinu plina moguće dobiti iz 2 boce sa regulatorom za 2 boce( 1 boca Ar i 1 bocaCo2) ili moram imati bocu sa takvom mješavinom
· zanima me može li ovaj aparat variti aluminij ili prokrom ako bi mu za plin stavio argon jer on ima samo 2 točkića da davanje žice
· znaš li Dragane možda upute i za moj aparat i žicu 0,6
· kupiću uskoro manometar pa me zanima koji pritisak mora pokazivat manometar ako varim lim 0.8 mm (pritisak plina koji izlazi a ne onog u boci)
· dali mig aparati krive lim ako recimo mjenjam rubnik ili prag na autu
· dali je invertor bolji od REL aparata(vidio sam kad neki vare kašike od bagera s njim i to jako dobro,dok REL mora biti trofazni da bi to isto mogao)
· valjaju li što ove maske sa samozatamnjenjem(košta oko 80 eura)
Aparat sam kupio u trgovini ali ovi ne znaju ništa o tim aparatima. Ti Dragane primjećujem nevoliš TIG aparate ali kad ljudi s njima vare ograde od prokroma to ispadne jako fino. Sad ne znam ništa o njima al pretpostavljam da im je to jedina prednost pred MIG/MAG. Oni su zapravo isti samo što žicu dodajemo rukom?(pretpostavljam).Varmig invertor 6005 košta oko 1000 eura što i nije malo ali ako može variti i kao invertor onda nije loš.Aparat za autogeno košta oko 500 eura al su problem boce a ako nemaš firmu mislim da ih nemožeš ni iznajmiti.Polovne boce dođu oko 350 eura komad (velika). Kod njega mi se sviđa što s njim možeš sjeći metal što je dobro jer brusilicom kad sječeš sva ti stakla poprska na autu ali kad sam vario s njime nije mi baš išlo od ruke,puno grijem materijal. Još sam radio i sa aparatom za točkasto varenje takođe Varstrojevim (punkt aparat,trofazni) i kod debljeg lima mu je problem da slabije vata ili ga treba držat jako dugo (bez tajmera) da bi var držao. A problem mu je i to što je nepristupačan zbog robusnosti. Postoji li još koji način varenja u auto industriji? Unaprijed hvala i pozdrav iz Zadra.
[ DragannBG @ 02.02.2008. 21:32 ] @
Prvo da ti odgovorim kako se trenutno u Evropi zavaruju pocinkovani limovi. Robotima, koristeci 0.8 mm ili 1.0 mm bronzanu zicu u klasi CuSi3, u argonu, u pulsu... I to je nacin kako mi u firmi zavarujumo limariju na nasim kolima. Aparat vredi 7000-8000 EUR, argon bar 2 puta skuplji od CO2, a zica CuSi3 kosta oko 20 EUR/kg... Kad se ima, moze se...
Pokusacu da ti odgovorim sto iz prakse a sto teoretski jer nikada crnom zicom, na hobi aparatu, u CO2 gasu nisam radio.
- Za debljine 0.7 mm -1.0 mm, prvi izbor je upravo 0.6 zica. Zica 0.8 mm ide od 0.9- npr. 1.3 mm (moze i vise ali nema smisla jer je bolje uzeti 1.0 zicu). Uz aparat koji ima podesavanje impedanse, u mesavini gasa, zica 0.8 mm, moze i 0.8 mm debljinu lima da odradi.
- Za zicu 0.6 mm, parametri su 2.5-3.2 m/min, i 17-18V, za CO2 gas. Za debljinu lima 0.8 mm, poceti sa 3.0 m/min i 17V, pa fino podesiti ako neko ima mogucnost. Brzina zavarivanja, tj brzina guranja pistolja, bi trebalo da bude 4-5 mm/s (ovo je teoretski podatak, nisam ga proverio u praksi). Pistolj guraj, nemoj da ga vuces.
- Protok gasa 6-7 l/min. Ako si u zatvorenom, dovoljno je 6 l/min, ako si napolju povecaj.
- Ne mogu na netu da nadjem sliku Varmig1400 ali pretpostavljam da ima bar 3 podesavanja napona. Moras da pitas nekoga ko zna tacno ili da vidis na plocici aparata koji je opseg radnog napona, pa vidi koliko podesavanja ima, pa napravi linearnu podelu. (ako pise 16-20V, a ima tri podeoka, sledi prvi je 16V, zadnji je 20V a srednji je izmedju tj 18V).
- Dizna i treba da viri van sobe za par milimetara za ovu vrstu zavarivanja, tzv zavarivanje kratkim lukom tj kratkom spojem. To ti smeta jer si jos uvek nevest pa sagorevas dizne, ali ima smisla jer je broj kratkih spojeva veci i manje je prstanje. Prepust zice treba da ti je oko 5 mm i plus koliki je luk. Dok vezbas, gledaj u rastopljeni metal i ovih 5 mm i pocni da ih kontrolises. Brzo ces ovladati vestinom.
- Gledaj da ne sastavljas limove vec da napravis preklop. Tako ces ih teze progorevati.
- Najcesce korisceni nacin da se izbegne progorevanje je zavarivati (ako se moze) u vertikalnom polozaju i to nadole.
- Probaj malkice ali samo malkice da setas cik-cik. Na taj nacin odvodis toplotu sa mesta zavarivanja. Ovo vazi kada imas suceoni sastav, tj kada ne mozes da napravis preklop. Dalje, postoji trik da zavarujes 5-6 mm, pa stanes 1 sekund, pa opet nastavis.
- Vac60 je OK zica, ja jedino ne preporucujem PIVU60.
- Ako koristis mesavinu gasova, dobices manje prstanje, manji unos toplote i laksu kontrolu rastopljenog metala i brze ces raditi. Rad sa mesavinom je sigurno bolji ali neisplativ za auto-limariju. Mozes da koristis argon iz jedne boce a CO2 iz druge ali ti treba mesac, koji kosta npr 500Eur. TO je je neisplativo. Gas koji bi unosio najmanje toplote bi bio onaj sa 4-5% o2 i ostalo argon. Oksidacija bi bila ogromna ali se pitam da li bi to i koliko stetilo ako prodjes brusilicom ili smirglom preko. Ipak je za ovu svrhu najjeftinije resenje CO2 gas.
- Aluminijum taj tvoj aparat ne moze da radi, a nerdjajuci celik ili ne moze ili tesko. Da ne elaboriram previse.
- Postoji nacin da kontrolises protok gaasa iako nemas protokomer na reducir ventilu, a to je dakupis protokomer u obliku staklene providne cevi, sa skalom i kuglicom u njoj. Mislim da kosta oko 5 EUR kod ovih sto prodaju gasove i opremu. Stavis tu cev na sobu pistolja, pustis gas i kolko ti podigne kuglicu ocitas na skali i znas gde si.
- Kao i svim zavarivanjima deformacije lima su neizbezne i kod MIG-a. To se donekle ublazava. Cestim pripojima (na svakim 20 mm), povlacenjem kratkih zavara npr ne duze od 15-20 mm. Mislim da je 15-20 mm u jednom cugu sasvim dovoljno, 40 mm je mozda previse. Dalje ako treba da zavaris npr 300 mm, podeli ih u segment od po npr 30-40 mm, pa zavaruj jedan ovde, drugi tamo itd. Strucno bi rekli zavaruj "povratnim korakom na preskok".
- treba da znas da maska nema funkciju samo da zatamnjuje vec i da filtrira ultravioletnu svetlost koja se ne vidi ali sagoreva i kozu i oci. Pitanje je kolko jeftina maska to radi dobro. Ali ako nisi profesionalac, verujem da je OK ta od 80 EUR, a u svakom slucaju je neohodna jer moras da vidis gde pozicioniras pistolj pri pocetku zavarivanja. Ko je profesionalac, taj ne treba da se igra sa svojim ocima, taj treba da kupi masku od 250EUR...
- Invertori stvarnu daju lepu struju zavarivanja, mobilni su, cak neki kineski i italijanski i jeftini... Ali i nepouzdani i kada se pokvare, niko ne ume da ih popravi. Mislim na ove jeftine. Oni skuplji, koji imaju korektne servisere su OK.
- Ukratko o TIG-u: namenjen je za limove 0.5 mm-2 mm. Potrebna je izuzetna vestina zavarivaca. Postupak je jako spor. Najveca prednost je estetika. Nije za auto limariju. Ko uspe da kontrolise TIG zavarivanje u vertikalnom i nadglavnom polozaju-a sto je cest slucaj sa auto limarskim popravkama, zaposlice se i raditi cevi visokog pritiska u bilo kojoj zemlji na svetu i tako ce zaradjivati grdne pare. TIG nije za amatere a MIG jeste 1. izbor za njih.
[ max123 @ 03.02.2008. 13:45 ] @
Mnogo ti hvala Dragane na detaljnom opisu. Sve to sam isprobao i u praksi i evo kako je bilo:
- napon sam podesio na 17-18 V
- brzina žice(0,6) mi je bila 3m/min
- pritisak plina po sluhu…..
- debljina lima cca 0,8mm
Ako vučem pištolj vari mi dobro (i vizualno i po sluhu) ali ga moram vuć brzinom od 5mm/sec jer mi u protivnom progorjeva, a ta brzina mi se čini dosta velika.
Ako smanjim brzinu žice počne puno prskat a o povećanju ili smanjenju voltaže nema govora jer je onda katastrofa.
Ako guram pištolj onda mi takođe prska ali mislim da znam radi čega ali nisam siguran.
Promjer dizne mi je 0,8 mm pa možda radi toga a i dizna mi je uvučena 3mm u sobu a ne izvan sobe. To nemogu korigirat nego ću izgleda morat uzet dužu diznu(ako uopće ima duža). Ova sad mi je duga 18 mm od navoja do kraja.One nisu skupe ali što misliš o tome dali bi to pomoglo jer si mi u zadnjoj poruci napisao :
Da je broj kratkih spojeva veci i manje je prstanje ako je dizna izvan sobe a to mi nije logično jer broj kratkih spojeva ovisi o brzini žice. A i onda bi pritisak plina trebao naštimat na veći nego sad jer udaljavam sobu od materijala.
Što se tiče invertora kod nas mu je cjena (varstroj) od 200 eura pa na dalje. Max debljina elektrode mu je 3,25 mm. Neznam jeli po prejeftino jer taj tip koji je vario kašiku od bagera je svoj platio oko 700 eura(rekla-klazala) i to je radio perfektno i to sa elektrodom od 3,8mm ali posle tog varenja mu se pokvario(ne znam o kojoj je tvornici riječ). Ja sam se uhvatio tog varstroja ali me strah kupiti ga jer ne znam kakve su kvalitete.
[ DragannBG @ 03.02.2008. 18:08 ] @
Pri guranju pistolja je manja penetracija tj unos toplote tj opasnost od progorevanja. Ugao pistolja bi trebao da bude 75-80 stepeni u odnosu na radni predmet. Ako je sam zavareni spoj dobar, tj ne moze se odvaliti cekicem, onda je malo vece prstanje i prihvatljivo.
Dizna mora da odgovara zici jer ako je veca ili ako je bila taman pa se pohabala, stvara se mikro luk izmedju dizne i zice koji dovodi do svakojakih problema.
Pri zavarivanju malim strujama u kratkom spoju, dizna bi po morala da bude van sobe 3 mm. Ako je unutar sobe npr 3 mm, ti moras da izbacis zicu van sobe jos npr 6 mm da bi uopste mogao da zavarujes. Sve ukupno duzina zice van dizne je oko 7-10 mm. A ako je dizna van sobe 3 mm, prepust zice preporucenih 6-7 mm dobija se sledeca prednost.
Na broj kratkih spojeva utice struja/amperaza a struja se ne podesava kod tzv CV (constant voltage) MIG aparata, kakav je tvoj i skoro svi ostali. Tako, kad povecas brzinu zice povecas i struju. Kad povecas prepust zice smanjis struju. Po zakonu fizike U=R x I=const. Posto si podesio napon na aparatu on je konstantan i odredjuje duzinu luka. AKo povecas prepust zice, povecavas i otpornost sistema, pa se struja smanjuje (tzv samoregulacija elektricnog sistema) a samim tim i broj kratkih spojeva u sekundi. I obrnuto, ali suvise mali prepust zice dovodi do topljenja dizne ili zavarivanje zice za diznu, zato mora da postoji minimalna vrednost pa je usvojeno iz prakse da je za precnik zice 1.0 mm, najbolji prepust 6-9 mm. Za tanju zicu, ove vrednosti su manje, pa npr za 0.6 zicu bi najbolji prepust bio npr oko 5-6 mm. Veci broj kratkih spojeva znaci da se odvajaju male kapljice i laksi je prenos kapi u rastopljeno kupatilo i time je prstanje manje. Zamisli da bacis mali kamen u vodu i posmatras prstanje. Bacis veliki i prstanje ce biti vece. Zato ti savetujem da nabavis duzu diznu 0.6 mm, a kada zavarujes, posmatraj rastopljeni metal i gledaj da ti je luk na prednjoj ivici tog rastopa i pokusavaj da odrzavas prepust zice konstantnim. I nemoj da se stidis, slobodno zavaruj sa obe ruke da bi imao bolju kontrolu nad pistoljem.
Sto se tice REL invertora, Varstrojevi aparati su hobby klasa i meni potpuno neinteresantni. Koliko znam:
- ne bije ih glas kao pouzdane i sposobne da izdrze duze vreme neprekidnog zavarivanja.
- Nisu otporni na prasinu kao konkurencija,
- Nisu otporni na padove i udarce kao konkurencija,
- Nisu otporni na slabu struju i skokove napona kao konkurencija,
- Imaju slabe intermitence.
Moj savet svima je kupiti invertor samo ako prodavci daju 3 godine garancije i imaju sopstveni servis i ako je u pitanju ugledna marka u svetskim okvirima (npr Fronius, Kemppi, Migatronic, Esab, EWM, Lorch, Lincoln-samo ako je iz USA).... Cena vrhunskih REL invertora, amperaze oko 150 A, u Srbiji je 500-700 EUR. Licno mislim da je to puno...
[ egoran @ 04.02.2008. 20:19 ] @
Kolika je cena aparata varstroj mig 2oo, dali bi mogao sa njim da vari profile i limove debljine 3-4mm?
[ max123 @ 05.02.2008. 06:48 ] @
Razmislio sam o tvojoj teoriji vezano uz dužinu žice od dizne do materijala. Kažeš da se većom dužinom žice povećava pad struje na toj žici i onda nije sinkronizirana brzina žice sa strujom pa žica npr dolazi brže nego se topi,tako sam ja shvatio. Mislio sam da mi je sve jasno ali onda sam se sjetio da na otporniku (žici) se stvara pad napona a ne pad struje. Pošto na mom aparatu povećanjem voltaže ( 4 podeoka) se automatski povećava i brzina žice to otvara nova razmišljanja i tako u nedogled…….
Tako razmišljajući sam se zapitao zašto se žica topi baš u dodiru sa materijalom a ne npr kod dizne…..
Kad smo već kod dizne juče sam kupio od 0,6mm promjera al dužine je iste kao i ona prije, 25mm. Meni bi trebala od 30 mm pa bi mi dizna izašla izvan sobe. Pogledao sam druge aparate tamo i svi su imali pištolj ko moj. Onaj tip kaže da ni nema većih od 25mm za žicu 0,6. ne znam,možda ni nema. A kako bi bilo da ja sobu skratim za tih 5mm dal je to pametno?
Što se događa ako plin previše otvorim, pošto on aktivno sudjeluje u varenju može li i to biti razlog prskanju koje nikako da sredim
[ MRAVIK SAMUEL @ 05.02.2008. 09:22 ] @
Nabavio sam aparat za varenje ESAB-ULJANIK 400A A10MEC30 ,moze li mi neko reci sta sve ovaj aparat moze ?
[Ovu poruku je menjao MRAVIK SAMUEL dana 06.02.2008. u 23:32 GMT+1]
[ DragannBG @ 05.02.2008. 20:15 ] @
max123
Nesto nije u redu. Na netu sam nasao sliku VARMIG 1400 aparata. Kao i svi drugi tzv CV aparati ima dve potpuno nezavisne komande. 1 za regulaciju napona, druga za regulaciju brzine zice. Da li si siguran da podesavas parametre dobro na oba prekidaca? Mozes li da prikacis fotorafiju prednjeg panela aparata da se jasno vide ta dva prekidaca i oznake oko njih?
Kod REL i TIG zavarivanja, sam zavarivac svojom vestinom regulise duzinu luka tako sto priblizi elektrodu (i smanji napon tj duzinu luka) ili malo podigne elektrodu (poveca napon tj duzinu luka). Na aparatu zavarivac steluje samo amperazu. Bez obzira na varijaciju napona, struja ostaje u principu kako je podesio zavarivac i zato se te konstrukcije aparata zovu CC masine (constant current).
Kod CV masina (constant voltage), a to su MIG masine, duzina luka je odredjena kako si podesio napon na aparatu. Ako pokusas da smanjis luk tako sto ces da priblizis zicu struja ce da se poveca sama i topljenje zice ce biti brze i vratice se duzina luka koja odgovara zadtaom naponu. Ako pokusas malo da odmaknes zicu, struja ce da se smanji da bi se zica sporije topila da bi se vratila duzina luka odredjena zadatim naponom. To se zove samoregulacija luka.
Posto je V=constant kako ga podesis na aparatu, ne mozes mu vise nista jer je konstrukcija masine takva, i zato povecanje prepusta zice dovodi do vece otpornosti i pada struje. To je nesto sto je nije moja teorija vec sustina MIG zavarivanja.
Zica se topi u dodiru sa materijalom jer se napravilo strujno kolo izmedju predmeta i zice. Kad priblizis zicu predmetu nista se ne desava jer je vazduh izolator i ne provodi struju. Ali kada pustis gas koji se lako jonizuje tj provodi struju i zatvoris strujno kolo i taknes zicom predmet dolazi do kratkog spoja, oslobadjanje toplote koja uzrokuje da se gas jonizuje i da potece struja od predmeta kroz gas do zice, tj kroz luk koji i provodi struju ali i oslobadja tolotu tj topi i radni predmet i zicu. Ako imas diznu 1.0 mm i zicu 0.6 mm doci ce do pojave mikro luka i na tom mestu koji ce unistiti diznu a pokvariti zavarivanje predmeta.
Sto se tice skracivanja sobe, ja bih je skratio. Najgore sto moze da ti se desi je da kupis novu diznu za 3 EUR.
[ DragannBG @ 05.02.2008. 20:24 ] @
Citat: egoran: Kolika je cena aparata varstroj mig 2oo, dali bi mogao sa njim da vari profile i limove debljine 3-4mm?
Iako na papiru taj aparat moze da zavaruje profile 3-4 mm tako sto se podese parametri za brzinu zice precnika 1.0 mm na primer 6-7 m/min i napon 18-19 V pri Ar/CO2 mix, ja se ne bih usudio da tako radim bilo sta ozbiljno.
JEr na tim parametrima, verovatno ulazis u tzv krupnokapljicasti transfer koji je nepozeljan, a ako je u pitanju jos uvek transfer kratakim spojem, onda je apsolutno nedovoljno za korektnu penetraciju. Da bi dobio korektnu penetraciju potreban ti je sprej transfer a on je u podrucju 8.5 m/min, 25 V. Ovaj aparat to ne moze da izvuce.
Ne moze da radi ni punjenu zicu kojom ja radim deblje profile (deblje od 3.0 mm).
(Kratak spoj punom zicom dozvoljava zavarivanje u svim polozajima ali samo tankih limova. Npr zicu 1.0 mm koristim za zavarivanje limova max 2.0 mm. Sprejom, punom zicom, se moze raditi samom horizontalni polozaj. ALi sprejom se moze raditi u svim polozajima punjenom zicom, a penetracija punjenom zicom daleko prevazilazi penetraciju punom zicom pri sprej transferu... zato sam je pomenuo kao resenje...)
[ egoran @ 06.02.2008. 17:24 ] @
Hvala na odgovoru DragannBG.Kakva je razlika izmedju aparata Varstroj 160/180 supermig i varstroj 1805 osim u ceni koja je oko 25000 din?
[ max123 @ 06.02.2008. 19:25 ] @
Varstroj 1400 je isti kao i 1600 samo je slabiji 20A. Ali je zato jeftiniji za 130 eura.Kućište, pištolj i ostali djelovi su potpuno isti. Postoji još i 1600P a taj ima mogućnost obrtanja polariteta zbog varenja punjenom žicom. Ja nemam pojma što je to.
Ima 2 koluta za regulaciju: jedan je za brzinu žice a drugi valjda za napon. Na prva 2 podeoka je nacrtana žica i to ona 0,6 a na sljedeća 2 podeoka žica 0,8 ….i to je sve što piše.Prilično škrto.
Danas sam skratio sobu i sad mi dizna viri 3mm van sobe i moram priznat da se puno lakše i kvalitetnije vari.Trenirao sam na limu od 1 mm.Teoretske postavke napona i brzine žice su mi samo bili vodič ali najbolje se to nauči u praksi. Kad varim u komadu (dali je to sprej)onda mi se lim puno krivi pa varim pikujući.Vidio sam na internetu da bi takav var(svaki pik tj kapljica) trebao na površini imat onu rupicu od žice a meni ostane onako mala sisa prema gore,jel to ispravno?…………
Gledajući po internetu svugdje se vari sa diznom unutar sobe, jedino ja varim sa diznom izvan sobe,zar su svi drugi ludi?
Dragane jesi li ti eksperimentirao sa diznom izvan i unutar sobe i kakva su tvoja iskustva
[ max123 @ 06.02.2008. 19:42 ] @
Ovaj tip samuel je nešto pitao u svezi sa uljanikom i malo gledam po internetu pa mi se čini da su to aparati za industriju ali ja još nisam nikad vidio da ih ima negdi za kupiti. Nekad sam imao REL aparat uljanikov i bio je super a sad imam einhell a kao da ga nemam
[ DragannBG @ 06.02.2008. 21:14 ] @
Citat: max123:
Ima 2 koluta za regulaciju: jedan je za brzinu žice a drugi valjda za napon. Na prva 2 podeoka je nacrtana žica i to ona 0,6 a na sljedeća 2 podeoka žica 0,8 ….i to je sve što piše.Prilično škrto.
Mozes li da slikas makar mobilnim telefonom pa da vidimo tacno sta pise na preklopniku za zicu. Na drugom prekidacu, za napon, koliko podeoka ima?
[/quote]Danas sam skratio sobu i sad mi dizna viri 3mm van sobe i moram priznat da se puno lakše i kvalitetnije vari.[/quote]
PUNO lakse i kvalitetnije? Ili mislis da je tako?
[/quote]Trenirao sam na limu od 1 mm.Teoretske postavke napona i brzine žice su mi samo bili vodič ali najbolje se to nauči u praksi.[/quote]
Praksa je neophodna. Nista bez vezbanja. Ali...
Postoje neki tzv kvaliteti zavarivanja koje neko negde propisuje. Npr, ode zavarivac koji se ovde smatra za majstora u Libiju, da zavaruje u nekoj njihovoj rafineriji. Daju mu nesto da zavari i on ne prodje... A prodju neki Pakistanci i Filipinci i on se cudi. Stvarno treba vezbe i vezbe i godine da se postane vrhunskiu TIG ili REL zavarivac. Ali postoji prica, a ja verujem u nju, da je dovoljno 10 radnih dana da se prosecan covek obuci da radi MIG zavarivanje i da prodje bilo koji zahtev za kvalitetom kada je celi u pitanju. Jer kod MIG zavarivanja, vestina manipulacije pistoljem tj cvrsta i mirna ruka ne vrede nista bez poznavanja procesa. I u onih 10 radnih dana nekoliko dana se trosi na teoriju procesa (na kojim osnovama pociva MIG zavarivanje i kako se sta steluje u praksi da bi se dobilo nesto).
[/quote] Kad varim u komadu (dali je to sprej)onda mi se lim puno krivi pa varim pikujući.[/quote]
Ne to nije sprej. Sprej je takozvani finokapljicasti prenos metala sa zice u metalno kupatilo, i desava se samo kada u gasu ima vise od 80%Argona a napon je preko 25, a brzina zice takodje velika. Deformacija tako tankog lima je neizbezna i to se resava fixatorima i cestim pripojima, zavarivanjem na preskok, pa i izuzetno kratkim spojevima. U tome ne gresis.
[/quote]Vidio sam na internetu da bi takav var(svaki pik tj kapljica) trebao na površini imat onu rupicu od žice a meni ostane onako mala sisa prema gore,jel to ispravno?…………[/quote]
Rupica je krater i kao takva je izvor koncentracije napona i najcesce su unutra zaostale prsline nevidljive okom. Moderni aparati poseduju tzv funkciju "crater fill" da se taj krater izbegne. Ko nema tu funkciju mora da je vestinom izbegne. Ima 2-3 nacina ali da se ne rasplinjavam. I prekomerno nadvisenje se moze izbeci, ali je bolje nego rupica. Negde bi taj zavar i bio odbijen zbog rupice...
[/quote]Gledajući po internetu svugdje se vari sa diznom unutar sobe, jedino ja varim sa diznom izvan sobe,zar su svi drugi ludi?
Dragane jesi li ti eksperimentirao sa diznom izvan i unutar sobe i kakva su tvoja iskustva[/quote]
Najveci promasaj koji ja vidjam kada negde odem je zavarivanje zicom 1.2 mm, u CO2 gasu na velikim naponima i brzinama zice. Ovo je tipican slucaj tzv krupnokapljicastog prenosa koji je u najvecem broju slucajeva besmislen.
Drugi veliki promasaj je zavarivanje transferom u kratkom spoju gde je prepust zice obicno oko 15-20 mm.
UVEK koristim diznu van sobe za oko 3 mm za struje do 130 A, a prepust zice je oko 7-8 mm (za zicu 1.0 mm u 82%Ar+18%CO2) . Zavari koje dobijam su LEPI na oko i sa penetracijom (nekad inspektori traze da se verifikuje tehnologija zavarivanja pa zavarene kontrolne ploce podvrgavaju prelomu), prstanja nema (nema onih kuglica) a i varnice su kratke i malobrojne. stvarno sam ponosan kako sve to lepo ispadne, a siguran sam da i ti mozes postici lepe rezultate, bez obzira sto neki aparati koje imamo kostaju 8000 EUR a ti radis sa hobby slabasnim aparatom.
[ DragannBG @ 06.02.2008. 21:20 ] @
ULjanik je radio aparate po licenci ESAB-a iz najboljih dana. Dan danas se ti aparati smatraju neunistivim ali pomenuti model ne poznajem.
Prepoznajem samo 400 A. Ne znam koja je najmanja amperaza ali pretpostavljajuci da je 30-35 A, moze se raditi sa celikom sve:
- tanki limovi kratkim spojem,
- debeli preseci sprejom punom zicom.
Ako ima 4 tockica, moze i punjenu zicu.
Ako ima 4 tockica, moze i aluminijum preko 3 mm debljine....
[ DragannBG @ 06.02.2008. 21:42 ] @
Kakva je razlika izmedju aparata Varstroj 160/180 supermig i varstroj 1805 osim u ceni koja je oko 25000 din?
Glupo mi da komentarisem nesto sto ne poznajem licno iz prakse.
Gledajuci njihove specifikacije na netu dolazim do zakljucka:
- radi se o aparatima koji mogu da rade i na monofaznoj i trofaznoj struji.
- Posto su ovo ipak slabi aparati, ne vidim potrebu za trofaznom strujom. Hocu reci, ne mogu da rade zicu 1.0 mm i 1.2 mm ni punjenu zicu uopste, pa se postavlja pitanje sta ce im velike struje zavarivanja koje su namenjenu sprej transferu, a oni niti imaju napon za sprej niti jake intermitence.
Zato bih se, gledajuci samo kataloske podatke, odlucio za jeftiniji osim ako postoji razlika u kvalitetu tj trajnosti/kvarljivosti. I koristio ga samo za tanke limove, za rad kratkim spojem.
[ MRAVIK SAMUEL @ 07.02.2008. 09:32 ] @
Ima 400 Ampera regulacija 3X13 polozaja 3~Grec spoj, prigusnica za ravnu karakteristiku i tezinu odokalno oko 200 Kg
Trazio sam neke podatke i pronasao za ESAB dodavac zice http://www.murexwelding.co.uk/...nuals/MEC%2030,%20MEC%2044.pdf
Od Uljanika nisam nasao nikakve podatke (sajt im je na nivou turisticke razglednice).Jedino da pokupim neka iskustva i savete sa foruma.Zanima me sta ga cini toliko univerzalnim kad iz njega zraci samo sirova snaga?
[ egoran @ 07.02.2008. 13:21 ] @
Imali gde u Srbiji da se kupe Lorch co2 aparati?
[Ovu poruku je menjao egoran dana 07.02.2008. u 20:12 GMT+1]
[ DragannBG @ 07.02.2008. 19:17 ] @
Citat: egoran: Imali gde u Srbiji da se kupe Lorch co2 aparati?
[Ovu poruku je menjao egoran dana 07.02.2008. u 20:12 GMT+1]
Sto bas Lorch? Bas me interesuje zasto se vezujes za marku?
[ max123 @ 07.02.2008. 19:24 ] @
Dragane ti da daješ instrukcije iz varenja bio bi bogat. Malo je ljudi koji će odati tajnu struke i ja sam ti zahvalan na tome.
A i svaki dan si tu snama zbilja pohvalno.
Maloprije sam vario i išlo je OK. Ovo je slika vara dužine 6 cm. Lim je debel 1mm. Ova boja oko vara odaje veliku temperaturu grijanja lima a i brzina vučenja pištolja nije konstantna. Zasad ne mogu bolje. Kad varim onda moram vuć žicu po rubu kupatila jer ako vučem malo brže onda mi prska a ovako ne.
Usporedio sam i varenje sa dužom sobom i var je lošiji. Zapravo i nije ako se pištolj skroz približi materijalu ali onda ne vidim variti.
Tu je i slika aparata. Bili bio ljubazan samo ukratko objasnit pojmove: penetracija,transfer,puna žica.
[ egoran @ 07.02.2008. 20:51 ] @
Nije mi bitno dali je lorsh,iskra,varstroj ili bilo koja druga marka .Problem je sto nemam trofaznu struju pa zato trazim aparat koji radi na monofaznu srtuju.Zato me interesuju aparati iskra210,varstroj 160/180 supermeg ili 1805, lorch m2060 ili neki drugi koji bi radio na monof. srtuju? Inaca se bavim bravariom, klasicna vrata,police, ormani,stolice i slicno.Tu su sve kratke duzine vara 40-50 mm.
Unarted HVALA!
[ DragannBG @ 07.02.2008. 21:19 ] @
Zavar ti nije savrsen.
- Imas preveliko nadvisenje. Kao da je slaba struja ili prebrzo vodjenje pistolja.
- Gusenica nije lepa, vec je negde deblja negde tanja, negde sa velikim nadvisenjem... Probaj da lakat i rame potpuno opustis, koristi drugu ruku da pridrzavas pistolj ili ruku kojom drzis.
- Imas i prstanja: to su one metalne kuglice okolo. Kada radis sa CO2 gasom neko prstanje mora da bude, kada radis sa hobi aparatom sa ko zna kakvom sopstvenom impedansom i "nagibom" takodje mora da ga bude, ali poenta je da ga smanjis na minimum podesavanjem pravih parametara i vodjenjem pistolja.
- Luk i mora uvek samo da se vuce po ivici vec rastopljenog metala.
- Penetracija: Procesom zavarivanja topis i zicu ali i osnovni materijal. Time, rastopljena zica se mesa sa rastopljenim osnovnim materijalom. Mereno duzinski, penetracija je dubina do koje je rastopljeni metal zice usao u dubinu osnovnog materijala, mesajuci se sa rastopom osnovnog materijala. Penetracija kod obicnih celika mora da bude velika, iako ne prevelika zbog rasta kristala i time slabljenja materijala.
- Postoje 5 transfera tj prenosa rastopljene kapljice sa zice u osnovni materijal: kratkim spojem, krupnim kapljicama, u spreju, pulsom i duz rotirajuceg luka.
Da spomenem samo 3 transfera:
* kratkim spojem-zica pocne na vrhu da se topi i postaje duguljasta i priblizava se osnovnom materijalu. U jednom momentu zica dodiruje osnovni materijal. Tada struja naglo poraste a napon pada na 0, oslobadja se velika toplota i otkida se ta kapljica i ulazi u metalno kupatilo na osnovnom materijalu. (ovde ulogu igraju tzv Lorencove magnetne sile i fenomen povrsinskog napona ali objasnjavati sad to bilo bi glupo) Ponovo se javlja prostor izmedju zice i materijala a posto se oni nalaze u strujnom kolu, zbog gasa koji se lako jonizuje tj provodi struju i razlike potencijala stvara se elektricni luk koji stvara toplotu koja opet dovodi da se rastapa vrh zice i odrzava tecnim kupatilo na materijalu. Kapljica opet se izduzuje i uranja u rastop u materijal, luk se gasi, struja naglo raste (kao kod klasicnog strujnog kratkog spoja) i sve ispocetka. To se desava npr 120 puta u sekundi i zato ovaj tip zavarivanja karakterise pucketav zvuk. Ako je kapljica mala, manja je verovatnoca da ce pri otkidanju i uranjanju u rastop napraviti veliko prstanje (malecki kamencic kad se polako spusti u vodu ne izaziva veliko prstanje, velika kamencina kad se baci jako izaziva veliko prstanje), ako je porast struje kontrolisan dobrim elektricnim komponentama, kapljica ce lepo i glatko da uroni u rastop, ako je porast struje prevelik i ako se dostizu jako velike struje oce kapljica da explodira i to je veliko prstanje umesto lepo da se otkine i slije u kupatilo bez prstanja... Inace sam luk je nestabilan u CO2 pa neko prstanje u njemu mora da postoji. Kratak spoj je sjajan kakd se lepo podese parametri (brzina zice i napon), da ima veliki broj kratkih spojeva u sekundi, da je kapljica mala, ali je problem kada se rade deblji delovi, penetracija tj dubina prodiranja rastopa u materijal jako mala i taj spoj je slab, muva da sleti polomice deo. Za tanke limove je nezamenljiv.
* Kada se podignu napon i brzina zice nekontrolisano, umesto da se kapljica sa vrha zice glatko slije u rastop, ona pocne da igra na zici, da se vrti, postaje velika i odleti (cela ili deo nje) ko zna gde tj deo u rastop, ostalo pored kao velika kuglica. Ovo je pocetnicka greska mnogih koji koriste zicu 1.2 mm, velike napone i brzine dodavanja zice kada sve oko njih varnici i prsti. Ovaj transfer jednostavno mora da se izbegava.
* sprej znaci da se sa vrha zice non stop odvajaju vrlo fine kapljice koje bas putuju od zice do kupatila. Zica nikada ne dira rastop na materijalu, napon je npr uvek preko 25V a brzine zice takodje velike. Da se desi sprej, mora se raditi sa min 80% argona, jer se u cistom CO2 sprej ne desava. Moze se raditi samo u horizontalnom polozaju (dizna mora biti u sobi 3-6 mm), prepust zice mora biti 15-19 mm.... deformacije materijala su velike...
-Puna zica je ona sa kojom ti sada radis. Punjena zica je cevcica punjena prahom. Jedan broj zica punjen prahom ima super brzo stezucu sljaku koja dozvoljava da se radi u spreju u svim polozzajima jer sljaka ne dozvoljava rastopljenom metalu da se slije dole.
[ Marko Enter @ 08.02.2008. 14:28 ] @
Citat: egoran: Imali gde u Srbiji da se kupe Lorch co2 aparati?
[Ovu poruku je menjao egoran dana 07.02.2008. u 20:12 GMT+1]
Moj cale ima Lorch i kaze nije zadovoljan njime, mislim da moze da vari do 290 A, sad dali se pogodilo da je taj njegov los ili su svi losi ne znam. Pre toga je koristio Rehm
njime je bio prezadovoljan
pozdrav Marko
[ max123 @ 09.02.2008. 18:40 ] @
Danas sam vario na limu debljine 1mm oko 20 min, zatim sam prešao na lim od 0.5mm i takođe vario na njemu 20 minuta(stavio lim preko lima pa ih spajao i tražio najpogodniju voltažu,struju i brzinu žice. Ispada da mi aparat najbolje vari ako ne diram parametre postavljene za onaj lim od 1 mm(17.5 V i brzina žice 3-3.5m/min) Ako smanjim voltažu nema penetracije nego mi se var gomila na jednu grudicu a ako ubrzam žicu opet nevalja. Ovaj tanji lim niti ne mogu variti da ga ne progorim ali zato ga pikujem var do vara i to tako ide. Najprije počnem variti na gornjem limu pa napravim krug preko donjeg i opet se vratim odakle sam i krenuo. Ako krenem od donjeg lima onda mi lakše progori.
Nakon tog lima sam se opet vratio na onaj od 1mm i vidio da mi varenje više ne ide od ruke kao kad sam počeo. To mi se već dešavalo pa sam mislio da umišljam ali dao bi se kladiti da aparat ne vari isto i topal i leden. Pokušao sam malo riktati brzinu žice i tu ga malo dobio ali to nije to. Sve mi se čini kao da je mala struja a prebrza žica, ali i mana hobi aparata. Ispada da će taj aparat na + 40 C biti neupotrebljiv
[ max123 @ 09.02.2008. 18:45 ] @
Zaboravih pitati pošto sam se nagutao onog dima jeli to štetno za zdravlje
[ veljkoE @ 09.02.2008. 19:04 ] @
he he he
pa i jeste i nije, da li je stetan duvanski dim ( to je mene pitao onaj koji meri kad sam ja njega isto to pitao)
bili su u firmi gde radim oni sto mere te otrove, gasove, prasinu, buku ...
ni co2 ni argon nema stetnih komponenti ( merenu u radu, znaci varen celik i Al), ima nesto al nebitno
al zato secenje plazmom
jadna majka onom ko sece
dalje
kad imas vertikalno varenje
sa co2 varis od gore prema dole
a sa onim klasicnim, transformatorskim, ides od dole prema gore
a moze i kako ti najbolje odgovara
[ DragannBG @ 09.02.2008. 23:01 ] @
Citat: max123: Zaboravih pitati pošto sam se nagutao onog dima jeli to štetno za zdravlje
Ukratko, jeste.
Postoje 2 problema: gasovi i dimovi.
Gasovi su CO2, argon i ozon. CO2 i argon izlaze kroz sobu pri zavarivnaju a ozon nastaje kada elektricni luk pocepa O2 tj kiseonik iz vazuha pa nastane O3. O3 je u vecim PPM smrtonosan. Najvise ga ima oko elektricnog luka. CO2 i argon nisu otrovni ali su tezi od vazduha pa kada ih udahnes i uneses u pluca ne mozes da ih izdahnes a ne mozes ni da uvuces vazduh jer nema mesta za njega. Najbolje sto moze da ti se desi je groznica. Zato bez ventilacije nema zavarivanja, pri cemu naravno ventilacija ne sme da remeti zastitu oko luka.
Dimovi (produkti sagorevanja tokom zavarivanja), ne umire se bas odmah ali se dobijaju rakovi i parkinsonove bolesti i leukemije, mada moze i odmah "good bye".
- Najlakse se umire kada se zavaruju pocinkovane cevi i limovi. Vrlo brzo pocne da trese groznica. A onda se ili ozdravi ili u vecna lovista.
- Velika greska je cistiti prljavstinu trihloretilenom (inace sjajan cistac. Mada cesto udisanje dovodi do leukemije) . BEz obzira sto je isparljiv, zaostane on negde u nekoj pori, i pod dejstvom luka i toplote se pretvara u bojni otrov fozgen. Zato aluminijum i sl ne cistiti trihloretilenom ili perhlorom.
- Ista ili slicna stvar je zavarivati i izazvati reakciju neke farbe ili premaza (npr tecnog metala...).
- Materijali koji sadrze cink, mangan, hrom, nikl, bakar itd pri zavarivanju izazivaju kancerogene i smrtonosne dimove.
Ventilacija je obavezna. Ukloniti po 50 mm boje, premaza, zinka od mesta zavarivanja. Lepo sesti i glavu dalje od dimova i gasova. Naravno dizna je u kratkom spoju van sobe tako da se lepo vidi i iz daljine, ne mora glava da se primice na 10 cm od mesta zavarivanja.
[ veljkoE @ 11.02.2008. 14:00 ] @
e ovo nisam znao
a trazio sam svojevremeno na netu da li nesto pise o tome i nema nista, bar nisam nasao
a i sada sam trazio i nema
gde pise malo vise o tome
[ MRAVIK SAMUEL @ 15.02.2008. 07:41 ] @
@egoran
Odgovor za "Lorch" aparate:
http://www.qualiweld.co.yu/p-serija.html
Ovde sam pronasao ,moze da ti koristi.
[ max123 @ 24.02.2008. 19:28 ] @
Najprije da zahvalim Draganu da onom odgovoru vezano za zaštitu pri varenju. Vrlo prijateljski.
Radeći sa varstrojevim varmigom 1400(sličan kao varmig1600) vario sam limove od 0.5, 0.8, 1.0 i 2.0 mm i stekao sam sljedeća iskustva:
· žicom 0.6mm vare se limovi do 1.0mm
ovaj lim od 0.5mm je dosta tanak i lako se progori ali se pikovanjem vara do vara da zavariti,
ista stvar je i sa limom od 0.8mm a ovaj od 1.0 mm se da variti iz jedan put
· žicom 0.8mm se vare limovi debljine veće od 1mm
taj lim od 1mm lako progara sa ovom žicom dok lim od 2mm se vari da je to milina. Vareći taj lim sam shvatio zašto Dragan toliko voli mig aparate. Pri varenju se čuje samo zujanje bez prekidanja.Valjda bi bolje vario mješavinom plinova, kad nabavim probaću jer mi je luk jako nestabilan sa žicom 0.6mm.
Moram napomenuti da mi je brzina žice pri svakom varenjeu bila ista. Pri svakom varenju sam pokušao mjenjati brzinu žice al svaki put bezuspješno. Pri velikoj brzini žice stvaraju se grudice i loša je penetracija a kod male brzine je još gore. Brzina žice je oko 3 m/min.
Što se napona tiče ovaj aparat ima 4 podeoka. Prvi podeok je upotrubljiv samo za jako jako tanku limu. Drugi podeok vare limove od 0.5-1.0mm sa žicom od 0.6mm.
Treći podeok je za žicu 0.8mm i limove od 1.0-1.5mm a četvrti za deblje. Aparat nije za limove deblje od 2mm.Ima još jedna stvar kod ovog aparata da on povećava brzinu žice ako podižemo napon. Neznam dal je to slučaj kod skupljih aparata.
Vario sam nešto na autu prije godinu dana tim aparatom tako da sam stavio lim preko lima i pikovao ga . Lim je išao preko lima samo di su spojevi dakako. Preko spojeva sam stavio plastobit i što mi se dogodilo, ulazi mi kiša u kabinu. Plastobit propadne a var nije iz komada i eto ti problema. Najprije sam bio izvadio kompletan tapet i instalaciju i to je bila jedinstvena prilika a sad je kasno za prepravke. Da sam vario autogenim to mi se sigurno nebi desilo. Pa i da iskrivi čitav auto bolje nego da vodu pušta. Dali za ovakve stvari postoji kakav bolji sistem varenja?
[ vladagrujic @ 01.03.2008. 18:28 ] @
Ima li svrhe kupovati Mig-Mag aparat jači od 180 - 200A za zavarivanje limova do 3mm debljine. Za veće debljine imam stari Rel aparat. Ipak ostaje dilema : aparat od 180 A ili odrešiti kesu i kupiti Neki od 280-300A. Molim za iskustva sa aparatima Deca i Varstroj 1805 (može i monofazna i trofazna struja). Da li je u ovome modelu Varstroja Al. namotaj trafoa ili pak bakarni.
Pozdrav.
[ vladagrujic @ 13.03.2008. 19:22 ] @
Zna li neko pouzdanog prodavca koji radi sa polovnom Mig-Mag aparatima (potreban mi je aparat snage oko 250A)
Može informacija i na P.P.
Pozdrav
[ pajapop @ 01.06.2008. 10:46 ] @
pitanje za MAX123: u prilici sam da kupim varstroj 1400 jer mi odgovara po ceni.Medjutim u njegovom servisu ovde u Beogradu, majstori koji ga rade i prodaju nisu se lepo izrazili o njemu, govoreci da je nekvalitetan. Zamisli serviseri kojima je u interesu da prodaju govore suprotno, sto je mozda i za pohvalu. Ipak cena je za moje poptrebe nekako presudna, pa me ipak interesuje tvoje iskustvo. Citajuci tvoju korespodenciju sa DragannomBg iz februara meseca zakljucujem da je proslo puno vremena kako ga koristis i kakva su tvoja iskustva sa njegovim kvalitetom, tj. da li da ga kupujem ili da trazim nesto skuplje i mozda time bolje. Napominjem da bih njime radio auto limariju iz hobija za sopstvene potrebe. Iz hobija radim bravariju inace imam Einhell NSG 180F monofazno-dvofazni i prezadovoljan sam, sa njime. Za te pare je super. Takodje bi zahvalio i bilo kome ko se javi na ovu temu, sobzirom na starost korespodencija na koju sam nailazio.
[ vladagrujic @ 03.06.2008. 21:37 ] @
Već nekih 3 meseca koristim Varstroj 1600. Do sada sam prezadovoljan sa njime. Radio sam i limove (prosek 0,8 i 1mm sa žicom 0.8mm), a i zavarivao limove 4 i 5mm debljine.
Važno je, po mom iskustvu, znati da je to ipak mali amaterski aparat i da ne valja preterivati. Obavezno pri radu sa većim amperažama treba voditi računa o interminenci.
A sada o Varstroju 1400:
Koga sam do sada pitao za taj aparat (od majstora koji ih koriste) svaki je prezadovoljan sa njime. Za te pare, ništa bolje od toga nećeš pronaći. Za limariju je ok, naravno u amaterske svrhe.
Ipak jedno mogu da ti kažem posle svega.
Posle prvih pokušaja i zavara sa CO2 aparatom zaboravićeš stari Rel. Ovo je toliko jednostavno, da mogu, kada ga naštelujem, da pustim i ženu da vari sa njime. Jednostavno, ne uzima mi se u ruke stari Rel kada pomislim na obijanje šljake, uvlačenje šljake u zavar i t.d..
Ovaj manji aparat sam kupio radi lakšeg transporta, a uskoro uzimam CO2 od minimum (pravih) 250 - 300A.
Šta reći na kraju. Apsolutno dajem prednost CO2 aparatima (sada potpuno razumem Dragana) nad Rel-om.
Mnogo brži lakši rad je presudio u odnosu na ono dosadno zujanje i muke sa šljakom. Znam da kvalitet zavara nikada ne može na CO2 da bude kao na kvalitetnijem Rel-u, ali šta da se radi. Malo više znanja i dodatne pripreme materijala pre zavarivanja čuda čini.
I zadnje, jedan savet. Ako imaš nešto više novca na raspolaganju, a nije ti neophodan aparat za lakši transport (kao meni), kupi neki CO2 od minimum 200A i baci stari Rel u penziju.
[ pajapop @ 04.06.2008. 18:22 ] @
Hvala prijatelju, na iscrpnom odgovoru i savetu. Dodacu jos malo i ipak kupiti 1600. Ne treba mi jaci, a za hobi kvalitet verujem ti da je dobar. makar za toliko.Pozdrav!
[ pajapop @ 07.06.2008. 19:27 ] @
Koja je najmanja intermitenca pri koriscenju maksimalne struje zavarivanja, za bilo koji aparat,koja ukazuje na iole zadovoljavajuci kvalitet aparata?
[ Pro Sound service @ 07.06.2008. 22:27 ] @
Upao sam u ovu temu kao marsovac! Daću samo komentar na moje iskustvo sa aparatom za varenje varmig1600! Imam taj aparat dosta dugo i sa njim sam zavario brdo drangulija! Neko moje iskustvo sa njim mi govori da su mu jako loše rešili mehanizam za guranje žice, sam bužir i pištolj! Krenuću od pištolja! Ventil za gas u samom pištolju se non'stop kvari, cevčica koja ide od ventila do dizne se non'stop odšrafljuje, pogotovo u transportu. Bužir je u startu kratak i žica se stalno u njemu glavi! Čim se malo zaglavi ,početak bužira odmah posle motorića se izčupa iz nosača i nagužva se žica, a onda dobijaš nervni slom! Kada kupiš nov duži bužir sa pištoljem (naravno kvalitetniji) i taman kada sve to namestiš i počneš sa varenjem onda počinje da zajebava ventil za gas koji dobijaš sa aparatom! I taman kada promeniš tu kantu od ventila ,počneš da praviš nešto, varenje ti ide kao podmazano! Vari kao zmaj! Ali samo 15 -20 min jer se onda pregreje i ako ima ugrađen ventilator! Ja ga zaista amaterski koristim i u principu sam zadovoljan sa njime, ali je žalosno to što sam kupio nov solidan aparat i u startu sve sam to maltene novo promenio! Nisam jedini koji je imao takvo iskustvo Pozdrav
[ pajapop @ 08.06.2008. 07:42 ] @
Zasto "kao marsovac"? Hvala bogu da je ova tema jos uvek ziva.Kad sam prvi put postavio pitanje pre neki dan, mislio sam da se niko nece oglasiti i da ova tema nikog ne interesuje, ali nikad nije gotovo-dok ne bude gotovo.Ja sad cim upalim komp prvo odem na ovu temu da vidim sta ima novo. Jos nisam nista kupio, imam vremena do avgusta meseca kada cu biti na godisnjem odmoru. Tada cu morati nesto da nabavim i da se bacim na sradjivanje kola.Dotle kupim informacije sa svih strana, necu da upadam u grupu "neodgovornih kupaca".Ipak su ovo skupe igracke.Kakva su necija iskustva sa automatskim maskama?
[Ovu poruku je menjao pajapop dana 08.06.2008. u 08:54 GMT+1]
[ Pro Sound service @ 08.06.2008. 09:01 ] @
@ pajapop
Ovaj aparat što ja imam sada košta oko 300 evrića! A ono što sam dokupio koštalo me je oko 80 evrića. Mislim da ti je za sređivanje kola varmig1600 sasvim ok! Automtska maska je strava! Oko 100 evrića sam dao za nju, i mogu ti reći da mnogo olakšava rad i da vredi sve pare! Samo moraš da vodiš račina o displeju tj. ne možeš da je bacakaš kao i običnu, jer ako šine dsp, ode mast u propast Pozz.........
[ pajapop @ 08.06.2008. 09:29 ] @
A koje ti je marke maska i gde si je kupio. Ja sam video jednu Varstrojevu od oko 10000, zatim jednu marke 3M iste cene u *** i neke jos skuplje, kazu ima za 5-6000 u '***" ne znam koje marke i kakvog su kvaliteta ali sumljam da je ista ili bolja od ovih skupljih. Nervira me sto su ipak skupe a nemaju nikakvu zastitu za optiku. Mislim da cu morati da dokupim zastitno belo staklo i nekako ga selotejpom ili flasterom prelepiti preko optike. Da li si iz Beograda?A tacnije tvoj aparat kosta 26950 din.
[Ovu poruku je menjao momsab dana 13.06.2008. u 20:43 GMT+1]
[ vladagrujic @ 13.06.2008. 18:49 ] @
Varmig 1600 je za limariju super, ali koristiti žicu od 0,6mm.
Po mom iskustvu i za zavarivanje debljih konstruktivnih limova i cevi je ok. Međutim, uvek moraš imati na umu da je to amaterski aparat sa malom snagom. Kada se pridržavaš njegovih proizvodnih karakteristika radi kao zmaj. Ipak bolje aparate bez 1000 evrića ne možeš kupiti.
Pozdrav.
P.S.
Varstroj maska, automatska, košta negde oko 7000 dinara u predstavništvu.
Ja sam video i neku od 4500 dinara, samo da se setim gde.
U ***-u su takođe takve maske oko 100 eura.
[Ovu poruku je menjao momsab dana 13.06.2008. u 20:46 GMT+1]
[ MRAVIK SAMUEL @ 12.08.2008. 06:09 ] @
Ja sam kupio Cesku masku DIN4-13 ,svetlo stanje DIN4 odlicna je.Moj prjatelj je kupio isto jednu ne znam od koje firme ali je u svetlom stanju DIN3.Bolje se vidi kroz nju ali vise zeza zenice .zastita su Polikarbonatne plastike a moze i plastika od flase minakve.Moja maska ima zastitnu plastiku i iznutra.Prjatelj je nesto brusio a varnice su mu udarale iznutra u njegovu masku pa se trajno ostetio display, zato proverite da li imate unutrasnju zastitu.Inace plastike kostaju oko 100 din. a ako ih ne brisete ostrim krpama dugo traju.
[ welding @ 12.08.2008. 07:40 ] @
Elektricni luk siri osim jake vidljive svetlosti koju treba zatamniti i ceo spektar nevisljivih a opasnih infracrvenih i ultraljubicastih talasa. Zato se deo na maski koji vrsi zatamnjenje i zove filter (koji "filterise" i deo infracrvenih i ultraljubicastih zraka).
Postojece maske su solarne ali u stvari postoji i zalivena baterija koja daje struju filteru a puni se solarnom celijom ili je solarni filter jak ali nedovoljno pa baterija pripomaze pri uspostavljanju luka a puni se takodje od solarne celije.
Kada crkne baterija, mora se menjati ceo filter-koji kosta recimo 10EUR manje od cele maske (proizvodjaci ne ostavljaju mogucnost da se tada samo menja baterija).
Najnovije dostignuce je primena tzv nanotehnologije u ovoj oblasti, pa su se pojavile potpuno solarne maske, bez baterije, i u tom smislu bez ogranicenja trajanja. Jedini problem ostaje kao i pre udarci i prasina.
Najnovija generacija maski ima i filter kroz koji se vidi u boji mesto zavarivanja, a ne kao do sada u nijansama zelene, a takodje i ugradjenu zastitu od SW-IR (kratkih infracrvenih talasa). Zakon o zastiti na radu u EU koji ce narediti svima i ovu vrstu zastite ce stupiti na snagu za par godina.
Kad su oci u pitanju, stvarno ne bi smelo da se stedi. Ako neko zeli da sazna vise o maskama najnovije generacije, mogu vise da mu dostavim na PP.
[ vladagrujic @ 12.08.2008. 10:39 ] @
Apsolutno se slažem sa tobom "welding" u vezi konstatacije sa maskama. Dobra maska i kožna kecelja su nešto bez čega varilac ne bi trebao ni da počne da radi. Koliko je tu zračenje najbolje se vidi ukoliko deo ruke ostane ne pokriven bluzom. kakve se opekotine tu tek javljaju posle čak i kratkog zavarivanja. Voleo bi da mi pošaljete na pp podatke za novije maske, kao i gde bi možda mogle u Srbiji da se pogledaju.
Pozdrav.
[ kasper76 @ 15.08.2008. 22:16 ] @
da li je neko imao iskustva u radu i može li neko da mi kaže nešto više o aparatima marke EWM,konkretno zanimaju me picotig ili tritoN za varenje tig postupkom i dc strujom,znači bez aluminijuma,kao masku koristim optrel satelite i prezadovoljan sam kvalitetom same maske kao i dodatnom opremom koja može da se dokupi uz nju
http://www.westernsafety.com/optrelwelding/optrelweldingpg1.html
[ DragannBG @ 16.08.2008. 11:41 ] @
Radio sam malkice sa EWM aparatom Phoenix (MIG) i REL Pico (valjda 162). Nemam primedbi ali za tako malo rada ne mogu nista lose da kazem. Gledao sam EWM aparate MIG od 400A i 500A u jednom brodogradilistu. Rade po ceo dan bez problema bilo sa kvalitetom zavarenih spojeva bilo sa pouzdanoscu.
Mislim da EWM vuce korene iz nekad jako cenjene nemacke firme Messer-Griesheim, i u principu se smatra da pripada 1. ligi u Evropi (uz Esab, Fronius, Kemppi, Lincoln, Rehm, Migatronic, Lorch...). Verovatno kao i svi drugi deo delova nabavljaju na istoku, cak verovatno imaju i svoju fabriku u Kini, ali sigurno imaju ulaznu kontrolu koja sprecava prodaju lose robe.
Ne mozes da pogresis sa njima, jer kod TIG-a se aparat dokazuje u AC primeni (aluminijum i magnezijum). Kod DC TIG ce maltene svaki aparat raditi dobro, jedino je problem pouzdanost. Koliko znam ta marka je pokrivena sa 3 god. garancije u Evropi, a koliko je kod nas ne znam. Pretpostavljam da je uvoznik neka potpuno trgovacka firma iz Novog Sada, tj mozda moze da se postavi problem servisa u svakom smislu (duzina garancije, cena servisa, cena delova, kvalitet servisa, brzina usluge). Video sam kod jednog odlicnog servisera iz BG aparat EWM PICO ..., nisu umeli u Novom Sadu da ga poprave, pa su ga poslali njemu.
Ali s obzirom da je aparat nemacki, ne treba ocekivati neku egzotiku u njemu, tj verovatno su svi sklopovi "nabavljivi" samo se postavlja pitanje odnosa prodavca prema servisu. Mnogi hoce da uzmu pare odmah, a kasnije oce da odbiju reklamaciju tipa koristio si prejake struje, padala je kisa na aparat, pao ti je sa visine itd...
Kada se kupuje aparat iz 1 lige, jeftin, brz, kvalitetan servis i tehnicka podrska za koriscenje su uracunati u cenu, tako je bar u Evropi i svetu. Kod nas se to svodi na galamu tipa "...ovo je super, extra, mega, ...prodali se u auto industriji,... bla bla".
Sto se tice Optrel maski, oni su takodje 1 liga, a mnoge druge maske koje se prodaju su prepakovane njihove. Jedinu primedbu koju sam cuo je problem da im se baterija jako sporo puni. Kada ostavis masku u mraku par dana, baterija iscuri, potrebno je drzati je recimo citav dan na suncu da bi solarna celija napunila bateriju, pa da se maska moze koristiti. Kakvo je tvoje iskustvo po tom pitanju?
[ kasper76 @ 16.08.2008. 17:25 ] @
u prethodnom postu ostavio sam link kako izgleda moja maska i plave je boje kao i u prezentaciji,nikakvih problema sa solarnim ćeelijama nisam imao niti ima potrebe da bude na suncu,verujte mi da radi fantastično na svim tipovima zavarivanja jer varim elektrolučno,tig ,kako aluminijum tako i prohrom kao i tzv.CO2,odnosno mig-mag.
a što se tiče baterije uopšte nisam uspeo da je nadjem unutra,samo su bile ćelije,naime od nekih naših gastarbajtera,sam dobio jednu optrel switch mask,na kojoj nije moguće menjati jačinu stakla odnosno stepen zatamnjenosti,maska je bila neispravna odnosno padala je više od jednog puta i neko je uspeo da je sredi,za opkladu smo ja i jedan kolega razbili zaštitno staklo sa fotoćelijom baš iz razloga jer sam ja tvrdio da unutra nema baterije i ispostavilo se da sam u pravu ili je nekog drugog izgleda odnosno ne liči na bateriju jer osim fotoćelija unutra nismo uspeli da nadjemo ništa što bi ličilo na bateriju,ja ovu koristim čini mi se 3 godine i osim zamene zaštitnog stakla nikakvih drugih intervencija nisam imao
ewm aparate sam probao neki sa nazivom triton 160 dc,za prohrom je fantastičan jer ima i pulsnu struju tako da može i tanje limove lepo da radi,nisam uspeo nigde na netu da nadjem nekog zastupnika za kempi aparate,može li neko da mi pusti link ili neki kontakt telefon
[ welding @ 18.08.2008. 09:54 ] @
Cudi me da nisi nasao bateriju u Optrelovoj maski. Koliko znam oni nemaju masku samo sa solarnom celijom vec uvek baterija+solarna celija.
Ali bez obzira, Optrel je jedan od najkvalitetnijih proizvodjaca na svetu, i mnogi proizvodjaci aparata za zavarivanje uzimaju njihove maske i stavljaju svoj brend na njih i prodaju ih pod svojim imenom sa jakom markentiskom pricom.
[ kasper76 @ 18.08.2008. 10:05 ] @
na ovoj staroj neispravnoj nisam našao bateriju jer je kompletno staklo hermetiki zatvoreno odnosno sva plastika je stopljena kao jedna celina i uopšte nema mogućnosti da vidiš šta ima unutra dok se ne razbije,a na novoj maski nisam toliko detaljno ni gledao,ona sa strane ima dugmad za regulaciju pa je možda baterija i smeštena u hnekom od njih
[Ovu poruku je menjao kasper76 dana 18.08.2008. u 11:49 GMT+1]
[ DragannBG @ 02.09.2008. 20:39 ] @
Danas sam probao masku koja koja daje vidno polje zavarivanja u realnim bojama. Klasicne maske i stakla daju zelenkasto/zute nijanse.
Stvarno je divno videti MAG luk kako u stvari izgleda.
Kada zavarujete gasnim plamenom, u njega mozete kratkotrajno gledati golim ocima i tada vidite spoljni veliki plamen crvene/zute boje a unutrasnji konus je plave boje.
Tako se i ovde vidi mali plavkasti srednji deo luka, okolo zuto/crveni plamen i crveni rastopljeni metal.
[ ckonne @ 02.11.2008. 19:47 ] @
Nov sam na ovim stranama pa me interesuje par stvari..: Imam aparat MIG/MAG ULJANIK ESAB LDA 400 . Dodavac zice i elektronika su "ESAB"-ovi.. Cini mi se da je dosta dobar aparat,imam ga oko godinu dana i dosta sam zadovoljan. Inace imam malu strugarsko-bravarsku radionicu . Interesuje me kako bih sa njim zavarivao aluminijum,naime majstor mi je rekao da bih morao da zamenim dodavac,posto moj ima samo dva valjka.. Morao bih da zamenim i crevo i to je negde otprilike oko 600-700 eura... plus boca AR.. Interesuje me da li se isplati tj. kakav je kvalitet zavara u odnosu na invertorski sa aluminijumskim elektrodama..? Jos da li bi mogao da mi objasnis sta je to tacno PENETRACIJA? Unapred zahvalan.. Pozdrav
[ welding @ 03.11.2008. 11:43 ] @
Ne moras ceo dodavac da menjas, mozes da ubacis (ubudzis) novi set tockica (sa 4 tockica). Prepostavljam da bi kostalo oko 200-300 A.
Ako te ne mrzi da svaki cas menjas buzir za celik sa onim za aluminijum, onda ce te buzir kostati 10 EUR i puno zivaca jer ces morati da menjas buzire prema celiku i prema aluminijumu svaki put.
Obicaj je da se kupi drugi pistolj sa buzirom za aluminijum. kosta oko 250-300 A ali nema cimanja zbog cestog menjanja buzira i dizne. Tada kupi sto kraci polikabl npr 3m.
Argon je oko 2500 din + PDV za 6000 litara + cena boce (oko 100 EUR za bocu) ili cena iznajmljivanja boce (valjda 10 din/dan).
Tvoj aparat ce moci da zavaruje aluminijum debljine iznad 3 mm, ali nikakve fine radove neces moci sa njim da uradis. Za to je potreban TIG aparat. MIG Pulsni invertorski aparati mogu da zavaruju tanje limove od 1.6 mm pa navise, a zbog mogucnosti fine regulacije napona u svakom rezimu ce dati bolji sav. Tvoj ce raditi dobro na konstrukcijama od debelih limova i profila.
Penetracija je dubina mesanja dodatnog i osnovnog materijala. U principu najvise zavisi od amperaze ali i ugla vodjenja pistolja i oblika zljeba.
[Ovu poruku je menjao welding dana 03.11.2008. u 14:40 GMT+1]
[ ckonne @ 03.11.2008. 19:55 ] @
Zahvaljujem se na odgovoru. Da li bi mogao da mi preporucis neki invertor? Pre neki dan sam u prodavnici slucajno video neki Italijanski od 40-tak hiljada dinara,ELVOK ili tako nekako ?! Pise na njemu da ima i opciju za TIG ,a crevo kosa oko 3.000 dinara.. Na sta je bitno da obratim paznju pri odabiru ? Izostavio sam da kazem na pocetku da sam sve blize odluci da ne preprravljam (budzim) MIG MAG vec da nabavim neki solidan invertorski aparat... Pozdrav (imas pice kad se vidimo :) )
[ welding @ 04.11.2008. 07:20 ] @
Invertor koji si ti video je najverovatnije za REL zavarivanje (sa oblozenom elektrodom). A zavarivati aluminijum sa oblozenom elektrodom nije bas najzgodnije. Cak nije ni priznato, vec se koristi iskljucivo u reparaturama.
Ta marka mi je nepoznata, ali u principu 150A REL aparati kostaju od 35000-55000, zavisno od marke i kvaliteta. Pretpostavljam da vecina njih imaju preklopnik za TIG cime se postize da je izlazni napon manji nego pri REL zavarivanju. Ali paljenje luka je na kresanje i opet u tom TIG-u ne mozes da radis aluminijum vec samo celik, nerdjajuci celik i bakar.
Ne znam na koje si crevo mislio za 3000? Koliko ja znam pistolj za TIG za ovaj tip aparata (izvod za gas se kaci direktno na bocu, gas se pusta i zatvara na ventilu na pistolju, a sam pistolj se kaci na - pol na aparatu), kosta oko 100 EUR+PDV.
Pri izboru aparata uvek gledaj na kvalitet, postojanje servisa i rezervnih delova i tehnicku podrsku. Insistiraj da probas aparat bez obaveze da ga kupis. Pa kupi jedan od onih najjeftinijih iz prve lige.
Uostalom mozes da dodjes kod mene i probas kako radi REL invertor sa oblozenom aluminijumskom elektrodom, da vidis kako se kaci pistolj za TIG na takve aparate itd, pa donesi sam odluku.
[Ovu poruku je menjao welding dana 04.11.2008. u 14:43 GMT+1]
[ ckonne @ 04.11.2008. 18:16 ] @
Evo sad sam stigao sa puta i procitao poruku. Zahvaljujem se na odgovoru... Da ti ostavim ja nas e-mail,pa da se cujemo,ili posalji ti meni svoj,sve jedno je... Posle cu te ja nazvati telefonom ako nije problem,jer bih imao jos sto sta da te pri upitam... Pozdrav,unapred hvala. Evo i naseg maila : [email protected]
[ topalovic @ 04.11.2008. 19:53 ] @
Pomoc vidim da je ova tema jos ziva
interesujeme co2 aparat za varenje imam nekoliko solucija
valstroj 1600 cena je oko 240 eura
Sihio 180 a cena je oko 270 eura ne znam proizvođaca mislim da je mađarski
i rucni rad oko 180a cena je oko 300 eura tip rece da ima "elektrolite" sta to znaci
Radio bih snjim limove i sitniju bravariju to jest lim do 3 mm-4 mm
molim pomoc dvoumim se par dana
[ MRAVIK SAMUEL @ 01.02.2009. 20:57 ] @
@ckonne Ja imam isto ULJANIK LDA 400 dodavac je A10MEC30.
Doradio sam na njega tajmer za punktovanje odlicno radi.
Moze da punktuje limove od 0,25-1mm.Caka je u tome da vrh sobe zaseces kao krst,a punktovanje se obavlja
tako sto materijale dobro pritisnes pod pravim uglom.Sobu treba cesce cistiti ali su rezultati odlicni.Podesavanjem tajmera mozes postici da punktovi izgledaju kao nitne.
Polykablove za ESAB prikljucak sam kupio u Kaludjerici isto tako i adapter za Euro polykabel.Da ih ne reklamiram
pronadji ih na net-u.
[ mirko.jasenovo @ 05.03.2009. 18:20 ] @
Hvala na odgovoru..Ja sam je tek sada procitao,jer sam imao nekih problema sa internetom...Kakva je razlika izmedju tvog dodavaca zice i ovog mog sa slike? Kako si zadovoljan aparatom? Usput,opremu (sobe,dizne,difuzore) nozes da nadjes na Dorcolu...
[ mirko.jasenovo @ 05.03.2009. 18:24 ] @
mirko.jasenovo je isto sto i ckonne,morao sam da menjam korisnicko ime zbog nekih problema..
[ fuca @ 13.03.2009. 00:02 ] @
Citam forum par dana i odusevljen sam , znaci nisam skoro naisao na nesto ovako,.
Imam u ponudi da kupim na racun svoje firme HELVI panter 152 mig aparat , ima li iko iskustva sa ovim aparatom , u specifikaciji mu pise da moze raditi punom zicom , punjenom i aluminijumskom .
Pozdrav
[ welding @ 13.03.2009. 07:20 ] @
Ja prvi put cujem za taj brand aparata... a na netu ne mogu da ga nadjem, ni sliku ni karakteristike... Ako pretpostavimo da je to 150A aparat, postavlja se pitanje sto ga ne uporedis sa nekim opste rasirenim i dokazanim npr. varstroj 160A po pitanju cene, performansi, rezervnih i potrosnih delova, servisa itd.
Ja licno ga ne bih kupovao upravo zbog gore navedenog. Ali sto ga ne probas i sam doneses neke zakljucke?
[ fuca @ 13.03.2009. 08:13 ] @
Sto se aparata tice Italijanske je proizvodnje i u klasi sa ESABOM , tako kazu uvoznici obezbedjen servis i rezerrvni delovi .
Znaci ta vp iz sabca se bavi uvozom profesionalnog i poluprofesionalnog alata za radionice.
Aparat je 145A . interferenca je 20% 130 , 60% 75 , zice su o,8 alu i inox , a punjena je 0.8 - 1.2 , ako sam dobro procitao struja koju on povlaci sa 220V je 2,4 KWA na nesto 60%.
Sliku imam u pdfu ali ne znam da je zakacim ovde..
Pozdrav
[ fuca @ 13.03.2009. 08:15 ] @
evo i linka
WWW.BOROJEVIC.COM
Znaci tu se nalaze svi aparati
Pozdrav
Nisam sam doneo zakljucak posto nikad nisam vario mig postupak i totalni sam laik
[Ovu poruku je menjao fuca dana 13.03.2009. u 10:09 GMT+1]
[ welding @ 13.03.2009. 12:51 ] @
ako si laik, onda ces na kraju kupiti aparat od onoga koji je slatkoreciviji, pravi ozbiljnije grimase, ima dublji glas, koristi zargon koji se tebi svidja ili je tebi prilagodjen (...batice..., ...ovo je mrcina..., ....nepoderiva..., ...cuvena..., ...u klasi ESABA po kvalitetu...), bolje lupa rukom u sto, daje povoljniju cenu itd itd, a neces umeti sam da udjes u problem kakve su stvarne karakteristike aparata, renome firme, servisna mreza u tvom gradu, magacin rezervnih delova, visegodisnje iskustvo i reference u Srbiji sa tim brendom i aparatom itd itd. Zasto ne trazis prezentaciju tog aparata sa aluminijumskom zicom 0.8 mm, sa punjenom samozastitnom 0.8 i 1.0 mm, sa prohromskom 0.8 mm... Licno mislim da taj aparat, dok radi, moze ozbiljno da radi samo crni celik, a ovo ostalo bih voleo da cujem kakav je rezultat demonstracije.
Mogu samo da ti dam teze da razmisljas, na osnovu mog iskustva:
- hoces aparat ponekad da koristis za tanke limove, auto limarija, kutije i profili do 2-3 mm debljine za ograde i sl..., crni celik, onda kupi 160A varstroj, koncar, iskra, koji rade sa zicama 0.6 mm i 0.8 mm, i nemas problema sa delovima i servisom...
- hoces po par sati skoro svaki dan da radis sa tim aparatom, plus i malo deblje profile, crni celik i nerdjajuci, a pomalo i aluminijum? Kupi 250 A trofazni aparat od ipak nekog ozbiljnog proizvodjaca (kemppi, fronius, esab, rehm, ewm, lorch, migatronic, cea...) i ne gledaj previse cenu nego plati sta kosta (to je oko 1000 EUR+).
- hoces da oformis zavarivacku radionicu za celik, prohrom i debele aluminijume? minimum ti je 400A, vodom hladjeni aparat, iskljucivo od ozbiljnih proizvodjaca, a cena je apsolutno nebitna.
- hoces da udjes u medjunarodnu podelu rada i konkurises vrhunskim svetskim zavarivackim firmama jer je cena radnog sata coveka kod tebe jeftina i da radis vrhunsko MIG zavarivanje aluminijuma i prohroma i crnog celika? Pulsni MIG aparat koji kosta od 5000 EUR-12000 EUR! Opet, samo od ozbiljnog proizvodjaca koji daje 3 godine garancije, obuku, pustanje u rad i prezentacija min 2 puna radna dana+da bude na raspolaganju i kasnije za besplatnu tehnicku podrsku oko koriscenja i podesavanja aparata, da ima debelo uputstvo na srpskom i engleskom jeziku, da ima sopstveni servis i servisere itd. a sama cena je opet nebitan deo price.
I ako kupujes iole ozbiljniji aparat insistiraj da li su mu pistolj i prikljucci i sobe, dizne, buziri it itd po Binzel sistemu. Za Binzel pistolje i potrosne delove imas u Srbiji koliko hoces prodavaca, imas i kopije turske, kineske, srpske, servisere, cak i iole vicniji zavarivac sam resava problem, npr. od dva pokvarena pistolja pravis 1 ispravan itd...cene su jeftine, a plus je Binzel verovatno i najbolji proizvodjac na svetu u ovoj oblasti.
Tvoje su pare pa sam odluci...
[ mirko.jasenovo @ 19.03.2009. 21:02 ] @
G-dine ''Welding'',evo posle potrosenog kotura zice i cini mi se dobrih rezultata,hvala na savetima! Jedino ne mogu da uspostavim stabilan kratak spoj na malom naponu sa zicom 1.0 mm kojom inace i radim,tj.kada je prekidac za grubu regulaciju na 1 A finu od 1 do 7,8. Ako prekidac za finu regulaciju podesim na 12-13 iskace mi osigurac.(Inace je instalacija u radionici uradjena nova) Stavio sam osigurac (automatski,Minelov) od 25A i ista je situacija..Kada grubi podesim na drugi podeok onda je sve ok. Cini mi se da je ovaj prvi podeok tj. manji napon za tanju zicu ( 0,6- 0,8) .
-Inace delove za ''Binzela'' pronasao sam na Dorcolu.
-Imteresuje me jos kakvi su rezultati u zavarivanju gus-a sa mojim aparatom. Imao sam neke slucajeve i jos uvek ''drzi'',u pitanju su bili neki nosaci od kose za traktor. Posto mi je gas (CO2) pri kraju hteo bih da znam da li za mesavinu 82% Ar+ 18% CO2 moze da posluzi ista boca ili moram da nabavim argonsku. Interesuje me jos par stvari ali moram nesto da uporedim,pa cu to drugom prilikom. Pozdrav!
( od onog ''Linde'' TIG-a sam odustao posto nema AC/DC )
[ fuca @ 19.03.2009. 22:57 ] @
Posle malo razmisljanja ipak sam resio i kupio HELVI phanter 152 , prvi utisak u radu sa punjenom zicom je OK , nisam probao sa punom posto nemam reducir ventil a ni bocu .
Sa punjenom zicom sam odradio neke probne varove na limovima od 1mm a i na materijalu od 5mm.
Sada sam u potrazi za reducir ventilom i bocama .
Svaki savet i sugestija dobrodosla.
Ako imate neki direktan kontakt moze na [email protected]
[ welding @ 20.03.2009. 08:04 ] @
Citat: -Imteresuje me jos kakvi su rezultati u zavarivanju gus-a sa mojim aparatom. Imao sam neke slucajeve i jos uvek ''drzi'',u pitanju su bili neki nosaci od kose za traktor. Posto mi je gas (CO2) pri kraju hteo bih da znam da li za mesavinu 82% Ar+ 18% CO2 moze da posluzi ista boca ili moram da nabavim argonsku.
Rezultati mogu da budu dobri ako koristis zicu namenjenu za zavarivanje gusa (tipa nikl ili feronikl, bilo punu bilo punjenu) a koristeci obicnu celicnu zicu rezultat je neizvestan sa ocekivanjem da ce biti los. Moze ponekad da uspe ali uglavnom ne uspe. Problem je u tome da sam gus ima mnogo ugljenika a onda taj ugljenik ulazi u zavar od celicne zice i pravi zakaljivu, krtu i tvrdu leguru, koja pri skupljanju moze da otkine zavar od osnovnog materijala ili barem da samu vezu jako oslabi...
A problem postoji jos kod zauljenih delova od gusa, jer svaki gus kao odlivak ima pore i mikropore u koje su moguce usle masti, ulje itd , pa pri toploti od zavarivanja to isparava i pocne da curi... Unekoliko se to kompenzuje sastojcima u oblozi specijalnih elektroda za gus, a kod MIG zavarivanja niti zica niti gas ima sastojke koji to mogu da rade. Tada se dobija vrlo ruzan i porozan zavar, pa je tada jedina alternativa, preci jednom, pa obrusiti ceo ili 3/4 tog zavara, pa naneti drugi zavar, pa opet brusiti i ponavljati postupak dok se ne dobije pun i jedar sav... A zica na bazi nikla ili feronikla kosta oko 40-60 EUR/kg+PDV a koturi su po 15 kg, tako da ih samo retki kupuju, plus mora da se koristi argon sto dodatno poskupljuje stvar. Eventualno se moze ici na punjenu samozastitnu zicu, ali za nju su potrebni i narebreni tockici za dodavanje zice (4 kom ili barem 2 uz ocekivanje problema), mislim da jedan tockic kosta oko 50EUR, zavisno od tipa dodavaca.
OStaje ti samo da probas zavarivanje gusa celicnom zicom, pa negde uspe a negde nece...
Za mesavinu C18 gasa ti treba druga boca za bas taj gas, pri cemu je to danas takodje standardan gas, tako da ne treba da se brines da li ga ima...
[ MRAVIK SAMUEL @ 19.04.2009. 20:38 ] @
@mirko.jasenovo
Moj dodavac je malo drugaciji spolja,polykabel je sa desne strane.Verujem da je unutra sve isto,ima dva valjka . Malo sam doradio elektroniku tako da moze i da punktira limove od 0,25-1mm(na profil kao podlogu).U Mirox-u sam kupio adapter za euro prikljucak tako da mogu da koristim i te polykablove.
[ mirko.jasenovo @ 01.06.2009. 19:25 ] @
Jos jedno pitanje ovoga puta u vezi REL aparata za zavarivanje.Imam aparat RADE KONCAR od 250A i majstor mi je ugradio diode tako da mogu da biram polove(bar ja tako mislim).To sam radio da bih mogao da varim bazicnim elektrodama.Koristim EVB 50 ili ESAB 7018.ili cini mi se GRICON 11018 ali mi je sljaka nekako staklasta i trazi vecu amperazu da bih upostavio stabilan luk.Interesuje me dali je taj var bar priblizan onom sa rotacionim ili nekim inverter aparatom.Vario sam istim elektrodama sa invertorom ali sam imao znatno manje prstanja i amperaza je bila manja.
[ mirko.jasenovo @ 01.06.2009. 19:27 ] @
Jos jedno pitanje ovoga puta u vezi REL aparata za zavarivanje.Imam aparat RADE KONCAR od 250A i majstor mi je ugradio diode tako da mogu da biram polove(bar ja tako mislim).To sam radio da bih mogao da varim bazicnim elektrodama.Koristim EVB 50 ili ESAB 7018.ili cini mi se GRICON 11018 ali mi je sljaka nekako staklasta i trazi vecu amperazu da bih upostavio stabilan luk.Interesuje me dali je taj var bar priblizan onom sa rotacionim ili nekim inverter aparatom.Vario sam istim elektrodama sa invertorom ali sam imao znatno manje prstanja i amperaza je bila manja.
[ MRAVIK SAMUEL @ 02.12.2009. 13:40 ] @
@mirko.jasenovo
Ako postavis diode na obicni aparat nisi resio sve probleme.
Moras da postignes ravnu karakteristiku ispravljenog napona.
A to se postize prigusnicom i kondenzatorima.Lakse je to postici sa transformatorom sa tri stuba (trofaznim).
Tada ne trebaju kondenzatori dovoljna je samo prigusnica i 6 dioda ili tiristora.
Primetio sam da bazicne elektrode bolje rade na 22V nego na 50V.
Uostalom pise na kutiji za koji su napon.
Imam rotacioni aparat 375A (uljanikov).Prezadovoljan sa njim,"guta" sve vrste elektroda,aluminium nisam radio sa njim ali kazu da i to moze.
Kad ''zalepi '' elektroda ni ne oseti,zbog zaleta rotora.
To je jednom recju ''zver'' od aparata.
[ pajapop @ 09.04.2010. 20:40 ] @
Ja sam se najzad castio sa Enhellovim BT GW 190 D. Bolji je aparat nego sto sam ja majstor. Trebace mi malo vezbe, na leto me ceka veliki posao sa njim, u medju vremenu citam savete Dragana BG i ostalih koji se u to bolje razumeju a narednih vikenda samo vezba i vezba.
[ ognjeni_zmaj @ 09.04.2010. 21:21 ] @
Baci neku sliku unutrice,pločice s karakteristikama pa da pričamo.I pitaj,ima dobronamernih majstora koji će ti sve objasniti.Kad se setim kako sam ja svojevremeno sve morao sam kao zavezanih očiju,pipajući.Pozdrav.
[ pajapop @ 18.04.2010. 18:41 ] @
Evo za vikend sam malo vezbao kroz praktican rad. Probao sam da okrpim lonac auspuha i prilicno sam uspeo. Probacu da nakacim neke slicice
[ welding-i @ 19.04.2010. 08:32 ] @
koji precnik zice i koji gas?
[ pajapop @ 19.04.2010. 14:53 ] @
Zica je 0,8 gas CO2. Ovo je prakticno prvo sto sam uradio, nije bas najvestije ali sa tako trulim limom i nije moglo bolje. Inace sa rel aparatom varim dosta dobro.
[Ovu poruku je menjao pajapop dana 20.04.2010. u 21:22 GMT+1]
[ cki @ 11.05.2010. 08:49 ] @
Zdravo ljudi!
Molim za pomoc oko kupovine mig aparata.Inace sam iz Zrenjanina i mogu vam reci da je ponuda aparata kod nas vise nego ocajna.Prodavci kazu da im se ne isplati da ih drze jer opterecuju lager a slabo se prodaju ..i tako svelo se slovo uglavnom na Varstroj i Iskravar i to jeftiniji modeli.E sad video sam neke kineske invertorske aparate tacnije model monofazni inverter mig mag mma od 250A (mig 250 j46)firma se zove Jasic(vidim da neke invertore prodaje i MUS-corp)...googlajuci mislim da sam nasao da je to kopija Australijske firme UNI-MIG. Njihovi aparati su identicni samo crni i naravno taj model kosta oko 1200 evrica kod njih mada vidim da i oni u Australiji koriste ove Jasic jer su jeftiniji .Kod nas taj model od 250A za koji sam zainteresovan kosta 700evra.E sada dali je jeftiniji samo zato sto ga prave Kinezi ili su mu ugradjeni losiji delovi...hm..inace gledao sam i Varstroj aparate koji su stajali pored njega i mogu reci da je ovaj aparat odavao utisak ozbiljnijeg aparata od njih...pa kad gledam realno i ISKRAVAR su Kinezi ali njihovi aparati su skuplji...dali su gladni para ili realno vrede vise
moli bih za misljenje i dali neko poseduje taj aparat jer bih ga koristio za limove do 3-4 mm pretezno a treba mi jaci zbog dugih varova.Inace garancija je godinu dana mada prodavac kaze da sada daju i neku produzenu garanciju,kaze delova za njih ima i bla,bla,bla...cak nudi i probu istog...mislim ja ne sumnjam da on dobro zavaruje neko koliko ce to dugo moci da radi..hm ...inace intermitenca mu je 35% na 250A pri temp.od 40c a lagan je jer je invertorski ima samo 24kg a ima mogucnost i REL zavarivanja molim za savet jer to je neki plafon sto se tice para koje bih izdvojio za aparat (inace razmisljao sam i o kupovini polovnog neke proverene firme ali jednostavno ponuda je kod nas slaba) ....
[ ognjeni_zmaj @ 11.05.2010. 20:10 ] @
Citat: cki: Zdravo ljudi!
(inace razmisljao sam i o kupovini polovnog neke proverene firme ali jednostavno ponuda je kod nas slaba) ....
Ako još razmišljaš o polovnom aparatu proverene marke,ja prodajem "Lorch" od 240 A sa intermitencom 100% na 200 A, evo i link pa pogledaj slike.
http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/t=5545.html
http://www.samsvojmajstor.com/...0/postorder=asc/start=405.html
http://www.samsvojmajstor.com/...0/postorder=asc/start=420.html
[ Kemppi @ 12.05.2010. 19:38 ] @
Ako hoces da kupis mig aparat,moja preporuka je klasican ,sa trafoom,polovan,markiran,jer su u njemu klasicni delovi i moze svaki skolovan elektricar da ga popravi,tj takvi aparati su pravljeni da traju.Za invertere su popravke skupe,ne zna svako da ih popravi,pa i posle popravke pitanje je da li ce da radi kao fabricki,to je aparat napravljen da se otplati i zaradi dok je u garanciji,a to u zemlji Srbiji tesko da moze.
[ maki2001 @ 12.05.2010. 22:12 ] @
moje misljenje da si kupio los aparat . ipak ozbiljan aparat je esab , fronius , elektra , ali koliko para toliko i muzike!
[ Kemppi @ 12.05.2010. 23:12 ] @
Citat: maki2001: moje misljenje da si kupio los aparat . ipak ozbiljan aparat je esab , fronius , elektra , ali koliko para toliko i muzike!
Koliko razumem covek se raspituje sta da kupi,nije jos nista kupio. https://static.elitesecurity.org/questionmark.gif
[ Kemppi @ 12.05.2010. 23:14 ] @
Citat: maki2001: moje misljenje da si kupio los aparat . ipak ozbiljan aparat je esab , fronius , elektra , ali koliko para toliko i muzike!
Koliko razumem covek se raspituje sta da kupi,nije jos nista kupio.
[ ognjeni_zmaj @ 13.05.2010. 09:38 ] @
Citat: maki2001: moje misljenje da si kupio los aparat . ipak ozbiljan aparat je esab , fronius , elektra , ali koliko para toliko i muzike!
I ja sad ništa ne razumem.Ne verujem da se ovo odnosi na moj Lorch,koji je pouzdan i popravljiv aparat sa zavidnim performansama i uz Kemppi i Miler spada u društvo gore pomenutih.
[ cki @ 13.05.2010. 19:01 ] @
Pozdrav narode,
Kemppi je u pravu ..jos nisam nista pazario od aparata jer sam cekao vase misljenje i savete. Inace potreban mi je monofazni aparat(ali sto jaci) jer nisam uvek u prilici da koristim trofaznu struju pa sam naisao na taj kineski mig mag mma inverter za koji mi se ucinilo da bi odradjivao posao(mislim nije bas ni jako jeftino kinesko sr...)a sto se popravki tice kazu da je pojednostavljena...menjaju celu plocu...hm,a video sam da i MUSkorp drzi neke Jasic invertere za koje kazu da su solidni i da ih servisiraju pa me je to povelo na razmisljanje o kupovini istog(mislim da nije losiji od varstroja ili iskre..sve je to isto samo sto ovi drugi deru)...a onda sa druge strane vi mi ga ne savetujete.... ja bih jos najpre kupio citronix 250a ali meni treba monofazni.Dali je neko cuo za italijansku firmu Awelco i kakve aparate sklapaju ... oni imaju neke klasicne monofazne od 240a.Ne treba meni sad profi aparat ,moze i poluprofi jer sa njim necu raditi svaki dan ceo dan vec povremeno ali zahtevne stvari
[ Kemppi @ 13.05.2010. 20:06 ] @
Mig-mag i tig aparati su uglavnom radionicki,jer rade u zastiti gasova,pa je problematicno zavarivanje na otvorenom prostoru,jer vetar oduva gas,pa je tesko variti i var je loseg kvaliteta,osim ako se ne koriste punjene zice koje su za hobi upotrebu skup sport,a ne znam da li mogu da se kupe na malom koturu(D 200),koje koriste hobi aparati.
Za rad na terenu koristim REL aparat(sa elektrodama),ako pravis neku konstrukciju,uradis je u radionici,a na terenu je samo ucvrstis i REL ce ti zavrsiti posao.Za te pare koliko bi platio kineski inverter mozes kupiti dobar MIG-MAG i REL aparat i da ti jos ostane para.Klasican aparat ce i za 10 godina moci da se popravi,a kineski inverter ce da pregaze nove tehnologije,osim toga da bi przio debelo gvozdje,bez trofaznog nece moci.
[ cki @ 13.05.2010. 22:00 ] @
Kemppi hvala na savetima i pomoci .Definitivno si me odgovorio od Kineza a dalje videcemo...
[ div011 @ 19.05.2010. 02:39 ] @
Pozdrav svima!
Zmaju posto je taj nemac od 200 i kusur ampera?
[ ognjeni_zmaj @ 19.05.2010. 10:58 ] @
Švabo sa atestiranom bocom,samo 700 jevreja
[ mirko.ckone @ 23.05.2010. 19:43 ] @
Evo jos jednog pitanja u vezi zavarivanja GUS-a.Sta se desava ako se gus zavaruje sa prohromskim elektrodama[sa obicnim aparatom]ili sa bazicnim elektrodama istim aparatom.Pokusavao sam i cini mi se da je bilo dobro,sa prohromskim je bas dobro islo.
[ Kemppi @ 24.05.2010. 00:19 ] @
Nije problem kako je to islo,vec sta si dobio,a najcesce nesto krto sa naprslinama.
Bazicna elektroda se vari jednosmernom strujom.jer na naizmenicnoj ima slabu pobudu.
[ mirko.ckone @ 24.05.2010. 20:20 ] @
bazicna trazi dosta vecu amperazu i daje nekako staklastu sljaku kada se vari sa obicnim aparatom.Ovo sam video posto sam vario i sa obicnim a i sa invertorskim aparatom,samo sto se sa obicnim aparatom mnogo teze uspostavlja luk.Sa prohromskim elektrodama se mnogo lakse radi.Ovo se sve odnosi na zavare koji se kasnije ne obradjuju.
[ cki @ 26.05.2010. 12:18 ] @
Pozdrav
Posle duzeg premisljanja i traganja po internetu i posto sam Kineze eliminisao a takodje i sve invertere a podvlacim da nemam iskustva u mig mag zavarivanju (ako se ne racunaju jedna garazna vrata) dosao sam do
odluke da kupim jedan od ova dva aparata.Telwin telmig 251/2 ili telmig 281/2.Oba su monofazna sto mi je VRLO BITNO .Intermitenca im je (251 na 200a 15% pri temperaturi 40C a struja zavarivanja od 30-240A) a (281/2 intermitenca na 235A JE 20% NA 40C)pa prema tome zakljucujem da bi ovaj drugi mogao i da radi u spreju za deblje limove ali oproblem je u tome sto mu je struja zavariovanja od 40- 270A.Pa mi se cini da bih opet poznavajuci dobro REL zavarivanje imao problema sa tankim limovima od 08 mm.Oba imaju osam podeoka za voltazu pa prema tome prvi je precizniji Razlika u ceni mi je nebitna.Molio bih savet u vezi tih aparata ...posto definitivno trofazni otpadaju jer mi se ne isplati da striktno zavisim od nje.Inace cena prvog je oko 820 a drugog oko 900e.
Drugarski pozdrav https://static.elitesecurity.org/smile4.gif
[ mirko.ckone @ 26.05.2010. 19:31 ] @
Mislim da za te pare moze da se nadje dobar polovan aparat.jaci i kvalitetniji.
[ cki @ 26.05.2010. 19:57 ] @
Mislis da ima mnogo boljih i kvalitetnijih monofaznih od ovih ?Pa reci brate gde ima da kupim jedan jer sve sto sam nasao su trofazni .....
[ Darko_zed @ 26.05.2010. 20:06 ] @
Ma sto se tice preciznosti isti su ,mogu raditi sa bas tankim limovima bez problema.Kao sto kaze mirko.ckone da mogu da se nadju dobri polovni aparati je u pravi ali trebas cekati i ne zaleteti se na prvu priliku vec biti strpljiv.Poznajem Telwin aparate i nije bas kao sto je napisano .Pozdrav
[ mirko.ckone @ 26.05.2010. 20:44 ] @
Nisam obratio paznju da Ti je potreban monofazni aparat ali mislim da ni to nije problem.Verovatno da ih ima ali treba naleteti. Nije lose da se listaju oglasi
[ cki @ 26.05.2010. 21:35 ] @
Ja sam trazio neke Iskravar monofazne aparate (mig 201 i mig 251) i cene su im slicne sa ovim Telwinima a po specifikaciji su jaci (pitanje koliko je i njima verovati)ali njih nema u Srbiji ,svi mi kazu da ih ne prave za nase trziste (izgleda da nama valjaju one aparate sto nikome ne trebaju)A ja trazim dobar monofazni aparat vec duze vreme ali tesko... a vremena vise nemam jer poslovi cekaju.Bojao sam se da ovaj Telwin telmig 281 ne moze da zavaruje tanje limove od 1mm zbog minimalne amperaze od 40A a sad ako Darko_zed kaze da moze po tome od ova dva bolja varijana je ovaj jaci ...i jos pitanje za Darko_zeda sto nisi zadovoljan Telwin aparatima?...zbog kvaliteta istih ili zavarivanja
[ Darko_zed @ 26.05.2010. 22:34 ] @
Veruj mi moci ce da zavaruje tanke limove ,a sto se tice kvaliteta ne znam sta da ti kazem nije los ali sve zavisi od toga sta ti ocekujes od njega i za koliko ti ozbiljan posao treba .Imas kod mene na sajtu dobar stari varstroj koji je sigurno bolji od svih navedenih aparata ,a ujedno imas i noviji koji je navodno jaci od njega mada delovi unutar aparata pokazuju sta je sta pa po tome mozes i videti koliko sta vredi . Onda da i razmislis o nekom polovnom aparatu kao sto je receno ,a to bi i mozda bila bolja varijanta,jer kao sto kazem nije sve kao sto je napisano jer ih servisiram duze vremena pa ti to zbog toga kazem .Na zalost nemam ni jednu sliku telwina iznutra.
Pozdrav
[ Marko Enter @ 27.05.2010. 10:17 ] @
Citat: mirko.ckone: Evo jos jednog pitanja u vezi zavarivanja GUS-a.Sta se desava ako se gus zavaruje sa prohromskim elektrodama[sa obicnim aparatom]ili sa bazicnim elektrodama istim aparatom.Pokusavao sam i cini mi se da je bilo dobro,sa prohromskim je bas dobro islo.
GUs je najbolje preci elektrodom sa dosta nikla i posle na taj sloj ici gusanom elektrodom, nikl nije krt i tako nece doci do pucanja
za bazicne i prohromske treba jednosmerna struja
pozdrav
[ mirko.ckone @ 27.05.2010. 15:52 ] @
Zar nije gusana elektroda sa dosta nikla,npr. 95Ni,a sto se tice bazicnih i prohromskih znam da je potrebna jednosmerna struja ali ja imam jos par komada nekih prohromskih sa kojima se vari obicnim aparatom[vario sam neke prohromske nosace od 2-3 mm] i sa njima je milina raditi.
[ Kemppi @ 27.05.2010. 17:47 ] @
Jeste,gusana elektroda na bazi Ni,prohromske se lako vare i hobi aparatom,treba voditi racuna da sljaka od nje ne upadne u oko,jer prilikom hladjenja vara sljaka puca i leti na sve strane.
[ Marko Enter @ 28.05.2010. 11:42 ] @
kempi za sljaku si potpuno u pravu, meni je jednom upala , ali imao sam srecu nije direktno u oko vec na gornji kapak ispeklo me prilicno dobro , da je upalo u oko ostetilo bi vid sigurno , zato sada uvek gledam kroz masku ili providne naocare
pozdrav
[ ognjeni_zmaj @ 28.05.2010. 19:41 ] @
Aman ljudi,odoste debelo u "off"!Tema je MIG zavarivanje a vi se uhvatili šljake.Doduše ja imam jednu zanimljivu žicu koja daje šljaku ali to je već off off-a.
[ zen999 @ 29.05.2010. 11:07 ] @
@Darko_zed
Bacih pogled na tvoj web. Zanimljiv mi je ovaj "CO2" dodatak koj se spaja na REL aparat http://darkoelektronik.webs.com/apps/photos/album?albumid=8551910
Kolko razumijem to je CO2 dodavač koji koristi REL aparat za napajanje?
Imš više infosa o tome?
[ Darko_zed @ 29.05.2010. 11:50 ] @
Da to je dodatak REL aparatu da bi vario CO2 postupkom .Koristi trafo REL-a koji je predhodno preradjen(izvodi za CO2) za ovo ali je i dalje ostao REl .Inace snaga CO2 aparata direktno zavisi od REL aparata i u modu CO2 zavarivanja trafo radi samo kada se pritisne taster na rucici ,a kada radi kao REL onda je trafo stalno ukljucen.Ovaj dodatak inace sadrzi sve kao i klasican CO2 aparat samo sto nema trafo u sebi.Pozdrav
[ zen999 @ 31.05.2010. 00:12 ] @
Zanimljivo!
Koj je izvor komponenti za dodavač? Prvenstveno mislim na mehaniku.
[ cki @ 31.05.2010. 11:00 ] @
Zdravo ljudi,
evo mene posle par dana...jos uvek sam u potrazi monofaznog mig mag aparata .Cenio bih vase misljenje o aparatu Cebora Bravo Mig 2525/M klasican monofazni ,ne Syngeric.Da li je bolji od Telvina telmig 281/2.Ako neko moze malo i da mi pojasni sta je insulation class (prvi ima C a drugi F) i IP(prvi ima 21 a drugi 22) tj 21C ili 22F.Sta to znaci i pretpostavljam da je ovo drugo bolje.Inace dvoumim se oko ova dva aparata pa mi je vazno misljenje ljudi koji su upoznati sa njima
Hvala unapred i drugarski pozdrav
[Ovu poruku je menjao cki dana 31.05.2010. u 12:40 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao cki dana 31.05.2010. u 12:42 GMT+1]
[ Darko_zed @ 31.05.2010. 17:17 ] @
Citat: zen999:
Zanimljivo!
Koj je izvor komponenti za dodavač? Prvenstveno mislim na mehaniku.
Mozes li mi malo pojasniti pitanje ,sta te konkretno interesuje?Pozdrav
[ cki @ 31.05.2010. 20:53 ] @
Pozdrav,
Ma interesuje me sta znaci na primer: IP 21 (zastita cega?) i insulation class na primer: H (klasa izolacije cega?) A sto se tice ova dva aparata sto sam naveo nista od poredjenja jer sam saznao cenu po kojoj je ovaj Cebora skoro duplo skuplji od Telwina ...sto me je malo iznenadilo jer aparati mi izgledaju podjednakog kvaliteta sto se deklaracije tice ...da li su Cebora aparati bas toliko kvalitetniji?....Telwinu pise da ima zastitu : IP 22 i izolacionu klasu :H Cebora ima IP 21 i izolacionu klasu C pa bi bilo dobro kada bi mogao malo da mi objasnis te zastite i da li na to treba bas obracati neku vecu paznju ili je samo marketing u pitanju ..
Hvala unapred !
[ Darko_zed @ 31.05.2010. 21:43 ] @
Cki odgovorio sam Zen999 u vezi ovog dodatka za CO2 sto je pitao iz predhodnih postova ,a sto se tice ovih aparata sta sam ti rekao u vezi Telwina pa i cena ti sama govori i razmisli zasto je Cebora duplo skuplja .To sto ti pitas je sasvim nebitno za tebe i stvarno ti ne bih znao odgovoriti ,a i cime bi ti hteo da se bavis pa ti je to toliko vazno.Ovo su neki polu profi aparati i odlicni su za tu namenu .Hocu ti reci ako zelis da se bavis nekim poslovima koji ne traze gusto varenje i angazovanje aparata po ceo dan onda neces pogresiti i Telwina da uzmes i ne bacaj pare za skuplje aparate.Znam da je lepo imati kvalitetan alat ali ti to najbolje znas koliko mozes toliko priusti.Pozdrav
P.S U vezi pitanja za izolaciju predpostavljam da je u pitanju kvalitet izolacije namotaja u trafou koja se meri u gornjoj max. dozvoljenoj temperaturi kojom mogu da se greju.Mislim da cebora prema ovome ima onu kao staklenastu izolaciju ,a telwin klasicnu H-dur lak izolaciju .Predpostavljam da je to ,a mozda i gresim nisam siguran nikada na to nisam obracao paznju
[ pajapop @ 03.06.2010. 16:54 ] @
U potpunosti se slazem sa Darkom. Ja kad god sam se premisljao izmedju nekih stvari i mnogo merkao, uvek sam se na kraju zafrknuo. Nisam neki strucnjak, ali mislim da ako se neko ne bavi strogo profesionalno nekom stvari, onda treba da uzme neku jeftiniju stvar, pod uslovom da ce snjom ipak kvaliteno odraditi posao. Ja sam se skoro tako castio sa najjeftinijim aparatom Enhel bt gw 190 d i za moje potrebe se pokazao izuzetno dobar. Glupo je bacati novac u ovo nesigurno vreme ako ce tvoje potrebe zadovoljiti i jeftinija stvar, a i nasa trzista su sumljiva u odonosu na kvalitet robe, nema nikakve garancije ni u cemu.
[Ovu poruku je menjao pajapop dana 03.06.2010. u 22:37 GMT+1]
[ muscorp @ 09.06.2010. 23:48 ] @
Pozdrav svima
cki
IP21,22,23, itd. su oznake zastite od spoljnih uticaja,prašine, vlage (kiša i sl). Što je broj veći bolja je zaštita.
Najčešće se ogleda u izvedbi rešetki za hlađenje i uopšte mehaničke izvedbe kućišta.
Ove druge oznake su za kvalitet izolacije namotaja.
klasa izolacije žice ima značaja zbog intermitence.Što je bolja izdržaće veća naprezanja.
Novi aparati se rade sa AL namotajima pogotovu u sekundaru.Aluminijum loše prima lak, tako da je preporučljivo što češće takve aparate otvoriti i kompresorom izduvati.
Jer ventilator uvlači svu nečistoću iz okoline gde se radi pa i metalnu prašinu (brusilica i sl), a aparat kada radi stvara se magnetna indukcija (magnetno polje) koje privlači i te metalne opiljke koji onda trenjem unište lak na namotajima i naprave kratak spoj.
Kod odluke o kupovini aparata treba voditi računa kako je prodavac snabdeven rezervnim delovima,servisom i koliko košta održavanje u vangarantnom roku.Treba obratiti pažnju da je potrošni materijal u standardu koji je kod nas najzastupljeniji.
[ zen999 @ 18.06.2010. 15:41 ] @
Prvenstveno me zanima koji si el. motor, kotače i mehanizam za vuču žicie koristio.
[ shtangla @ 08.12.2010. 19:47 ] @
zna li neko kakav je orion mig 25o pro.
[ welding-i @ 08.12.2010. 23:47 ] @
Citat: shtangla: zna li neko kakav je orion mig 25o pro.
Stanglo, gde nadje ovaj aparat? Sta ti se svidja na njemu?
Model MIG 250 PRO
Main Voltage 1PH 230V
Max No-load Voltage 37V
Current Range 50-250A
Rated Duty Cycle 250A@20% 160A@60%
Adjustable Positions 6 Steps
Weight 75KG
Nije lepo kuditi nesto sto nisam probao, ali meni se sama specifikacija ne svidja...
- monofazni aparat, a 250A? Ako uzmes da imas 16A na fazi, ispada da nije dobro zbog strujne instalacije ici preko, ili duze vreme, preko recimo 200 A u MIG/MAG-u na monofaznoj struji.
- minimalna struja je 50A. Glavni problem kod zavarivanja autolimarije i uopste tankih limova je progorevanje. Za auto limariju, oko 0.8 mm, je potrebno 25-30A da bi se koliko toliko zavarivalo bez puno progorevanja. Sa 50A, minimalna debljina je tek oko 1.2 mm, nista ispod. Sa strujom od 50A ima da seces lim od 0.8 mm. Necu da postavljam pitanje stabilnosti luka na 50A, to mora da se utvrdi probom... Normalni aparati imaju stabilan luk i na pomenutih 25-30A.
- pod uslovom da je istinit podatak, 160A/60% je odlicno.
- pretpostavljam sa se podatak o 6 podeoka odnosi na podesavanje napona. Dat je max OCV ali ne i min OCV. Ali recimo da je oko 20V. Znaci 37V-20V=17V... 17V/6 = 3V... Ako su podeoci napona ravnomerno podeljeni ispada da je korak napona 3V sto je veoma grubo (a ja bih u svoje ime rekao neprihvatljivo grubo)...
Marka je totalno nepoznata u svetu profi zavarivanja, servis i rezervni delovi, mozda sad i postoje ali hoce li postojati za recimo 4 godine...
Umes li da zavarujes? Mozes li sa prodavcem da organizujes probu, pa da realno uvidis da li odgovara tvojim potrebama?
Primecujem da ljudi cesto prvo kupe aparat, po principu sve je to jedno te isto, samo jedni prodavci pljackaju posten narod i zaradjuju silne pare od prodatog jednog aparata, a na drugom mestu je jeftina radna snaga i posteni trgovci pa to isto prodaju po 10 puta nizoj ceni... a najcese ne znaju da zavaruju, tj ne znaju ni sta su kupili. Cesto se posle razocaraju kada aparat koju su kupili, prosto ne zadovoljava njihove potrebe.
Evo ti poredjenje, sa pravim profi aparatom: Po meni, "best buy" u toj klasi od 20A-250 A (trofazni) kosta preko 1800EUR. Ima kontinualno dodavanje zice i podesavanje napona, ima 4 tockica, 200A/60%, lepo podesavanje impedanse, tezak samo 20 kg, prima kotur od 15 kg, inverter...
Naravno ima u toj klasi jos odlicnih monofaznih 170A-200A i trofaznih do 250A aparata, sto invertera sto trafoa, po nizoj ceni, recimo da je to 900-1200EUR, sto je realna cifra. Sve ostalo, po meni ne vredi uzimati u obzir u ovoj, ipak profi klasi.
[ shtangla @ 09.12.2010. 09:07 ] @
Radim bravariju,vecinom crne cevi,trazim aparat monofazni sa sto vecom intermitencom (npr. 100a-100%) ,nemam trofaznu struju i to mi je veliki problem.imate li neku preporuku.
[ shtangla @ 09.12.2010. 09:16 ] @
Zaboravih da kazem mig-mag.
[ Darko_zed @ 09.12.2010. 10:05 ] @
Mislim da takav aparat neces naci u fabrickom pakovanju , a welding-i je objasnio bas lepo zasto ovaj sto si naveo ne uliva bas poverenje u njegove performanse.
[ shtangla @ 09.12.2010. 11:03 ] @
I meni je sumljiv zato i pitam,narocito servisni uslovi a i 250 a na jednoj fazi.Nije mi bitna max. snaga vec intermitenca da bude sto veca.
[ Darko_zed @ 09.12.2010. 11:49 ] @
evo sada sam gledao nesto i najpribliznije tome sto tebi treba od jeftinijih fabrickih je Iskra 210L 220/380 ali je na 100A samo 60% samo sto se ne bih bas kladio u to ali ajde da poverujemo.
[ Darko_zed @ 09.12.2010. 11:57 ] @
Evo pronasao sam jedan sto sam radio ,odnosno sklopio celog jer je bio u delovima i tako prenesen preko granice zbog carine i ima 100% intermitence na 80A .Evo ti slika tablice karakterisika ovog aparata
[ Darko_zed @ 09.12.2010. 12:32 ] @
Zaboravio sam da kazem da je aparat ELMAG 180
[ shtangla @ 09.12.2010. 13:54 ] @
Da li je na prodaju?
[ Darko_zed @ 09.12.2010. 21:53 ] @
Ne , nije na prodaju jer je covek to doneo za sebe ,mada je prvo hteo da ga proda za mislim 350 eur. pa je odustao.
[ shtangla @ 11.12.2010. 21:57 ] @
a varmig 180,deluje solidno samo ima ga na jednom mestu,da nije akcijski aparat pa posle kuku lele.
[ Darko_zed @ 12.12.2010. 16:02 ] @
Pogledaj varmig 180 kod mene na sajtu ,njegovu unutrasnjost pa ces i sam moci da zakljucis sta je sta.
[ cki @ 27.01.2011. 23:22 ] @
Zdravo narode,
Imam problem sa aparatom Mustang 250A koji mi redovno izbacuje sklopku.Pregledom aparata sam ustanovio da je isti NULOVAN tj spojene su mu nula i zemlja.Posto se FID sklopka i nulovanje ne trpe morao sam da razvezem uzemljenje na jednom mestu.Ja sada varim ovako ali nemam nikakvu zastitu pa moze da me oplete struja ako nesto ne daj boze probije....Zvao sam proizvodjaca i on mi je rekao da je to to i da se u devedeset i kusur slucajeva ne zavaruje preko FID sklopke u sto ja cisto sumnjam....bas me interesuje da li u Evropi nuluju pogone,cak sta vise mislim da je to kod njih neprihvatljivo...i da, rekao je da mi nula ni ne treba u trofaznom aparatu pa kada sam ga pitao sta sa njom da radim on je rekao da je odsecem...ha,ha...to mi izgleda malo neozbiljno.Zanima me vase misljenje o ovome i kako su reseni drugi aparati u toj klasi...mislim ovaj aparat nije ni tako jeftin da bi imao po meni tako jeftino i zastarelo resenje kao sto je NULOVANJE.Ne pada mi na pameta mislim da bi bilo i glupo da raskacinjem FID i da nulujem instalaciju jer sa njim radim i u radionici i kod kuce a na oba mesta imam FID sklopke...svaki savet je dobrodosao...
[ Darko_zed @ 28.01.2011. 14:52 ] @
Sto se tice fid sklopke u pravu je u potpunosti i ne brini nece te oplesti struja ,i isto je tacno da su nulovani sistemi u Evropi ali kakve to ima veze sa fid sklopkom .Ne znaci ako je nulovan sistem da mora ici preko fid-a.Sto se tice nule ne znam da li da je seces jer mozda je ona uzemljenje i obicno ide cetvorozilni kabli u nulovanom sistemu tri faze i
nula-zemlja jedna zica pa ako je iseces nema zastite ,proveri to!
Aparat je tako konstruisan da mu nije potrebna nula jer se pomocni trafo za motor ,ventil ili sta jos vec napaja sa 380V pa bi onda ona samo sluzila kao uzemljenje
[ REFO @ 28.01.2011. 18:30 ] @
Pozdrav svima ! Molim ako neko može da mi nešto više kaže o sledećem aparatu za varenje,njegove karakteristike i eksploatacione mogućnosti.Radi se o rotacionom aparatu. Hvala !!!
ESAB, SVERIGE, Wwlding Convertor, KC 250.
GENERATOR,
30-250 A
21-30 V
Ik,Ic,Isc ...390 A
[ cki @ 28.01.2011. 18:32 ] @
Problem i jeste u tome sto NE MOGU da radim sa ovako nulovanim aparatom jer mi FID izbacuje a znam ako raskacim plavu zicu koja je u aparatu spojena sa zemljom pa obe na kuciste onda nemam nikakvu zastitu.Izgleda da je jedino resenje da izvedem poseban vod za aparat pre sklopke jer sa njim definitivno ne mogu ovako variti. Kako su to neki drugi proizvodjaci resili u svojim trofaznim aparatima?
[ REFO @ 28.01.2011. 18:33 ] @
Pozdrav svima ! Molim ako neko može da mi nešto više kaže o sledećem aparatu za varenje,njegove karakteristike i eksploatacione mogućnosti.Radi se o rotacionom aparatu. Hvala !!!
ESAB, SVERIGE, Welding Convertor, KC 250.
GENERATOR,
30-250 A
21-30 V
Ik,Ic,Isc ...390 A
[ pajapop @ 09.02.2011. 18:21 ] @
Za CKI, Napon izmedju faze i 0 je 220v. Napon izmedju faze i faze je 380v. Znaci svi dvofazni ili trofazni aparati ostvaruju napon izmedju faza a ne izmedfju faze i nule. U principu, 0 i uzemljenje su jedna ista stvar, samo se razlikuju po nacinu uzemljenja u celom sistemu. Uzemljenje sluzi kao direktna zastita ako nesto lose krene u samom aparatu, da odmah struju sto kracim putrem odvade u zemlju kao bi se mi zastitili od strujnog udara. Nikiako ne smes vod za uzemljenje da isklucujes.Meni se desavalo nekoliko puta kad mi je bio los kontak u uticnici da osecam blago strujanje u ruci dok sam vario a rukom pridrzavao metal. Ne znam cemu sluzi FID sklopka, ali ako mozes da je zaobidjes ti to probaj, ali uzemljenje nikako ne diraj.
[ cki @ 09.02.2011. 20:14 ] @
--0016e6d27d3d13b5e9049bdf1e02
Content-Type: text/html; charset=ISO-8859-1
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable
Hvala druze,ali problem je resen... jednostavno.Znaci i proizvodjac aparata a i Darko_zed su bili u pravu.Kolega elektricar mi je samo iskljucio plavu zicu tj. nulu u viljusci aparata i izolovao je...kaze da je takva izvedba aparata i da mu nije potrebna .Uzemljenje u uticnici sam vratio i ono je dobro pa ako dodje do proboja na kuciste aparata izbacice Fid sklopka koja i sluzi kao zastita protiv strujnog udara.To sto si ti osecao strujanje u ruci Fid bi odmah izbacila jer kako mi je receno ona prati ulaznu i izlaznu struju(nesto u fazonu koliko struje udje kroz jednu fazu toliko mora da izadje na drugu ili tako nesto....ebem li ga objasnjavao on meni ali ja se u struju slabo razumem) pa ako nisu iste znaci negde se gubi pa sklopka izbaci da ne bi covek izigravao uzemljenje kao u tvom slucaju.Eto koliko za***...cije samo sto je majstor spojio zice umesto da odsece nulu pa je sklopka uvek ocitavala gubitak strujeOn Feb 9, 2011 7:21pm, pajapop < [email protected]> wrote:> > > �Za CKI, Napon izmedju faze i 0 je 220v. Napon izmedju faze i faze je 380v. Znaci svi dvofazni ili trofazni aparati ostvaruju napon izmedju faza a ne izmedfju faze i nule. U principu, 0 i uzemljenje su jedna ista stvar, samo se razlikuju po nacinu uzemljenja u celom sistemu. Uzemljenje sluzi kao direktna zastita ako nesto lose krene u samom aparatu, da odmah struju sto kracim putrem odvade u zemlju kao bi se mi zastitili od strujnog udara. Nikiako ne smes vod za uzemljenje da isklucujes.Meni se desavalo nekoliko puta kad mi je bio los kontak u uticnici da osecam blago strujanje u ruci dok sam vario a rukom pridrzavao metal. Ne znam cemu sluzi FID sklopka, ali ako mozes da je zaobidjes ti to probaj, ali uzemljenje nikako ne diraj.> > > > --> > http://www.elitesecurity.org/p2807281> > > > Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#172930> > > > Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!> > esauth:172930:496cde608d52b49bf3e88a4f7769028a> >
[ Darko_zed @ 09.02.2011. 20:52 ] @
Znaci problem resen ,odlicno sta ces bolje
pajapop@
to sto si ti osecao da ti ruka malo trni to nije od mreznog napona daleko bilo .To te je drmala mala struja sekundarna sa trafoa ( tu fid ne reaguje) i to tako da si sigurno jednom rukom drzao metal (masu) , a drugom nekako dodirnuo kleste aparata ili pistolj kod CO2 na vrhu pogotovu ako ti je izolacija ostecena (guma koja je navucena preko cevcice koja izlazi iz rukohvata)pa si dodirnuo direktno na + pol.Vecinom se desava ovo peckanje i drmanje struje kod REL aparata koji ima duplo veci napon nego CO2 aparat i plus sto mu je trafo stalno ukljucen.Pozdrav
[ Vucko 146 @ 29.03.2011. 11:48 ] @
Ima li neko iskustva sa Güde aparatima? Planiram da uzmem Güde MIG 172/6 http://www.obi.de/decom/produc...weissgeraet_MIG_172/6W/6801930
Aparat bi uglavnom koristio za sredjivanje limarije na svojim kolima, znaci max debljina lima 3-4mm.
Da li se isplati uzeti ovo?
[Ovu poruku je menjao Vucko 146 dana 29.03.2011. u 13:07 GMT+1]
[ welding-i @ 29.03.2011. 21:32 ] @
Usudio bih se reći da vredi.
Min struja je 25 A a ima kontinualno dodavanje žice, znači da će OK raditi tanke limove, ispod 1,o mm...
Max struja je 135A, što je možda na papiru dovoljno za 3-4 mm debljine, ali pod uslovom da u 10 minuta radiš recimo max. 1 minut a da odmaraš 9 minuta (intermitence aparata nisu date, pa pretpostavljam da je slab). Zamisli neki Yugo, da ga voziš non stop 140 km/h... Raspašće se brzo, tako je i ovaj aparat niža klasa, radiće limove do 2mm valjda bez problema, za deblje moraćeš da ga odmaraš... Ova cena je OK, pod uslovom da postoji garancija i servis... Kada se pokvari posle isteka garancije, verujem biće pametnije kupiti novi nego popravljati ovaj...
Nema šanse da radi 8 mm kako je reklamiran...
[ Darko_zed @ 29.03.2011. 23:42 ] @
Kao sto rece welding-i nije los za nesto tanje ali ako krenes nesto ozbiljnije imaces problema sa pregrevanjem jer mu je intermitanca bas mala ,Mehanizam za zicu im nije bas najbolje odradjen i hoce i on praviti problema s vremenom ,makar sam ja dva tri popravljao bas ovih sa tim problemima .
Sto se tice servisa nije problem delova ima, makar imam ja ,a i moze se lako nadograditi i pojacati za jedno 30% .Pozdrav
[ Vucko 146 @ 30.03.2011. 14:55 ] @
Intermitenca je 10% na 135A, koliko sam shvatio u tom slucaju radim 1 min a 9 min se aparat hladi...
S obzirom da cu ga koristiti za manje radove, ne smeta mi to.
Sto se tice garancije, trebalo bi da je dve godine, ali morace da se vraca u nemacku ako se pokvari u garantnom roku, mada eto ima delova i kod nas.
Nego kakva je to prepravka u pitanju pa dobija +30% ?
Hvala na odgovorima.
[ kasper76 @ 01.06.2011. 20:53 ] @
pozdrav svima ,vidim da je ova tema jos uvek ziva po malo ,s obzirom da znam da je ucestvovalo puno dobrih poznavaoca MIG Mag zavarivanja pa da probam nesto da pitam
zna li neko nesto pozitivno ili negativno da mi kaze o aparatu fronius tps super 500 sinergic,razmisljam o kupovini ,polovni aparat je u pitanju ,trebalo bi da je u dobrom stanju ,meni verovatno ne treba aparat od 500 ampera ali imam ga u ponudi ,pretezno radim tig ali imam neke potrebe za "co2",pa kad kupujem racunam da je bolje sto jaci ili mozda gresim
nisam nasao nesto mnogo o njemu na netu http://www.youtube.com/watch?v=0BHPjRqs11s
[ welding-i @ 01.06.2011. 22:37 ] @
Nekada je to verovatno bio najbolji aparat na našem tržištu. Naravno danas postoje bolji aparati, ali je ovaj tvoj i ovakav prevazilazi veliku većinu koji se danas mogu naći kod nas.
Jedina mana mu može biti servis u smislu velike cene, dužih rokova popravke,težeg nalaženja rezervnih delova...
Inače mi smo 2004-2006 mnogo lepih poslova uradili sa njegovim malim bratom TPS 2700, tako da ako "...hoćeš i malo CO2..." ovaj ti je aparat kao "haubicom na komarca". Bolje da razmišljaš kako da napraviš pare sa ovim aparatom tako što će da radi sve živo non-stop umesto, malkice "..CO2...".
Za "...CO2..." se ne kupuje ovaj aparat. Ovaj aparat se kupuje za aluminijum, bronze, prohrom, punjene žice za zavarivanja i tvrda navarivanja, za zavarivanje debelih čelika u sprej transferu, za satiranje žice, gasa a i samog čoveka-zavarivača...
A "...CO2..." ti je za autolimariju, za debljine zidova običnog čelika do 3-4 mm, i ništa ozbiljnije (doduše jeste i za ozbiljna zavarivanja debelih čelika punjenom žicom specijalno napravljenom za rad u čistom CO2, što je npr standard u brodogradnji i konstrukcijama danas)...
[ kasper76 @ 02.06.2011. 10:23 ] @
hvala na brzom odgovoru,kad kazem malo co2 nisam bas bukvalno mislio na njega ,vise sad radim sa feromixom odnosno 18 posto je co2,imam trofazni aparat od 180 ampera koji mi je bioo dovoljan do sada za neka povremena sitna zavarivanja ali to mi je malo za nekih 15-20 mm koje sad imam da radim,tako da moram da kupujem jaci ,a ovaj mi se nudi za nekih par stotina evra skuplji od nekih drugih koji su puno stariji od njega tako da bih pre njega ubacio u uzi izbor ali zato i pitam kakva li je situacija oko odrzavanja i slicno,imam neku maluradnju a cuo sam da ima neke velike zahteve za strujom ,mada mozda je to samo zabluda ,meni sve masine rade bez problema i prese i strugovi koji ima motor od 18 kv tako da racunam da ni aparat ne bi trebalo da pravi probleme
[ ACACOMMANDO @ 24.06.2011. 10:07 ] @
Ljudi da li se vama desava da se manometar "zaledi" dok varite? Znam da je gas u tecnom stanju u boci i da oduzima toplotu iz okoline prilikom prelaska u gasovito, ali ne znam da li to treba da se desava u manometru.
Prvo sam primetio yaledjivanje na matici koja spaja manometar sa izlaznim crevom, pa sam dotegao maticu, ali posle se to isto javilo na celoj povrsini. Jel to neki problem ili...? Inace aparat radi bez problema i dotok gasa je u redu.
Pre neki dan samservisirao manometar a u prethodnim postovima sam naveo problem.Takodje ispostavilo se da iznajmljivanje boce ipak nije bilo resenje, jer kad se iznajmi boca ne dobija se ventil.
posto koristite bocu od aparata za gasenje pozara ona u sebi ima cev koja ide do dna boce da bi isticanjem tecnog co2 doslo do stvaranja suvog leda koji je potreban za gasenje pozara. Resenje: u vatrosprem radnju prilikom punjenja recite majstoru za sta koristite bocu i trazite da vam izvadi tu cevcicu, kostace ali je rezultat manja potrosnja co2 i nema vise zaledjivanja raduktora.
[ HUNTKU @ 11.08.2011. 23:42 ] @
dali neko zna nesto u vezi orbitalno zavaruvanje ili pozicioneri za zavaruvanje?
[ insanity23 @ 19.02.2013. 19:30 ] @
Hocu da kupim aparat Telwin 150 ampera? Nasao sam polovan, zanima me cena novog i kvalitet, nisam nigde mogao da nadjem pa ako biste bili ljubazni da mi odgovorite. HITno
[ cki @ 19.02.2013. 20:35 ] @
Zdravo i tebi "insanity 23"....
Telwin aparati su srednjeg kvaliteta.Taj sto zelis da kupis je vise hobi aparat mada moze dobro da posluzi za tanje limove,tu prvenstveno mislim za autolimariju i sl....sve zavisi za sta ti treba i sta zelis i koliko da radis sa njim jer na Mag aparatima je vrlo bitna intermitenca.Mislim da takav aparat imas na sajtu "od igle do lokomotive" : http://www.odigledolokomotive....nje-mig-mag-telmig-150-telwin/
[ mukibp @ 07.08.2014. 23:55 ] @
Postovane kolege interesuje me da li neko ima kakvo upustvo za MIG MAG aparat marke Hitachi DT CAP V350,radi se o malo starijem aparatu.Jos bolje bi bilo ako je neko radio sa takvim aparatom da prenese utiske kako radi,i da li moze aluminijum da zavaruje. Hvala unaprijed.
[ alu-tim @ 30.09.2015. 21:05 ] @
Da li sa ovim aparatom moze da se vari aluminijumska bravarija?Ograde,kapije...debljina zida profila je 1mm-3mm
http://www.varstroj-s.rs/varmig-211-supermig.php
Ili preporuka za neki drugi bolji,polovan,nov....za neku slicnu cenu tj.oko 800-900e
Copyright (C) 2001-2024 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|