Posto vidim da vas ovo zanima...
Evo sta sam prikupio.

Ja sam bio jako zagrejan za solarnu energiju ali jednostavno sada nemam vremena da bih se ozbiljnije posvetio toj tematici. Hteo sam da uradim bas to sto i ti hoces, grejanje sanitarne vode u kuci. Sigurno cu se baviti sa tim kada se ukaze prilika ali za sada...

Ako hoces da koristis vec postojeci bojler (sto je bila i moja zelja) bolja ideja od ovoga sto si nacrtao je da kupis izmenjivac toplote koji se stavlja umesto el. grejaca u bojler (menja se ona tzv. "flanseta" koja nosi el. grejac). Nova "flanseta na sebi ima izmenjivac toplote i el. grejac pa biraj po potrebi sta ti treba. Ovo je pravila neka firma iz Kraljeva, ne znam sada kako se zovu, nije bila neka cifra, mislim oko 2000 din.

Sada ces dobiti zatvoren sistem koji je efikasniji za zagrevanje vode. Znaci ta pumpa (npr. ona od centralnog grejanja) tera vodu kroz kolektor i kroz izmenjivac toplote u bojleru. Sve je cisto i jednostavno i nema velike prepravke u vodovodnim instalacijama (u stvari nema nikakave prepravke, imas samo da sredis kako da dve cevi od kolektora dovdes do bojlera i spojis na izmenjivac, sto je opet mnogo jednostavnije nego da lupas zidove i seces cevi). Prepravka na tvojoj semi bi bila i kompenzaciona posuda koju moras imati kod kolektora zbog odrzavanja konstatnog pritiska vode u sistemu.

Na brzaka sam prepravio semu, znam da je bezveze nacrtano, samo da ilustrujem svoju pricu.

Tema je detaljno obradjena u Sam svoj majstor

Znam!
Listao sam stare Sam-ove
i opisano je u broju 10/79
ali tih strana nemam!!!
Jedino sto sam jos naleteo je da su od zamrzivaca(resetka iza) pravili panele.

Probao sam,ali zbog uzane cevi termosifonski efekat ne radi,a i sa pumpom je problem!

Evo ja se bavim time, pa mozda mogu biti od pomoci.

Najbolja je varijanta kao sto je pomenuo Black_eyed, samo sto ako se pravi takozvani otvoreni sistem kao sto je on nacrtao (sa prelivnom posudom u najvisoj tacki), ekspanziona posuda ne treba. Ako se ide na zatvoreni sistem, onda je potrebna ekspanziona posuda i sigurnosni ventil.
Za amatersku samogradnju jednostavniji je otvoren sistem.

Kako napraviti solarni kolektor ? Najbolje je napraviti ram od aluminijumskih L profila, za njega zanitovati aluminijumski lim i tako napraviti kutiju dimenzija 200x100x15 cm.
U kutiju poredjati stiropor ili staklenu vunu za izolaciju, preko izolacije lim (najobicniji "gvozdeni" :) kasnije sledi zasto).

Preko lima se napravi "zmija" od mekih bakarnih cevi fi15 (kupuju se u koturu na kilo), ram se izbusi tako da kad se napravi zmija ima izvod sa donje i gornje strane kolektora.
Kad se to zavrsi dolazi najzahtevniji deo (ovaj korak moze i da se preskoci, ali je veci efekat prenosa toplote ako se i to odradi)

Dakle, na svakih desetak cm se "zaharkletuje", tj zavari mesinganom elektrodom bakarna cev za lim, zato se i stavlja obican lim da bi moglo da se zavari.

Ofarba se sve u crnu mat boju.

Na kraju ide termo staklo koje je dosta skupo, sve se lepo zalije silikonom da ne ulazi voda i to je to. (i ovaj korak moze da se preskoci, ali bez njega su veliki gubici)

Ovim postupkom se dobija suncani kolektor kao fabricki (skoro da nema razlike) i veliki efekat skupljanja sunceve energije. Jedan ovakav kolektor je dovoljan za oko 100l vode, za vece bojlere stavlja se vise.

E sad, jeste da je ovaj sistem skuplji od sistema sa resetkom od frizidera, ali je daleko efikasniji, pa je samim tim i isplativost brza. U samogradnji se isplacuje za jednu sezonu !

Ako ima nesto nejasno stojim na raspolaganju, pozdrav :)

ja sam napramio za letnju upotrebu deci za bazen,alkatan cev 0,5"savio na krovu pomocu pumpe za fontanu cirkulisem

Nije mi ovo specijalnost, ali nesto sam citao o tome. Imam knjigu "Solarni uredjaji", izdavac "Tehnicka Knjiga" Beograd pa sam nekad nesto listao.

Slazem se sa Black_eyed i skroller, samo bih preporucio da sredstvo za grijanje u zatvorenom sistemu bude ulje umesto vode zato sto preko zime voda se smrzava, a ulje zguscava, i prilikom grijanja voda isparava, dok ulje ne isparava i teze se hladi.

Ako se jos nisi snasao literaturom, reci koji "dio" je "nejasan", potrazicu knjigu, skeniracu i poslat cu ti...

Ovo sa flansetom nece moci.
Kod starog "Tiki" bojlera bi moglo, ali kupili smo ovaj.
Jedino da cekam da ovaj procuri pa da kupim nov sa izmenjivacem




Kolektor je i dalje najveci problem.
Kako se staklo montira na ram?
Da li moze obicno staklo?
Debljina stakla? - zbog grada(padavina)
Cvrstina rama da staklo nebi puklo prilikom
montaze na krov.
...

Slike su dobro dosle.

Ljudi ja imam knjigu skinutu sa neta o pasivnim solarnim kolektorima,samo ako mi neko objasni kako da dodam attachment na poruku na forumu.Ili nek se javi kome treba pa da saljem na mail.
Ili jos bolje nasao sam link http://www.builditsolar.com/Projects/WaterHeating/ISPWH/IPSWH.pdf

Imam je vec!
Prostudirao sam je, ali nista detaljno nije objasnjeno za gradnju kolektora.

Na eMule postoje neki planovi (~1Mb) ali nikako ne mogu da skinem.
- Solar Panel-Build Your Own Solar Panel By Phillip J Hurley.rar
- solar_panel_plans.zip

U sistemu sa pumpom ne moze da se koristi ulje jer je suvise gusto da bi ga pumpa procirkulisala kroz sistem. Protiv smrzavanja se koristi glikol - slican antifrizu, samo sto nije agresivan na komponente sistema i neotrovan je (u slucaju da se voda iz sistema za solarno pomesa sa sanitarnom)

Ima da se kupi bocni izmenjivac za takve bojlere, jedino se problem sto bojler mora da ses izbusi sa strane da bi se on ugradio.
Zaboravio sam da kazem da mora kolektor da se ubaci u predhodno napravljen ram od gvozdenih L profila koji ga nosi (to resava problem cvrstine)

Staklo se montira na kolektor tako sto se ispod falca gde lezi staklo namaze debelo silikon, pa se onda odozgo stavi L profil od aluminijuma tako da drzi staklo, a drugi kraj se usrafi ili zanituje za kolektor.

Ne moze obicno staklo, puca od temperature. Ide termostaklo debljine najmanje 4 mm.

Sto se tice cvrstine, dimenzije rama koje sam rekao imaju sasvim dobru cvrstinu.

Trafo ulje je uvek retko!

Prije par mjeseci u Majstoru izasla repriza tog projekta iz SAM -a iz 79. Mnogo dobar projekat.

Evo vam gdje su slike i objasnjenja o gradnji kolektora http://gradkarlovac.com/clanci...amogradnja-suncevih-kolektora/



_{[Ovu poruku je menjao maksica6 dana 12.02.2007. u 17:02 GMT+1]}

Molim te proveri link.
Hvala!

koliko kosta takvo termo staklo po kvadratu?da li se od njega radit vakumirano..samo 4 takva stakla vakumirana,i napunjena argonom,s vodom,izmedju 2,i 2..bi li se moglo tako sta napravit,od obicnih stakala?

A kako sad napraviti da kolektor prati sunce?
Ima li kakav senzor koji bi se mogao povazati sa elektromotorima kao recimo kod satelitske antene ili bolje?
Kineski sajtovi nude i neke sa/u vakum cevima al' mi ništa nije jasno kako to funkcioniše.

Vrlo jednostavno! 4 foto senzora postavis u kutiju pod 90⁰ Iznad rupu ili za precizije pracenje cev

Kao idejno rešenje je OK. Ali kako to praktično da se odradi (koji npr. senzori, kako to povezati, kakvi elektromotori...)?
Nisu svi jednako tehnički potkovani, valjala bi neka šema.

Al' sam se navuko na ove forume! Po 6 - 7 sati dnevno čitam razne teme. Svašta tu ima zanimljivo. Moram malo da smanjim doživljaj.

:)
Sve sam ih poskidao, ako nekome treba neka mi posalje mail mogu da posaljem CD postom
Inace, opsta nezainteresovanost za teme ciste energije i razvoja je nas opsta situacija, sveprisutna apatija i
svekoliko rasireno (planski prosireno;) neznanje medju ljudima ...

Moji favoriti za energetsku nezavisnost bi bili dobra izolacija kuce, solarna energija kombinoavana sa toplotnom pumpom
A za sela i ruralne krajeve, vetrenjace i mini vetrenjace u kombinaciji sa solarnim panelima (konkavnim kao u indiji na poljancetu)
i mini hidrocentralama... Za sve ovo treba truda volje i slobodnog vremena . i para, koje nemamo i celicnih zivaca koje smo ostavili slobinim jatacima.
respect,

Ime imam utisak da ti ni seme nece pomoci,kad ti principi nisu poznati zamoli prijatelja elektronicara da ti uradi jer sa podesavanjima se neces snaci

da li bi mogao bojler da se izbaci direktno na krov da ujedno bude i kolektor

Može leti, a da li misliš da će bojler moći da funkcioniše i zimi???

Imao bih par pitanja (za sada) u vezi kolektora.

Jel neko izmerio temperaturu u kolektorima, leti kad su najvece vrucine i kolika je ta temperatura? a i naravno zimi kad je najniza temperatura (po danu)?

Citajuci o kolektorima u glavnom se prave kolektori od 1.5m^2 do 2m^2 pitanje je: Kolika je potrebna metraza bakarnih cevi po kolektoru ili koliko gusto ih treba poredjati da bi kolektor bio sto efikasniji?

Imam zelju da napravim bar jedan kolektor od bakarnog lima. Taj kolektor bi izgledao ovako: Na bakarni lim bi napravio V kanale i u te V kanale bi postavio bakarne cevi koje bi hatletovao za lim, s obe strane cevi. Ostala konstrukcija kutije je vec skoro svima poznata. Mada imam pitanje i za izradu kutije, ako bih napravio kutiju koja dobro dihtuje, i iz nje poceo da izvlacim vazduh tj. da ga razredjujem.
Koliko smem da izvlacim vazduh a da ne pukne staklo? (pod uslovom da napravim takvu kutiju).

Jel se moze hatletovati bakrom kao sto se radi s mesingom? ili bi to bilo beznacajno bakar u odnosu na mesing?
Kako da ofarbam bakarnu plocu u crno s obicnom crnom farbom (nisam siguran da li cu sada nesto lupiti ali ispravi te me ako gresim) ili da je bromiram i kako? Ako ima neko drugo resenje dobro bi mi doslo.

Nesto sam nacuo da se bakarne cevi u kolektoru moraju tvdo lemiti zbog temperature koja se razvija u kolektoru. Jel neko zna dali je potrebno tvrdo lemljenje ili je dovoljno lemiti s kalajom?

Prosle godine sam poceo da prodajem i ugradjujem solrne sisteme. Iz nekog licnog iskustva, mogao bih da kazem, da se najvise isplati da se panel kupi, jer kada podvuces crtu, pravljeni izadje 10% jeftinije, ako saberes utorseni materijal. Ali ako dodas vreme, gorivo, trud i ostalo sto je ulozeno za pravljenje istog, ispadne daleko skuplje.
Sto se tempertura u sistemu tice, merio sam svakoga dana u periodu od x.04.06 do xx.09.06, zabelezene temperature po suncanim danu u sistemu su oko 70-75°C. Ali istu tu temperaturu sam dobio i u januaru 2007. Panel je postavljen pod uglom od 45°, jugo-zapad.

Pozdrav Bane

<sub>[Besplatno reklamiranje nije dozvoljeno!]

[Ovu poruku je menjao bakara dana 12.05.2007. u 16:57 GMT+1]</sub>

Super! Dali si belezio i kolicinu tople vode?

Naravno, postoji XLS tabela koja sadrzi, datum i sat merenja, spoljnu temp., meteo uslove, temperaturu sistema i temperaturu vode u bojleru.
Koristim bojler od 80l sa izmenjivacem. Temperature vode u bojleru koje dobijam su za 10ak stepeni nize u odnosu na temperature u sistemu. U planu mi je da postojeci bojler zamenim vecim, recimo 120l koji na sebi vec ima "zmiju" izmenjivac.

http://www.kameleon.im/tekst/56/

samogradnja-suncevih-kolektora

Obavezno pogledajte!

Pozdrav,

bez obzira na sam neposredni ekonomski efekat koristenja alternativnih sistema, u doba sve alarmantnijih upozorenja o klimatskim promenama, licno pozdravljam svaki projekat vezan za opcione energetske sisteme, naravno, sa fokusom na nezagadjivacke.

PS: zivim u uluci/delu grada gde je glavna prednost sto vidim vazduh koji udisem, ne moze to svako ;)

Koliko kostaju fabricki kolektori?

Ja radim na odrzavanju zgrada na koje su jos '80 godina postavljani paneli za zagrevanje vode kako leti tako i zimi.
Problem je jedino sto je odrzavanje vrlo skupo pa su na nekim zgradama te sisteme demontirali a na nekim ostavili jer su bili deo zgrade, precizno receno fasada, pa nisu smeli da ih uklanjaju - paneli su ustvari spoljne ograde na terasama.
Ove ovde panele sam video i to su ustvari cevi od bekra precnika 10mm obavijeni sa aluminijumskom folijom debljine oko 0.2 mm spakovane u ramove od aluminijuma, koja je ofarbana u crno prekriveni su sa staklom ali ne obicnim vec onim prenapregnutim koji se koristio za sofersajbne na autima iz '60 godina; Podloga na koje leze bakarne cevi je od panela pur pene debljine oko 5 cm ukupna debljina panela je oko 10 do 12 cm i dimenzije su oko 1.20 sa 2.5 metara.

Secam se da je neko od stari frizidera koristio hladnjake koji su obicno pozadi pa ih je stavljao u ramove i uparivao ih paralelno. Nemaju veliku zapreminu i ne staje puno tecnosti ili ti antifriza. To je neka od ideja.
Ima i nekih ideja sa vazduhom i efektom staklene baste to je ustvari da koristis neki zid koji ce da greju suncevi zraci ili na krovu postavis tunel od stakla koji je izlozen suncevim zracima koji zagrevaju vazduh koji prolazi izmedju stakla i druge strane koja je obicni neki dobar upijac toplote na vama je da vidite sa cim raspolazete.

Kad kazem odrzavanje to se odnosi na sistem cevi koji se proteze po zgradi i koje su dobro izolovane termicki i tecnost koja se nalazi u cevima i koja se mora zamenjivati svake tri godine a mislim da i nije jeftina. Sto znaci za tecnosti koje se koriste u sistemima su prilicno skupe ali ne traju vecno to vazi isto i za antifriz u kolima koji kad predje rok trajanja postaje kiselina koja nagriza metal. Tako nesto sam video i ovde na ovim sistemima koji su bili unisteni kao da ih je kiselina pojela. Za uslove ovde gde se trenutno nalazim zima je misaoni pojam a da ne pricam za Srbiju.

Hteo sam da uzmem dve takva panela kada su ih demontirali ali nisam znao gde da ih ostavim a i nisu bas laki ali bi mi posluzili dobro da sam mogao da ih prenesem u Srbiju.

Cene najkvalitetnijih sunčanih kolektora u Evropi (proizvodnja: Thermo Solar Slovačka) po nemačko-slovačkoj tehnologiji, mogu se videti na njihovom sajtu - pouzdano znam da će uskoro biti i u Srbiji!
pozz

Ukoliko vas stvarno interesuje ugradnja solarnih sistema, postoji firma kod nas koja se time bavi vec desetak godina. Iz Pozarevca su *********** Oni rade celokupnu instalaciju, od proizvodnje kolektora do montaze. A o isplativosti sistema govori podatak da cak elektrana u Kostolcu ima uradjena dva velika sistema za grejanje vode, za njihove ternske radnike, kako ne bih trosili struju za te poterebe.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 06.06.2007. u 16:10 GMT+1]}

Vrlo kratko cu prokomentarisati neka od pitanja na forumu, posto poznajem problematiku:

1. Kolektori koji prate Sunce NISU rentabilni jer se za njihovu cenu moze postaviti vise fiksiranih kolektora koji ce akumulirati vise energije

2. Kolektori sa vakuumskim cevima NISU rentabilni iz istog razloga. Njihova specificnost je u tome sto se koristi vakuum za toplotno izolovanje cevi kroz koje protice voda, a skupi su da se smrznes. Izuzetak su kuce sa malim krovovima gde po svaku cenu treba postici najvecu mogucu iskoriscenost ali tu se vec postavlja pitanje rentabilnosti...

3. Svakom ko pocinje bih preporucio samogradnju baziranu na SAMu, da bi uvideo prakticne probleme koje treba resiti i u par iteracija dobio sistem koji funkcionise dobro a kosta mnogo manje od onoga sto se nalazi na trzistu - u Austriji jedan kolektor od 2 m2 treba platiti dobrih 700 Eu, a ceo sistem u i mnogo vise, vidi link

http://www1.at.conrad.com/scri...;gewinnspiel=&p_load_area=$ROOT&p_artikelbilder_mode=&p_sortopt=&page=&p_catalog_max_results=20

Vozdra !

Da se ubacim u temu.

Planirao sam i ja da pravim isto velicine 2 x 1M ali sa bakarnim cevima fi 6mm savijanjem (sistm grejaca ) i da ih ofarbam u crno ali da ih postavim na lim koi bi takodje ofarbao u crno.
I sve to da spakujem u kutiju izolavanu stiroporom a sa gornje strane vakum staklo (obicno od prozora)

Ljudi danas u svakom smislu gledaju da ustede novac i energiju pa sto nebi mogli i mi ?

Jednom sam naleteo na netu , u Htvatskoj na primorju se isto koriste razne stvari.
Neki su cak ukopavali cevi u zemlju jer je zemlja toplija zimi i to koristili kao jedan od izvora grejanja.

To sa ukopavanjem je bilo i ovde obradjivano, potrazi temu sa toplotnim pumpama.

OFFtopic: Šta znači "hatletovati".

Hvala na odgovorima!

_{[Ovu poruku je menjao Brodoplovac dana 18.09.2008. u 18:50 GMT+1]}

Zavariti autogenim aparatom ,slicno lemljenju.

= toplo lemljenje
obicno se radi mesingom ili srebrom sa autogenim ili slicnim plamenicima uz upotrebu boraxa kao lempaste

Misliš: tvrdo lemljenje?

Da, samo sam dao bukvualni prevod

Da malo oživim temu
Nosim se mišlju da napravim sunčani kolektor... Čisto radi hobija... Planiram da napravim jedan od jednopanelnog radijatora. Radijator nije aluminijumski pa ne verujem da će iskorišćenje biti preterano veliko, ali takav sam našao i nije skup. Radijator je veliki 160x60 i postaviću ga u ram koji će biti od drveta i izolovan staklenom vunom i alu folijom. Ukoliko se ovo pokaže kao dobro dobro rešenje planiram da napravim više komada i kasnije povežem sistem. Za sada ovaj jedan bi mi služio za merenje temperatura, čisto da vidim kako sve to funkcioniše. Pošto dolazi zima interesuje me pre svega da li ću imati (i koliko) zagrevanje vode preko vedrog zimskog dana kad je spoljna temperatura ispod nule.
Imam par pitanja pa ako neko zna da odgovori...
Da se voda ne bi mrzla u sistemu šta treba dodati vodi? Najjednostavnije mi je da kupim nešto antifriza na bezinskoj, ali koliko znam to ne bi baš bilo najsrećnije rešenje pošto bi vremenom oštetio radijator koji je od metala.
Da li zna neko gde se može kupiti jednopanelni aluminijumski radijator?
Planiram da panel "zastaklim" dvoslojnim leksanom (imam poveće parče, pa reko da iskoristim). Da li je to dobra ideja? Znam da će slabije prolaziti svetlost ali se nadam da će izolacija biti bolja nego kod stakla. Brine me samo da leti temperatura unutar panela ne bude previše visoka i istopi leksan.

Toliko za sada. Kada budem krenuo sa izradom okačiću par slika ako nekog interesuje.

Upotrebi ulje. Ako uspes nabaviti za trafo to bi bilo super

Hvala Horvat I. Da li bi mi mogao reći šta je to ulje za trafo i gde se može kupiti? Kolika mu je cena? Verujem da će mi trebati poprilično litara. Kod ulja sam čuo da je problem viskoznost, ali pretpostavljam da je ulje za trafo nešto ređe. Takođe, ne znam kako ulja menjaju svojstva (viskoznost, toplotnu provodljivost) u odnosu na temperaturu. Ako bi znao nešto o tome bio bih zahvalan.

Za solarne kolektore treba da stavis staklo koje je otporno na visoke temperature,

pozdrav Marko

Ulje zato sto je elektro izolator,nece doci do ellektroliticke korozije zbig razlucitih metala koje ce se naci u sistemu
Trafo ulje sluzi za ladjenje trafoa.Od ljudi iz elektrodistribucije za pice,posto ga oni zamenuju i salju na reciklazu.(dehidraciju)

Ne mislite valjda ozbiljno da stavljate trafo-ulje u kucu ? Dajte ljudi, sta fali da stavis antifriz u sistem, trafo-ulje nije bas najzdravija stvar na svetu a i cime cete to da pumpate kroz sistem ?

Nemojte se zezati sa trafo uljem i pokušavati da ga kupite,posto vam se vrlo lako moze desiti da vam uvale piralen.Ova visoko kancerogeno i izuzetno opasna supstanca je jos uvek u opticaju na nasim prostorima.

Ako bas morate da stavite trafo ulje, sto nije moja preporuka....ali ako morate trazite ulje ENOL C

Protiv smrzavanja ubacis antifriz
A st ose tice stakla , treba da ide polikarbonska ploca, ako nemas to moze i staklo malo deblje


pozdrav Marko

Odustajem od ulja u sistemu... Najverovatnije će biti antifriz u vodi. Što se tiče stakla mislim da ću ostati pri leksanu (bar dok se ne pokaže kao loš materijal za ovu svrhu). Po specifikaciji treblo bi da ne menja svojstva do skoro 140C. Zna li iko kolika se temperatura razvija u solarnom kolektoru (mislim na vazduh između metala i stakla) tj. kolku temperaturu staklo treba da izdrži?

1. Ne brini za pločasti panel, neće mu nauditi antifriz. Ja sam izveo grejanje sa pločastim radijatorima, za koje je proizvođač garantovao radni vek 15 god., a u sistem sam prvo ubacio 20 l antifriza 100% pa onda dopunio vodom i već 17 god. nije ni jedan popustio.
2. Lexan je u stvari samo jedan od proizvađača koji smo mi uzeli kao sinonim za sve polikarbonate kojih ima u raznim debljinama, slojevima, bojama, zaštitama od UV zračenja...
3. Temperarura u kolektoru neće biti visoka do graničnih vrednosti; valjda ćeš koristiti cirkulacionu pumpu pa će se temperatura predavati drugom medijumu.

Da, i kako planiras da prikljucis to el bez pumpi ili sa pumpom ???


pozdrav Marko

evo malo samogradnje

Može li mi neko molim vas reći koje temperaturne senzore koristiti i kako ih montirati, da li lepljenjem za cev ili uranjanjem u vodu na neki nacin? Takođe koju pumpu da koristim. Inace planiram da pravim zatvoreni sistem, sa izmenjivacem u bojleru.

nije mi jasno zasto kopas stare teme kad si dobio odgovor na pitanje u temi koju si postavio.
a usput imas i topovanu temu o kolektorima pa prelistaj malo

Dali mi neko može pomoći oko nabavke farbe za apsorber solarnog kolektora,neku adresu nekog proizvođača ili prodavca-trgovca.
Unapred zahvaljujem

Zar to nije neka od termo otpornih boja? Ukucaj ovo u google i biraj...

Naravno da jeste,ali pored termootpornosti treba da ima još jednu takođe bitnu osobinu a to je - apsorpcija,dakle,treba da što manje svetlosti reflektuje.Ovo je vrlo važna osobina prilikom farbanja apsorbera a pošto sam sve uradio do sada kako treba,volio bi da pronađem i tu boju,neko je to ovde pomenuo ali je to tada meni bilo predaleko gledanje unapred,tek sam bio počeo.

Zna li neko kakve su termo karakteristike Lexana, onog obicnog saćastog za ovu upotrebu?

Googlao sam malo i na nekim mestima nalazim da je pogodan za solarne panele (ne kao staklo ali "dovoljno" dobar), a na nekim opet da je odlican toplotni izolator. Lexan koji imam je providni, clear 100%, sto se odnosi na vidljivi deo spektra. A kako je sa UV delom?

Hteo bih da napravim jeftin grejac za bazen. Imam lexan, imam mekano, tamno gumeno crevo. Hteo bih da crevo savijem u spiralu i stisnem ga lexanom da bih dobio vecu povrsinu (skoro duplo). Ako cu izgubiti na efikasnosti polovinu, ovo mi se ne isplati da radim

Izvini, razmišljaš o lexanu da li je dobar ili ne a tamo motaš gumeno crevo, koliko ti je guma dobar absorber toplote ???

Guma mi je dovoljno dobra.
(Dovoljno za jeftin, prirucni grejac koji ce se koristiti u najtoplijem delu dana i godine) . Greje vodu brze i jeftinije od sporeta na kom smo dosada grejali klincima kada su nestrpljivi. Testirano, tih oko 2.5l ledene bunarske vode u crevu pruzenom po travi je posle 2-3min prijatno toplo.

Ako je i lexan "dovoljno" dobar radice posao...

naime i nije guma u pitanju, vec pvc.