Mada je bio veoma slab i iscrpljen, Nikola Tesla je 4. januara 1943. godine, otišao u svoju kancelariju da bi izveo neki eksperiment po želji vernog prijatelja i saradnika Šerfa.

Tokom pripreme eksperimenta, Tesla je osetio jak bol u grudima. Užasno ga je probadalo. Odmah je sve prekinuo i vratio se u hotel, ali, kao i do tada, odbio je pomoć lekara.

Ujutru, u njegov apartman broj 3327 na 33. spratu hotela "Njujorker", u Njujorku, gde je živeo, došla je sobarica i pospremila. Kada je odlazila, Tesla je zamolio da na vrata okači natpis "Ne uznemiravajte me", što je, inače, često radio. U sobu bez njegove dozvole, osim osoblja hotela, nisu mogli da uđu ni najprisniji prijatelji.

Dva dana u tu sobu, u kojoj su ga poslednjih dana posećivali samo sestrić Sava Kosanović i književnik slovenačkog porekla Luj Adamič, niko nije ulazio. A, kada je sobarica, sumnjajući na najgore, jer se Tesla nikako nije oglašavao ušla u apartman, zatekla je naučnika upokojenog na njegovom krebetu.

– Kada sam tog 7. januara 1943, sa jednim prijateljem, ušao u Teslinu sobu, on je ležao mrtav. Bio je još mršaviji i bleđi, malo zgrčen, sa zaleđenim, sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu bila je otvorena metalna kutija, kakvih je on mnogo imao, a u njoj pisma i poslednja Teslina slika – zabeležio je Sava Kosanović.

Teslino telo pregledao je dr Vembli i zalkjučio da je smrt nastupila uveče 7. januara 1943. godine. Stručno mišljenje bilo je da je poznati naučnik umro od srčane tromboze. Preminuo je u snu i sudski veštak je potvrdio da tu nije bilo mikakvih sumnjivih okolnosti.

Telo preminulog naučnika prebačeno je tog istog dana u Kqambelov posmrni zavod, na uglu Medison avenije i 81. ulice. Na radiju je tog dana gradonačelnik Njujorka Lagvardija pročitao poruku tj. vest koju je napisao Luj Adamič:

– Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi što su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je, i kako vreme prolazi postajaće sve veće...

Teslino telo izloženo u Kembelovoj mrtvačnici došlo je da vidi svega dvanaest ljudi. Kada je, međutim, u katedrali Svetog Jovana Bogoslova održano opelo, pojavolo se dve hiljade ljudi. Bile su tu sve važne ličnosti američke nauke i industrije, a među balkanskim diplomatama bio je jugoaslovenski ambasador Fotić, i naravno Teslin sestrić Sava Kosanović, sa Teslinim prijateljima i poštavaocima.

Posle opela, Teslino telo, u pratnji Save Kosanovića i nekoliko prijatelja prebačeno je na groblje Fernkilf u Ardsliju. Kremacija je obavljena posle nekoliko dana, mada nigde zvanično ne postoji nikakav dokument koji dokazuje da je to bila želja velikog naučnika.

Međunarodna komisija stručnjaka donela je 27. juna 1956. godine odluku da se jedinici magnetne indukcije da ime "TESLA", kao "priznanje genijalnom pronalazaču".

Jula 1957. Šarlota Mjuzar, sekretarica Save Kosanovića, donela je Teslin pepeo u Jugoslaviju.

Željko Sarić

p.s.

Tesla je kao sin pravoslavnog sveštenika rođen u selu Smiljanu kod Gospića 10. jula 1856. i postao je poznat po izumima i patentima i usavršavanjima elektromotora, generatora, transformatora i po primeni naizmenične električne struje.

Tesla se školovao u Gospiću, Karlovcu, Gracu i Pragu, a 1884. odlazi u SAD gde je i ostvario i najveći broj svojih izuma i oko 700 patenata.

U Americi je radio prvo vreme sa Tomasom Alva Edisonom, a 1887. osnovao je sopstveni istraživački centar. Na osnovu njegovog patenta naizmenične struje (1888) sagrađena je velika hidrocentrala na Nijagari. Tesla je bio istraživački vizionar na polju izučavanja naelektrisanih čestica, elektromagnetskih zračenja i provodnika, iz čega su danas nastali moderni sistemi radio-komunikacija, televizije, robotike, daljinskog upravljanja.

Smatraju ga i "praocem" modernih oružja, kao što su krstareći projektili, teledirigovana plovila (prvo je konstruisao 1898.), pa čak i američkog programa svemirskog naoružanja "Rat zvezda".

Njegov rad kopirao je i Đulijelmo Markoni koji je uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu Evrope i Amerike, ali je posle dugotrajnog sudskog procesa američki sud Markonija proglasio plagijatorom.

Deo naučnika, takođe, smatra i da je izum iks-zraka neopravdano pripisan Vilhelmu Konradu Rentgenu, a ne Tesli. Da apsurd bude veći, i Markoni i Rentgen dobili su Nobelovu nagradu koja Tesli nikad nije dodeljena.

Teslina rodna kuća u Smiljanu sad je muzej, koji se renovira nakon što su je tokom rata bitno oštetile hrvatske jedinice.
U političkom delovanju Tesla je bio kosmopolita, ali i jugoslavenski orijentisan. Njegovi istupi u Drugom svetskom ratu bili su usmereni ka očuvanju Jugoslavije, ali i ka stvaranju ravnopravnih odnosa u njoj, pa je zbog toga bio distanciran od prosrpski orijentisanih krugova u emigraciji.

Nikola Tesla je čitavog života želeo je da pronađe i neki tehnološki način koji bi sprečio ratove u kojima su ginule stotine hiljada i milioni ljudi, a čovečanstvo se vraćalo unazad. Shvatio je da se ljudi ne mogu preko noći odreći nečega što su radili otkako postoje, pogotovo ne vođe velikih i moćnih država. Zato je u početku razmišljao poput Alfreda Nobela - da bi izum nekog moćnog oružja mogao da ih zaplaši i odvrati od ratovanja. Ili, da se ratna tehnologija toliko usavrši da bi, umesto borbe između ljudi, pobednika odlučivale bitke njihovih mašina. Međutim, uvideo je naivnost ovog gledišta jer je takva zamisao uvek mogla da se zloupotrebi, naročito od najmoćnijih država.

Pošto se Tesla nikada nije zadovoljavao polovičnim rešenjima, tragao je za onima koja bi mogla da obezbede potpunu zaštitu svima - i velikim, ali i malim narodima i državama. Tek tada bi ratovi postali besmisleni pošto nijedan ne bi mogao da ima pobednika. Nažalost, možda je baš ta činjenica odredila i konačnu sudbinu njegove zamisli.

Izlazak u javnost

U toku 1931. godine Nikola Tesla je na jednoj konferenciji za novinare obavestio američku javnost da je blizu otkrića potpuno novog izvora energije koji će biti dostupan svima. Zapitan od novinara da podrobnije objasni prirodu ove sile, on je tajan-stveno izjavio: "Zamisao me je pogodila poput žestokog udarca... Sada mogu samo toliko da kažem da će ona doći iz potpuno novog i neočekivanog izvora..."

Prošlo je nekoliko godina, a zloslutni oblaci opšteg rata ponovo su se nadvijapi nad Evropom. Onda se 11. jula 1934. godine, na prvoj strani "Njujork tajmsa", pojavio krupan naslov: Tesla u 78. otkrio nove zrake smrti. Tvkst je prenosio Teslinu tvrdnju da će njegov pronalazak "moći da prenosi kroz vazduh sažete zrake sa takvim sadržajem energije da će oni moći da obrre flotu od 10.000 neprijateljskih aviona na razdaljini od 200 milja..." On je takođe izjavio da će ovi zraci doneti opšti mir pošto će lako moći da ih proizvedu čak i male zemlje. Tako će svakoj državi podariti "nevidljivi kineski zid".

Izjava genijalnog pronalazača i naučnika ustalasala je javnost, javila su se različita mišljenja, nagađanja i tumačenja. Naravno, nije promakla ni ljudima iz senke koji su znali da Tesla nije bio makar ko, naprotiv. Sa svoje strane, on se odmah zaputio do Dž. P. Morgana Mlađeg, sina čoveka koji je uložio novac u Teslinu veliku zamisao "Svetska radio stanica" (Njorld Njireless). Ali pošto taj preskupi poduhvat nikad nije doveden do kraja, a njegov otac je umro 1913. godine ne povrativši uložena sredstav, Morgana Mlađeg nije bilo moguće nagovoriti.

Jalove nade

Razočaran što mu izmiče mogućnost da ostvari svoj najnoviji izum, koji je, uz to, smatrao i najznačajnijim, Tesla je odlučio da delimično otvori karte i da ga ponudi vladama nekoliko savezničkih zemalja: SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Sovjetskog Saveza i Jugoslavije (iako je bio slavan i u svetu, uvek je bio ponosan na svoje poreklo). Naslovljen sa "Nov način slanja sažete nerasipajuće energije kroz prirodne sredine", ovaj njegov dopis pružio je prvi put i oskudan tehnički olis onoga što će se danas nazivati "oružjem sa zracima naelektrisanih čestica". Tesla je najveće nade polagao u vladu Velike Britanije na čijvm se čelu tada nalazio Nevil Čemberlen.

Da je ovaj svoj izum smatrao ne samo najzahtevnijim nego i najznačajnijim, Tesla je pokazao i cenom - tražio je 30 miliona dolara, dok je svoj čuveni AS motor prodao Vestinghausu za samo jedan milion. Obećavao je da će njime obezbediti potpunu zaštitu za sva britanska ostrva od bilo kog neprijatelja, bez obzira da li se on pri-bližavao morem ili vazduhom. Tesla je verovao u Čemberlena, a Čemberlen je verovao u Hitlera! (Ali, pošto ga je Hitler izigrao, morao je kasnije da podnese ostavku). Možda zato Čemberlen nije video nikakvu vrednost u Teslinoj zamisli, pa je sa njim brzo prekinuo sve pregotore.

Tesla je 1937. godine ponudio svoj izum i „Amtorg trejding korporaciji" sa sedištem u Njujorku za koju se verovalo da je prikriveno vojno odeljenje Sovjetskog Saveza u Americi. Izgleda da je baš od Sovjeta 1939. godine dobio jedini novac povodom svog izuma - skromnih 25.000 dolara. Ako nije bilo zainteresovanih da ga otkupe, bilo je onih koji su hteli da mu ga ukradu. Tesla je primetio da se u njegovu sobu tajno ulazilo i da je preturano po njegovim beleškama. Ali, ovi lopovi ili možda špijuni pojedinih zemalja ostajali su praznih šaka. "Nije bilo opasnosti da mi ukradu izum pošto ga ja nisam ni stavio na papir", rekao je Tesla. Svakako je mogao da se pouzda u svoje izvanredno pamćenje jer ne može baš svako da pamti svaku reč Geteoeog "Fausta", uz to još na nemačkom.

Kako je govorio Tesla

U toku te 1937. godine. dok je još polagao nade u to da će ipak ostvariti svoju zamisao, Nikola Tesla dao je i jedan poduži intervju. U njemu je izneo svoje filozofske poglede, a nerado je pristao i da predvidi život za sto godina smatrajući to nezahvalnom rabotom. Pomenuo je ponovo i svoj izum.
"...Danas najcivilizovanije zemlje sveta troše najveći deo svog prihoda na rat, a najmanji na obrazovanje. Dvadeset prvi vek obrnuće taj redosled. Mnogo više će se ceniti borba protiv neznanja od borbe na bojnom polju. Pronalazak neke nove naučne istine bi-će daleko važniji događaj od svađa političara. Već su i novine iz naših dana počele da objavljuju i vrednuju nauč-a otkrića i stvaranje novih filozofskih zamisli, kao vesti. Novine 21. veka najuriće kriminal i politička sporenja na poslednje strane, a na prvim će istaći proglase o novim naučnim pretpostavkama...

...Do sada, odbrambena oruđa mogla su uvek da se iskoriste i za napad. To je poništavalo njihovu vrednost za svrhu očuvanja mira. Ali, ja sam bio dovoljno srećan, pa sam razvio novu zamisao i sredstva koja mogu biti iskorišćena prvenstveno za odbranu. Ako bude prihvaćena, moja zamisao revolucionarno će promeniti odnose među nacijama. Napraviće svaku zemlju, bilo ona velika ili mala, neosvojivom za vojske, avione i druga sredstva napada. Moj pronalazak zahteva glomazna postrojenja, ali kada ona jednom budu izrađena, biće u stanju da unište sve - i ljude i mašine koje se približavaju u prečniku od 200 milja. Ona će, da tako kažem, obezbediti zaštitni zid pružajući nesavladivu prepreku protiv bilo kog delotvornog napada. Ako nijedna zemlja ne bude mogla da se napadne sa uspehom, rat će izgubiti svaki smisao. Moje otkriće okončava pretnje aviona ili podmornica, ali će delimično dozvoljavati borbe bojnih brodova pošto će na njima moći da se smesti deo potrebne opreme. Zato će možda još biti ratovanja na moru, ali nijedan ratni brod neće moći da ugrozi obalu pošto će na njoj biti daleko moćnija oprema.

Hoću da naglasim da ovo moje otkriće ne razmatra korišćenje bilo kakvih "zraka smrti". Zraci nisu primvnljivi jer se ne mogu proizeestm u neophodnoj količini, a brzo slabe sa rastojanjem koje pređu. Sva energija Njujorka, ako 6i se pretvorila u zrake i izbacila, ne bi mogla da ubije čoveka na 20 milja pošto bi se, prema dobro znanim zakonima fizike, rasula u tolikoj meri da 6i bila nedelotvorna.



Moja naprava izbacuje čestice koje mogu da budu i velike i mikroskopski male tako da na neku malu udaljenu površinu možemo da prenesemo milijardama puta veću energiju nego što je moguće zracima bilo koje vrste. Mnogo hiljada konjskih snaga može biti tako preneto, strujanjem tanjim od vlasi kose, takvim da ništa ne može da mu odoli...

.. Ja ne tvrdim da neće biti još nekoliko razarajućih ratova pre nego što ceo svet prihvati moj poklon. I verovatno to neću doživeti da vidim. Ali, ubeđen sam da će za sto godina svaka nacija biti u stanju da se zaštiti od napada zahvaljujući mom izumu kli nekom drugom zasnovanom na sličnim zakonitostima..."

U čemu je tajna?

Da se ipak ne radi o maštarenju velikog pronalazača koji je, pošto je zašao u godine, zaboravljen pa je ponovo poželveo da bude u središtu pažnje? Uostalom, i kada je bio mlad, bio je jedan od onih "ludih naučnika" -verovatno i "najluđi". Takvom sagledavanju Teslinog ponovnog pojavljivanja u javnosti doprinosila je i njegova teška besparica. Čovek krji je zadužio čitavo čovečanstvo gotovo da se potucao po njujorškim hotelima ostavljajući dugove za sobom.

Malobrojne činjenice koje su se nekako probijale do javnosti u toku ovih šezdeset godina od njegove smrpgi sve više ukazuju na to da je Tvsla uvvk bio Tesla. I da je pogrešna slika o njemu možda i namerno podsticana. O tome je u Americi izašlo više knjiga, a postoje i dobri sajtovi na Internetu. Oni su i bili osnova za tekst koji upravo čitate.

Pa, šta je to što je Teslin izum razlikovalo od u običajenih naučnofantastičnih maštarenja? U nedostatku pravih činjenica, nezavisni istraživači su prema rešenju ovog rebusa morali da idu posredno - proučavanjem svega čime se Tesla bavio, tražeći vezu sa onim što je o svom pronalasku sam rekao. Najzad, tu su i otvorene arhive FBI-a koje, mada su odabrane i manje ili više redigovane, vode ka istom zaključku.

Iz svih ovih materijala naslućuje se da je Tesla zamislio da se njegove čestice stvaraju u naročitoj vakuumskoj komori na čijoj bi izlaznoj cevi vladao "visok vakum". Neophodnu snagu za dobijanje ovakvog vakuma podarile 6m "Tesline turbine" - takođe revolucionarne građe jer bi bile bez lopatica! Tajanstvene čestice verovatno su "vatrene kugle" koje je Tesla već dobijao izvodeći oglede sa svojim visokofrekventnim transformatorima. One su neobična pojava i tesno su povezanv sa pojavom munja. Izgleda da se deo energije svake munje krije i u njenim loptastim oblicima koji mogu biti različitih veličina - od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara u prečniku. Vatrene kugle mogu da traju veoma kratko, ali i dovoljno dugo da bi mogle da se iskoriste. Dok su blizu površine Zemlje, mogu se približiti mnogim predmetima, kao da ih ispituju, ne praveći nikakvu štetu na njima. Međutim, mogu i sasvim iznenada da vksplodiraju - razorno, poput prave bombe.

Tesla ih je dobro upoznao uključujući i njihovo rušilačko svojstvo. Bilo je to u toku 1899. godine u Kolorado Springsu kada je u svojoj laboratoriji koju je podigao od novca dobijenog od Vestinghausa istraživao struje vrlo visokih napona i učestanosti.Tako su nastajale munje koje krase i mnoge Tesline fotografije. Ali, nastajale su i vatrene kugle.Dobio ih je,dakle, nenamerno, a više puta je video i kako eksplodiraju. Uništile su mu visoki jarbol i uređaje u laboratoriji. Tesla je tada zapazio: "Rušilačko delovanjepraćeno rasladanjem vatrene kugle događalo se nezamislivom žestinom".

Da bi mogao da nastavi ka svom konačnom cilju, bežičnom prenosu snage na daljinu, Tesla je morao da se izbori sa svojim neočekivanim protivnikom - vatrenim kuglama, odnosno loptastim munjama. Počeo je namerno da ih izaziva kako bi otkrio uslove potrebne da bi se stvorile i eksplodirale.
"Nije prijatno kad vatrene kugle eksplodiraju u vašoj blizini, pogotovo što mogu da razore bilo šta sa čime dođu u dodir", govorio je Tesla. Tako je izgleda otkrio da su parazitske struje koje se rađaju unutar toka glavne struje izvor ove opasnosti. Da je kao posledica međudejstva njihovih različitih frekvencija dolazilo i do eksplozije loptastih munja...

To veroeatno znači da je Tesla u građu ovog izuma morao da uključi i svoje glomazne transformatore, slične onima iz Kolorado Springsa. Ali, kako je osmislio da se vatrene kugle zauzdaju da bi se tačno javile tamo gde treba i da eksplodiraju kad treba - to je ostalo tajna. I to ne samo za široku javnost, nego izgleda i za najbolje stručnjake najrazvijenijih zemalja.

Jer, njihove vlade nikada u potpunosti nisu odustale od pokušaja da otkriju tajnu Teslinog oružja i da je iskoriste samo za sebe. Zato je to nastojanje bila najstrože čuvana tajna, a nezainteresovanost za Teslu samo prividna.

Neka od objavljvnih dokumenata najbolji su dokaz za to.

Nestale beleške

Tesla je bio slabog zdravlja već oko dve godine. Onda je 5. januara 1943. domaćici svog apartmana koji se nalazio u njujorškom hotelu "Njujorker" (na uglu 34. ulice i 8. avenije) poručio da ga ne uznemirava dok je sam ne pozove. Preminuo je u čvtvrtak, 7. januara, u večernjim časovima.

Sahrana Nikole Tesle bila je 12. januara u Njujorku (njegovo telo je kremirano, a urna se nalazi u njegovom muzeju u Beogradu). Iako je rat bio u punom jeku, ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače...

Međutim, daleko od očiju javnosti, čim se saznalo da je Tesla umro, započela je grozničava trka i borba za njegovu zaostavštinu. Za naučne beleške jer se znalo da mnoge svoje zamisli nikada nije zaštitio patentima, a ponajviše za tajnom oružja koje je pogrešno nazivano "zracima smrti". U trku su se sada potpuno uključile i američke vlasti, pogotovo što se javila bojazan da 6i Teslini planovi mogli da završe u neprijateljskim rukama - u prvom redu Sila osovine, ali i komunističkog Sovjetskog Saveza.

Sutradan ujutru, 8. januara, njegov sestrić Sava Kosanović požurio je da pre svih stigne do Tesline sobe. Ali, Teslino telo je već 6ilo odneto, a Kosanović je primetio da je neko preturao po stvarima njegovog ujaka. Uočio je da nedostaju neke od Teslinih beležaka i da nema crnog notesa. A to nije bio običan iotes. Imao je stotinak stranica, a na nekima je veliki pronalazač napisao: Vlada (Government).


_{Teslin apartman u hotelu "Njujorker", posle njegove sahrane 12. januara 1943. godine. Sava Kosanović je prvi zdesna. Bio je član kraljevske vlade u izbeglištvu, a kasnije i ambasador nove Jugoslavije u SAD.}

Sava Kosanović ponovo je došao uveče s namerom da se otvori Teslin sef koji se takođe nalazio u njegovoj so6i i da uzme testament. Uz pomoć bravara i uz prisustvo svedoka iz hotela, dvojice Amerikanaca koji su želeli da napišu Teslinu biografiju i nekih službenika iz našeg konzulata, sef je otvoren. Kosanović je uzeo samo tri Tesline fotografije, a sve drugo ostalo je tamo gde je i bilo.

Onda je sef ponovo zatvoren, sa novom šifrom. U subotu popodne, 9. januara, sva Teslina imovina je spakovana, zapečaćena i privremeno preneta u jedno skladište koje je bilo unajmljeno od Ureda za imovinu stranaca (mada je Tesla već oko pola veka bio naturalizovani američki građanin). Zahvaljujući tom postupku, Teslina zaostavština u najvećoj meri je sačuvana, a kasnije je preneta u Beograd.

FBI na delu

Ako je verovati zaključcima koji se mogu izvući iz dostupnih dokumenata FBI-a, američke vlasti na delovanje su pokrenuli ljudi koji su se oko Tesle vrzmali poslednjih godina njegovog života. Ali, teško da im je jedini cilj bio da napišu njegovu biografiju. Među njima se našao i Abraham Spanel, predsednik "Lateks korpo-racije", koji je u Teslino društvo dospeo posredstvom jednoga od njih, elektroinženjera Blojsa Ficdžeralda.

Čim je saznao za Teslinu smrt, Spanel je obavestio Ministarstvo rata u Vašingtonu, a stupio je u vezu i sa nekim članovima američke vlade. Preneo im je svoju zabrinutost da "postoji velika verovatnoća da će Tesline važne beleške Sava Kosanović predati neprijatelju...". Sava Kosanović nije bio samo Teslin sestrić, već i naš diplomatski službenik u koga Amerikanci nisu imali poverenja sluteći da je u vezi sa komunističkim pokretom u zemlji, a tako, posredno, i sa Sovjetima.

Sa svoje strane, Blojs Ficdžerald obavestio je njujorško odeLjenje FBI-a. Pomoćnik direktora P. E. Foksvort određen je da povede istragu. Njemu je Ficdžerald detaljno opisao kako je i gde završila Teslina imovina. Pomenuo mu je takođe da je od Tesle saznao za njegov osmišljeni plan revolucionarnog vida torpeda "koji nema nijedna zemlja". Prema zabeleženoj Ficdžeraldovoj izjavi, Tesla je 1942. godine morao da ostavi jednu svoju "maketu" vrednu 10.000 dolara u sefu njujorškog hotela "Guverner Klinton" - kao zalog za svoj hotelski dug od 400 dolara. Ficdžerald je bio ubeđen da je ona u nekoj vezi sazracima smrti ili sa bežičnim prenosom električne energije.

Spanel je dobio poruku od američke vlade da je ona "životno zainteresovana" za Tesline beleške i da "učini sve kako bi ih sačuvao". Iz dostupnih dokumenata FBI-a (iako su mnogi podaci sakriveni pre objavljivanja) vidi se da su i mornaričke vlasti dobile nalog da sve Tesline beleške pregledaju i ono što je od značaja pre-snime na mikrofilmove. Stručnjaci iz mornarice i OSS-a (obaveštajne organizacije koja je bila jedna od preteča CIA) to su i uradili, ali posle mesec dana mučenja sa Teslinim "sitnim i nejasnim rukopisom" koji ih je, "iako je bio na engleskom, namučio kao da je bio na stranom jeziku".


_{Dokumenat iz 1981. godine u kome Ministarstvo odbrane (DoD) traži od fbi-a Tesline zabeleške zbog "izvesnih ispitivanja koja su u toku".}

Kasnije, pošto je pedesetih godina dozvoljeno da sva Teslina zaostavština može da se pošalje za Beograd, ovaj detalj s njegovim nečitkim rukopisom često ih je držao u uverenju da su možda tada nešto važno propustili. Američke vlasti stalno su se pribojavale da će takva Teslina arhiva u Titovoj Jugoslaviji biti nadohvat ruke sovjetskim vrhunskim naučnicima i vrsnim stručnjacima.

U dokumentima FBI-a postoji podatak da je Blojsu Ficdžeraldu neko od ljudi iz vojske napomenuo "da je vojska verovala da su Teslini zraci jedina moguća zaštita od atomskih bombi". Zato možda i ne iznenađuje podatak da je Foksvort, ubrzo pošto je preuzeo slučaj Tesla, ubijen! I da je, izgleda, istragu FBI-a povodom tog ubistva zaustavio neko sa "višeg nivoa" vlasti.

Od hladnog rata do Iraka

Nakon završetka Drugog svetskog rata brzo se ušlo u doba "hladnog rata". Otkriće tajne zračnog oružja nametnulo se "kao imperativ". Kopije Teslinih zabeleški koje su mogle da se tiču oružja sa zracima naelektrisanih čestica, naročito one o loptastim munjama, poslate su u vazduhoplovnu bazu Rajt-Paterson u Dejtonu, Ohajo. Tamo je pokrenut opsežan poduhvat, nazvan "Projekat Nik", s ciljem da na svaki način ispita da li Tesline zamisli mogu da se sprovedu u delo. I opet se desilo nešto slično kao i na početku - kopije Teslinih beležaka su nestale i više niko ne zna šta se s njima dogodilo!? Kada je 1960. godine sovjetski premijer Nikita Hruščov izvestio Vrhovsni sovjet la je fantastično oružje u završnoj fazi", Amerikanci su odmah pomislili da se radi o Teslinom zračnom oružju i da su Rusi prvi stigli na cilj. Prevarili su se.


_{Skica navodnog sovjetskog oružja sa zracima naelektrisanih čestica. Nastala je na osnovu snimaka američkog špijunskog satelita blizu grada Semipalatinsk (sada Semej) u Kazahstanu, gde je SSSR nekada imao poligon za ispitivanje svog nuklearnog programa}

Ali, ni njihovi započeti programi, onaj u uglednoj Lorens Livermor laboratoriji u Berkliju - u Kaliforniji niti onaj u vazduhoplovnoj bazi Hil - u Juti - nisu stigli do cilja ni posle višegodišnjih pokušaja. Izgleda da je postojao i "Projekat Tesla" koji se bavio civilnom upotrebom loptastih munja, odnosno pokušajem da se one iskoriste kao rezervoari plazme u fuzionim reaktorima za proizvodnju električne energije. Postojala je i zamisao dabi od loptastih munja možda mogle da se naprave jeftine fuzione bombe ako 6i se u njih nekako ubrizgao litijum. Sve do naučno-fantastične zamisli da 6i ispitivanje njihovog čudnovatog kretanja možda moglo da posluži za osmišljavanje sasvim revolucionarnog elektrogravitacionog pogona za vazdušne letelice.

Sve poznate činjenice govorile su da je višedecenijska potraga velikih sila za Teslinim oružjem propapa. Možda je to i bila Teslina želja: kad već nije moglo da bude dostupno svima, neće nikom? Međutim, sadašnja zategnutost oko Iraka nagoveštava da nije baš tako. A čovečanstvu su ostali ratovi i slabašna nada da će se jednog dana možda pojaviti neki novi Nikola Tesla.

Goran Vojinović


_{[Ovu poruku je menjao secret dana 29.04.2005. u 22:11 GMT+1]}

Teslini kalemovi (eng. Tesla coils) u stvari u rezonantni transformatori s vazdušnim jezgrom. Rade sa strujama visokih frekvencija i mogu da ostvare ogromne napone koji se prazne kroz vazduh u vidu izuzetnih munja. Tesla je ostao neprevaziđen jer niko sem njega nije stvorio napon od čak 12 miliona volti i munje duže od 30 metara. I, uprkos činjen-ci da ih je izmislio pre više od sto godina, oni su i danas popularni i očaravajući. Pošto građa nije tajna, niti su oni prete-ano složeni, neki zaljubljenici u Tesline elektrotehničke čarolije u SAD prave ih već godinama. Čak ih izvoze i u Japan gde je Tesla takođe na glasu. Našli su primenu i u filmskoj industriji kad god je postojala potreba za munjama ili električnim lukovima. Možda je najbolja i najupečatljivija primena Teslinih transformatora mogla da se vidi u filmu “The Entity” u kome munje zrače iz tela glumice i prizor nije nikakav trik niti podvala (tvorac efekta bio je Bil Vajsok). Pamte se I scene iz filma „Tertminator II", a naročito kada „zli" Terminator stiže na Zemlju iz budućnosti (tvorac ovih Teslinih efekata" bio je Mark Barton).



Zna se da Teslini kalemovi rade na takozvanoj rezonantnoj frekvenciji. Međutim, ona nije opšta, već zavisi od građe samog transformatora. Zato se ili planira pre izgradnje uređaja ili se pronalazi kasnije, podešavanjem osobina kalema koji ulazi u njegov sastav.

Rezonantnu frekvenciju nameće građa sekundarnog kalema. To je jedna složena LCR mreža. U njoj induktivnost (L) zavisi od fizičkih osobina samog kalema - od broja namotaja, polupreč-ika i dužine kaLema. Pod kapacitetom (S) podrazumeva se spoj više delova sa potpuno istim veličinama površina kako žičanih delova tako i završnih elektroda sekundara. Otpornost (R) zavisi od osobina same žice sekundara na rezonantnoj frekvenciji.

Pulsirajuća energija Stvara se u sekundaru posredstvom primarnog kola. A da bi se to postiglo, oni moraju da budu u rezonanci. To znači da pulsiranje energije u primaru treba da bude tačno određene jačine i frekvencije. (Kao što i zvono morate da udarate tačno određenom jačinom i učestanošću da biste iz njega dobili čist, harmoničan zvuk).

Ovo kolo sačinjeno je od:
(1) transformatora visokog napona preko koga se primar napaja strujom,
(2) primarnog kondenzatora,
(3) varničnog zazora i
(4) primarnog kalema.




Zajedno, ovi delovi čine jednostavan oscilator. U njemu se neprestano menja smer toka elektrona, oni idu gore-dole kao kod neke klackapice (osciluju). Frekvencija ovih oscilacija određena je vrednostima kondenzatora i kalema koji su povezani u paralelno kolo. Elektromagnetni talasi koji se javljaju u primaru, indukuju struju i napon u sekundarnom kalemu. Najčešće, frekvencija se podešava
promenom induktivnosti primarnog kalema.




Ako su energije visokofrekventnih talasa na primaru iste frekvencije kao i na sekundaru, energija preneta sa primara na sekundar počeće da raste. Slično kao što se kod lasera pojačava svetlost, ovde se stvara neverovatno visok napon koji se prazni kroz vazduh u vidu električnih varnica oblika munje.


NAPRAVITE SAMI

Ako želite sami da napravite jednostavan Teslin oscilatorni transformator srednje veličine. detaljno uputstvo ..korak po korak" možete naći na sajtu Grim Korone: http://www.monmouth.com/~grimcorona/ . Pomoć nudi i Breng Tarner iz Fulertona u Kaliforniji na adresi: http://www.apc.net/bturner/coils.htm .


VOJNA NAMENA

Američko ministarstvo odbrane najavilo je mogućnost da će. ako dođe do rata sa Irakom. prvi put upo-trebiti svoje novo, tajanstveno oružje. Radi se o mikrotalasnom oružju velike snage, odnosno krstarećim raketama koje nose munje. Ono je u stanju da uništi svu opremu u svojoj blizini, ali je neškodljivo za ljude. Nagađa se, takođe, da i B-2. najsavremeniji i najskuplji (nevidljivi) bombarder na svetu, pored mlaznog delimično koristi i elektrogravitacioni pogon.

Izgleda da su i Rusi pokušali da naprave super-moćni podmornički torpedo nazvan „škval" koji je trebalo da koristi sličan pogon za izuzetno brzo kretanje kroz vodu. Navodno. njegovo neuspelo ispaljivanje sa podmornice „Kursk" bilo je glavni razlog za njenu tragediju.

SVE PRIMENE TESLINOG TRANSFORMATORA

· Za ispitivanje u laboratorijama fizike:

- za stvaranje plazme, vatrenih lopti - loptastih glunja.
- u akcelerato-rima i razbijačima atomskih čestica,
- u laserskoj tehno-logiji, tačkastim mikroskopima,
- za Kirlijanovu fotografiju,
- u rendgenografiji,
- holografiji,
- za proizvodnju ozona,
- kao izvor udarnih napona pri visokonaponskim merenjima...

· U filmskoj industriji: (efekti varničnih pražnjenja u filmovima „Terminator 2", „Gorštak", ..Dosije X..."

· U vojnoj industriji

· U automobilima za paljenje benzinske smeše

· U tehničkim uređajima u domaćinstvu: TV i ra-dio-aparatima, kolima za napajanje - čoperima...

· Za sterilizaciju vode, vazduha, u vinarstvu

· Za prečišćavanje gasova u industriji

· U poljoprivredi za dobijanje veštačkog đubriva

· U metalurgiji

· U medicini za lečenje strujama i za magnetnu rezonancu.

Izvor: Muzej Nikole Tesle u Beogradu


Goran Vojnović

Cita se "Politikin Zabavnik", nema sta ;-)

Teslina genijalnost se ne ogleda samo u dubini prodiranja u tajne prirode, već i u širini interesovanja. Kratak pregled njegovih ideja i izuma to lako može da pokaže. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu čuva se više od 40 000 listova naučne dokumentacije sa naznakama ili potpunim opisima stotina ideja iz najrazličitijih oblasti.

U odnosu na Edisona koji je imao preko 1000 patenata, može se reći da je Tesla ostvario relativno mali broj originalnih patenata - ukupno 118. Od toga 112 američkih i šest britanskih. Ostalo su bili analozi, ili ponovljeni patenti u drugim zemljama. Međutim, broj patenata samo je jedno merilo kreativnosti i plodnosti izumitelja. Ono što je mnogo važnije od broja jeste kvalitet.

Kao svedok u pomenutom sudskom procesu iz oblasti bežične radiotelegrafije, vođenom 1916. godine, Tesla je izjavio: «Imao sam na stotine otkrića koje je trebalo patentirati, ali sam to odložio. Troškovi su bili preveliki i nisam to mogao da uradim.»

Neke od tih izuma je razvijao dalje iz čisto naučnih razloga, a neke i iz komercijalnih. Da bi omogućio nastavak naučnog rada morao je, naročito posle 1900. godine, da se bavi i trivijalnim stvarima. Tako je 1904. u teškoj besparici napravio osvetljenje izloga jedne radnje u Njujorku. Njegov rad na fontani i fonografu takođe spada u komercijalne poduhvate. Međutim, i u najmanjim pronalascima bila je prepoznatljiva njemu svojstvena duhovitost, originalnost i genijalnost.

Za Teslu je bio karakterističan rad na čitavim tehnologijama koje su podrazumevale multidisciplinarno znanje i objedinjavanje više različitih otkrića. Tako su nastale «veština teleautomatike», «veština prenošenja energije kroz prirodne sredine», «veština telegeodinamike» i druge. U skladu s duhom vremena takve svoje izume Tesla je označavao rečju «art» - što bi se moglo prevesti kao veština ili umetnost proizvođenja određenih efekata.

Telegeodinamika: Pojam «telegeodinamika» je Teslina kovanica i u prevodu znači veština (mi bi danas rekli tehnologija) izazivanja ritmičnih vibracija u elastičnoj sredini kakva je zemlja, njihovo prenošenje do udaljenih krajeva i njihovo prihvatanje, registrovanje i pojačavanje.

Verovatno je u neposrednoj vezi sa ovom idejom jedan događaj koji se odigrao u Teslinoj laboratoriji u južnoj Petoj aveniji 1896. godine. Prema opisu koji je dao Džon O’Nil u knjizi «Nenadmašni genije» jednom prilikom je Tesla pričvrstio mehanički oscilator za potporni stub u laboratoriji. Posle izvesnog vremena oscilator je stupio u rezonantno oscilovanje sa čeličnom strukturom zgrade u kojoj je smeštena laboratorija, što je izazvalo pravi zemljotres. Da je u pitanju verodostojan podatak, posvedočio je i sam Tesla u nekoliko navrata. Ovaj događaj je dao povoda Tesli da februara 1912. godine, u časopisu «Vorld tudej» smelo izjavi da bi se ovakvom metodom mogla prepoloviti i sama Zemljina kuga.

Detaljnije i studioznije Tesla je pristupio razradi ideje o prenošenju mehaničkih talasa kroz zemlju, 1920. godine, kada nalazimo njegove prve beleške i proračune. Međutim, još dosta vremena je proteklo pre nego što je projekat bio razrađen i usavršen. U periodu između 1934. i 1941. godine, Tesla nudi «telegeodinamiku» poznatim američkim kompanijama kao što su «Teksas», «Vestinghaus» i «Bafalo Nijagara end Istern pauer korporejšn». U pismu Normanu R. Gibsonu, potpredsedniku kompanije «Bafalo», od 12. novembra 1934. godine, Tesla kaže:

«Dugo kontinuirano eksperimentisanje i posmatranje ovakvih mašina (mehaničkih oscilatora - prim. prev.) dovelo me je do otkrića veštine telegeodinamike i do usavršavanja predajnih i prijemnih uređaja pogodnih za njihovu univerzalnu primenu. Novo polje koje je time otvoreno nudi ogromne mogućnosti na čisto naučnom, kao i na praktičnom planu. S mojim uređajima biće lako odrediti, sasvim sigurno, unutrašnju strukturu planete, njene osobine kao provodnika zvučnih talasa, odrediti fizičke konstante i izneti na videlo njena skrivena blaga. Uređaji iste vrste sa neznatnim izmenama, mogu se upotrebiti za prenos kroz zemlju, bez obzira na udaljenost, signala i poruka, za proizvođenje različitih revolucionarnih efekata, za primenu u istraživanju, navigaciji i raznim oblastima industrije i trgovine.»

Metod koji je Tesla primenio u cilju dobijanja efekata o kojima je govorio, sastojao se u utiskivanju izohronih vibracija u zemlju putem, za tu svrhu, modifikovanog mehaničkog ili elektromehaničkog oscilatora, čime je u zemlji stvarao ritmične poremećaje slične zvučnim ili elektromagnetnim talasima.

Razvio je nekoliko tipova svojih telegeodinamičkih odašiljača od čisto mehaničkog do čisto električnog. Ono što je ovaj metod činilo efikasnim, smatrao je, jeste činjenica da se Zemlja ponaša kao savršeno elastično telo u odnosu na utisnute mehaničke impulse.

Nijedna od pomenute tri kompanije kojima je Tesla nudio ovaj projekat nije prihvatila predlog. Glavni razlog za odbijanje svodio se na sumnju eksperata ovih kompanija da će Teslini prijemni uređaji moći da izdvoje periodične elastične talase koje stvaraju predajnici zbog mnogobrojnih reflektovanih i refraktovanih talasa u Zemlji.

Teslin projekat je zaista bio originalan i nov. U vreme kada se pojavio sa idejom o telegeodinamici, seizmika kao nauka tek je bila u razvoju i jedini metod koji se koristio za istraživanja podzemnih ležišta rude, nafte, soli i raznih minerala, bio je putem eksploziva. Aktiviranjem eksplozivne smeše u zemlji napravio bi se seizmički poremećaj koji bi stvarao spektar talasa u zemlji. Njih bi registrovao udaljeni geofon ili seizmograf, a zapis koji bi se dobio analiziran je sa ciljem da se locira položaj nekog horizontalnog diskontinuiteta u zemlji za koji bi se pretpostavljalo da je ležište. Retko, i samo za plitka istraživanja u rudarstvu, koristila se tehnika pada čekića ili tega za izazivanje seizmičkog poremećaja.

Tesla je prvi predložio način izazivanja kontinuiranih izohronih oscilacija za seizmička i geofizička istraživanja. Ove njegove ideje iskorišćene su tek pedesetih godina 20. veka, kada je kompanija «Kontinental ojl» patentirala metodu «Vibrosajs». Ono što je omogućilo uspešnu primenu Teslinih ideja jeste uvođenje računara i mogućnost automatske obrade podataka, odnosno analize generisanih mehaničkih talasa i pratećih poremećaja.

Zraci smrti: Iako je ovo otkriće poznato pod popularnim nazivom «zraci smrti» ne radi se o zracima već o usmerenim snopovima čestica. Tesla je objašnjavao da ni sva električna energija grada Njujorka koncentrisana u zrak, ne bi mogla da povredi čoveka na većem odstojanju. Ali, zato usmeren prodoran snop čestica može da bude smrtonosno oružje.

Teslin plan za novo oružje podrazumevao je ispunjenje četiri tačke i predstavljao je ne jedan izum već tehnologiju koja je sadržavala niz novih otkrića:

1. Konstrukcija nove visokovakuumske cevi otvorene prema atmosferi.
2. Sredstva za prenos visokog naelektrisanja minijaturnim mecima.
3. Novu vrstu terminala relativno malih dimenzija na izuzetno visokom potencijalu.
4. Elektrostatički generator velike snage.

Prema teoriji koju je izložio, malo sferično telo prečnika desetohiljaditog dela santimetra od pogodnog materijala, kakav je recimo volfram ili živa, smešta se u savršen vakuum u cevi koja je postavljena unutar velike sfere koja je na visokom potencijalu od više desetina miliona volti.

Ako se malo sferično telo i velika sfera, na odgovarajući način povežu tako da malo telo dobije isto naelektrisanje kao i velika sfera, repulzivna elektrostatička sila će kroz otvorenu vakuumsku cev izbaciti malo telo u atmosferu.

Mali prečnik, velika brzina i visoko naelektrisanje izbačenog projektila trebalo je da obezbedi prodornost na velike udaljenosti. Ovakvi projektili bili bi izbacivani u nizu i praktično bi stvarali mlaz velike energije.

Tesla je ovde primenio više različitih otkrića do kojih je došao u ranoj fazi rada na visokofrekventnim strujama. Jedno od njih spominje u pismu uredniku «Njujork heralda» 16. jula 1937. godine: «Celom naučnom svetu potpuno je nepoznata neverovatna činjenica koju sam ja otkrio pre dvadeset godina da elektron u cevi, koja radi na veoma visokom potencijalu, nosi naelektrisanje koje može biti hiljadama puta veće od uobičajenog.»

Izjave poput ove, u kojoj je izneo činjenice potpuno suprotne našim današnjim saznanjima u ovoj oblasti, verovatno su znatno doprinele kasnijoj mistifikaciji njegovog rada na zracima smrti.

Leonardo i Tesla: Kad se razmatraju Tesline neobične i maštovite ideje u najrazličitijim oblastima tehnike, jedna od asocijacija je sličnost sa delom velikog genija renesanse - Leonardom da Vinčijem. Dva genija su živela u različitim vremenima, ali imaju mnogo toga zajedničkog. Jedan je bio umetnik kome je nauka bila ideal. Drugi je bio naučnik koji je ideal umetnosti ugradio u svoj naučni rad. U Teslinoj zaostavštini pronađen je samo jedan njegov kratak osvrt na Leonardov rad. U jednoj svojoj belešci, u komentaru na članak «Leonardo da Vinči kao avio inženjer» objavljenom u časopisu «Sajentifik ameriken mantli» aprila 1921. godine, Tesla, koji je tada podnosio svoju patentnu prijavu iz vazduhoplovstva, i bio posebno zainteresovan za ovu oblast tehnike, kaže:

«Fotografije prikazuju leteću mašinu Leonarda da Vinčija iz 1490. godine, model iz Američkog nacionalnog muzeja u Vašingtonu, čije su dimenzije: visina 24 inča, raspon 12 inča; ukupna korisna površina 100 kvadratnih inča. Postoje dva krila i rep pričvršćeni za noseći ram kojima upravlja pilot i koji je izvor pogonske snage. Članak se poziva na Libsovu kolekciju a isto tako na prilog koji je na istu temu napisao Edvard Mek Kurdi u časopisu ‘Devetnaesti vek’. U vezi sa Leonardovim pokušajem leta, filozof Džerom Kadron, u knjizi ‘De Subtilitate’ primećuje da je Leonardov pokušaj bio neuspešan. Leonardovi radovi se nalaze u ‘’Il Codice Sul Volo Degli Neeli’ i ‘’Codice Atlantico’. Ova tema se spominje i u sedam od dvanaest rukopisa u Francuskom institutu u Parizu. U radovima koji su navedeni dati su i crteži koji su, uglavnom, svi nejasni. U cilju sticanja jasne slike, neophodno je konsultovati originale.»

Leonardo i Tesla su slični i po velikim tajnama stvaralaštva kojima su ovladali i velikim vizijama koje su želeli da dosegnu. Leonardo je imao svoj neuspeli pokušaj da napravi sliku nad slikama «Bitku kod Angijarija» i najveću livenu skulpturu posvećenu vojvodi Sforci, a Tesla - pokušaj da napravi remek-delo inženjerske veštine, bežični prenos energije. Ali, možda nigde njihova sličnost nije toliko očigledna kao u nastojanjima da konstruišu najčudesnije mašine koje uzbuđuju maštu običnog čoveka.

Televizija: U članku «Razvoj u praksi veštine telefotografije» objavljenom u časopisu «Elektrikal rivju», 11. decembra 1920. godine, Tesla u odeljku «Televizija će biti sledeći korak u razvoju bežičnog prenosa,» kaže:

«Prenos fotografije predstavlja samo prvi korak u pravcu neuporedivo većeg dostignuća televizije. Ali, ovo znači trenutni prenos vizuelnih utisaka na bilo koju udaljenost putem žica ili bežično. To je predmet kome sam posvetio više od 25 godina detaljnog proučavanja. Dve prepreke koje su godinama izgledale nepremostive uspešno su prevaziđene, ali velike teškoće su još uvek na putu. One se sastoje u inerciji osetljivih ćelija i ogromnoj brzini potrebnoj da bi se omogućilo gledanje osoba, objekata ili scena iz života. To je problem konstruisanja predajnika analognog sočivu i retini oka, zatim obezbeđenja sredstava za prenos koje odgovara optičkom nervu i prijemnika organizovanog slično mozgu. To je gigantski zadatak ali ubeđen sam da će svet biti svedok njegovog ostvarenja u bliskoj budućnosti.»

Radar: U toku Prvog svetskog rata, u vreme velike ofanzive nemačkih podmornica na savezničke brodove, konsultovani su i vodeći naučnici u Americi o mogućnostima otkrivanja podmornica. U intervjuu koji je objavljen u časopisu «Elektrikal eksperimenter», avgusta 1917. godine, Tesla je predložio rešenje koje se, po mnogim nabrojenim pojedinačnim elementima, nalazi u osnovi rada savremenog radara:

«Postoji mogućnost da se utvrdi mesto podmornice pomoću elektromagnetnih talasa. Ako snop koncentrisanih zraka iz oscilatora vrlo visoke učestanosti izbacimo u deliću jedne sekunde, pa ga posle reflektovanja od podmornice učinimo vidljivim na nekom fluorescentnom zastoru na brodu sa koga je snop izbačen, ili na nekom drugom brodu; tako možemo utvrditi gde se podmornica nalazi. Talasi ovog električnog zraka moraju biti veoma kratki. To je najvažnije; a osim toga moraju razvijati ogromnu snagu, tj. impulsi moraju biti snage od nekoliko hiljada kNj ..snopovi zraka bi se slali u vrlo kratkim vremenskim intervalima, brzo jedan za drugim.»

Čitač misli: U nekoliko navrata Tesla je obrazlagao svoju ideju o aparatu koji bi mogao da čita misli i čiji se rad zasnivao na njegovoj osnovnoj postavci da su ljudi automati koji odgovaraju na spoljašnje impulse. Pošto je oko glavni organ prijema tih impulsa moguće je, teorijski, da se analizom reakcija ili stanja retine oka koja je instrument za prenošenje spoljašnjih impulsa do mozga, pročitaju misli:

«Funkcija oka», piše Tesla u pismu M. V. Kapu 4. marta 1919. godine - jeste da projektuje sliku na retinu i da saopšti informaciju vlaknima optičkog nerva. Verujem da svaka misao povratnom akcijom izaziva sličan poremećaj i da se interpretacijom ovog efekta na retini, slika može projektovati na ekran. Ova slika je povezana sa mišlju na potpuno identičan način kao originalan utisak. Mi imamo na raspolaganju određene eksperimentalne činjenice, ali je krajnje teško usavršiti uređaj za ostvarenje ovog zadatka. Kako sada stvari stoje, iako sam proveo mnogo godina u studiranju ovog problema, moj glavni oslonac u radu je, još uvek, nada.»


Perpetum mobile i samoradna mašina: U članku «Problem povećanja ljudske energije» objavljenom u časopisu «Stoleće» 1900. godine, Tesla je izneo ideju o mogućnosti izrade jedne mašine koja bi koristila energiju iz prirodne sredine, što su mnogi čitaoci pogrešno poistovetili sa mašinom koja bi proizvodila sopstvenu energiju i koja je poznata pod nazivom «perpetuum mobile». U pismu od 1. septembra 1900 Volteru Klaudenu, jednom od čitalaca pomenutog članka, Tesla kaže:

«Izvinite zbog tvrdnje da ste pogrešno razumeli svrhu poglavlja u mom članku objavljenom u časopisu ‘Stoleće’ koji se odnosi na ‘perpetuum mobile’. Moj cilj je upravo bio da čitaocu prenesem utisak o nemogućnosti konstruisanja takve mašine. Ali, ono što možemo učiniti i što ćemo sigurno ostvariti na kraju, jeste korišćenje energije iz prirode na takav način da će za sve praktične svrhe to izgledati kao da imamo perpetuum mobile. Ovaj rezultat ja pokušavam da ostvarim u svojoj samoradnoj toplotnoj mašini, koja uzima sunčevu toplotu i pretvara je u koristan rad bez potrebe korišćenja goriva bilo koje vrste.»

Ideju o korišćenju energije iz prirodne sredine Tesla je i patentima zaštitio 1901. godine i to u patentima br. 685 957 i 685 958, dobijenim 5. novembra 1901. Na crtežima su prikazane šeme uređaja koji su u stanju da koriste energiju zračenja ultraljubičaste svetlosti, katodnih, rentgentskih ili nekih drugih zraka. Rad uređaja se zasniva na otkriću da pomenuta zračenja, koja uglavnom nose pozitivno naelekrisanje, dejstvuju na izolovanu i visoko uzdignutu metalnu površinu povezanu preko kondenzatora s negativno naelektrisanom zemljom, tako što stvaraju jedan strujni tok od ploče prema zemlji. Kondenzator u kolu akumulira primljenu energiju i kad razlika potencijala na oblogama kondenzatora dostigne odgovarajuću vrednost, aktiviranjem rednog vezanog prekidača može se aktivirati prijemnik energije ili se ta energija koristi za pokretanje ili upravljanje određenih naprava.

Aeromobil, raketa, podmornica, mlazni pogon: «Poništiti daljinu i preneti energiju bežičnim putem» predstavljala su dva životna cilja Teslinog pronalazačkog rada. I na jednom i na drugom radio je dugi niz godina.

Postoje razne ideje u vezi sa transportom koje Tesla iz različitih razloga nije uspeo da realizuje i za koje su ostali samo tragovi u sačuvanoj dokumentaciji. O njima je govorio uglavnom u pismima prijateljima ili poslovnim saradnicima, a ređe u štampi. Tako je, na primer, u pismu svom prijatelju i meceni, pukovniku Džonu Džekobu Astoru, u pismu od 22. marta 1909. godine, Tesla pisao da intenzivno radi na novoj letećoj mašini:

«Naporno sam radio na projektu leteće mašine i izgleda da će to biti nešto izvanredno. Neće imati nikakav propeler niti nosive površine krila i repa, niti krmilo pravca, u stvari ništa već poznato i omogućiće nam da podižemo veće terete i nosimo ih kroz vazduh sa najvećom mogućom brzinom kakvu je danas moguće ostvariti.»

Nažalost, u Teslinoj ostavštini su sačuvani samo nagoveštaji ovakvog njegovog rada, poneka skica ili beleške, iz kojih se može naslutiti u kom pravcu su se kretale njegove ideje, posebno u vazduhoplovstvu.

Vazduhoplovstvo je bila oblast posebnog Teslinog interesovanja. Proučavao je let ptica još kao dečak i interesovao se za rešenje problema slobodnog čovekovog leta tokom cele svoje karijere inženjera. Patent u vezi sa metodom i uređajem za vazdušni transport, prijavio je 1921. godine.

Višenamenska mašina: Posle pronalaska turbine bez lopatica Tesla je radio na primeni ove mašine i sarađivao u tom smislu sa raznim kompanijama. Tako je za kompaniju «Pjul» konstruisao turbogenerator za čeono svetlo za lokomotivu koji je za pogon koristio paru iz kotla lokomotive. Taj isti uređaj, adaptiran, bio je predmet Teslinih pregovora sa kompanijom «Metjus indžiniring», oko proizvodnje turbogeneratora koji bi se koristio za razne potrebe, a bio posebno namenjen za jako udaljena naselja ili kuće bez mogućnosti da koriste sve pogodnosti urbanizovanih mesta. U pismu gospođi E. Grejem od 18. marta 1912. godine, Tesla je opisao svoju ideju i nameru:

«Možda vam nije poznato da sam ja usavršio novo otkriće koje je izvanredno prilagođeno za udaljena naselja i posvetio sam mnogo vremena da ga razvijem tako da svetlost, toplota, snaga, sterilisana voda, vazduh i led mogu da se dobiju iz iste mašine smeštene, na primer, u podrumu na veoma malom prostoru.»

Fontana i fonograf: Ova dva pronalaska pripadaju onoj grupi koju je Tesla razvijao silom prilika i boreći se da reši mnogobrojne teškoće oko finansiranja sopstvenog istraživačkog rada. U patentu br. 1113 716 od 13. oktobra 1914, zaštitio je otkriće fontane čiji se rad zasnivao na cirkulaciji velike mase vode. Tesla je bio dobar prijatelj sa Luisom Tifanijem, poznatim draguljarom i izumiteljem posebne tehnike izrada vitraža, koja je po njemu dobila ime «tifani tehnika». Bio je s njim u poslovnom dogovoru i pripremao je fontane koje bi mogle da se koriste u enterijeru.

Oko 1920. godine Tesla je sklopio ugovor sa Haroldom Lahmanom oko unapređenja rada fonografa. Njegov zadatak bio je da poveća mogućnost snimanja na postojećim fonografskim kabinetima. Propast industrije fonografa sprečila je primenu Teslinog rešenja.

Veštačko održavanje cirkulacije krvi: Mnogo napora Tesla je ulagao u pronalaženje raznih sprava koje bi mogle da olakšaju čovekov život ili da mu pomogu u lečenju bolesti. Jedna od ideja koju nije stigao da realizuje odnosila se na veštačko održavanje cirkulacije krvi. Povod za razmišljanje na ovu temu bila je bolest Teslinog bliskog rođaka. U pismu pronalazaču Dž. Bejkeru od 11. aprila 1899. godine, koji mu se obratio s molbom za mišljenje u vezi sa jednim njegovim medicinskim uređajem, Tesla mu je ispričao svoju ideju:

«...Pre nekoliko godina došao sam na ideju da se celo telo osobe stavi u komoru i samo da se lice ostavi izloženo spoljašnjem vazduhu. Komora je trebalo da ima vrata kroz koja bi osoba ulazila i čiji bi otvori imali gumene zaptivke tako da posle zatvaranja komora bude hermetički zatvorena. Iz istih razloga bi prozor kroz koji bi lice osobe bilo istureno, bio oivičen gumom. Ako bi se komora tako opremila, vazduh razređen, smatram da bi krv osobe unutar komore bila privučena spolja prema površini kože. Ako se zatim vazduh pusti nazad u komoru i proizvede se kompresija, krv bi jurnula nazad i tako bi dobili moćnu pumpu koja u svakom ciklusu razređuje vazduh do određenog stepena i koja se može podesiti da razređuje vazduh onoliko puta koliko srce kuca u minuti... Zamislio sam dalje jedan uređaj kojim bi sam puls osobe mogao da kontroliše rad pumpe, tako da bi ova pumpala krv tačno u skladu sa otkucajima srca.»

Električno kupatilo: U maju 1898. godine održana je u Njujorku Međunarodna izložba zdravlja koju je otvorio predsednik Sjedinjenih Država i koja je privukla veliku pažnju publike. Posebno atraktivna bila je izjava Nikole Tesle, pročitana prilikom otvaranja izložbe. Ženama je ona bila zanimljiva, jer je razmatrala pitanje tena. U poruci Tesla je izneo činjenicu do koje su došli još Paster i Koh da 4000 do 7000 mikroorganizama takozvanih mikroba kroz vazduh padne na svaku stopu (30 x 30 cm) površine ljudskog tela i tamo se pričvrste i ostaju. Kupanje do izvesne mere pomaže da se odstrane mikrobi, ali ne sasvim. Koža zbog njihovog dejstva trpi promene i stari. Naelektrisavanjem tela bilo pozitivnim ili negativnim elektricitetom stvorila bi se repulzivna sila između dva naelektrisana tela od kojih je jedno ljudsko i velike mase, a drugo telo mikroba male mase. Posledice naelektrisanja bile bi odbacivanje mikroba od tela.

Tesla je, kao pravi eksperimentator, metodu primenio na sebi i u istoj poruci je opisao. Ona se sastojala u snažnom trljanju tela dezinfekcionim sredstvom kakav je recimo alkohol, a posebno kose koja posebno zadržava mikroorganizme. Zatim je posebnom baterijom naelektrisavao svoje telo da bi odbacio mikrobe i na kraju bi ceo postupak završavao blagim trljanjem alkoholom.

Mehaničke oscilacije kao terapija: U toku rada na elektromehaničkim oscilatorima u periodu 1892-1895. godine, Tesla je slučajno došao do otkrića mehaničke terapije. Naime, u toku rada jednog od njegovih mehaničkih oscilatora koji je bio pogonjen sabijenim vazduhom i pričvršćen za malu stajaću platformu, desilo se da je Tesla slučajno na nju stao i osetio jake vibracije koje su mu prijale. Zamolio je i svoje asistente da probaju isto, njima je osećaj vibracija celog tela takođe prijao.

Posle dužeg ispitivanja Tesla je objavio prve rezultate, ali uglavnom u dnevnoj štampi. Stručni prikaz otkrića i svojih zapažanja ostavio je za kasnije. Požar u laboratoriji 1895. godine uništio je jedan od oscilatora za mehaničku terapiju koji je specijalno pripremao da pokloni nekom od lekara za ispitivanja. U pismu A. Vudrou od 27. decembra 1898. godine, Tesla kaže da je uspeo da skrene pažnju naučne javnosti na dejstvo mehaničkih vibracija i da se one ispituju za upotrebu u terapeutske svrhe.

Teslina zapažanja o dejstvu mehaničke terapije odnosila su se pre svega na peristaltička kretanja u digestivnom traktu, koje su ovakve oscilacije pomagale, ali i na katarktičko dejstvo na jetru i bubrege. Primetio je da posle dužeg izlaganja vibracijama dolazi i do nervne relaksacije i pospanosti.

Pred kraj života Tesla je sve više isticao značaj ovog otkrića nazvavši ga u jednom trenutku svojim najvećim doprinosom ljudskom blagostanju. Isticao je da - u kombinaciji sa odgovarajućom dijetom - mehaničke vibracije predstavljaju ključni doprinos ljudskom zdravlju i mogućnosti produženja života.



Iz knjige Branimira Jovanovića «Tesla duh, delo, vizija» (Freemental Beograd)

Autor je diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1981.
Magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na Odseku za istoriju i filozofiju nauke i
Doktorirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 1995.
Od 1996. do 2001. bio je direktor Muzeja Nikole Tesle.

Cini mi se da je "kineski zid za male zemlje" nevezan za "zrake smrti" a oba su nezavisna od proizvodnje kuglastih munja.

"Zid", koji nigde nije jasno objasnjen, su verovatno neka vrsta stojecih EM talasa, ili kombinacije stojecih EM talasa, ciji "trbuh" ima izrazen vrh na odredjenoj udaljenosti od predajnika, a jacina elektricnog polja na toj tacki je dovoljna da jonizuje vazduh (pocepa dipole - molekule gasova u atmosferi) i stvori zid od plazme (nesto kao prizemna polarna svetlost, koja jeste plazma, a citao sam da Eskimi imaju legendu da polarna svetlost "jede" zalutale ljude koji je sretnu). Doduse, ne znam kako bi se jonizacija odrzala, jer onog momenta kad plazma "provede", postala bi suvise mala impedansa da bi se na njoj odrzao maksimum stojeceg talasa, pa bi predajnik verovatno pregoreo... osim ako Tesla nije smislio resenje i za to. Ali cini mi se da to nije isprobano. Nejasno je i kako bi ovo funkcionisalo ispod (morske) vode (obecana zastita od podmornica!). Dalje, "Mis u tikvi sto je, nego suzanj?" nema nikakve komunikacije kroz zid, dok je podignut...

Sto se tice prenosa energije bez gubitka, Tesla je eksperimentisao sa superniskim frekvencijama (super velikim talasnim duzinama). Kad u okolini, ili na celoj planeti ne postoji (provodni!) objekat koji je u stanju da rezonira sa frekvencijom vaseg predajnika (mozda transsibirska zeleznica? :))) ), onda nema odliva energije, osim onog koji vi konstruisete! Trebalo bi pazljivo prouciti tesline radove na antenskim sistemima, jer su oni definitivno bili fizicki mnogo manji od talasne duzine na kojoj su radili i cini mi se da je njegova metoda predaje bila zasnovana na kapacitetima antena - zemlja i toku struja, a ne na indukciji, kao sto se danas radi.

Tekst se nastavlja na prethodni post i predstavlja drugi deo poglavlja iz već pomenute knjige...see above...

U toku svoje karijere naučnika i pronalazača Tesla je registrovao 118 originalnih patenata ali samo jedan robni žig kojim je zaštitio naziv hrane za piliće - originalnog pronalaska iz 1938. godine. Naziv njegove hrane bio je «Faktor auktus» što prevedeno sa latinskog znači «Kreator rasta». Povod za rad na ovako neobičnoj temi bio je događaj iz detinjstva tj. jedno pitanje koje mu je majka uputila hraneći živinu. Pitanje je glasilo: «Zašto su neki pilići veći, a neki manji, iako na prvi pogled imaju iste uslove za rast?» Ovo pitanje i njegova dugogodišnja briga za golubove, naveli su ga na razmišljanje, a potom i do realizacije - recepture hrane za živinu koju je zaštitio patentom tj. žigom. Vršio je eksperimente s ovom hranom i posebno merio prinos i kvalitet jaja.

Tvrdio je da ima pronalazak dijetetske supstance, posebno privlačne za žene koje žele da održe vitku liniju, ali ga je smrt izgleda omela u ostvarenju ove namere.

Krajem 19. i početkom 20. veka Tesla je učestvovao bilo kao svedok, tužilac ili tuženi, u mnoštvu sudskih sporova vezanih za njegova razna otkrića. Ovi procesi i svedočenja njihovih učesnika, data pod zakletvom, predstavljaju važna dokumentarna svedočanstva o tome da Teslini prioriteti u mnogim oblastima tehnike nisu bili samo njegova prazna priča, kako su tvrdili njegovi potajni neprijatelji ili oni koji nisu dovoljno poznavali njegov rad.

Teslina borba za dokazivanje svog prvenstva u vezi sa pojedinim otkrićima, počela je rano. U pismu bratu od tetke Simi Majstoroviću, upućenom iz Njujorka, 17. maja 1893. godine, Tesla je pisao: «Namjeravam obznaniti razne aparate, eksperimente i misli koje su mi sinule kroz glavu za ovo nekoliko godina rada. Prinuđen sam na to jer svaki nemalo broj stručnijeg lista donosi nešto meni poznato i više mi se puta steglo srce kad sam vidio da se daje drugima kredit za ono što sam ja već prije postigao.»

Patenti za obrtno magnetno polje: U sudskom procesu kompanije «Vestinghaus elektrik end manufekč ring» protiv «Mjučual lajf inšjurans kompani of Njujork», Teslin advokat Parker V. Pejdž je 2o. maja 1903. godine izneo podatak da je do tog datuma Tesla svedočio u devet sudskih procesa vezanih za indukcione motore.

U svim ovim procesima prioritet Tesle nad drugim pronalazačima u Americi nesumnjivo je utvrđen.

Jedan od najvažnijih bio je proces «Vestinghaus elektrik end manufekčring» protiv kompanije «Nju Ingland granit» vođen u vezi sa povredom Teslinih patenata 381 968 «Elektromagnetni motor», 382 279 «Elektromagnetni motor» i 382 280 «Električni prenos energije» od 1. maja 1888. godine. U ovom procesu su se advokati odbrane pozvali na radove koji su prethodili Teslinom i to: Bejlijev članak iz 1879, Simensov patent iz 1878, Depreov članak iz 1884. i Bredlijevu patentnu prijavu od 9. maja 1887. godine. Posle dugotrajnog i iscrpnog istraživanja koje su sproveli stručni ispitivači, sudija Taunsend je doneo odluku u prilog Teslinih otkrića. Njegovo istorijsko obrazloženje koje je kasnije često citirano, glasilo je:

«Svetlost koju je istraga odbrane bacila na istoriju ove tehnike može da posluži za rasvetljavanje Tesline inventivne zamisli. Aragoova rotacija je omogućila studentima pre 50 godina da naprave igračke koje otelovljuju princip «korišćenja obrtnog magnetnog polja za obrtne kotve». Bejli je sanjao o primeni Aragoove teorije na potpuno neostvarljivu konstrukciju. Depre je razradio ovaj problem što je dovelo do razvoja opšte teorije za dobijanje indikatora za brodski kompas. Simens je propustio da unese «pogodne modifikacije» kojim bi se njegova električna mašina za svetlo transformisala u motor, a Bredli je bio gotovo isto toliko neuspešan. Eminentni električari su se ujedinili u gledištu da je zbog obrtanja smera i brzine promene naizmeničnih struja, motor naizmenične struje nepraktičan i da budućnost pripada komutiranim jednosmernim strujama. Ostalo je Teslinom geniju da savlada nepokorne, raznorodne i suštinski suprotne elemente prirode i tehnike i da ih stavi u službu čovekovih mašina. On je bio taj koji je prvi pokazao kako se Aragoova igračka može pretvoriti u snažnu mašinu; ‘laboratorijski eksperiment’ Bejlija u praktičan i uspešan motor; indikator u pogonsko sredstvo; on je prvi ostvario ideju da se svojstvo obrtanja smera, kontradikcija naizmeničnosti struje, može transformisati u snažnu rotaciju, u vrtložno polje sile. Ono što je za druge predstavljalo nepremostivu prepreku, nesavladive struje i suprotstavljene sile, on je uhvatio i harmonizujući njihova dejstva iskoristio snagu Nijagare u motorima u udaljenim gradovima.»

Ovom presudom je u Americi, može se reći, konačno i neprikosnoveno utvrđeno da je Tesla jedini pravi pronalazač indukcionog asinhronog motora.

Zakon je u Americi nalagao da patentna prava traju 18 godina. Prvog maja 1906. istekla su patentna prava za Tesline osnovne patente indukcionog motora br. 381 968, 381 969 i 382 279. O tome su izvestile mnoge novine u Americi. Povodom tog događaja Tesla je izjavio da je tri četvrtine posla vezanog za električnu struju zasnovano na tim njegovim patentima.

U Evropi je Teslina borba za zaštitu polifaznog sistema imala drugi tok. Tesla je još 1889. godine putovao u Francusku gde je pokušao da obezbedi finansiranje svojih patenata iz oblasti polifaznog sistema, ali bez uspeha. Kad je 1892. godine ponovo došao u Francusku obnovio je pregovore, ovog puta sa poznatim industrijalcem Žeraldijem, ali opet bez uspeha. Tek posle povratka iz Beograda u Budimpeštu, početkom juna 1892. godine, kada je sreo svog starog prijatelja Cipernovskog, tada inženjera u kompaniji «Ganc», uspeo je preko njega da zainteresuje ovu kompaniju. Stručnjaci kompanije «Ganc» su detaljno pregledali i ispitali njegova otkrića, a zatim ga povezali sa Šnajderovom kompanijom u Francuskoj. Tesla je sa obe kompanije sklopio ugovor o korišćenju prava na patente polifaznog sistema. Firma «Šnajder» je povela i niz sudskih sporova, jer su Teslina otkrića uveliko počela da se koriste u Parizu, Lionu, Grenoblu i Sent Etjenu. U početku su imali uspeha, ali je kasnije na sudske odluke sve više uticalo po Teslu nepovoljno stanje u drugim zemljama, posebno u Nemačkoj.

Naime, u Nemačkoj je Tesla krajem aprila 1888. godine podneo dve opširne patentne prijave koje se odnose na kombinaciju generatora, transformatora i motora višefaznih naizmeničnih struja. Dobio je dva patenta br.
47 012 i 47 885, prvog maja 1888. Njegove interese u Nemačkoj zastupala je firma «Helios».
Teslina otkrića su privukla veliku pažnju, posebno onih stručnjaka koji su u toj oblasti već radili i imali rezultate kao što su Feraris, Dobrovoljski, Braun, Hazelvander, Venštrem i drugi. Nemačke firme «Simens i Halske», «F. Lamajer i Ko.», «Oskar fon Miler» i druge, ubrzano su radile na razvoju i usavršavanju sistema prenosa i korišćenja naizmeničnih struja. Povodom Izložbe elektrotehnike u Frankfurtu, napravljen je sistem prenosa trofaznih naizmeničnih struja između Laufena i Frankfurta, na daljinu od 175 km. Preneto je 150 kNj, a efikasnost je bila 75 odsto. Glavne zasluge pripale su firmama «AEG» u Berlinu koja je prema nacrtima Dobrovoljskog isporučila motore u «Erlikonu» u Cirihu koja je, po projektu K.E.L. Brauna, napravila generatore. U projektu su učestvovale i firme «Simens i Halske», «Šukert i Ko», kao i kompanija «Lamajer» iz Frankfurta. U pitanju je bio dobro urađen sistem koji je nagoveštavao odličnu komercijalnu iskorišćenost i u ovome treba tražiti glavne razloge zbog čega se povela oštra borba za poništenje Teslinih patentnih prava u Nemačkoj. Posle uspešnog prenosa, Braun i Dobrovoljski su odali priznanje Tesli kao glavnom pronalazaču ovog sistema koji je samo usavršen. Tako je, na primer, Dobrovoljski u jednoj diskusiji koja se vodila 28. aprila 1891. godine u Udruženju elektrotehničara u Berlinu, povodom izjave Hazenvaldera o njegovom radu na asinhronim motorima, rekao sledeće:

«Imao bih da dodam da prioritet u pogledu višefaznih mašina pripada Tesli i to sa preimućstvom u odnosu na Hazelvanderove, jer su to asinhrone mašine. Kod njih je način sprezanja asihroni, u jednoj u sebi zatvorenoj armaturi, što je Tesla i opisao u njegovom patentnom spisu aprila 1888. godine. To je američki patent 390 414. Kada bi gospoda pobliže razmotrila Tesline patentne spise, videla bi da je Tesla te motore već davno ispitao u radu i da je upoznao sve njihove osobine, jer u patentnom spisu stoji npr. da se motor mora staviti u pokret u nepobuđenom stanju, i da se tek tada može pobuditi. To je jedna stvar koja se teorijski ne može unapred predvideti. Tesla je zato morao u vremenu kada je podneo te podatke, već pre toga sa mašinom vršiti eksperimente. Datum patenta je međutim merodavan i ja sam hteo da vam tu novu istorijsku činjenicu dostavim na znanje. Ja sam sâm na to došao tek u poslednje vreme.»

Ova malo poznata izjava je posebno vredna zbog toga što je kasnije, pod uticajem snažne propagande, Teslino ime kao glavnog pronalazača u ovoj oblasti zamenjeno imenima Ferarisa, Deprea, Bredlija pa i samog Dobrovoljskog.

Povodom prenosa naizmeničnih struja u Nemačkoj, Albert Šmit, jedan od vodećih inženjera u Vestinghausovoj fabrici je izjavio:

«Značaj koji je pridavan prenošenju snage pomoću polifaznih struja kod eksperimenata između Frankfurta i Laufena izgleda da je doveo do impresije i kod inače dobro informisanih, da je to bio prvi primer ovog metoda prenošenja snage. Zato je potrebno da se zabeleži činjenica da su u ovoj zemlji višefazni motori, koje je izgradilo Društvo Vestinghaus, bili u uspešnoj komercijalnoj upotrebi kroz čitav niz godina. Jedna trofazna centrala nalazi se u svakodnevnoj upotrebi u radionicama Društva Vestinghaus u Pitsburgu i već duže daje snagu za transmisiju i motore u odeljenju za proizvođenje namotaja. Vrlo dobro je poznato da je g. Nikola Tesla pronalazač višefaznih motora i njegovi patenti u ovoj zemlji nalaze se u posedu Električnog i fabrikacionog društva Vestinghaus koje je u tišini standardizovalo razne veličine i za poslednje dve godine uvelo u praktičnu primenu veliki broj takvih motora.»

Međutim, u Evropi Tesla nije očigledno imao partnera takvog formata kakav je bio Vestinghaus. Kompanije koje su štitile njegove interese kao što su «Ganc», «Šnajder» i «Helios», nisu bile dovoljno bogate i uticajne da bi sprečile povredu prava.

Konačnu akciju za likvidiranje Teslinih prava u Nemačkoj sprovela je firma «AEG» koja je podnela tužbu protiv firme «Helios» da sprečava razvoj elektroindustrije u Nemačkoj i da nije izvršila nijednu značajnu primenu Teslinih patenata. U novembru 1898. godine Vrhovni nemački sud je doneo presudu u korist firme «AEG», i naredio oduzimanje Teslinih patenata.

Od pronalazača koji su polagali neko pravo na otkriće obrtnog magnetnog polja, Tesla je jedno vreme u Vestinghausovoj fabrici sarađivao sa Šalenbergerom o kome je imao visoko mišljenje. Na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1893, sreo je Ferarisa koji ga je uveravao da ne smatra da ima prvenstvo otkrića u ovoj oblasti.

Od poznatih pronalazačkih imena koja su na neki način tražili pravo prioriteta, osim navedenih treba spomenuti De Ferantija i Kabaneljasa. Rad ovog poslednjeg Tesla je analizirao u jednom rukopisu koji je objavljen nakon Tesline smrti.

Patenti za visokofrekventno osvetljenje: U oblasti osvetljenja Tesla je vodio spor sa prof. Elajom Tomsonom oko prioriteta u otkriću metoda proizvođenja električnog svetla putem usijavanja provodnog tela. Ovo telo, u induktivnoj vezi, ili neposredno električnim putem spojeno sa izvorom struja visoke frekvencije i napona, nalazi se u nekom rezervoaru sa dovoljnim stepenom razređenosti vazduha.

Pored svog patenta br. 454 622, odobrenog 23. juna 1891. godine, u kojem je opisao metod i uređaj za dobijanje svetla, Tesla je u prilog svog otkrića naveo i članak «Pojave kod naizmeničnih struja veoma visoke frekvencije», objavljen u časopisu «Elektrika vorld», 21. februara 1891, kao i predavanje «Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju», održanom 20. maja 1891, pred članovima Američkog društva elektroinženjera u Kolumbija koledžu. Sudu je podneo na uvid još 18 svojih patenata dobijenih u periodu od 1891-1896. Osim toga, izneo je još neke zanimljive detalje vezane za rad na osvetljenju. Do kraja 1890. godine stakloduvač u njegovoj laboratoriji je napravio po Teslinim nacrtima približno 100 različitih tipova sijalica. Jedan broj je prikazan na predavanju u Kolumbija koledžu i na predavanjima 1892. godine u Londonu i Parizu. Vatra u laboratoriji u južnoj Petoj aveniji je potpuno uništila celu zbirku sijalica i u toku 1896. zbirka je bila delimično obnovljena. Kao svedoci na suđenju su se pojavili Teslini asistenti P. P. Noaje i F. V. Klark. Obojica su učestvovali u izradi sijalica i u eksperimentima.

Tesline sijalice su se sastojale obično od staklenog balona sa visokim vakuumom u kome je bila zalivena provodna nit sa kuglicom na kraju napravljenom od presovanog materijala kao što su platina-iridijum, sve vrste ugljena, kao i mešavina ugljena i metalnih oksida. Provodna nit je bila spajana sa izvorom struja veoma visokog napona i frekvencija koje su dovodile kuglicu u balonu do usijanja i emitovanja svetlosti.

Sve vreme od podnošenja patentne prijave 1891. godine, do trenutka izricanja presude 1897, Tesla je aktivno radio na razradi i primeni svog sistema osvetljenja.

S druge strane, profesor Tomson je u prilog prioriteta svog otkrića naveo patent podnet 25. jula 1891, svoju beležnicu iz 1881. godine sa skicama koje je bilo teško povezati sa njegovim kasnijim patentnim rešenjem i opisima eksperimenata koje je vršio 1889. godine.

Ovaj patentni spor ispitivao je sudski veštak Volter Džonson. Svoje mišljenje i preporuku da se spor reši u korist Tesle doneo je 10. juna 1897. godine:

«Tek pošto je Tesla na predavanju u Kolumbija koledžu, 20. maja 1891, javno prikazao sijalicu sa jednom elektrodom i proizveo na naučni svet potpuni i senzacionalni efekat i, pošto je dobio patent, Tomson je preduzeo korake u pravcu dobijanja svog patenta... otkriće (Teslino - p.p.) nije načinjeno u jednom danu, niti je rezultat slučaja, već je u savršenom obliku otelovljenje principa na kome je Tesla radio i sa njim eksperimentisao u toku dugog vremenskog perioda.»

Prvenstvo u otkriću radija: Teslina borba za prioritet u oblasti otkrića radija i bežične telegrafije posebno je dramatična i puna različitih detalja i aspekata. Tesla je u ovoj oblasti bio daleko ispred konkurencije, a opet desilo se da ga ta konkurencija prestigne, pa čak da se njegovo ime, i pored pionirskih doprinosa koje je ostvario, u ovoj oblasti retko spominje. Razlozi su višestruki. S jedne strane, Tesla je bio do te mere siguran da je u prednosti u odnosu na svoje konkurente da je mirno pratio njihove napore, sumnjajući da mogu doći do rešenja koja će nadmašiti njegova. S druge strane, on nije dovoljno poznavao njihov rad niti je bio zainteresovan da ulaže energiju u ovom pravcu, budući da je imao jasnu perspektivu i plan sopstvenog istraživanja. U pismu dr Šajleru 7. marta 1897. godine, Tesla kaže:

«Moram da priznam da me Markonijevi eksperimenti nisu mnogo interesovali. Taj plan sam ja opisao u predavanju pre tri ili četiri godine. Naravno, nisam imao pri ruci bilo kakvu autoritativnu izjavu i mogao bih učiniti eksperimentatoru nepravdu komentarišući oskudne opise iz netehničkih časopisa.»

Bez uvida u sve detalje Markonijevog rada, Tesla je čestitao italijanskom pronalazaču na uspešnom prenosu transatlantskog signala na godišnjem sastanku Američkog instituta elektroinženjera 13. januara 1902. godine. Ali, kad je Morgan odustao od daljeg finansiranja njegovog svetskog sistema za bežični prenos energije, i kada je upao u velike finansijske teškoće sa malim izgledima da se izvuče, počeo je pažljivije da ispituje rad konkurencije. U Arhivu Muzeja Nikole Tesle čuvaju se stotine patenata iz oblasti bežične radiotelegrafije, koje su Teslini advokati prikupili na njegov zahtev da izvrše pretragu stanja tehnike. U pismu Edvardu V. Vitakeru od 24. juna 1908. godine, Tesla izražava svoje uverenje da niko od tadašnjih stručnjaka ne bi imao uspeha u radiotehnici bez korišćenja njegovih osnovnih pronalazaka, među kojima su takozvani «Teslin kalem» i uređaj za prenos signala kojeg čine uzemljena rezonantna kola. Teslin asistent iz Kolorado Springsa, Fric Lovenštajn, za koga je Tesla jednom prilikom izjavio da je jedini čovek pored njega koji je razumeo njegovu teoriju bežičnog prenosa energije - bio je prisutan na jednom svečanom skupu održanom 17. aprila 1912. godine u čast Markonija. Sutradan je napisao pismo u kojem je između ostalog rekao:

«Ovo veče je prema mom saznanju, bez sumnje, najveći prilog vama izražen jezikom apsolutnog ćutanja kada je u pitanju vaše ime i svedočanstvo o najneverovatnijem uvidu koji ste ostvarili u vašoj laboratoriji u Kolorado Springsu 1899.»

Tesla se 1916. godine odlučio da tuži Markonijevu kompaniju za korišćenje njegovih pronalazaka, ali proces nije dobio. Jedan od svedoka, Teslin prijatelj Gano Dan, trebalo je da svedoči u ovom procesu, ali je sam Tesla odustao da ga pozove. Naime, u to vreme Dan je radio za jednu kompaniju koja je bila u vezi sa Markonijevom kompanijom, pa bi mu svedočenje nanelo ličnu štetu. Za razumevanje cele situacije dragoceno je pismo koje je, 23. septembra 1913. godine, Teslin prijatelj, novinar Alfred Kouls, uputio E.F. Reberu, uredniku časopisa «Elektrikal vorld»:

«Teslini patenti u bežičnoj telegrafiji, slučajno znam, do sada nisu bili korišćeni u sudskim procesima zbog toga što je jedan moćni finansijer, sa kojim je Tesla bio u vezi, smatrao da je suprotno pametnoj poslovnoj politici, ulaziti u sporove, imajući u vidu krajnje posledice po odnose sa različitim kompanijama koje se bave bežičnom telegrafijom.»

Ono što nije uspelo Tesli, uspelo je vladi Sjedinjenih Država koja je vodila dug spor sa Markonijevom kompanijom oko navodne povrede patentnih prava Markonijevog osnovnog patenta iz oblasti radija, dobijenog još 1904. godine. To je onaj isti patent br. 763 772, čije je priznavanje u Americi četiri godine bilo odbijano na račun Teslinog patenta br. 645 576 i koji je konačno priznat 28. juna 1904. godine posle zamene službenika koji je radio na izdavanju patenta.

Proces je završen 21. juna 1943. godine, dakle posle Tesline smrti, a u presudi koja je doneta protiv Markonijeve kompanije dato je detaljno obrazloženje stanja tehnike i prava svih pronalazača koji su imali određene patente u ovoj oblasti, a među kojima su bili Fleming, Stoun, Lodž, Tesla i drugi. Tesli je jasno priznat prioritet za otkriće takozvanog sistema četiri kola u rezonanci. U presudi se kaže:

«Tesla je anticipirao sledeća svojstva Markonijevog patenta: napojno kolo predajnika za stvaranje oscilacija željene frekvencije, povezanog preko transformatora sa otvorenim antenskim kolom, i sinhronizaciju dva kola odgovarajućim razmeštajem induktivnosti, bilo u zatvorenom ili u otvorenom antenskom kolu ili u oba. Pomoću ovog i dodatnih elemenata dva kola na prijemu sa sličnim podešavanjem, on je anticipirao Markonijevu kombinaciju četiri podešena kola.

Otkriće brzinomera: Marta 1916. godine, Tesla je vodio sudski proces protiv pronalazača Steda Askvita oko povrede njegovog patenta «Pokazivač brzine». Ovaj patent Tesla je prijavio 29. maja 1914, a odobren mu je pod brojem 1 209 359, posle završetka sudskog spora, 19. decembra 1916. godine. U dragocenom Teslinom svedočenju na ovom procesu obelodanjeni su mnogi vredni i malo poznati detalji koji dalje osvetljavaju Teslin metod rada, ostvarene rezultate, pa čak i njegovu ličnost. I ovaj spor Tesla je dobio bez problema jer je, kao i u prethodnim slučajevima, pokazao da je njegov rad i u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu bio daleko ispred rezultata njegovih konkurenata. Oblasti na kojima je radio su bile tako sistematski pretražene da, gotovo bez preterivanja, može da se kaže da za druge pronalazače nije ostajalo ništa.

Drugi izum: Za mnoga svoja otkrića Tesla nije uopšte vodio sudske sporove oko prioriteta bilo da nije imao vremena, para ili volje da to radi. Na osnovu sačuvane dokumentacije u Muzeju Nikole Tesle, postoje tragovi o sledećim Teslinim izumima koji su pripisani drugima.

Francuski elektrotehničar Žozef Beteno je 8. januara 1938. godine u govoru pred Francuskim društvom elektrotehničara, prvi put ukazao na činjenicu da je Tesla prvi u svoja tri patenta, dobijena 1886. godine pod nazivom «Regulator za dinamo-električne mašine», prikazao dvopolnu dinamu-mašinu sa dopunskom ili trećom četkicom, koja se kasnije mnogo koristila kao mašina za zavarivanje.

Već je rečeno da je požar u laboratoriji u južnoj Petoj aveniji, omeo Teslu da možda pre Rentgena otkrije H-zrake. Tesla, iako svestan da je bio blizu ovog otkrića, odao je puno priznanje Rentgenu za prvenstvo u otkriću. Ipak, ni on nije ostao neplodan u ovom polju tehnike. U martu 1904. godine Tesla je bio pozvan da kao svedok u sporu «Kvin end kompani» protiv «R. Fridlender end kompani», dâ iskaz o svom radu na cevima za emitovanje H-zraka. Advokati tužbe su analizirali stanje tehnike i našli da je Tesla zajedno sa Kruksom, Lenardom i Dornom značajno doprineo ovoj oblasti tehnike:

«Prvog aprila 1896. godine Tesla je objavio članak u časopisu ‘Elektrikal rivju’ i tu na očigledan način prvi put objavio svetu takav raspored kola i pribora u jednoj cevi za H-zrake, kojim se postiže automatska regulacija napona ili vakuuma pomoću varnice koju stvara glavno kolo.»

U oblasti daljinskog upravljanja rasprava se nikad nije ni vodila, jer je to bilo jedno od Teslinih preuranjenih otkrića koje je postalo komercijalno interesantno tek posle isticanja njegovih patentnih prava 1916. godine. Kad pominjemo ovo otkriće, interesantno je još reći da su Teslini advokati prilikom postupka podnošenja patenta izvršili pretraživanje prethodnog stanja tehnike. Kao prioritetan, Teslinoj patentnoj prijavi u Norveškoj je suprotstavljen norveški patent «Metod i uređaji za upravljanje krme torpeda», Aksela Orlinga, dobijen 21. marta 1898. godine.

U vezi sa Orlingovim patentom Tesla je posle vesti da je njegov patent privremeno odbijen, na molbu svojih advokata da dâ stručan komentar, napisao:

«Neupotrebljiva šema predložena u patentu o kome je reč, tiče se samo kontrole krme i ne dotiče široku oblast kontrole svakog translatornog i lokalnog kretanja i operacije. U njoj se razmatra samo upotreba zraka ili drugim rečima, talasa koji se šire u određenom pravcu i u pravim linijama, tako da sam zapanjen odlukom nadležnih službenika... Hteo bih da istaknem da postoji ogromna razlika između torpeda čijim se krmilom pravca upravlja na način prikazan u (Orlingovom - prim. aut.) patentu i broda koji startuje, menja brzinu, izvodi brojne kretnje, zaustavlja se i vraća, poslušan pozivu iz daleka, koji odgovara sa bilo kojim svojim organom na komandu operatora, bez obzira na prepreke na vidiku i koji je, uz pomoć posebnog kvaliteta, sposoban da razlikuje pozive iz daljine, odgovarajući samo na one koje je poslao njegov tvorac, ostajući nem na ostale, tako da ne samo da poseduje sposobnost bilo kog translatornog kretanja uz pomoć bilo kog svog organa, već poseduje nešto više od toga - mogućnost kvaziinteligentnog razlikovanja.»

U oblasti radiotehnike nekoliko Teslinih izuma poznati su pod imenima drugih. Tako je Tesla još 1893. godine konstruisao takozvanu visokofrekventnu lučnu lampu koja je kasnije bila poznata pod imenom «Pulzenov luk». U jednom Teslinom članku pronađenom u njegovoj ostavštini pod nazivom «Bežična telegrafija pomoću kratkih talasa», autor iznosi podatak da je elektronska cev sa tri elektrode, takozvana rioda, koja je pripisana De Forestu, njegov pronalazak. U pismu uredniku «Njujork tajmsa», 24. marta 1919. godine, povodom jednog članka o Aleksandersonovom radu, Tesla navodi podatak da je «multiple tjuned antena» njegov (Teslin) pronalazak.

U pismu dr Draganu od 15. juna 1910. godine, koji je objavio knjigu iz oblasti elektroterapeutike, Tesla ispravlja autora po pitanju činjenica vezanih za otkriće fiziološkog dejstva visokofrekventnih struja i kaže da su D’Arsonval i Odin koristili njegove patente i rezultate obavljenih predavanja kada su izvodili svoje eksperimente.

U vezi sa upotrebom struja visoke frekvencije u lečenju, i pominjanjem švedskog naučnika Svantge Arenijusa Tesla je, u pismu Luisu Blanu, direktoru firme «Eđukejšil njuz servis», 1912. godine, izrazio svoje čuđenje odakle to da se ime ovog naučnika koji se nikada nije bavio strujama visoke frekvencije, sada pominje kao zaslužno u ovoj oblasti.

Tesla u nizu drugih pisama, članaka i dopisa konstatuje svoje prioritete u oblasti homopolarnih generatora, mehaničkih oscilatora, električnog pogona brodova, reverzibilnog rada turbine, upotrebe visokofrekventnih struja u tehnologiji prerade čelika za poboljšanje osobina, otkriću kosmičkih zraka.

Goldšmit je upotrebio Teslin princip umnogostručavanja frekvencije, opisan u patentu br. 390 721 od 9. oktobra 1888. godine.

Fesenden i Aleksanderson su upotrebili tipove mehaničkih alternatora prikazanih u Teslinom patentu br. 447 921 i razvili ih pod svojim imenom za gradnju generatora struja nižih frekvencija do 25kHz u radio-predajnicima.

p.s.

sheme "zraka smrti"...

http://www.yurope.com/org/tesla/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 27.07.2006. u 00:03 GMT+1]}

Moram da kazem da sam upoznao Zeljka Sarica, i bio na promociji njegove knjige...
Knjigu sam procitao i smatram da je najgore moguce krivljenje istine o Nikoli Tesli
posle knjige Margareth Chainey i govora prof. Marincica !
Za pocetak, eksperimenta 4. januara nije bilo. Tesla nije napustao sobu gotovo dve
nedelje pre smrti. Izostavljeno je da je uredno popio solju toplog mleka kao i svakog
dana... Cak postoji sumnja da je ubijen istim, ali ne bih ulazio u te diskusije !



Dodao bih par reci: kada su Tesli saopstili da markoni eksperimentise sa radiom,
rekao je: "let him continue... he is using 17 of my patents". A Tesli je radio
"dodeljen" posthumno, dok se i dalje precutno pripisuje markoniju (za manje
obrazovanu populaciju). Tokom sudjenja izmedju Tesle i markonija, Mihailo Pupin
je svedocio u markonijevu korist. Nadam se da ovo nece izazvati losa osecanja
prema Pupinu, u ostalom, ako mu je Tesla oprostio, mozete i vi !



Tesla je odbio nobelovu nagradu...



Jugoslovenski orijentisan srbin. Cisto da se naglasi ono sto je bitno :)

Knjiga je odlicna, a kako i ne bi bila kada je jovanovic pokrao razne
materijale iz muzeja ... To sam saznao iz veoma pouzdanih izvora koje, razumljivo,
ne mogu ovde da otkrivam...
Verovatno je neko primetio da sam koristio malo slovo za prezime "autora", to je
zbog potpunog odsustva postovanja.

Trebalo je da prođe punih 60 godina da bi se pojavio prvi autentični tonski dokumenat iz Teslinog vremena vezan za njegovo ime. Upornošću Društva "Nikola Tesla" iz Njujorka, pronađen je tonski zapis komemoracije na američkom radiju emitovane 10. januara 1943. godine, tri dana posle Tesline smrti.

Biranim rečima o Teslinom delu govorio je tadašnji gradonačelnik Njujorka Fiorelo Lagvardija.

"Nikola Tesla bio je veliki humanista, naučni genije i poeta nauke", rekao je tada Lagvardija, što je zahvaljujući "Teslinom društvu" posredstvom CD-a postalo na raspolaganju svim zainteresovanim. Zanimljivo je da je podsećanje na Teslu, na njujorškom radiju počelo, notama pesme "Tamo daleko" u izvođenju violiniste Zlatka Balokovića.

Danas se 10. jul, inače "Dan Nikole Tesle", u Americi obeležava u više od polovine saveznih država.

Veb sajt http://www.teslasociety.com uredjuju:
- Dr Ljubo Vujović,
- Profesor na Berkliju dr Jasmina Vujić,
- nekadašnji direktor Muzeja "Nikola Tesla" u Beogradu dr Aleksandar Marinčić,
- direktor Kancelarije za spoljne poslove SPC u Vašingtonu otac Irinej Dobrijević,
- Teslin biograf Mark Seifer, i
- sekretar Društva za Nemačku dr Mihailo Rundo.

Redizajn sajta muzej Nikole Tesle posetitie... ima i on-line shop :-)

http://www.tesla-museum.org/meni/menis.htm

BTW 02.06 u 18:30 Počinje predavanje sa video projekcijom pod nazivom: "Sećanje na posetu Nikole Tesle Beogradu 02.06. 1892. godine"

Ulaz je slobodan, paaa....

Muzej Nikole Tesle u Beogradu saopštio je danas da je iz te ustanove nestala Zlatna medalja Eliota Kresona koju je Tesli dodelio Franklinov institut iz Filadelfije 1894. godine.

U saopštenju Muzeja navodi se da je nestanak primećen juče, oko 15 sati, a da je eksponat bio u stalnoj muzejskoj postavci.

Dodaje se da je medalja bila na postavci u petak, 27. juna, a da je u subotu i nedelju Muzej bio otvoren za posete u periodu između 10 i 13 sati.

Ponedeljkom je Muzej zatvoren za posetioce, a ta ustanova nema fizičko obezbeđenje objekta, kao ni sistem za obezbeđenje vitrina na postavci.

Navodi se da nema tragova provale i fizičkog obijanja.

Uprava Muzeja je zamolila antikvare, kolekcionare i sve koji su uključeni u trgovinu dragocenostima da imaju razumevanja za zaštitu kulturnih dobara i pomognu istrazi.

Muzej navodi da je Zlatna medalja prečnika 37 milimetara. Na aversu je u reljefu izrađeno poprsje Eliota Kresona iznad koga je kružni natpis Elliott Cresson Medal, Founded 1848. U centralnom delu reversa je ugraviran natpis Awarded by the Franklin Institute of the State of Pennsylvania. - (beta)

Skupština kanadskog grada Nijagara Fols, gde se nalaze Nijagarini vodopadi, proglasila je 10. juli Danom Nikole Tesle.

U pisanoj proklamaciji gradske skupštine Nijagara Folsa, ističe se ključna uloga Nikole Tesle u razvoju naizmenične struje i rotacionog magnetnog polja, kao i njegov lični, stručni doprinos završetku prve električne centrale u Nijagara Folsu 1895. godine.

Na svečanoj sednici pokrenuta je i inicijativa da se, povodom 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle koja će biti obeležena 2006. godine, već 2004. ili 2005. održi međunarodni naučni skup posvećen Tesli.

U Nijagara Folsu na Teslu podseća samo spomen-ploča pa je predviđeno da se na toj, kanadskoj strani Nijagarinih vodopada podigne i spomenik.

(Beta)

Radoznali zanesenjaci teorijama zavera, zainteresovani za projekat Teslinog tajnog oružja, česti su posetioci Muzeja Nikole Tesle, dok stručnjaci, s druge strane, pokazuju mnogo manje ozbiljnog interesovanja za misteriozan „zrak smrti“. Iako muzej čuva kompletne beleške Teslinih istraživanja, domaći naučnici, suprotno očekivanjima laika, nisu „kopali“ po arhivi u nadi da će doći do moćnog odbrambenog oružja u nekom od minulih ratova.

To ne bi trebalo da čudi ako se uzme u u obzir činjenica da je jedan američki naučnik, Kenet Korum, već uspeo da, na osnovu Teslinih pronalazaka, napravi nešto što bi se figurativno moglo nazvati „zrakom smrti“. Naime, on je na kuglu koja skuplja višak elektriciteta dodao jedan ventil kroz koji se, prilikom naelektrisanja, emituje ogromna količina elektrona u vidu plazmenog snopa.

„Kada je 1993. godine Korum bio u Beogradu, rekao mi je da bi ovakvo oružje bilo vrlo nepraktično, jer bi transformator morao da bude ogroman, a samim tim nepokretan i nepodesan u savremenoj tehnologiji ratovanja“, upozorava direktorka muyeja Nikole Tesle u Beogradu Marija Šešić. Ona, međutim, dodaje da bi ovaj izum mogao imati svrhu u industriji, s obzirom na to da bi bio neuporedivo precizniji od, na primer, laserskog zraka.

Inače sam muzej Nikole Tesle godišnje poseti od sedam do deset hiljada lica, od toga najveći broj čine đaci iz unutrašnjosti. Beogradske škole retko šalju svoje đake u ovaj muzej, jer ne postoji organizovan prevoz, iako je direktorka bezuspešno tražila da se uvede muzejski autobus komercijalnog tipa. Prema njenim rečima, za ovako mali muzej posećenost je dovoljna, ali bi kapacitet bio petostruko veći, naročito kada se uzme u obzir ogromno povećanje broja inostranih turista u poslednje dve godine.

Iako se mnogo pislao o skorašnjoj kradji Zlatna medalja Eliota Kresona koju je Tesli dodelio Franklinov institut iz Filadelfije 1894. godine; Najveća krađa iz Teslinog muzeja desila se krajem 60-ih godina 20. veka, a njeni počinioci do danas nisu otkriveni. Tada je iz muzeja zauvek nestao stator prvog elektromotora koji je Tesla lično napravio, a od koga nije ostala čak ni fotografija. Ovaj gubitak u kulturnoistorijskom smislu predstavlja pravu katastrofu, jer se radilo o spomeniku nulte kategorije - jednom od retkih sačuvanih originalnih Teslinih rukotvorina.

Dok su u Sjedinjenim Američkim Državama najavljene pripreme za proslavu 150 godina od rođenja našeg velikana, 2006. godine, a kanadski grad Nijagara Fols proglasio Dan Nikole Tesle, 10. jul, beogradski muzej jednog od najvećih umova svih vremena, trebalo bi da bude kompletno obnovljen do sledećeg proleća.

Teslin muzej sadrži oko 160.000 predmeta, među kojima i kompletnu dokumentaciju svih patenata i svih patentnih sporova koje je Tesla imao. Tu su i merni instrumenti, pumpe, brzinomeri, odsečak kabla sa Nijagarinih vodopada gde je napravljena prva električna centrala, zatim Teslini lični predmeti: odela, košulje, kravate, čarape, torba, šešir, štap, kao i seljačka vezena torba iz Like, ručni rad Tesline majke, koju je čuvao celog života. Muzej čuva i Teslin posmrtni pepeo, zatim njegovu krštenicu, oko 70.000 fotografija, kao i ličnu prepisku - pisma Ajnštajna, Kruksa, Kelvina, Rendgena... Interaktivni eksponati, među kojima su najvažniji transformator, obrtno jaje i dve replike motora, iako uveliko zastareli budući da su u vreme kada je muzej otvoren 1955. godine, bili prava avangarda, danas su sami po sebi eksponati muzejskog tipa.

Novi predmeti u muzej pristižu vrlo retko, i to samo zahvaljujući pojedinačnim zalaganjima ljubitelja Teslinog dela širom sveta. Prošle godine iz Beča je poslat jedan medicinski aparat, a ovih dana će iz Amerike stići veliki elektromagnet proizveden po Teslinom patentu, koji je pronađen na jednom otpadu. „Što se tiče zvaničnih institucija u inostranstvu koje poseduju eksponate vezane za Teslin život i rad, kao što je, na primer, Kongresna biblioteka koja čuva njegova pisma, pozajmice i razmene biće moguće tek kada završimo filmovanje muzejske građe“, objašnjava direktor Muzeja Marija Šešić. Međutim, celokupna lična zaostavština Nikole Tesle, na njegovu želju, a zahvaljujući zalaganjima njegovog nećaka Save Kosanovića, nalazi se u Beogradu, što ovaj muzej čini jedinstvenim u svetu.

Pošto je Tesla imao čak 113 patenata, svi modeli neće moći da budu predstavljeni, jer muzej ima samo 180 kvadrata upotrebne površine, ali će većina biti napravljena. Ceo projekat koji bi trebalo da bude arhitektonski odobren početkom avgusta, kako bi radovi počeli najkasnije u oktobru, koštati minimum 100.000 evra, a uvođenje klimatizacije i elektronske zaštite još oko 50.000.

Dok će sredstva za ovaj projekat biti obezbeđena iz gradskog budžeta, republičko Ministarstvo kulture finansiralo je mikrofilmovanje i digitalizaciju Tesline lične arhive, što je takođe neophodno za normalno funkcionisanje muzeja.


Muzej je do sada, uz pomoć Ministarstva nauke i tehnologije, objavio Teslin Dnevnik iz Strazbura i dva kataloga sa fotografijama, a do kraja godine iz štampe će izaći i Dnevnik iz Edison kompanije. Ranije je objavljen i Dnevnik iz Kolorado Springsa, a u arhivi se nalazi još Dnevnik sa Long Ajlenda, nastao od 1900. do 1905, koji je, za razliku od prethodnih, u nesređenim beleškama i predstavlja, između ostalog, smernice za pravljenje Teslinog „tajnog oružja“.

Emilija Radibratović

Arhiv Nikole Tesle koji se nalazi u Muzeju Nikole Tesle, uvršten je u Uneskov svetski registar kulturne baštine "Pamćenje sveta". Ovim izborom naša zemlja ušla je na listu od 45 zemalja sveta koje poseduju dokumenta od univerzalne vrednosti. Arhiv Nikole Tesle je inače jedini arhiv u svetu koji je u celosti uključen u Svetski registar kulturne baštine "Pamćenje sveta".

Arhiv se sada nalazi na svetskom registru zajedno sa takvim dokumentima kao što su francuska Deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine, kolekcije Šubertovih i Šopenovih dela, Geteovi rukopisi, rukopisi Nikole Kopernika, Betovenova Deveta simfonija, Gutenbergova Biblija...

Svetski registar kulturne dokumentacione baštine pandan je drugom svetskom registru kulturne baštine za nepokretne spomenike kulture. Odluka o prihvatanju ovogodišnjih nominacija doneta je na sastanku Internacionalnog savetodavnog komiteta Uneska, održanom u Gdanjsku krajem avgusta.

Sam arhiv predstavlja izuzetno vrednu kolekciju rukopisa, fotografija, naučne i patentne dokumentacije, prepiske slavnog naučnika, ličnih dokumenata, ukupno oko 160 hiljada stranica i više od 1000 Teslinih fotografija.

Ove godine, tačno 21. februara, po osmi put će biti dodeljene godišnje filmske nagrade "Golden Satelite" u Holivudu. Ono što je zanimljivo jeste da se među brojnim nagradama nalazi i nagrada "Nikola Tesla", koja se dodeljuje značajnim umetnicima koji su napravili pomak na polju filmske tehnike.

Ove godine se ta nagrada dodeljuje po četvrti put, a poneće je režiser Džejms Kameron, "‘In Recognition of Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound".

Pre njega, nagradu "Nikola Tesla" dobili su Meri Pikford, Robert Evans i prošle godine Džordž Lukas.

http://www.pressacademy.com/sa...telliteawards-nikolatesla.html

Tesla je odbio Nobelovu nagradu jer je trebao da je deli sa Edisonom, a Tesla to nije hteo da prihvati, jer je smatrao da je veci naucnik od Edisona (sto je i tacno).

[Ovu poruku je menjao Alekstrade dana 11.08.2004. u 23:53 GMT]

Tesla nije bio oženjen i nijedna žena, sem njegove majke Georgine, koju su svi zvali Djuka, i sestara Milke i Angeline, nisu imale na njega nikakav utisa j. Treća sestra, Marisa , rođena kasnije i s kojom se mnogo igrao kao dete, bila je izvrstan matematičar i odlikovala se neobičnim pamćenjem, kako je Tesla pisao, boljim od njega. Obožavao je majku i u Teslinim sećanjima prema rodnom srpskom kraju i prema njoj uvek je pokazivao nežna osećanja:

„Moja majka potiče iz veoma stare porodice u kraju u kome smo živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača. Njen otac i ded pronašli su mnogo orudja za kućnu, poljoprivrednu upotrebu i druge potrebe. Ona je bila doista velika žena, velike sposobnosti, odvažnosti i snage, koja je prkosila mnogim burama u životu i prolazila kroz mnogo iskušenja izvlačeći iz njih lična iskustva.

Moja mati bila je pronalazač prvog reda i ostvarila bi, po mome uverenju, velika dela da nije bila tako oadvojena od modernog života i njegovih bezbrojnih mogućnosti. Pronašla je i izradila raznovrsna oružja i sprave. Izatkala je i izvezla najfinije crteže koji su mogli biti načinjeni od konsa . Sejala je, negovala biljke i izdvajala vlakna sama bez ičije pomoći. Radila je neumorno, od jutra do kasne noći i svojim rukama je pravila veći deo odela i drugih domaćih potreba. Kada je navršila šezdeset godina, prsti su joj bili još uvek tako pokretljivi da je mogla “zavezati tri čvora na trepavici!",

Ostalo je zabeležepo da je Tesla i u Americi, kaa najveću svetinju, čuvao đačku torbu koju mu je majka izatkala. Tesla priznaje da je svoj pronalazački dar dobio od majke, a od osa Milutina, sveštenika, dužpo vaspitanje. Majka Djuka, kojoj je otac takođe bio sveštenik, bila je nepismena, ali izvanredpo pametna i duhovita osoba. Bila je najstarija i imala je sedmoro braće i sestara o kojima se brinula posle smrti svoje majke.

Znala je mnoge srpske narodne priče i pesme koje je kazivala na prelima, na kojima su momci i devojke, a i stariji, voleli da je slušaju. Tesla je podražavao stare narodne junake, a posebpo Marka Kraljevića zbog koga je, dok je ,sabljom odsesa o glave Turaka" - divne lale - od majke dobio i batine. Mnoge stare legende iz njenih priča zapamtio je Tesla, kada se kasnije otisnuo iz rodne Like.

Rodnu kuću Tesla je spomenuo u pismu mladoj gospodjici, dvanaestogodišnjoj Poli, ćerki Konstantina Fotića, tada ambasadora Kraljevine Jugoslavije u SAD. Pismo je neobičnog i vrlo zanimljivog naslova Priča iz mladosti koje je ispričao starac (čuva se u Teslinom muzeju). Prisetio se rodne kuće u Smiljanu i svog najranijeg detinjstva:

„Šaljem ti sliku kuće u kojoj sa m imao mnogo veselih i tužnih doživljaja i u njoj sam, čudnim stisa jem okolnosti, rođen. To starinsko zdanje, kao što na slici vidiš, smeštepo je podpo šumovita brežuljka koji se zove Bogdanić: U blizini kuće je crkva, a iza crkve, malo poviše, groblje. Najbliži naši susedi bili su daleko tri kilometra. Zimi, kad bi sneg napadao metar - dva, bili smo potpupo usamljeeni!"

Tesla u tom pismu spominje i majku Djuku, koja mu je stalpo govorila da se ne igra ljubimcem mačkom „kako ne bi izazvao požar". Tesla je Tag prvi put otkrio elektricitet, ali u crnoj mački krila se i stara srpska mitologema da se u njoj pojavljuje “zao duh". A isto tako i da svoje ljubimce - golubove, piliće i ostale ne unosi u kuću. Tadašnji Srbi, inače, nisu davaln mački da spava kraj ognjišta.

Uspomena na jednog gusana - koji je jurio malog Teslu po dvorištu i šičao, a čak ga je jednom i ščepao svojim kljunom za goli trbuh - ostala je u dubokom sećanju. Nikog se nije bojao, čak ni vuka, koga je jednom sreo u šumi - osim toga gusana. Njegove dve tetke su ga stalno zadirkivale zbog gusana, a možda je zato kasnije napisao da ih nije voleo i da su bile ružne:

„Ničega se nisam plašio toliko kao od poljubasa te dve toliko ljubazne, koliko i neprivlačne tetke!"

Tesla je otkazao mnoga predavanja po Evropi zbog majčine bolesti, te je u aprilu 1892. došao u Smiljane i pokopao svoju
majku. Samo nešto više od mesec dana kasnije u Beogradu mu je odato veliko priznanje i iz tih dana je i njegov nezaboravni susret sa pesnikom J. Jovanovićem Zmajem. U decembru te godine primljen je u Srpsku kraljevsku akademiju nauka.

Susret sa Sarom Bernar

Mnoge žene interesovale su se za Teslu; On im je imponovao kao obdareni naučnik, ali su mnoge nastojale da njegov „usamljenički život" učine prijatnim. Kretao se, medjutim, u visokom društvu u kome su poznate žene „vodile glavnu reč", ali je nastojao da „pobegne iz takvih društvenih okova".

Od mnogih žena sa kojim se susretao izdvajaju se lepotica ledi Ribsled (ranije gospođa Džona Džekoba Astora); gospodjica Ana Morgan, čijem se idealizmu otvoreno divio; gospodjica Margarita Merington, za kojue Tesla govorio da je ostavila na njega dubok utisak ne samo zato što je bila dražesna, ljupka i visoka, već odlična pijanistkinja i autor mnogih muzičkih dela, i najzad, pored drugih i francuska glamur glumica Sara Bernar.

U knjizi o Tesli pisac John O'Neill -Prodigal genius (Džon O'Nil - Uzvišeni genije) ovako je opisao jedan susret sa Sarom Ber nar, dok je - pošto je stekao priznanje u Americi - boravio u Parizu:

„Dok je sedeo pred jednom kafanom sa nekim svojim mladim prijateljem, usred razgavorne, otmeno odevene gomile, naišla je jedna ljupka, divno obučena mlada žena sa moderno očešljanom crvenom kosom u kojoj je Tesna odmah prepoznao Saru Bernar, slavnu francusku glumicu. `Božanstvena Sara' prošla je sasvim blizu njegovog stola i kad se udaljila korak-dva, ispustila je vrlo značajno malu čipkanu rukavicu.
Tesla je u tren oka skočio. Dohvatio je maramicu i, držeći šešir u drugoj ruci, po- - klonio se duboko i pružio maramicu lepoj tragetkinji, rekavši:

- Gospođice, Vaša maramica! I ne pogledavši ni za trenutak u njepo ljupko nasmejano lice, vratio se na svoje mesto i nastavio razgovor o svojim ogledima!"

Još zanimljiviji bio je dijalog izmebu Tesle i ljupke gospodjice Merignton koju je jednom, diveći se njenoj lepoti i muziciranju, kako je zabeležio O'Nil, upitao:
„Zašto Vi ne nosite dijamante i nakit kao i druge žene?"
- To nije stvar moga izbora! - odgavorila je ona! - Ali i kad bih imala dovoljno novca da sebe natovarim dijamantima, ja bih gledala da ga bolje upotrebim!
- Šta biste Vi uradili e novcem, kad biste ga imali?
- Kupila bih kuću izvan grada, samo što ne bih volela da dolazim u predgradja, i da se vraćam!
- E, gospođice Merington, kad ja počnem da zgrćem moje milione, rešiću Vam taj problem. Kupiću čitav jedan skver, ovde u Njujorku, usred tog skvera sagradiću Vam vilu i posadiću drveće svuda oko nje. Onda ćete imati letnjikovac i nećete morati da idete iz grada!

Incident sa haljinom

Tesla je imao poseban odnos prema svojim sekretaricama: zahtevao je od njih da budu lepo obučene i, najzad, po njegovom ukusu. To se odnosilo na Mjuriel Arbus i posebpo Dorit Skerit, koja ga je obožavala i pod njegove stare dane. U svojim uspomenama sekretarica Dorit Skerit je zabeležila „incident sa haljinom":

„Teslina pojava i maniri bili su impresivni. Njegove duboko usađene, čeličnosive, blage, no opet prodorne oči, činilo se da vide vaše najskrivenije misli. Njegovo lice sijalo je gotovo eteričnim zračenjem. Njegov genijalni osmeh i otmenost strpljivosti uvek su odavali osobine džentlmena koje su bile toliko usađene u njegovu dušu!"

Skerit je bila s Teslom i 1903. kada je zapao u ozbiljne novčane probleme. Vratio se na Long Ajlend gde je nameravao da podigne kupolu od 55 tona na visinu od 25 metara, čiji vrh je trebalo da cc pokrije bakarnim pločama. Time je nameravao da šalje radio signale i da vrši bežično prenošenje energije. Tesla je nekoliko noći vršio eksperimente: od sferične kupole na sve strane letele su vatrene, zaslepljujuće strele. Sredinom te godine novčani problemi su još više narasli, pisala je Skerit, a posebno su došli do izražaja kada je Tesla izjavio da radi na terapeutskom oscilatoru, što je posebpo interesovalo lekare.

Za mali Teslin kalem bilo je mnogo interesovanja, pisala je Skerit. Investitor je obećao tada Tesli unosan posao s medicinskim aparatima, pa mu je naložio da nastavi posao kao i u Vordenklifu, kada je s kupolom, sa koje su sijale zaslepljujuće strele. List North American pisao je 18. maja 1902. da navodno planeta Mars šalje signale Americi, kao i da Tesla smatra da treba više koristiti energiju vetra.

Skerit je pisala kako je, jednom, satima birala haljinu, ali se Tesli nije dopadala. Jednom joj je rekao: „Gospođice, šta vam je TO što nosite na sebi? ne možete ići tako odeveni kuda sam želeo da Vas pošaljem. Želeo sa m da odnesete pismo jednom vrlo uglednom bankaru dole u gradu, a šta he pomisliti ako neko iz moje kancelarije dođe odeven u takvu nakazu od haljine?... Kad biste bili umešni kao moja sestra, koja sama sebi šije sve haljine, ne biste morali da nosite tu rugobu... Sledite uvek prirodu kada je u pitanju Vaša haljina. ne dozvolite da modni žurnali unakazuju našu
prirodu!"

Kada je Tesla 1912. radio u laboratoriji u Zapadnoj 40. ulici broj 8, Skerit je često išla u njujoršku Javnu biblioteku, koja se nalazila preko puta. Za Teslu je istraživala podatke zajedno sa drugom sekretaricom, Mjuriel Arbus. Od tada, pa u narednih 10 godina, sve go 1922. bila je pouzdan Teslin saradnik. Delila je i njegove krize i uspehe. U tih deset godina Skerit je, kao i Mjuriel Arbus, s obzirom da je Tesla radio preko cele noći, go pet izjutra, morala da ga, po njegovoj želji, sačekuje ispred laboratorije na pragu i da uzme štap, šešir i rukavice. Tada bi obe sekretarice jurile po laboratoriji da što pre navuku roletne.

,Zastori su jedipo bili podignuti, kada je napolju besnela oluja, sa munjama i grmljavinom. Tada bi Tesla legao na svoj crni angorski otoman i gledao nebo. Mi smo morale da izađemo i da budemo tihe, jer je Tesla, dok je gledao u nebo, pričao sam sa sobom. Samo tada bio je govorljiv, inače bio je ćutljiv dok je razmišljao!"

Kao što čovek voli ženu

Tesla je stanovao u apartmanu hotela Sent Redžis. Ostao je jednom bez novca , pa kako račun duže vremena nije bio izmiren, policija je otpočela da pleni i iznosi stvari. Ostala mu je samo Edisonova medalja, vredna 100 dolara. Tesla je ovu medalju ponudio svojim sekretarisa ma. Mjuriel Arbus i Doroti Skerit odmah su odbile, a Arbusje zapisala:

Doroti i ja imale smo nešto novca u torbama. Ponudile smo Tesli. Videle smo, njegove oči su se osmehivale. Iz fioke u svojoj kancelariji izvukao je nešto sitnine; bilo je oko pet dolara i poslao me da kupim semenke za njegove golubove!"

Mjuriel je mnogo naučila od Tesle pomažući mu oko patenata i njihove registracije. Bila je i šarmantna plavuša koja je plenila poglede muškaraca. Posle Tesline smrti osnovala je sopstvenu firmu za kupovinu alatnih mašina i u vreme dok se rat u Evropi bližio kraju, bila je direktor moćne njujorške kompanije Arbus Mašin Tul Sejls.

U knjizi Margaret Cheney - Man out of Time (Margaret Čejni -Čovek izvan vremena) - kao i u drugim knjigama koje su pisali Dejvid Pit, S. Bokšan, Vladimir Njegovan, V. M. Popović, Aleksandar Milinković i drugi - opisana je neobična, ali za ljude našeg podneblja, normalna ljubav prema golubovima. Tesla je mnogo voleo golubove, pa je Čejni, pozivajući se na rukopis O'Nila Genije, napisala kako se Tesla jednog januarskog dana 1921. razboleo i tad, po običaju, nije dozvolio da pozovu lekara. Nije imao snage ni da se vrati u svoj apartman u hotelu Sent Redžis, ali je dozvao sekretaricu i tihim glasom joj naložio da pozove spremačicu sa 14. sprata hotela i da nahrani golubove u njegovom apartmanu,posebpo onog„beloga goluba sa sivim tačkama na krilima"!

Čak i kad je taj golub bio bolestan, Tesla nije napuštao svoj apartman. Skerit se sećala da je Tesla bio radostan kada se vraćao na rad, no ubrzo i tužan, kad je golub uginuo. Pozvao je jednog poznanika iz predgrađa da ga sahrani, ali je već tokom dana promenio mišljenje i sam to uradio.

O'Nil, koji je bio član jednog spiritističkog društva, pisao je o Teslinom mističnom simbolizmu u belom golubu, pa je zabeležio Tesline reči: „Postojao je jedan golub, divna ptica , čisto bele boje sa sivim mrljama na krilima; ovaj je bio drugačiji. Bio je ženka. Ma gde cc nalazio, golub bi me pronašao: kada bih poželeo da je vidim samo sam pozvao i ona bi doletela do mene... Voleo sam tog goluba. Da, voleo sam je kao što čovek voli ženu i ona je mene volela!".

Pored spiritualističkog, u odnosu bele golubice i Tesle, mnogi psiholozi, koji su se bavili simbolizmom ptica u životu pronalazača, među njima i dr Džul Ajzenbad, smatraju da je „ptica starovremeni univerzalni simbol majke i njenih grudi koje pružaju hranu", odnoscpo da postoji mnogo prauzroka simbola goluba u životu mnogih pronalazača i njihovih neuroza u odnosu prema majci u detinjstvu.

Tesla je obožavao majku i golubove još u detinjstvu. Po starom predanju u Srba u golubovima žive duše naših izumrlih predaka!

Četiri dame

Tesla je bio vrlo visok i suvonjav, lepog lica i privlačan, miran i s obzirom da je govorio tiho, odavao je utisak da je stidljiv, lepo se odevao i pošto je imao veliku garderobu, vodio je računa o svom dobrom izgledu. Dok su drugi, pogotovu u mladićkom dobu, čeznuli za visokim društvom, u kome su se kretale poznate i rado viđene žene, Tesla kao da je izbegavao takve susrete. Vladao je svojim osećanjima, ali nije bio - mada se nikada nije ženio - ženomrzac, kako su neki hteli da ga predstave.

Mnogi autori, pisci njegovih biografija, želeći da proniknu u sve tajne njegovog života, jednoglasni su u jednom: Teslin stav prema ženama bio je uvek paradoksalan, ali je idealizovao ženu i mada ju je uzdizao iznad ostalih ljudi „ženu je ipak posmatrao sa čisto objektivnog i mateijalističkog gledišta, kao da u njenoj prirodi nema dugovnih sadržaja".

Mnogi ovo tumače kao znak dalekog unutrašnjeg sukoba koji se odvijao u njegovoj psihi: kad je imao tri godine slučajpo je u crkvi stao na haljinu jedne žene, zbog čega je od odma dobio šamar. Ali, kako je Tesla celog života iskazivao zdrav stav prema ženi, kao dobrom saradniku, može da se zaključi da je sve to bilo u njegovom hladnom i objektivnom podešavanju sopstvenog života.

Jednom je Tesla okupljenim lepim saradnicima - koje je uvek oslovljavao samo sa ‘gospođice' - pošto ga je napustila veoma dobra i iskusna sekretarica radi udaje, rekao: ,Nemojte se udavati premlade. Ako se udate isuviše mlade, onda vas uzimaju većinom zbog lepote, a deset godina potom, čim lepota prođe, postajete muževima dosadne i oni se interesuju za druge!".

Ako se odbaci ovaj stav izvesne hipokrizije, važnije je šta e Tesla rekao jednom novinaru The Collier's u intervju 23. prila 1925: „Ženski um već je pokazao sposobnost za sve ljudske duhovne tekovine i postignuća, i kako nova pokoljenja budu dolazila, tako će će se i ta sposobnost razvijati; prosečna žena biće isto tako dobro obrazovana kao i prosečan muškarac, a potom i bolje, jer uspavane moći njenog duha biće podstaknute na rad koji će biti utoliko veći ukoliko su one vekovima mirovale. Žene se neće obazirati na ono što je bilo, i zaprepastiće civilizaciju svojim napretkom!".

Svakako, da je u svojim vizijama Tesla naslućivao moć žena. Zar se, uostalom, nije divio i svojoj majci, prohalazaču mnogih korisnih stvari u svom domaćinstvu. On je cenio osobe koje su iznad “samog onog što ih čini ženom", odnosno pokazivao je određeno poštovanje prema pesnikinjama, slikarkama, pijanistkinjama, posebno osobama odanim svojim porodica ma. Drugim rečima, ,samo najotmeniji tip žene mogao cc približiti Tesli do granica prijateljstva"; On ih je u svom duhu lišavao njihovog pola, odbacujući svaku „emotivnu privlačnost".

Ipak, četiri dame su se neobično interesovale za Teslu. To su bile: Frensis Vorvik, Flora Dodž i dve Katarine - gospođice Mon i Džonson, dok je od jedne, anonimne, s inicijalima B. Do, koja ga je u pismu upitala da li je oženjen, odgovorio: „Pošto želite da znate, kazaću Vam, ne samo da nisam oženjen, već i to da nijedna žena nije nikad ušla u moje misli"!

Odgovor je bio: „Vaša izjava u vezi sa Vašim nežestvom ne laska mom polu... Budući da sam udata žena, ne mogu Vam poželeti ništa bolje nego da ubuduće ne govorite: `Nikada nijedna žena nije ušla u moje misli'!".

Iako je tako odgovorio i dobio nadasve „ženski" savet, voleo je da bude u društvu žena, a lepim je poklanjao bukete orhideja. S Katarinom Džonson trudio se da iznad svega održava prijateljske odnose, jer je bila supruga njegovog odanog prijatelja. Ona se godinama trudila da ga “prelomi"; On ju je godinama držao na odstojanju, iako mu je slala ljubavna pisma puna nežnosti. Kad je njen muž bio ambasador u Rimu 1909, Tesla je od Katarine dobio pismo iz Beograda kako je uspela da muža i jugoslovenskog poslanika u Italiji, Vesića, natera da obiđu Srbiju: „Želela bih da od Vas, moj večno dragi i večno ćutljivi prijatelju, dobijem kakve vesti, pa bile one dobre ili rđave... ne znam zašto sam toliko tužna: osećam se kao da je u životu sve izmaklo preda mnom...!"

Frensis Vorvik mu je pisala strepeći da mu neka druga žena nije "otrovala i zarobila srce", dok je gospođica Katarina Mot bila preterano religiozna i, znajući da Tesla potiče iz svešteničke porodice, trudila se da kod njega, pored religioznih, ojača i ljubavna osećanja. Flora Doc bila je ekscentrična milionerka, ali je kao i druge bila neuspešna da zadobije Teslinu ljubav.

Pravi odgovor zašto se nije ženio dao je sam Tesla u svojim kraćim autobiografskim zabeleškama: „Naumio sam da sav svoj život posvetim radu, i sa toga razloga odrekao sam se ljubavi i društva dobre žene; a i više od toga. Mislim da književnik i muzičar treba da se ožene. Oni tako dobivaju nadahnjuće koje ih vodi ka većem uspehu. Ali pronalazač ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strasne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada, ako bi se posvetio ženi. A i šteta što je tako; ponekad se osećam tako usamljenim.

Bogumir Pejčić

E pa ovo je za največu pohvalu! Moj skroman komentar. Tesla je bio največi vizionar i znanstvenik svih vremena.

Amerikanca Vilijama Terboa i njegovi suprugu Bojanu Đurđević srećemo slučajno i u neobičnim okolnostima. Naime, u ordinaciji kraljevačkog stomatologa Miodraga Stanojevića, gde smo se pre nekoliko dana zadesili, iznenada je nestalo struje. Doktor je posao morao da prekine a sa zubarske stolice ustao je visoki, uglađeni gospodin. Uz šaljiv komentar osoblja ordinacije doznajemo da je pacijent unuk baš izumitelja električne energije, našeg poznatog naučnika Nikole Tesle.

Tu pauzu koristimo za kraći razgovor i doznajemo da je Vilijam zapravo unuk Anegeline Tesle, jedne od četiri Nikoline sestre. Zna se da je u Teslinoj porodici bilo najviše sveštenika i vojnika. Tako su i tri Nikoline sestre bile udate za sveštenike, osim pomenute Angeline koja se udala za Jovu Trbojevića, naočitog momka iz ličkog Petrovog Sela. Njih dvoje dobili su sina kome su dali ime Nikola i koji se tridest godina kasnije takođe iselio u Ameriku.

– Kad je tamo brodom stigao – objašnjava nam Vilijam sećajući se očeve priče – nije ga dočekao ujak Nikola. On je već bio zvezda. Naime, dočekao ga je Pupin i malo je poznato da je i moj otac Nikola Trbojević, koji je kasnije, zbog lakšeg izgovora, skratio prezime u Terbo, bio naučnik i izumitelj. Bez obzira na to što je bio trideset godina mlađi od Tesle, sarađivao je sa njim u istraživanjima i za njegovo ime se vezuje oko dve stotine pronalazaka u američkoj automobilskoj industriji. Njegov najpoznatiji pronalazak je auto-diferencijal poznat pod nazivom ,,hajpad gir”. Nikola Terbo se tamo u Americi i oženio sa Engleskinjom irskog porekla Ales. Dobili su dva sina, najpre Vilijama 1930. godine, a sedam godina kasnije Jovana. Njih dvojica su sada najbliži živi potomci poznatog naučnika i brižno čuvaju uspomenu na slavnog pretka.

Vilijam je, posle koledža u Los Anđelesu, na Perdvu univerzitetu u Njujorku stekao diplomu mašinskog inženjera i radni vek proveo na tim poslovima. Radio je čak i u oblasti svemirske tehnologije. Njegov brat Jovan uspešan je biznismen, ima u Čikagu poznat restoran, jedan od retkih sa pet zvezdica u Americi.

– Bio sam – kaže nam Vilijam – 1970. godine zvanično pozvan da dođem u Srbiju, ali zbog rada na poverljivim poslovima u oblasti svemirske tehnologije to mi je bilo onemogućeno. Eto, tokom poslednjih desetak godina dolazim redovno.

Vilijam je dobro upoznao istoriju zemlje iz koje potiče, čak i srpske običaje, ljudske naravi na Balkanu. Međutim, nisu samo koreni razlog koji ga privlači da u Srbiji, u Kraljevu, minulih desetak godina provodi deo leta. Desilo se da 1991. godine na njujorškoj Petoj aveniji, prilikom proslave 29. novembra, Dana republike, bude sa Jugoslovenima i upozna lepu Bojanu Đurđević.

– Planula je ljubav i već sledeće godine – dodaje Bojana – uprkos tome što nije imao nameru da se ženi jer im je to u krvi, mi smo se u Las Vegasu venčali.

Tako je unuk Nikole Tesle postao kraljevački zet, jer je Bojana rođena u Kraljevu, a krajem sedamdesetih godina otišla u Ameriku.

Vilijam je sada, kao penzioner, u Americi predsednik memorijalnog društva ,,Nikola Tesla”, čije je sedište u Njujorku, odnosno tamo gde je mesto boravka predsednika, a sada je to u Nju Džersiju. Objašnjava nam da dobro sarađuje sa rukovodstvom muzeja u Beogradu gde se prikuplja i čuva sve što je važno za Teslin život i rad.

– Ovog puta – kaže Vilijam – doneo sam da nadležne u muzeju upoznam sa ručno pisanim pismima Nikole Tesle iz 1893. godine a reč je o njegovim namerama u vezi sa eksperimentima na Nijagarinim vodopadima. Inače, aktivan sam u Društvu čiji sam predsednik. Recimo, sarađujem na snimanju filma o Nikoli Tesli za američko, francusko i nemačko tržište. Zanimljivo je da je intervju sa mnom snimljen u Edisonovoj kancelariji... Učestvujem i u mnogim raspravama o radu i životu Tesle a često i Pupina.

I Kraljevčani se trude da ugode zetu. Ovde ga pozivaju na važna kulturna zbivanja, da gostuje i kao predavač o radu i životu Tesle u školama, a kada je pre dve-tri godine stigao u tazbinu, u ulicu Đure Đakovića, vlast je brzo i prekoredno odlučila da se ta ulica asfaltira.

– Složili su se sa mojom primedbom da nema smisla da Teslin unuk gazi blato, a to što počesto nestane struje, to je viša sila – dodaje supruga Bojana u šali koju i Vilijam shvata i dobronamerno prihvata.

Miroljub Dugalić

Nikola Tesla je znao šta sve elektroni mogu da urade ukoliko se primoraju da se vrlo brzo kreću precizno definisanim putanjama.

Lokacija Teslamania je posvećena životu i delu našeg velikog naučnika, sa odeljcima o njegovim idejama i pronalascima. Neke eksperimente moći ćete da izvedete i u kod kuće, ali nikada ne potcenjujte moć usmerenog elektronskog talasa - nakostrešenost kose, fizički i fiziološki, samo je prvi simptom koji biste u suprotnom mogli da osetite.

Sve preporuke (ne za design vec) za content!!!

http://www.teslamania.com/

PROMETEJ SA BALKANA - feljton I deo
SIGNALI SA DRUGE PLANETE - feljton II deo
SMRT U ZNAKU BROJA TRI - feljton III deo

Knjige Mihajla Živojinovića "Teslina zvezda" i "Teslino jaje", u kojima autor filozofski tumači pronalaske proslavljenog naučnika Nikole Tesle predstavljena su 19.04.2005.

Živojinović je objasnio da su knjige posvećene simbolima Tesline zvezde i Teslinog jajeta koje je svetski priznati naučnik patentirao u vidu medalja, da bi podsticali sećanje na Teslino delo.

Prema Živojinovićevim rečima, Teslino jaje napravljeno je kao podsećanje na njegove pronalaske u vidu metalnog jajeta u magnetnom polju, "jer jaje odslikava trajnu energiju", koja nas "spaja sa zvezdama".

Kako je on objasnio, Teslina zvezda napravljena je u vidu medalje sa trodimenzionalnom trokrakom zvezdom koja ima rotaciju u sebi. Recenzent knjiga prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu Dragan Bataljević naglasio je da su u njima na skučenom prostoru uz pomoć "duhovne imaginacije i tehničke inspiracije" osvetljeni brojni filozofski pojmovi.

Manifestacija "Teslini dani" počinje sutra uveče u Beogradu programom "Doček Nikole Tesle" na platou ispred Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), a u slučaju kiše program će biti održan u Udruženju književnika Srbije (UKS).

Za 2. jun, na dan kada je Tesla (1856-1943) jedini put posetio Beograd (1892. godine), biće održana četvrta "Teslijanska akademija" pod nazivom "Duh, svetlost i svet" u UKS, uz učešće profesora Beogradskog univerziteta, kao i muzički i poetski program. Biće prikazan i dokumentarni film o Tesli, autora dr Ljube Vujovića iz Njujorka.

Manifestacija se završava 10. jula, na dan Teslinog rodjenja, svečanom akademijom na platou ispred SANU.

Da li neko zna nesto o teslinom multi-frekventnom oscilatoru ili oscilomeru.Koristi se u medicinske svrhe.
Neki ljudi kod nas lece sa tim.

Ovo je za svaku pohvalu. Dugo sam trazio sve o Tesli na jednom mestu. Konacno sam nasao :)

18. decembra 2003. godine Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta je uz pomoć gospodje Lin Montgomeri organizovala donatorsku večeru za Muzej Nikole Tesle u hotelu Hayat. Večeri su prisustvovali ljudi iz javnog, političkog, kulturnog i buissnes miljea koji su u ambijentu i programu iz teslinog vremena doprineli popravljanju finansiske situacije muzeja. Ovaj projekat u kome je učestvovala i moja malenkost pokazao je da studenti elektrotehnike neće nipošto dopustiti da se Telina zaostavština u bilo kom pogledu izgubi. Prikupljeno je oko 30.000 eura.

Ivan Jovanov Studentska unija ETF-a.

Ovaj prilog o N.Tesli je sjajan, sadrzi ceo niz podataka koje obican covek ne zna.

Hrvatski Sabor podrzao je predlog da se 2006. godina proglasi godinom Nikole Tesle.

Svi poslanicki klubovi podrzzali su taj predlog, ali je vechina poslanika upozorila da obelezavanje 150. godisnjice rodjenja Tesle ne sme da ostane samo na prigodnim svecanostima.

Poslanici su istakli vaznost Teslinih svetskih dostignuca i podrzali predlog da Sabor bude pokrovitelj svih dogadjanja u vezi sa Teslom u iducoj godini. Predlozeno je i da se osnuje institut koji bi preduzeo napore da se u Hrvatsku vrate Teslini naucni radovi iz SAD gde je Tesla proveo veci deo zivota.

Poslanici su podsetili na vech poznatu Teslinu recenicu da je "jednako ponosan na svoju srpsku majku i hrvatsku domovinu", u kojoj se, kako je naglaseno, ogleda poruka za "smirivanje strasti izmedju Hrvata i Srba".

Obelezavanje godine Nikole Tesle, prema predlozenoj odluci, uz brojne seminare i druge dogadjanje, obuhvatilo bi i obnovu spomen kompleksa i Tesline rodne kuce u Smiljanu, za sta je hrvatska vlada vec izdvojila gotovo milion americkih dolara.

Dva puta ponovo u domovini

Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u tadašnjoj Vojnoj Krajini. U Gospiću je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, da bi Realnu gimnaziju završio u Karlovcu 1873. godine. Tek nakon što se čudotvorno oporavio od kolere, otac, inače pravoslavni sveštenik, dozvolio mu je da se posveti nauci, pa se Tesla otisnuo u svet. Prvo u Grac, gde je započeo studije tehnike, zatim u Prag gde ih je uspešno okončao. Prvi posao pronašao je u Budimpešti, a u Ameriku je, preko Pariza, stigao 1884. godine. U domovinu se, do smrti 1943. godine, vraćao samo dva puta - jednom da poseti majku na samrti, a drugom prilikom obišao je Beograd i Srbiju.

(ag.)

BOGATSTVO TESLINOG OCA

Nikola Tesla nije bio siromašno dete iz Smiljana kao što kaže vaša novinarka u razgovoru sa glumcem Draganom Mićanovićem, “sinom lekara iz Loznice”. Teslin otac Milutin (1819-79), protojerej i paroh gospićki, nije bio bogat, ali ni siromašan, u svakom slučaju bio je bogatiji duhom nego materijalno. Posedovao je bogatu biblioteku sa delima Getea i Šilera, izdanjima pesama Vuka Karadžića, a bio je pristalica prosvetitelja Dositeja Obradovića. Za prosvetiteljski rad, 1873. austrougarski car Franjo Josip I odlikovao ga je visokim ordenom – Krstom za zasluge I stepena.
Bio je intelektualac, pisao u novinama, a ogledao se i u književnosti i objavljivao pesme pod pseudonimom Rodoljub Pravičić. Prema pisanju Vase Stajića, u Letopisu Matice srpske 1929, Milutin Tesla je bio dopisnik “Srpskog Dnevnika”.

U Autobiografiji (napisanoj do 1919) Tesla je za oca napisao da je bio “vrlo naobražen čovek, istinski filozof, pjesnik i pisac”. A za majku Đuku je napisao da je bila “prvorazredni izumitelj i dobila bi bila, vjerujem, velika priznanja, da toliko nije bila udaljena od modernog načina života i povoljnih prilika”. U Smiljanu, pored rodne kuće nalazi se postament-disk na kome piše: “U ovoj kući rodio se godine 1856. Nikola Tesla. Ovdje je sticao prve dojmove o tajnama prirode, da bi kao znanstvenik podario čovječanstvu veliko djelo svog stvaralačkog uma.”

Za vreme studija na Visokoj tehničkoj školi u Gracu Nikola Tesla je imao stipendiju komande Vojne Krajine, ali i pomoć oca i ujaka Paje Mandića. U vreme kad je izgubio godinu i stipendiju, dva puta se obraćao za pomoć Matici srpskoj u Novom Sadu, ali je bio odbijen.

U Ameriku Tesla nije stigao kao anonimus. U Budimpešti je usavršio telefonsko pojačalo, a u Parizu se zaposlio u Edisonovom preduzeću i sa preporukom Edisonovog direktora stigao u Njujork.

Kad je 1892. došao u Gospić na sahranu majci, posetio je i Zagreb i Beograd i predlagao izgradnju električne centrale.

Za Nikolu Teslu se može reći da je rođen pod srećnom zvezdom, rođen i odrastao u porodici koja je bila svesna njegovog velikog talenta i stvarala mu uslove da talenat razvije do genijalnosti. A umro je siromašan, zato da bi čovečanstvo bilo bogatije i srećnije.

Mirjana Kuzmanović, Beograd

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 17.12.2005. u 23:03 GMT+1]}

Oko ovoga bi moglo da se nadugacko i nasiroko razglaba....

U principu, svaka drzava moze da odluci da godina NNNN. bude godina X Y osobe. Tako da to ne mora nista da znaci. Poslednje sto znam jeste da je tesla bio drzavljanin USA.

Cini mi se da ni tada kao ni danas drzava ne brine dovoljno (ma sta pricam, ne brine uopste) o talentima i sposobnim ljudima i ne tezi da ih zadrzi. Naprotiv kao da namerno cini sve da ih sto pre otera.

Ja bih predlozio da se takvo ponasanje uvede pod novim nazivom "Teslin Sindrom". Pretpostavljam da bi to doprinelo da se ovom fenomenu posveti malo vise paznje a samim tim bi to bio Teslin najveci doprinos nasem drustvu.

Mozda bi trebalo da im se skenira Teslin pasos ;) Da je NT zeleo da se njegova dostignuca posalju na Balkan, verovatno bi to naveo u svom testamentu.

Zahvaljujući ljubaznosti dr Ljube Vujovića, generalnog sekretara "Memorijalnog društva Tesla" iz Njujorka ("Tesla Society", (http: //www. teslasociety. com)), Narodna biblioteka Srbije dobila je na poklon izuzetno vrednu "Tesla kolekciju" u 24 toma, ukupno oko 5.000 stranica. "Tesla kolekcija" predstavlja zbirku kopija članaka Nikole Tesle i o Nikoli Tesli koji su objavljivani u američkim novinama i časopisima u periodu od 1886. do 1920. godine. Prikupljanje i sistematizacija članaka trajala je ukupno četiri godine.

Kolekcija obuhvata oko 2.000 članaka, od kojih je Teslinih autorskih ukupno 200, a od sada je na raspolaganju i svim korisnicima u Srbiji. Verujemo da će tih oko 2.000 članaka o Tesli svakako doprineti daljim istraživanjima Teslinog života i stvaralaštva. Napominjemo da je Teslino Memorijalno društvo iz Njujorka, osnovano 1979. godine, poslalo predlog Ujedinjenim Nacijama da se 10. jul, inače dan kada je 1856. godine rođen Tesla, proglasi Međunarodnim danom Nikole Tesle. Razmatranje tog predloga je u toku u Ujedinjenim Nacijama. Isti predlog Ujedinjenim nacijama uputilo je i Društvo Nikole Tesle iz Australije.

Narodna biblioteka Srbije se stavljanjem na raspolaganje istraživačima Srbije ove značajne kolekcije pridružuje proslavi 150-godišnjice od rođenja Nikole Tesle, koja će i u našoj zemlji biti obeležena nizom prigodnih naučnih skupova, izložbi, publikacija i svečanosti. Bibliografski zapisi o kolekciji nalaze se u elektronskom katalogu NBS (http: //vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70000) i pretraživi su onlajn i u zemlji i u inostranstvu.


T. Č.

[img][att_url][/img]

Više od 60 godina nakon smrti Nikole Tesle, lik i delo jednog od najčuvenijih svetskih naučnika i dalje predstavlja nerešivu zagonetku.

Tesla je bio pod nadzorom Federalnog istražnog biroa od dolaska u SAD do smrti 1943. Ali i sledećih 40 godina svaki zahtev o Teslinoj zostavštini, novinski članak ili naučni rad o naučniku završavao bi pravo na stolu direktora FBI.

Čim je u januaru 1943. čuo vest o smrti Nikole Tesle, agent FBI Foksvort poslao je telegram direktoru kancelarije u Njujorku sa sledećom sadržinom:

„Istaknuti naučnik iz elektrotehnike umro je u hotelu ‘Njujorker’. Eksperimentisao je bežičnim prenosom energije, tzv. zracima smrti i konstruisao je revolucionarni tip torpeda. Njegove beleške se nalaze u hotelu i dosad nije učinjeno ništa da se sklone od neprijateljski raspoloženih osoba“.

Po američkom Zakonu o slobodi informacija, ti dosijei su delimično objavljeni. Ali nedostaju ključne stranice i na više mesta flomasterom su precrtana imena. Uvid u tajnu ko je naložio da Tesla bude praćen objašnjava poruka koju je FBI poslao tadašnji potpredsednik SAD Henri Volis u kojoj se nedugo posle smrti naučnika navodi da su Tesline stvari od „vitalnog interesa za vladu“.

Nakon Tesline smrti u SAD počinju istraživanja tajnih oružja koja se oslanjaju na njegove radove. Ali kako se FBI dokopao Tesline ostavštine?

S obzirom na to da Tesla nije imao dece, njegov nećak Sava Kosanović dan nakon ujakove smrti došao je u sobu hotela „Njujorker“, gde je Tesla živeo, kako bi pronašao testament. Iz sefa je uzeo Tesline fotografije, a zatim je nepoznati bravar namestio novu kombinaciju na sefu. Dan posle, uz pratnju osobe iz Službe za kontrolu imovine stranaca, sva imovina je zapečaćena i odneta u skladište na Menhetnu. Nekoliko godina kasnije, Kosanović je od radnika u skladištu saznao „da su ljudi iz FBI dolazili noću i snimali“. Tadašnji direktor FBI Edgar Huver demantovao je bilo kakvu umešanost, ali vreme je pokazalo suprotno.

Naime, vlada SAD je tokom rata u Vijetnamu počela da istražuje tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio da se produži sezona monsuna i uspori kretanje neprijatelja. Istraživanje se baziralo na Teslinoj teoriji o obilju električne energije koja slobodno pluta u Zemljinom jonskom omotaču. Od projekta se odustalo zbog zabrane UN, ali desetak godina kasnije, tokom hladnog rata, program je obnovljen. Rusi su već znali kako da se utiče na gornji deo atmosfere. Prema jednoj verziji, njima je Tesline dokumente predala vlada SFRJ. Prema drugoj dokumente im je dostavio Teslin pomoćnik Spanijel, koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su stvorili veštačku jonizaciju u atmosferi razorne snage koja služi i kao elektromagnetski štit protiv raketa. Amerikanci su reagovali programom „Ratovi zvezda“.

Veliku pažnju izaziva i tajna Teslinih „zraka smrti“. Jedna teorija kaže da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. u Sibiru. Zamolio je istraživača Roberta Perija, koji je tada krenuo na Severni pol, da ga obavesti o događajima s puta. S tornja „Vardenklif“ pored laboratorije usmerio je zračni top prema Arktiku. Peri je javio o eksploziji u Sibiru, koja je ravna eksploziji do 15 megatona TNT-a. Ipak, najviše pažnje izazvao je „Filadelfijski eksperiment“ iz 1943. Tesla je vodio projekat „Duga“ u kojem je niskofrekventnim magnetskim poljem pokušao da sakrije ratni brod od radara. Brod i jeste postao nevidljiv, ali ljudskom oku. Kad su generatori ugašeni, brod se pojavio. Al Bijeleka, jedan od mornara s broda, otkrio je da je Tesla još 1942. počeo da sabotira istraživanje kad je shvatio da će ljude iskoristiti za eksperimente. Kad se povukao s projekta, bio je obeležen kao odmetnik. Tu priča dobija obrt. Na ulici ga pod čudnim okolnostima udara automobil. Oporavio se, ali ga posle par meseci pronalaze mrtvog u hotelu. Prema službenom izveštaju umro je od tromboze.

Zanimljivo je da ni agenti FBI, koji su Teslu pratili u stopu, nisu znali tačno kad je on umro. Agent FBI u dokumentu od 12. januara 1943. kaže: „Naknadno istraživanje pokazalo je da je Tesla umro 8. januara, a ne u četvrtak, 7. januara, kao što je bilo javljeno“.


A.P.

U dokumentu sa koga je skinuta oznaka tajnosti FBI navodi da je Nikola Tesla tvrdio da protiv njegovog oružja ne postoji apsolutno nikakva zaštita. Srpski genije je dao ponudu američkoj vladi da finansira izradu ovog oružja uz uslov da mu se u rad ne mešaju nikakvi eksperti


UPOZORENJE Evropski parlament ukazao je da je novim oružjem moguće kontrolisati klimatske i tektonske promene na celoj Zemljinoj kugli

SLIČNOST
Gotovo identičan opis iz rezolucije Evropskog parlamenta o
projektu HAARP može se naći u Teslinim beleškama

Početkom februara 1998. godine Komitet Evropskog parlamenta za bezbednost i razoružanje održao je sednicu na kojoj je raspravljano o jednom tajnom američkom vojnom programu poznatom pod nazivom HAARP. Američke vlasti i NATO odbili su da pošalju svoje predstavnike na taj sastanak, iako su na njega zvanično pozvani, a predsednik komiteta Tom Spenser najavio je će to pitanje pokrenuti pred američkim Kongresom.

Prema zvaničnim podacima, HAARP predstavlja civilni naučnoistraživački program koji se odnosi na uticaj visokofrekventnih radio zračenja na gornje slojeve atmosfere i jonosfere. Međutim, iako je celokupan projekat obavijen velom stroge tajne, Evropski parlament je ukazao da ima mnogo indicija da je reč o novoj revolucionarnoj tehnologiji oružja pomoću kojeg je moguće kontrolisati klimatske i tektonske promene na celoj Zemljinoj kugli na do sada nezamisliv način. Ukoliko bi ovo oružje bilo upotrebljeno u vojne svrhe, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta iz 1998. godine, posledice po eventualnog neprijatelja bile bi nezamislivo razarajuće. Uz pomoć HAARP tehnologije moguće je na određeno područje, i sa bezbedne distance, usmeriti nekoliko miliona puta veću količinu energije od one koju može da proizvede bilo koje do sada poznato oružje.

n kataklizma Ta energija može se koristiti i za neutralisanje svih vrsta letelica i potencijalnih odbrambenih sistema na zemlji i u vazduhu. Takođe, moguće je izazvati kompletan i trenutan prekid neprijateljskih telekomunikacionih sistema, a usmerenim emitovanjem radio talasa određene frekvencije može se manipulisati klimatskim uslovima na bilo kojoj tački na planeti. Uz to, ti moćni energetski zraci bez ikakvih problema prodiru više kilometara u dubinu Zemljine kore, pa je moguće izazivanje kontrolisanih tektonskih poremećaja. Uz pomoć ove tehnologije može se vršiti potraga za nalazištima nafte i zemnog gasa ili eventualnih podzemnih neprijateljskih vojnih baza. HAARP program omogućava i izgradnju novih tehnoloških tipova radara, koji su u stanju da prate zakrivljenje Zemljine kore i detektuju svaki leteći objekat na celoj Zemljinoj kugli, koji je potom moguće uništiti usmerenim zrakom.

Na principima koji se pominju u projektu HAARP pre više decenija radio je jedan od najvećih svetskih umova iz oblasti elektriciteta – Nikola Tesla. Celokupan i gotovo identičan opis iz rezolucije Evropskog parlamenta može se naći u Teslinim beleškama.
Dok se u Evropi razbuktavao plamen Drugog svetskog rata, američki Njujork tajms objavio je 22. septembra 1940. godine članak u kome se navodi da je Nikola Tesla spreman da Vladi SAD ustupi sve nacrte i tehničke podatke za proizvodnju nove revolucionarne generacije elektronskog oružja, koje je nazvano zraci smrti. Novinar Vilijam Lorens piše da mu je Tesla rekao da je pomoću tog oružja moguće izgraditi apsolutno efikasan zaštitni omotač oko SAD protiv svake vrste napada, jer su zraci smrti u stanju bukvalno da rastope svaki avionski motor na udaljenosti od oko 400 kilometara, bez obzira na broj aviona i njihov tip. Tim oružjem bi takođe bilo moguće detonirati svaku vrstu bombe i eksploziva u bombarderima koji bi eventualno krenuli ka teritoriji SAD. To oružje zasnovano je na revolucionarnom principu o kome, kako je rekao Tesla, „do sada niko nije ni sanjao“. Reč je o usmerenim visokoenergetskim elektronskim zracima koji su u prečniku manji od milionitog dela kvadratnog centimetra, a izgradnja celokupnog postrojenja za emitovanje tih zraka, kako se navodi, „koštala bi oko dva miliona dolara i mogla bi da se završi za oko tri meseca“.

Prema Teslinim proračunima, desetak takvih postrojenja, razmeštenih na odgovarajućim tačkama duž obale, mogli bi da stvore elektronski štit oko SAD, koji nijedan neprijatelj ne bi mogao da probije. Američki Federalni istražni biro (FBI) pratio je s velikom pažnjom svaki korak Nikole Tesle, jer je ocena najviših američkih vladinih zvaničnika bila da su njegovi pronalasci od vitalnog nacionalnog interesa za SAD.
n Špijuni U jednom dokumentu sa koga je skinuta oznaka tajnosti FBI navodi se da je Tesla tvrdio da protiv njegovog oružja ne postoji apsolutno nikakva zaštita. Jedini Teslin uslov bio je da mu američka vlada odobri finansijska sredstva i da mu se u rad ne mešaju nikakvi eksperti. Međutim, FBI navodi da nema nikakvih indicija da je bilo šta učinjeno povodom ove Tesline ponude.

Nesumnjivo je da su brojne američke obaveštajne službe pomno pratile i proučavale rad Nikole Tesle, ali ti dosijei i danas nose oznaku najstrože čuvane državne tajne. Javnosti je dostupan tek mali broj dokumenata, samo 287 stranica iz Teslinog dosijea koji je vodio FBI, ali se i među tim dokumentima uglavnom nalaze manje bitne informacije, isečci iz novina i publikacija i pisma koja su neki naučnici upućivali direktoru FBI tražeći pristup Teslinoj arhivi.

Arhivista Muzeja Nikole Tesle u Beogradu Jelena Kalderon potvrdila je novinaru Evrope da je celokupna Teslina arhiva prebačena u Muzej.

– Teslin rođak Sava Kosanović nasledio je celokupnu arhivu i lične predmete Nikole Tesle, i to je sve preneto u Muzej 1952. godine. Prvi direktor Muzeja Veljko Korać odredio je tim stručnjaka koji su izvršili otvaranje sanduka i razvrstavanje arhivske građe i ličnih predmeta Nikole Tesle. Mi smatramo da se ovde nalazi celokupna arhiva i ne želimo da ulazimo u bilo kakve spekulacije. Ipak, konačnu reč mogu da daju samo istoričari nauka, koji će pregledati i uporediti sva dostupna dokumenta i na osnovu analiza dati svoj sud o tome da li neka dokumenta nedostaju ili ne – rekla je Jelena Kalderon.

Iako postoje dokazi da su američke obaveštajne službe odmah posle smrti Nikole Tesle došle u posed njegovih dokumenata, do danas nije zvanično potvrđeno da li su naučnici uspeli da dešifruju i rastumače sve Tesline tajne.

- rat zvezda U rezoluciji Komiteta Evropskog parlamenta iz 1998. godine navodi se da je američko Ministarstvo odbrane davnih 50-ih godina, kršeći niz međunarodnih konvencija i rezolucija Ujedinjenih nacija, započelo intenzivna istraživanja na projektu HAARP, u sklopu šireg projekta Rat zvezda. Ocenjeno je da taj projekat izaziva globalnu zabrinutost i predstavlja opasnost po ljudsku civilizaciju. „Ova vrsta istraživanja“, navodi komitet Evropskog parlamenta, „mora se smatrati ozbiljnom pretnjom prirodnoj okolini, koja ima nemerljiv efekat na život ljudi. Čak ni danas niko ne zna kakav uticaj HAARP može da ima. Mi moramo da srušimo zid tajnosti oko takvih vojnih i istraživačkih projekata i uspostavimo pravo na otvorenu i demokratsku parlamentarnu kontrolu.“

Fizičar Piter Kargli sa koledža Imperijal u Londonu veruje da su takva istraživanja od izuzetnog značaja za nauku: „HAARP je danas samo jedan, ali najveći među takvim projektima. Međutim, vojska ne troši toliki novac samo radi čiste nauke“.
Neki naučnici i istraživači ukazuju da HAARP nije jedini projekat koji se bavi pitanjima uticaja na gornje slojeve atmosfere. Sličan projekat, pod nazivom SURA, postoji i u Ruskoj Federaciji.

Zanimljivo je da se u jednom dokumentu FBI iz 1976. godine tvrdi da „Sovjeti imaju pristup celokupnoj Teslinoj arhivi“, te da su sasvim sigurno razvili tehnologije klimatskog oružja koje se zasnivaju na Teslinim istraživanjima u oblasti visokofrekventnih struja i bežičnog prenosa elektriciteta na velike distance. Iz dokumenata FBI se vidi da su i američke vojne i obaveštajne službe odmah nakon smrti Nikole Tesle imale uvid u Teslinu arhivu i da su je snimile na mikrofilm pre nego što je ponovo zapečaćena i poslata u Beograd, u Muzej Nikole Tesle.

To snimanje je trajalo, prema proceni agenata FBI, najmanje mesec dana. Iako je FBI uporno tvrdio da ne poseduje nijedan deo Tesline arhive, 9. februara 1981. godine američko Ministarstvo odbrane poslalo je memorandum direktoru FBI u kome se navodi da ima saznanja da je deo Teslinih dokumenata u posedu FBI. „Mi verujemo da određeni Teslini dokumenti mogu da sadrže ključne principe koji bi bili od značaja za istraživanja koja su u toku u okviru Ministarstva odbrane“, navodi se u memorandumu, uz zahtev da se celokupna arhiva dostavi na uvid stručnjacima Ministarstva odbrane.

Poznati naučnik Rozali Bertel potvrdila je da američki vojni istraživači i naučnici, koristeći Teslina otkrića, proučavaju klimatske sisteme kao potencijalno oružje. Ona ukazuje da usmerenim bombardovanjem jonosfere visokofrekventnim talasima može da se izazove zagrevanje određenih slojeva do temperature plazme, a time se stvaraju uslovi za neslućene manipulacije klimatskim oružjem i izazivanje oluja, uragana i drugih oblika vremenskih nepogoda.

„Te metode uključuju i stvaranje vremenskih nepogoda i usmeravanje vazdušnih struja u atmosferi, s ciljem da se na određenim lokacijama izazovu suše ili poplave“, tvrdi Rozali Bertel u londonskom Tajmsu od 23. novembra 2003. godine.

Iako nema konkretnih dokaza da je HAARP ili neki sličan projekat već upotrebljen kao klimatsko oružje, iz mnogih naučnih krugova se upozorava da postoji mnogo indicija da su SAD i Rusija danas u potpunosti ovladale tehnologijama zasnovanim na Teslinim otkrićima sa početka 20. veka. Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski navodi u svojoj knjizi Između dva doba neke slične teze.

„Tehnologija će liderima najvećih zemalja omogućiti to da će im za vođenje ratova biti potreban minimum vojnih snaga. Tehnike klimatskih modifikacija moći će da se koriste za izazivanje dugih perioda suša ili oluja“, napisao je Bžežinski.

Krajem aprila 1997. godine američki ministar odbrane Vilijem Koen upozorio je da bi terorističke organizacije mogle da dođu u posed te nove generacije klimatskog oružja.
„Neki su angažovani čak i na jednom tipu eko-terorizma, kroz koji mogu sa daljine, koristeći elektromagnetne talase, da menjaju klimu i izazivaju zemljotrese i vulkane. Ima mnogo inventivnih naučnika koji rade na pronalaženju načina kako da nanesu štetu drugim nacijama. To je stvarnost i to je razlog zašto mi moramo da intenziviramo napore na tom polju“, rekao je Vilijem Koen.

Ruska Duma je, s druge strane, u avgustu 2002. godine usvojila rezoluciju kojom se kritikuje američki HAARP program. Poslanici Dume obavestili su o tome predsednika Vladimira Putina, kao i brojne međunarodne organizacije i institucije uključujući i Ujedinjene nacije.

„SAD razvijaju novo integralno geofizičko oružje koje pomoću visokofrekventnih talasa može da manipuliše slojevima atmosfere. Značaj tog kvalitativnog pomaka može se uporediti sa prelazom iz gvozdenog doba na moderno naoružanje ili sa konvencionalnog na nuklearno oružje“, navodi Ruska Duma.
Direktor istraživanja na Univerzitetu Bredford Oven Grin takođe veruje da Teslino klimatsko oružje odavno nije samo mašta pisaca naučne fantastike: „U Pentagonu ima toliko novca da bih bio iznenađen da se ne bave time. Verujem da se istraživanja vrše na obe strane, i u SAD i u Rusiji. Neke od tih ideja su potpuno kredibilne“.


Zoran Ćulafić

Pronalasci i otkrića Nikole Tesle ostvarili su temeljan i mnogostruki uticaj na umeće i nauku. Navedena hronološkim redom najveća otkrića među njima su:

-obrtno polje, indukcioni motor i sistem za prenos snage na bazi naizmenične struje (1882-1888);
-Teslin kalem i visokofrekventni oscilator (1889-1892);
-istraživanja i eksperimenti sa strujama visokog napona (1889-1893);
-elektromehanički izohroni oscilator (1890-1892);
-visokofrekventae struje promenljive frekvencije (1891-1892);
-Teslin sistem za bežični prenos energije (1891-1893);
-istraživanja i eksperimenti sa rezonantnim frekventnim kolima (1891-1893);
-visokonaponski aparati (1894-1896);
-otkriće kosmičkih zraka (1896);
-Teslina teorija o radioaktivnosti (1896-1898);
-vakuumske cevi za visoke potencijale (1896-1899);
-metodi i aparati za regulaciju i podešavanje rezonantnih kola (1896-1897);
-veština teleautomatike (1897-1899);
-veština individualizacije (1898-1903);
-otkriće Zemljine rezonance i zakona o rasprostiranju kondukcionih struja kroz Zemlju (1899);
-visokonaponski predajnici za bežični prenos (1899);
-eksperimenti sa veštačkim munjama (1899);
-metodi i aparati za prijem i pojačavanje efekata koji se prenose kroz prirodne medije (1903-1905);
-veština prenosa energije preko stacionarnih Zemljinih talasa (1906);
-svetski bežični sistem (1906-1919);
-brzinometar na novom principu;
-sigurno sredstvo zaštite od groma;
-avion velike brzine koji može vertikalno da se diže i koji lebdi u vazduhu, razni tipovi parnih i gasnih turbina, kompresori i vakuumske pumpe i ostali aparati (1916-1926).

Nikola Tesla potiče iz veoma stare svešteničke porodice po majci, dok je po ocu poreklom iz porodice istaknutih oficira ličkih graničara.

Lika se nalazi između planina Velebita, Plješevice i Kapele. Teslin smiljanski kraj, veliku zaravan u srcu Like, sa severa ograničava rečica Otešica, sa istoka reka Lika i grad Gospić, sa juga brdo i selo Oštra, a sa zapada Velebit.

Sredinom 15. veka, iz sela Pećana kod Prizrena, krenula su prema Crnoj Gori tri brata: Juriša, Budiša i Pilip. Zaustavili su se negde u slivu Morače i tu osnovali prvo stanište. Ne zna se koliko su se dugo zadržali na Morači i zašto su odatle otišli. Crna Gora, kršna i nepristupačna bila je za srpske izgnanike samo prolazna kapija ka postojbini Svetoga Save - Hercegovini koja je još imala nezavisnost.

Turci su u daljem nadiranju na zapad 1463. osvojili Bosnu, pa je sada na redu bila i Hercegovina. Slom Hercegovine 1482. godine, zatiče braću u blizini Metkovića, gde su dospeli preko Bileće, Ljubinja i Gabele. Nasilno pokrštavanje koje je sprovodila Mletačka republika, kao i tuđinska vlast naterali su ih da krenu dalje tražeći izglednije uslove za dalji opstanak. Kralj Matija je oko 1463. garantovao naseljenim bosanskim hrišćanima očuvanje pravoslavne vere kao i oslobađanje od poreza, uz uslov da štite zemlju od upada Turaka. Da bi ih zaštitio od samovolje vlastele stavio ih pod vojničku vlast senjske kapetanije. Čuvši za ovo, braća su otplovila brodom na sever, u Bag, gde su se rastali.

Juriša je otišao u Senj gde se nastanio. Kad su prešli Velebit, Pilip je otišao u Novi, a Budiša u Mušaluk: Od Pilipa su nastali Pilipovići, kasnije Filipovići, od Juriše Jurišići, a od Budiše - Budaci i Budisavljevići. Jedino su Budisavljevići ostali u pravoslavnoj veri. U Mušaluku su 1884. postojali ostaci crkvice i kamene ploče sa ćiriličnim patpisom „Budisavljević".

Budiša je imao sina Radomira, koji je po ocu uzeo prezime Budisavljević. On je izbegao 1527. godine prilikom upada Turaka u Krbavu i Liku, severnije u Gacku dolinu, na stranu Vojne krajine koja je tada imala poseban status jer je bila naseljena graničarima. Radomir se preselio sa porodicom u Um kraj Otočca. Predanje kaže da je Radomir, povlačeći se pred Turcima, bio sustignut kod mesta Korijen gde se zametnula neravnopravna borba iz koje je izašao kao pobednik.

Turci su 1689. proterani iz Like, a 1712. godine i ovi krajevi ulaze u sastav Vojne krajine. U to vreme Radomirovi potomci u šestom kolenu, braća Tošo i Maleš Budisavljević, tražeći bolju pašu za svoje „blago" i bogatiju šumu, napustili su Um i zaustavili se na obodu Krbavskog polja, gde su osnovali selo Pećane, nazvano po mestu iz kojeg su pre dva veka krenuli njihovi preci. Ovo mesto postalo je stalno sedište Budisavljevića.

Od drugog Tošinog sina Mijata potiče Aleksandar Leko Budisavljević. Naime, Mijat je imao sina Jovana, a Jovan sina Mijata, majora koji je 1838. za zasluge dobio plemićku titulu. Mijat major imao je troje dece među kojima je sin Bude postao general u austrijskoj vojsci. Leko Budisavljević bio je Budin sin. Đeneral Bude Budisavljević rođen je 1790. g. u Pećanima. Završio je nemačke vojne škole, a sanjao je o uvođenju srpskih škola u Lici. U tom naumu pomaže mu svim srcem prota Milutin Tesla, i njih dvojica se prisnije vezuju. General Bude Budisavljević umro je 1862. u Gospiću ne dočekavši ostvarenje svog sna.

Srednji sin Toše Budisavljevića, Manojlo imao je sina Marka, koji je bio deda Sofije Budisavljević, a čukundeda Nikole Tesle po majci. Marko Budisavljević služio je u Ličkoj graničarskoj regamenti od 1746. godine i imao je čin oberlajtanta, što odgovara današnjem činu poručnika.

Goneći Turke, Marko je sa svojom četom često prelazio preko tadašnje granice. Zbog svoje hrabrosti od austrijskog cara Josifa II je dobio plemićku titulu i naziv „prijedorski junak". Marko je imao četiri sina, od kojih su dvojica poginula u ratovima. Najstariji sin Markov, Toma Budisavljević Prijedorski; Teslin pradeda po majci, izabrao je sveštenički poziv. Bio je đak čuvene Vilićke srpske narodne škole, u kojoj se nastava držala na srpskom jeziku i pisalo se ćirilicom, za razliku od krajiških osnovnih škola gde se nastava držala na nemačkom jeziku. U 25. godini postao je sveštenik u selu Jošanima. Od 1814. do smrti 1827. bio je protoprezviter lički. Kao sveštenik stekao je veliki ugled, a priča se da je pre podne držao službu u crkvi, a posle podne komandovao četom srpskih graničara; Dobio je tri carska odlikovanja: Legiju časti za vreme francuske vladavine, i dva odlikovanja od austrijskog cara.

Sofija Budisavljević bila je treće dete protojereja Tome. Kasnije se udala za protu Nikolu iz ugledne srpske porodice Mandića i sa njim rodila osmoro dece. Najstarija od četiri kćeri bila je Georgina, majka Nikole Tesle, rođena je 1822. godine u Tomingaju: Od milja su je zvali Đuka.

Kao najstarije žensko dete, Đuka je posle majčine smrti morala da vodi celo domaćinstvo, brinući se o sedmoro ostale dece, pa zbog toga nije naučila ni da čita i piše.


Teslin ujak Petar Mandić bio je paroh u Gornjem Gračacu, a posle smrti Nikolinog oca Milutina postao je sveštenik i premešten je u Gospić, gde se oženio Martom Manojlović. Posle deset godina poželeo je da se zamonaši i kaluđerski postrig je dobio 1891. godine u manastiru Gomirje. Stekavši zvanje arhimandrita postaje iguman manastira Gomirje. Godine 1892. u Tuzli je posvećen za mitropolita zvorničko-tuzlanskog, a od 1896. je mitropolit dabrobosanski.

Drugi ujak Paja Mandić završio je vojnu akademiju i dogurao do čina pukovnika u austrijskoj vojsci. Bio je oženjen ćerkom bogatog veleposednika, a kada se penzionisao živeo je na tastovom imanju Pomaz kraj Budimpešte. Tesla je imao najprisnije odnose baš sa njim, što se vidi iz sačuvane prepiske sa rodbinom.
I treći ujak Toma Mandić bio je sveštenik. Živeo je u rodnom Gračacu.

Za razliku od majčine loze, o precima Teslinog oca Milutina ima manje podataka. Po rečima Teslinog sestrića Save Kosanovića, blizu mesta Raduča, gde je rođen Teslin otac Milutin, postojalo je još iz rimskog vremena mesto Tesleum.

Po Teslinom kazivanju, njegova porodica se ranije prezivala Draganić. Postoji više verzija njihovog porekla. Zajedničko za sve verzije jeste da su se Draganići raselili iz svoje postojbine pred najezdom Turaka, bežeći u hajduke. Draganići kao i Tesle slave sv. Đorđa. Kod Karlovca postoji selo sa ovim imenom. Prezime Tesla postojalo je samo u Lici.

U porodici se priča da su članovi jedne grane dobili nadimak Tesla zbog njihove nasledne osobine koju su bezmalo svi imali, a to su vrlo široki istureni prednji zubi koji su mnogo ličili na istureno sečivo drvodeljske sekire. Narod je za takve ljude govorio da imaju „teslave" zube. Tesle su bile poznate po dugovečnosti. Milutinov deda živeo je 129 godina.

Nikola, Teslin deda po ocu, oženio se Anom Kalinić i izrodio četvoro dece. Potiče iz stare graničarske porodice, iz sela Raduča u Lici. Kao graničarski narednik u Napoleonovoj vojsci odlikovan je za hrabrost. Tada je Vojna krajina pripadala Napoleonovim Ilirskim provincijama, dok kasnije opet potpada pod vlast austrijske monarhije.

Milutin Tesla rođen je 3. februara 1819. godine u selu Raduču. Zajedno sa bratom Josifom završio je nemačku osnovu školu u Gospiću, a kasnije ih otac upisuje u vojnu školu ili „matematiku" kako su je zvali Ličani, želeći da postanu krajiški oficiri. Josif, jedini stric Nikole Tesle, posvetio se vojnom pozivu i stigao do čina majora. Kao istaknuti matematičar, jedno vreme je predavao u kadetskoj školi i ostao upamćen kao pisac udžbenika iz matematike na nemačkom jeziku.

Milutin, sklon sanjarenju, filozofiji i umnom životu zaključuje da kruta vojnička disciplina ne odgovara njegovoj pesničkoj prirodi i napušta vojnu školu, upisujući se na bogosloviju u Plaškom, koju uspešno završava 1845. godine. Neposredno posle toga ženi se sa Đukom Mandić, ćerkom uglednog prote Nikole Mandića iz Gračaca. Zatim je rukopoložen za đakona, pa za sveštenika. Službuje prvo u Štikadu, a zatim u Senju, gde je bio od 1846. do 1852. godine. U Štikadi mu se rodio sin Dane 1846. godine, a tri godine kasnije, u Senju, najstarija ćerka Milka, dok je Angelina rođena 1853. godine u Smiljanu. Milutin kasnije dobija sina Nikolu i ćerku Maricu, a od 1863. postaje gospićki paroh. Na tom položaju ostaje do smrti, 1879. godine.

Nikola Tesla je rođen tačno u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine u parohijskoj kući pored crkve u selu Smiljanu u Lici, kao četvrto dete u porodici sveštenika Milutina Tesle. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje je obavio pop Toma Oklopdžija u crkvi svetog Petra i Pavla, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama crkveno-slovenskim je zapisano da je dete dobilo ime Nikolaj. Dečak je, zapravo, dobio ime po jednom i drugom dedi Nikola.

Teslina majka Đuka bila je izuzetna žena, bistre pameti i spretnih prstiju. Iako nepismena, znala je ceo „Gorski vijenac" napamet, jer kako bi gde čula da neko nešto recituje, to bi odmah zapamtila. Imala je vešte ruke, pa je oduševljavala žene svojim ručnim radovima.

Tesla u svojim sećanjima o majci kaže: „Moja mati potiče iz veoma stare porodice u kraju u kojem su živeli, u kojoj je bilo više generacija pronalazača. Njen otac i ded pronašli su mnoga oruđa za kućnu poljoprivrednu upotrebu i druge potrebe. Ona je bila doista žena velike sposobnosti, odvažnosti i snage koja je prkosila mnogim burama u životu i prolazila kroz mnoga iskušenja izvlačeći pouke iz njih.

Moja mati bila je pronalazač prvog reda i ostvarila bi, po mom uverenju, velika dela da nije bila tako odvojena od modernog života i njegovih bezbrojnih mogućnosti. Pronašla je i izradila raznovrsna oruđa i sprave. Izatkala je i izvezla najfinije crteže, koji su mogli biti načinjeni od konca. Sejala je i negovala biljke i izdvajala vlakna sama bez ičije pomoći. Radila je neumorno, od jutra do kasne noći, i svojim rukama je pravila veći deo odela i drugih domaćih potreba. Kada je navršila šezdeset godina, prsti su joj bili još uvek tako pokretljivi da je mogla „zavezati tri čvora na trepavici".

Tesla oca ovako opisuje: „Moj otac bio je veoma obrazovan čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac. Za njegove propovedi govorili su da su rečite kao Abrahamove u Santa Klari. Imao je izvanredno pamćenje i često je znao da navodi poduže stavove iz raznih dela na raznim jezicima. Često je u šali govorio da bi mogao ponovo napisati neko klasično delo kada bi se izgubilo. Njegov stil bio je čuven. Njegove rečenice bile su kratke i jezgrovite, a pune dosetaka i satire. Njegove primedbe, pune humora bile su uvek nešto naročito i karakteristično... Otac je imao čudnu naviku da govori sam sa sobom. Često je vodio uzbudljive razgovore zapadajući u žestoku polemiku, menjajući visinu glasa. Slučajni slušalac zakleo bi se da se u sobi nalazi više osoba.
Iako moram sav svoj pronalazački dar pripisati majčinom uticaju, ipak je vaspitanje koje sam dobio od oca bilo od velike pomoći. Ono se sastojalo iz raznih vežbi, na primer iz pogađanja tuđih misli, pronalaženja grešaka u načinu izražavanja, iz ponavljanja dugih rečenica ili računanja napamet. Ti svakodnevni zadaci imali su za cilj da mi se pojača pamćenje i rasuđivanje, a naročito da se razvije kritičko osećanje, što je bez sumnje vrlo korisno."

Za svoju besedu „O važnosti rada", koju je održao u Senju pred episkopom Teofanom, koji je želeo da podvrgne ispitu sve parohe na svom području, sveštenik Milutin Tesla odlikovan je crvenim pojasom zbog najbolje održane propovedi.
Milutin se isticao kao pravdoljubiv čovek. Boreći se za srpske interese u Lici, u novinama je objavljivao članke pod pseudonimom Rodoljub Pravičić.

Željko Sarić

Željko Sarić, po obrazovanju inženjer elektrotehnike, objavio je dve knjige poezije i dva romana, između ostalog, roman o Nikoli Tesli „Posvećenik". Sekretar je Teslinog memorijalnog društva iz Njujorka za Balkan. Inicijator je i pokretač manifestacije Teslini dani, koja se već četiri godine održava u Beogradu u junu i julu. Živi i radi u Beogradu. Feljton donosi delove iz buduće knjige o Tesli pod naslovom „Nikola Tesla, genije koji je obasjao svet"

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 17.12.2005. u 22:46 GMT+1]}

Ni 62 godine posle smrti Nikole Tesle nisu poređane sve kockice iz bogatog i uzbudljivog života jednog od najblistavijih izumitelja i naučnika u ljudskoj istoriji. Zahvaljujući predusretljivosti i ljubaznosti Vilijama Terba, izvršnog sekretara i jednog od glavnih utemeljivača Teslinog memorijalnog društva u Njujorku, „Politika” je u prilici da ekskluzivno objavi novopronađena, do sada nepoznata pisma „ličkog Prometeja”.

Zamisao da se Nijagarini vodopadi, među najvišima na planeti (48 metara), ukrote da stvaraju struju potiče iz sredine 19. veka. Iako je 1873. kompanija „Hidraulik čenel” izgradila turbine ukupne snage 5.000 kilovata, šest godina kasnije one su korišćene za pogon dinamo-mašina i osvetljenje Nijagarinih vodopada (po Brašovom sistemu). Uspešno iskorišćavanje vodene snage ostalo je i dalje nerešeno.

Na predlog vodećih ljudi kompanije „Nijagara fols pauer”, osnovane da razreši dotičnu začkoljicu, uspostavljena je Međunarodna komisija za Nijagaru koju je predvodio nesumnjivi naučni autoritet tog vremena – lord Kelvin. Raspisan je konkurs i do 1890. stiglo je 17 projekata od 20 autora iz zapadnih zemalja. Jedini je plan škotskog profesora Džordža Forbsa predviđao upotrebu Teslinog polifaznog sistema (njegov ljuti suparnik Tomas Edison je odbijen).

„Prilično je iznenađujuće za mnoge, kao što je, moram priznati isprva bilo i za mene, kada sam posle detaljnih i potpunih ispitivanja pronašao”, pisao je profesor Forbs dotičnoj komisiji, „kako jedino praktično rešenje za Bafalo i najbolje rešenje za novi industrijski grad za koji je predloženo da se gradi blizu Nijagare, leži u usvajanju generatora i motora na naizmeničnu struju. Jedini nesinhronizovani motor, razvijen do praktičnog oblika, jeste Teslin motor koji je proizvela Vestinghausova električna kompanija i koji sam podvrgao mnogobrojnim testovima u njihovim radionicama u Pitsburgu.”

Međutim, lord Kelvin se usprotivio.

U vezi sa ovim vredi pomenuti jedno pismo Nikole Tesle, napisano 19. avgusta 1895. godine Edvardu Dinu Adamsu, piscu dvotomne knjige o istoriji poduhvata Nijagara. Na pitanje Adamsa da li da u svojoj knjizi komentariše činjenicu da je lord Kelvin u početku bio protiv naizmeničnih struja, Tesla je odgovorio:

„... možda je bolje da ne razočaramo lorda Kelvina, pošto se ništa ne može dobiti, a mnogo se može izgubiti ukazivanjem na grešku velikog čoveka.”

Ali, kada je najpre u Evropi, između Laufena i Frankfurta, napravljen trofazni sistem prenosa naizmeničnih struja, a zatim na Svetskoj izložbi u Čikagu uspešno prikazan Teslin polifazni sistem, Nijagarina komisija je i zvanično 5. maja 1893. odlučila da upotrebi njegovo dostignuće. U oktobru iste godine Vestinghausova kompanija je dobila ugovor za gradnju tri Teslina polifazna generatora snage 3.500 kilovata (mogu se nazvati Teslinim jer je od 13 patenata devet njemu pripadalo). Spomen-ploče koje svedoče o ovom događaju čuvaju se na Nijagarinim vodopadima i u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

U kakvom ste srodstvu sa Nikolom Teslom?

– Moja baba bila je najstarija Teslina sestra Angelina. Teslino porodično stablo je vrlo tanko. Nikada nije bilo više od pet Teslinih srodnika sa moje strane, a samo dvoje je živih. Moj rođak Jovan Trbojević, devet godina stariji, živi u Čikagu. Tesline tri sestre imale su desetoro dece, petoro unučadi i samo petoro praunučadi. Svi drugi Teslini rođaci su najmanje dva kolena dalje od krvnog srodstva.

Zašto je Nikola Tesla pisao Edvardu Dinu Adamsu?

– Edvard Din Adams bio je predsednik „Katarakt konstrakšn” kompanije. Njegovo nameštenje uslovili su Džon Pierpont Morgan i drugi investitori koji su finansirali projekat. Adams je bio njujorški bankar sa znatnim administrativnim i tehničkim umećem koji je investitorima bio garant da je novac dobro uložen.

Kao predsednik kompanije, Adams bio je suočen s različitim nedoumicama: od zapošljavanja ljudi u svojoj kompaniji do biranja mogućih ponuđača za sve delove električne centrale koja bude izabrana za Nijagarine vodopade. Iznenađujuće je da je izabrao da piše Tesli zbog tehničke pomoći za procenu predloga koji su mu pristizali, a osećao ih je da su izvan njegovog domašaja. Kažem „iznenađujuće”, jer ovo ukazuje koliki je ugled imao Tesla u to davno vreme.

Pisma su, najčešće, specifični odgovori na specifična pitanja. Od prvog Tesla stavlja do znanja da su ona namenjena, isključivo, privatnoj prepisci između njega i Adamsa: „Budite ljubazni da ovu kao i svaku drugu komunikaciju do koje dođe sa mnom smatrate u potpunosti ličnom…”

Do 11. maja bila su pisana rukom, na papiru porodičnog hotela „Gerlah” u Zapadnoj 27. ulici na Menhetnu, gde je Tesla živeo od septembra 1892. do marta 1899. Sledeća iz 1893. i ono iz 1894. otkucana su na papiru sa zaglavljem njegove laboratorije u Južnoj petoj aveniji 35 na Menhetnu. Postrojenje je izgorelo 13. marta 1895. Pisma iz 1895. poslata su iz njegove kancelarije i laboratorije iz Istočnohjustonske ulice 46 na Menhetnu.

Gde su pisma do sada čuvana?

– U ovom trenutku ne želim da otkrivam mesto. Ona su deo arhive koja je bila skrivena oko 70 godina i ponovo su pronađena 2003. Meni su postala dostupna zbog ličnog ugleda i porodičnih veza s Nikolom Teslom i, naravno, položaja u Teslinom memorijalnom društvu. Vlasnik pisama svestan je njihove istorijske važnosti i materijalne vrednosti.

Šta je to nadragocenije u sadržaju?

– Tri stvari se izdvajaju u sadržaju i stilu pisama: potpuno vladanje svim pojedinostima tehničkih pitanja koja su postavljena, diplomatija i dostojanstvo u odgovarima, čak i kada je suočen s nepraktičnim ili čudnovatim zamislima ili predlozima, i vrhunski engleski, iako ih je pisala ličnost kojoj je on bio četvrti ili peti jezik i koja je došla u Ameriku pre manje od deset godina.

Ako govorimo o Teslinim vladanju tehnikom i diplomatiji, zaključio sam da je on imao u glavi celokupan i konačan izgled hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, od samog početka pre 1893. godine, a možda i ranije. U njegovim pismima krije se pažljivo vođenje Adamsa do rešenja koje će biti najuspešnije za sve strane u tom poduhvatu.

Tesla je bio svestan gigantskog skoka napred koji predstavlja Nijagarina hidrocentrala i da je Adamsov ugled neprestano izložen opasnosti (Vestinghausovi generatori dostizali su 5.000 konjskih snaga svaki, u vreme kada je najveći u upotrebi imao 150, a transformatori su mogli da barataju sa 1.250 konjskih snaga dok su tadašnji dosezali najviše deset). Tesla nije nipodaštavao predloge drugih, već im se suprotstavljao boljim rešenjima. Objašnjavao je i branio sve prednosti svojih patenata (prodatih Džordžu Vestinghausu) i kako preimućstva suparničkih neće ometati Adamsov sistem upravljanja. Da bi zadovoljio Adamsove finansijske ciljeve Tesla je često naglašavao uštedu bakra i prostora ili učinak koji proističe iz rešenja što ih je predlagao.

Kada se ima u vidu njegov pisani engleski, mogu samo da kažem da se takav stil i kompetencija danas retko sreću u tehničkom (ili društvenom) pisanju. Oni nas podsećaju na divna prohujala vremena dopisivanja koja su gotovo sasvim na izmaku – potisnuli su ih oskudno obrazovanje, beleške i elektronska pošta.

Hoće li ova pisma da završe u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu?

– Teško mi je da odgovorim potvrdno, jer ne verujem da će tamo otići. Postaraću se da Muzej dobije izvanredne kopije kada završim svoje istraživanje i pripremim papire zadovoljavajuće razumljivosti. (Već sam dostavio Muzeju kopije nekih pisama koja čuvam u svom kompjuteru.)

Jedan od ciljeva mog putovanja u Srbiju i Beograd septembra 2004. bio je da nastavim proučavanje pisama. Pretpostavio sam da ću naći kopije Adamsovih pisama Tesli koja su proizvela odgovore koje imam. Čak sam verovao da Muzej, možda, ima neke nacrte koje je pravio Tesla pre nego što je napisao svako pismo Adamsu. (Tesla je čuvao nacrte dužih telegrama i nekih pisama koja je slao mom ocu kada su bila složenija ili tehničke prirode).

Zamislite moje razočarenje kada sam otkrio da u Muzeju, čak, nemaju ni poseban dosije sa imenom Evdarda Dina Adamsa, najodgovornijeg čoveka za izgradnju hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, po kome je prvobitno nazvana! Najstarija dokumenta u Muzeju o projektu na Nijagarinim vodopadima potiču iz 1897, godinu dana nakon što je postrojenje pušteno u pogon.

Nisam bio iznenađen što nema nacrta za pisma iz 1893. (u Muzeju objašnjavaju da je požar 1894. u njegovoj kancelariji i laboratoriji uništio svu dokumentaciju iz tog razdoblja). Pošto su pisma pisana na hotelskom papiru, nadao sam se da se ona čuvaju među njegovom ličnom imovinom. Da sam došao do bilo kojeg od ovih izvora, to bi me spasilo teškoća u odgonetanju nerazgovetnih delova Teslinog rukopisa.

Da li ste pisma pokazali nekom stručnjaku za naučnu ekspertizu?

– Imam neophodne istorijske i tehničke mogućnosti u ovom trenutku da nastavim svoja istraživanja. Potrebno je istražiti dve oblasti. Prvo, da li postoji još neki izvor Adamsovih pisama napisanih Tesli? Drugo, da li je Tesla svoje odgovore Adamsu usaglasio sa Džordžom Vestinghausom ili njegovim inženjerima ili ih je pisao nezavisno i po sopstvenom nahođenju? Istražio sam većinu mesta gde bi, možda, mogla da se nalaze Adamsova pisma i nisam pronašao ništa što obećava. Planiram da posetim korporaciju „Vestingghaus” i Muzej Džordža Vestinghausa u Pistburgu da bih ustanovio da li postoji odgovarajuća prepiska od 1892. do 1894. godine. Po mom mišljenju, Tesla je postupao potpuno samostalno i nezavisno u prepisci sa Adamsom. Na to ukazuju lično obraćanje i pisanje rukom.

Kakvih novosti ima u Teslinom memorijalnom društvu?

– Na dnu svakog dokumenta Teslinog društva zapisani su njegovi ciljevi. Zadovoljni smo što oživljavamo znanje o Tesli, njegovim dostignućima i zamislima stanovništvu Severne Amerike i Evrope koje nije tehnički potkovano, što je najznačajniji doprinos 25-godišnjih napora. Kao izvršni sekretar, usredsredio sam se na medije znajući da pozitivno pominjanje Teslinog imena u programima nacionalne televizije ili novina može da izazove veće interesovanje za njega nego svi govori koje bismo održali ja i moje kolege do kraja života. Kao poseban dodatak poslao sam vam podatke o skorašnjim dokumentarcima na videu (uključujući „Bitku struja”, prikazanu oktobra prošle godine u Nemačkoj, Francuskoj i SAD), upravo objavljene knjige i dopune o statusu Teslinog Vordenklif tornja na Long Ajlendu u Njujorku.

Najbliži rođak

Milutin i Đuka (Georgina) Tesla imali su petoro dece: dva sina, Dana i Nikolu i tri ćerke, Milku, Angelinu i Maricu. Vilijam Terbo je sin Nikole Trbojevića i unuk Angeline Tesle, čije je udato prezime Trbojević (otuda i amerikanizovano prezime Terbo). Dakle, on je najbliži živi rođak Nikole Tesle.

Ključni datumi

Pitanja Vilijamu Terbu tiču se pisama koje je Nikola Tesla napisao Edvardu Dinu Adamsu 1893 – 9. januara, 2. i 6. februara, 12, 21, 22. i 26. marta, 11. maja, 27. jula i 6. septembra. Ostala imaju datum 9. avgust 1894, 2. i 17. jul i 19. avgust 1895. godine, ali se samo usput dotiču sadržaja onih iz 1893.

Ključni datumi za postavljanje postrojenja na Nijagarinim vodopadima, neophodni za razumevanje pisama:

- Četvrtog oktobra 1890. počelo kopanje hidrauličnog tunela za postrojenje. U to vreme još nije odlučeno kojom će se tehnologijom stvarati snaga. Elektricitet je bio samo jedan od načina u konkurenciji.

- Godine 1893. Svetska izložba u Čikagu. Ugovor za osvetljenje izložbe alternativnom strujom (AC) dobio Džordž Vestinghaus koristeći patent Nikole Tesle iz sredine 1892. To je bilo najvažnije prikazivanje Teslinog/Vestinghausovog polifaznog AC sistema koje ga uvrstilo u nadmetanje za projekat Nijagarini vodopadi.

- Šestog maja 1893. Međunarodna Nijagarina komisija izabrala je elektricitet za obezbeđenje snage. Teslin/Vestinghausov AC sistem bio je jedini među takmičarima.

- Oktobra 1893. „Katarakt konstrakšn” kompanija obznanila je da je izabrala „Vestinghaus elektrik i manufekčering” kompaniju za graditelja elektrane i generatora i „Dženeral elektrik” za izgradnju prenosne linije od Nijagarinih vodopada do Bafala, udaljenog oko 42 kilometra (koristeći Teslin patent na osnovu licence).

- Devetnaestog jula 1896. Tesla je prvi put posetio Nijagarine vodopade. U pratnji Džordža Vestingausa, Edvarda Dina Adamsa i drugih dostojanstvenika pregledao je gotovo završenu elektranu.

U ponoć 11. novembra 1896. sistem je počeo da prenosi AC električnu energiju do Bafala.

Stanko Stojiljković

O TESLINOJ PREPISCI

U „Politici” od 23. februara 2005. godine pojavila se netačnost u vezi sa prepiskom Nikole Tesle i Edvarda Dina Adamsa.

U arhivskoj građi Muzeja Nikole Tesle postoji fajl prepiske Nikole Tesle i Edvarda Dina Adamsa, koja nije stavljena na uvid gospodinu Terbu prilikom njegove posete prošle godine, jer je ceo lični fond pod revizijom. Ovaj podatak mu je poznat. Ostale informacije koje su objavljene u članku su proizvoljna razmišljanja gospodina Terba.

Gospodinu Terbu je pokazana samo prepiska njegovog oca sa Teslom, jer je taj deo prošao reviziju i objavljen je u knjizi „Prepiska sa rođacima”, 1993. godine.

Marija Šešić,
direktor Muzeja Nikole Tesle

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 17.12.2005. u 23:06 GMT+1]}

Legendarni britanski rok muzičar Dejvid Bouvi koji se već uspešno ogledao kao glumac, dobio je novu filmsku ulogu - tumačiće lik čuvenog pronalazača Nikole Tesle, javlja Bi-Bi-Si, a prenosi Fonet. Filmski časopis Verajeti je objavio da će Bouvi (58), zajedno sa Hju Džekmenom, Kristijanom Bejlom i Majklom Kejnom, koji je inače takođe poreklom iz južnog Londona, glumiti u filmu "Prestiž".

[img][att_url][/img]

slike Bouvija kao Tesle: http://movies.aol.com/celebrit...-story-about-two-young/1744006

Scene iz filma: http://movies.aol.com/movie/th...-story-about-two-young/1744006
http://www.imdb.com/title/tt0482571/photogallery

O samom filmu: http://www.imdb.com/title/tt0482571/

Nikola Tesla, rodom iz ličkog sela Smiljane, smatra se jednim od najvećih naučnika u istoriji elektrotehnike i jednim od najvećih izumitelja druge polovine 19. i početka 20. veka.

Kako podseća agencija Pres asosiejšn, Tesla je bio srpski elektroinženjer koji je postao američki državljanin i za života je smatran "mađioničarem", jer je uspeo da otkrije zadivljujuće naučne pronalaske.

Film "Prestiž" je po žanru triler i baziran je na romanu Kristofera Prista, objavljenom 1996. godine, u kojem dvojica mađioničara inače rivala, stupaju u kontakt sa Nikolom Teslom, u Londonu na prekretnici prošlog i pretprošlog veka.

"Prestiž" će režirati renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan koji poznat po ostvarenjima "Memento" i "Betmen počinje". Bouvi je već glumio u filmovima "Čovek koji je pao na zemlju", "Srećan Božić, gospodine Lorens" i "Baskijat". Snimanje bi trebalo da počne u januaru sledeće godine.

Glas Javnosti

Istraživači života i dela Nikole Tesle uporno tragaju, a istovremeno pažljivo osluškuju vesti sa raznih strana sveta, ne bi li otkrili i delić filmskog zapisa sa njegovim autentičnim likom.

Iako je Tesla bio inspiracija za mnoga filmska ostvarenja, izgleda da neka „zla kob" prati njegovu filmsku sudbinu. Snimanje njegove sahrane 1943. godine nije uspelo, razvijeni film je bio prazan od momenta ulaska filmske kamere u crkvu sa posmrtnim kovčegom.

Nedavno sam učestvovao u dokumentarcu o Nikoli Tesli koji Mihael Kraus, producent iz Berlina, snima u nemačko-francusko-danskoj koprodukciji. On je izrazio nadu da ćemo do ovog otkrića možda doći! Sa rediteljem Draganom Marinkovićem i urednikom Vladom Jelenkovićem sarađivao sam 1990. godine na snimanju prve od šest epizoda naučno-dokumentarne serije Kulturnoobrazovnog programa TV Beograd „Nikola Tesla". Ta jedna epizoda je završena i prikazana tri godine kasnije, čime je rad na serijalu bio završen zbog poznatih događaja koji su kasnije nastupili.

Fric Lang je svoj znameniti „Metropolis", snimio 1926. godine i u njemu je aktivno učestvovao Teslin dugogodišnji verni saradnik Cito. Zagrebački režiser Krsto Papić, koji je angažovao Petra Božovića za svoj film „Tajna Nikole Tesle", dugo je najavljivao da će glavnu ulogu igrati Robert de Niro („Politika", 1.1.1977).

Igrane filmove o Tesli želeli su da snime Dejvid Linč, Robert Zemekis, kao i reditelj Golas, koji je imao nameru da ekranizuje knjigu Margaret Čejni - „Tesla, čovek van svog vremena", za koju je autorska prava otkupio Staven Spilberg još 1991. godine, ali do danas film nije snimljen.

Jedan od tvoraca grupe „Monti Pajton", Teri Gilijam, Amerikanac iz Minesote, postao je zaokupljen Teslom nakon kupovine bivšeg Markonijevog dvorca, odakle je vršio eksperimente sa radio-talasima, ali, iako je najavljivao, film o tome ko je zapravo izmislio radio, nije snimio!

Ne tako davno, juna 2002. godine, sve je bilo spremno da počne snimanje prvih kadrova filma britanskog reditelja Kena Rasela „Tesla i Katarina", koji je već u najavi izazvao burne reakcije. Džek Nikolson je odbio da igra glavnu ulogu rečima da želi da vidi tog ko će se posle njega usuditi da učini to isto!

Znaju li poznate filmske veličine u šta se upuštaju i ne boje li se, možda, da će im se njihova dela, po nastanku, prosto „oteti iz ruku" i da ih više neće moći kontrolisati?!
Da li je uopšte moguće oživeti jednog jedinog i neponovljivog Nikolu Teslu, makar i na filmskom platnu? Ko će biti kadar da pobije tvrdnje astralnih „stručnjaka" koji tvrde da Tesla nije imao ni prethodnih ni potonjih života!

Milovan Matić, autor knjige
„Teslino proročanstvo", Beograd

“MOJ život je bio neprestano treperanje između agonije i neuspeha i blaženstva uspeha”. Na tragu te misli Nikole Tesle Milan Ždrale, publicista i novinar, koji je inače, završio studije fizike i novinarstva, napisao je knjigu “TESLINA BAJKA”.

Autor pokušava da pronađe novi, autentičan, popularan i zanimljiv put u odslikavanju polivalentne ličnosti velikog naučnika. Pored osnovne linije koja se bavi naučnim životopisom - radom na polju elektromagnetike i primene naizmeničnih struja i radovima na bežičnom prenosu električne energije, Ždrale ne zanemaruje ni humanistički i mistični deo Teslinog života. Osnovna ideja knjige je uspravo vezana za totalitet ličnosti koji je neodvojiv od krajnjeg produkta, dela, koje zasenjuje svet svojom veličinom, kaže kritičar Petar Arbutina. Izdavač je “Dereta”, 178 str, 300 din.

Dragan Bogutović

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.11.2006. u 09:56 GMT+1]}

Ne mogu zamisliti Dejvida Bouvia u ulozi Nikole Tesle?
To je apsurdno!

Nedavno je ponovo pokrenuta inicijativa da se beogradski aerodrom u Surčinu nazove po imenu naučnika svetskog glasa – Nikole Tesle. Mnogi gradovi u svetu dali su svojim vazdušnim lukama imena po istaknutim ličnostima iz svoje nacionalne istorije, odajući im i na taj način posebnu počast. Ali, kad je reč o tim izuzetnim ljudima, koji su zadužili celo čovečanstvo, kao što je slučaj i sa Nikolom Teslom, to je istovremeno i čast jednom narodu.

Beogradski aerodrom treba, s ponosom, da ponese ime Nikola Tesla.

Ime Nikole Tesle možda nije poznato svakom čoveku na planeti, ali malo je onih koji u svom okruženju, na ovaj ili onaj način, ne koriste tehnologiju ili poseduje napravu koju je izmislio velikan iz ličkog Smiljana na brdovitom Balkanu.

Nikola Tesla je verovatno po dobru najpoznatiji Srbin u svetu. Na Internetu postoji više od 133.000 sajtova koji su u potpunosti, ili delimično, posvećeni umetnosti Nikole Tesle i njegovom delu.

Prema zvaničnim podacima, registrovao je više od 700 patenata, a 111 u Sjedinjenim Američkim Državama. Bez tih izuma drugačije bi izgledala savremena civilizacija. U čast velikog naučnika, jedinica za magnetnu indukciju u Međunarodnom sistemu vrednosti nazvana je tesla. Jedna planeta se zove po njemu, kao i jedan krater na Mesecu.

Ovaj velikan je što sam, što s kolegama naučnicima, zaslužan za nastajanje i radara i radija.

Tesla je postao američki državljanin 1891. godine, ali nije zaboravio ko je i odakle su mu koreni. Beograd je posetio 1892. godine i tada rekao:

„U meni može biti nešto što može biti obmana, kao što češće biva kod mladih ljudi, ali ako budem srećan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina”.

Njegovi zemni ostaci danas se nalaze u prestonici srpstva, kao i njegova posmrtna maska.

Za nekoliko dana počinje obeležavanje 150 godina od njegovog rođenja 10. jula 1856. Zahvalnost velikanu, na značajnu godišnjicu, narod i država Srbija bi mogli da iskažu tako što bi aerodrom u Surčinu preimenovali u aerodrom Nikole Tesle.

Autor: M. Ž. L.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.12.2005. u 00:35 GMT+1]}

Odbor za obeležavanje jubileja Nikole Tesle moraće da "zavrne rukave", s obzirom na to da je 2006. godina počela da otkucava, a 10. jula se navršava 150 godina od rođenja jednog od najvećih svetskih naučnika. Oko organizacije manifestacija, Tesli u čast, podjednako će da se utrkuju Srbi zbog krvi i porekla, Hrvati zbog mesta rođenja i Amerikanci zbog pasoša i državljanstva. Ovdašnjim odborom, koji je osnovan odlukom Vlade Srbije i ima 25 članova, predsedava lično Vojislav Koštunica. O programu jubileja, između ostalog, odlučivaće i gospodin Jovan, mitropolit zagrebačko-karlovački, zatim Nikola Hajdin, predsednik SANU, i Miroljub Labus, potpredsednik Vlade. Tu su i ministri nauke i zaštite životne sredine, rudarstva i energetike, prosvete, kulture...

Odbor je već sastavio okvirni program obeležavanja, a zasada se pozudano zna da će na dan rođenja istaknutog naučnika biti održana svečana akademija uz učešće značajnih ličnosti iz nauke, kulture, politike i privrede. Srpska akademija nauke i umetnosti u saradnji sa kolegama iz Zagreba u oktobru treba da održi naučni skup, dok će u Muzeju Nikole Tesle, Kolarčevoj zadužbini i privrednim organizacijama koje nose njegovo ime biti organizovane naučne tribine. U osnovnim i srednjim školama održaće se školski čas sa predavanjem o Nikoli Tesli i njegovom delu, a na tehničkim fakultetima i u Istraživačkoj stanici u Petnici biće organizovani seminari. Članovi Odbora treba da obiđu Smiljane, rodno mesto Nikole Tesle, njegov muzej u Beogradu i prve elektrane u Srbiji izgrađene krajem 19. i početkom 20. veka. U planu je izdavanje jubilarne serije poštanskih maraka, numizmatičke serije zlatnog i srebrnog novca, kao i izrada mini modela njegovih najvažnijih pronalazaka.

- Sasvim je izvesno da će naša centralna gradska manifestacija "Dani Beograda", koja se održava u aprilu, biti u znaku Nikole Tesle - kaže Mihajlović.

Kako je Tesla 2. juna 1892. godine prvi i jedini put boravio u Beogradu, ovogodišnja "Noć muzeja" simbolično je zakazana za dan kasnije.

- Postoji načelan dogovor sa Muzejom Nikole Tesle da se te večeri predstave njegove lične stvari, uključujući i urnu sa njegovim pepelom. Akcenat neće biti na pronalascima, već na Teslinom privatnom životu - objašnjava Ana Jovanović, jedan od osnivača ove manifestacije.

Prema podacima iz Muzeja, Teslini posmrtni ostaci bili su kremirani i privremeno smešteni na jednom njujorškom groblju. U Beograd su preneti 1957. godine i pohranjeni u urnu u obliku sfere koja se nalazi u zgradi Muzeja. Inače Teslin muzej, koji je osnovan 1952. godine, predstavlja jedinstvenu instituciju nauke i kulture i jedini čuva originalnu i ličnu zaostavštinu velikog naučnika. U Muzeju se nalazi više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, istorijsko-tehničkih eksponata, fotografija, originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja.

AERODROM

ITALIJANI imaju aerodrom "Leonardo da Vinči", pa zašto i mi ne bismo imali aerodrom "Nikola Tesla". Neka ceo svet primi poruku da je Nikola Tesla Srbin i da se Srbi ponose njime. I dok ga Hrvati svojataju, Srbi ga se ćutanjem i nedelanjem sramotno odriču. Sestre i braćo Srbi, ne odričimo se našeg Tesle! Učinimo da na beogradskom aerodromu Teslino svetlosno ime svake noći dostojanstveno pozdravlja nebo, obasjava put dobronamernima dok sleću na srpsku zemlju - stoji u peticiji Udruženja građana "Sanovila" koju je za manje od mesec dana potpisalo više od 5.000 ljudi, uglavnom Srba iz dijaspore.

SPOMENIK

NI Amerikanaci neće propustiti priliku da se prisete Teslinog lika i dela, koji je od 1884. godine bio njihov državljanin. Memorijalno društvo "Tesla" iz Njujorka će 10. jula 2006. godine svečano otkriti još jedan spomenik Nikoli Tesli pored slapova Nijagare, na mestu gde je prema njegovom izumu sagrađena prva hidrocentrala. Ovde se inače nalazi istovetan primerak spomenika, koji je postavljen ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Vlada Hrvatske je ovu godinu takođe proglasila Teslinim jubilejom, a u toku su pregovori oko obnavljanja čitavog kompleksa u Smiljanu, rodnom mestu Nikole Tesle, zatim miniranog Teslinog spomenika u Gospiću, kao i postavljanju biste velikom naučniku u Zagrebu.

M. Mrdjen

[img][att_url][/img]

Početak ove godine na neobičan način ističe dva datuma vezana za Nikolu Teslu. Pre 63 godine, 7. januara, u samotnom njujorškom hotelu okončan je život čoveka koji decenijama intrigira ne samo naučnu, već i širu svetsku javnost, a cela ova godina u znaku je veka i po od rođenja genija iz Smiljana za kojeg kažu da je izmislio 20. stoleće.

Planetarno poznati naučnik ipak je ostao ličnost ispod mnogih velova tajni, nikada do kraja objašnjen ekscentrik posle čijih otkrića svet nije bio isti.

Nema tog osnovca koje iole drži do svog znanja a da nije upoznat s glavnim izumima naučnika kojeg, između ostalog, zovu i čarobnjakom hladne vatre. Iako okružen misterijom koja ga je pratila još za života, Tesla je decenijama predmet izučavanja svekolikih naučnika koji se i posle toliko vremena nadaju da će u nekoj neotkrivenoj arhivi naći spise koji bi svojom originalnošću potvrdili svestranost genija. Šta je sve podario svetu u oblasti korišćenja električne energije gotovo je opšte mesto. Malo je, međutim, poznat Teslin doprinos medicini.

Istoričari medicinskih nauka najvažnijim Teslinim doprinosom toj oblasti smatraju primenu struja visoke frekvencije. U pokušaju da odstrani zvučne vibracije koje su otežavale korišćenje naizmeničnih struja za lučnu lampu, on je konstruisao alternator visoke frekvencije, što ga je, pak, dovelo i do proučavanja svojstava ultrazvuka.

Uvek tajanstven

U zimu 1891. Tesla je prvi put otkrio javnosti da struja brzih oscilacija može da prelazi preko ljudskog tela, a da ne izaziva ni grčenje mišića, niti oštećenje tkiva. Tvrdio je da je do ovog zaključka došao eksperimentisanjem na sopstvenom telu.

Naučni svet je ubrzo posle toga obavešten o fascinantnim svojstvima Teslinih struja. U Njujorku, Londonu i Parizu izveo je čuveni ogled sa svetlećom cevi u ruci, pri čemu se izložio struji od 50.000 volti. Eksperiment je odjeknuo kao senzacija i nagoveštavao je mogućnost terapijske primene struje visoke frekvencije i napona.

Na predavanju povodom godišnjeg skupa Američkog udruženja za elektroterapiju, u septembru 1898. Tesla je sintetizovao sve svoje radove koji se odnose na elektroterapiju. Opisao je tri grupe fizioloških efekata struja visoke frekvencije. Pomoću opita na sopstvenom telu utvrdio je da ove struje mnogu da izazovu, osim toplotnog efekta, veliki umor, sanjivost i promene u disanju i cirkulaciji krvi. Osim toga, verovao je i u baktericidnu moć svojih struja.

Drugo područje Teslinih istraživanja od interesa za medicinu bili su X zraci. Izvodio je oglede s cevima punim razređenog gasa i elektrodom od rubina, pri čemu je dobio snop elektrona, danas znane X zrake. Savremenici su tvrdili da je bio prosto opčinjen ovim misterioznim zracima, ali je eksperimente morao na napusti zbog požara u svojoj laboratoriji.

Misao na mrežnjači

Jedna od prvih fotografija pomoću X zraka koja je napravljena u SAD, kako se navodi u „Flogistonu”, časopisu za istoriju nauke, delo je drugog fizičara srpskog porekla Mihajla Pupina, profesora na Kolumbija univerzitetu. Prema dosetki ovog naučnika, „juriš na eksperimentisanje X zracima podseća na juriš na Zapad za vreme zlatne groznice”. Uzbuđenje je vladalo u laboratorijama Edisona, Pupina, Heringa, Frosta, Tomsona i Tesle. Samo je Tesla, međutim, koristio veliku prednost što je mogao da adaptira svoje aparate visoke frekvencije u moćne izvore X zraka. Ipak, u tekstu objavljenom 1896. iskazuje veliko poštovanje Rentgenu za njegovo divno otkriće i opisuje usavršene metode za dobijanje rendgenskih snimaka.

Tesla je kasnije više puta doticao i probleme opšte biologije. Kretanje je za njega osnov života. Ponašanje bića potpuno određuju spoljašnji faktori. Kao pravi inženjer, Tesla analizira automatizam živih bića. Bez naučnog obrazovanja iz fiziologije i biologije on se gubi, naročito krajem života, u metafizičkim spekulacijama koje su zaprepašćivale ondašnju javnost mešavinom grandioznosti i naivnosti.

Nikola Tesla je bio očaran i osobinama ljudskog oka. Zbog pogrešne interpretacije jednog naučnog teksta poverovao je u postojanje neke vrste „fluoroscencije” oka za vreme moždane aktivnosti. Posvetio je mnogo napora želji da fotografiše ljudsku misao, jer je bio ubeđen da se intelektualna aktivnost verno odslikava na mrežnjači.

Slobodanka Andrić

U GODINI u kojoj obeležavamo vek i po od rođenja Nikole Tesle, prisećamo se mnogih događaja iz života slavnog naučnika. A tek poneko zna da je on održavao prisne veze sa Jovanom Jovanovićem Zmajem i Lazom Kostićem. Te veze nisu proisticale samo iz dubokog i iskrenog prijateljstva, već su predstavljale i neku vrstu književne saradnje. Nekoliko svedočanstava o tome "čuva" Muzej Nikole Tesle u Beogradu. Ona otkrivaju malo poznate detalje iz života slavnog naučnika, ali i iz života dvojice pisaca.

One što Teslu poznaju kao genijalnog naučnika i istraživača, koji je ceo svoj vek posvetio za nas hladaom i bezosećajnom svetu tehnike, začudiće podatak da je on prvi prevodilac Zmajevih pesama na engleski jezik i da ga je prvi uveo u američku književnost. Godinama je Tesla bio zanesen Zmajevom poezijom. Kod njega se, kao i kod mnogih drugih, ta ljubav javila još u mladosti.

To je 1892. godine, prilikom svoje posete Beogradu, pokazao pred skupom koji ga je dočekao. Tada je Zmaj izrecitovao svoju pesmu "Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku u Beograd". Ljubeći velikog pesnika u ruku, Tesla je rekao da je njegove pesme "u dalekoj tuđini čitao, ljubio i suzama zalivao", kao i da "onu radost koju je osećao u časovima kad je u mučnoj borbi sa sirotinjom lomio glavu nad pronalascima i došao do uspeha i ostvarenja svojih zamisli, oseća ponovo posle reči omiljenog pesnika u odličnom skupu srpskom".

Mangupska namera

TA duboka osećanja kasnije su ga pokrenula da posle napornog danonoćnog istraživačkog rada, pređe na prevodilački posao i da na engleski prevede neke od najpoznatijih Zmajevih pesama. Tesla nije pokušavao da ih prepeva. On je pesme, koje je odabrao po svom afinitetu, preveo u prozi, a pesnički oblik dao im je njegov prijatelj i pesnik Robert Andervud Džonson. Na prvo mesto stavio je čuvena "Tri hajduka", pa još 12 pesama, među kojima je bila i jedna strofa iz "Đulića", kao i popularna pesma "Ciganin hvali svoga konja".

Iste godine, kada je poslednji put došao u Evropu da održi predavanja u najvećim naučnim centrima u Francuskoj i Engleskoj i da u Lici poseti majku koja je bila na samrti, Tesla se na putu za Beograd susreo sa Zmajem, a u Budimpešti sa Lazom Kostićem. To saznajemo kroz pismo koje je Kostić napisao Tesli 12. juna 1895. godine, dok je boravio u manastiru Krušedol. Podsetivši Teslu na njihovo druženje u Pešti, Kostić je u pismu, koje čuvaju u muzeju velikog naučnika, izneo svoju mangupsku nameru - da ga oženi svojom lepom poznanicom Lenkom Dunđerski, bogatom vojvođanskom miraždžikom.

Ova neverovatna zamisao i njemu je izgledala čudno: "Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam." Predložio mu je devojku koja je "sposobna da savlada svaku ženomrzicu. Ona može doneti jedan milion franaka, ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti veću veresiju i do jednog miliona dolara, ako treba. Ja mislim da bi i mrtvog oživjela, da ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca, zbilja. Do sad je odbila čitavu vojsku prosilaca. Roditelji su se zabrinuli: ima joj 24 godine, ali ne biste joj dali više od 20. Otac je moj najbolji prijatelj... Dugo sam se trudio da dođem u brak."

A tek deca

ZALjUBLjEN u Lenku, Laza se zbog velike razlike u godinama nije usuđivao da je zaprosi. Jednom prilikom otkrio je da je čovek njenog života - Nikola Tesla. "Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navjek bilo na umu, kako ste vi dosad svu svoju ljubav posvetili svojoj velikoj ideji, te nemate vremena misliti na žene, a kamoli na ženidbu...". Na kraju pisma Laza moli Teslu da dobro promisli i ako pristane, poslaće mu njenu sliku i otkriti kako se zove. Tesla nije bio zainteresovan, ali uporni pesnik novim pismom (4. septembar 1895) pokušava da pokoleba svog prijatelja:

"Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takve detiće. Ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece i kad bi se oženio u najboljoj snazi i kad bi uzeo najzdraviju devojku. Ko zna, kakva bi bila deca? Znamo da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je - uz prkos Darvinovu prijatelju, Fransis Saltoniju - sasvim prirodno. Njihov je mozak toliko radio, da nije ništa ostalo za njihova m... - Pa, pomislićete samo, kad bi iza vas ostalo dva-tri sina tupoglava, kako bi tu mogli potrošiti svu slavu svoje dične očevine, vukući po glibu najsvetije ime... Zato nemojte misliti ni sa kakvim "bolom" na to da ste vi "zadnji svoga roda", jer, napokon, vaše pleme, ne bi se moglo lepše završiti nego takvim eksperimentom..."

On objašnjava da je ovo uradio da bi skinuo sa duše svoju štićenicu, koja je zaista zaslužila najboljeg muža na svetu. Lenka, inače, nikada nije videla Teslu, osim na slikama. "Vaš odgovor često joj ne smemo pokazati. Ona je dosad u vama obožavala velikog izumitelja. A kad iz onog vašeg pisma vidi da stoji još nešto više, nego što ni ja sam do sad nisam znao - bojim se da će poludeti. Ali, najzad, ja joj ne mogu pomoći. Stvar ostaje ipak jako zanimljiva, jer takve ljubavi još nije bilo: bili su Nero i Leander preko Helesponta, ali Nero i Leander preko Okeana."

Plesnivi kneževi

KOSTIĆ kaže da zna da u Americi ima devojaka sa sto i više miliona franaka i da je Tesla vredan takvih. Ali i da se seća da je Tesla jednom prilikom rekao da kada bi se ženio - oženio bi samo Srpkinju. "Te vaše Amerikanke", piše, "radije uzimaju što plesnivije kneževe jevropske, nego književna duha svoga kraja, pa makar se zvali Edison ili Tesla." I ovoga puta, Tesla je bio neumoljiv. Posle tri meseca, Laza mu je poslao u crnom okviru posmrtni list Lenke Dunđerski na kome piše: "8. novembra posle kratkog i teškog bolovanja u 25. godini mlađanog joj veka u večnost se preselila". Pogođen smrću, napisao je: "Vidite koliko sam se skanjivao i lomio, dok nijesam prekinuo, da vam ipak pošaljem ovaj crni list. Meni je bila kao rođena sestra. Kao što vidite, neće ni vaša biografija ostati bez romantike, najlepše, ali i najžalosnije..."

Ipak, on mu ne otkriva da je Lenka bila njegova najveća ljubav, kojoj će posvetiti mnoge stranice svog tajnog poetskog dnevnika u kojem je na francuskom jeziku beležio svoje snove. Njegova najpoznatija pesma "Santa Maria della Salute" posvećena je uspomeni Lenke Dunđerski. Prepiska između Tesle i Kostića trajala je više od deceniju. Kostić je mislio da će mu njegov slavni zemljak pomoći da objavi svoja najbolja dela u Americi. Ali Tesla nije ispunio ni ovu njegovu želju...

STOPAMA PREDAKA

ZA Teslu je Zmaj bio "najbolji nosilac tradicije narodnog duha i narodne poezije". On je mislio da Amerikancima treba objasniti kako je to jedan mali i siromašni narod bio kadar da u najtežim uslovima stvori jednu od najvećih poezija na svetu, koju je i sam Gete stavljao iznad grčke i rimske. U predgovoru, ovog, prvog američkog izdanja, Tesla je zapisao: "Šta je mogao tako čestit narod, kad je u tami nestalo svake nade da se razvija nauka, trgovina i proizvodnja? Ništa drugo, nego da ide stopama svojih slobodarskih predaka, da se bori za slobodu i da tu slobodu ovekoveči besmrtnim pesmama".

Dragana Matović

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 08.01.2006. u 15:00 GMT+1]}

Širom sveta ove godine obeležava se 150. godišnjica rođenja Nikole Tesle, skromnog genija koji je zadužio čovečanstvo.

Gotovo sve zemlje sveta će prigodnim svečanostima, savetovanjima i okruglim stolovima odati počast tvorcu motora na naizmeničnu struju, transformatora visokofrekventne struje, obrtnog i oscilatornog magnetnog polja, bežičnog prenosa radio-talasa i brojnih drugih otkrića bez kojih ne bi bilo života kakav danas znamo - podsećaju banjalučke Nezavisne novine.

Teslin doprinos elektroenergetici i savremenoj civilizaciji može bolje da se shvati kroz činjenicu da su njegovi pronalasci u univerzalnoj primeni od 1888. godine do danas ostali gotovo nepromenjeni. Indukcioni eletrični motori koji pokreću naše kućne aparate i mašine u fabrikama su Teslini motori, a blagodati svetlosti i toplote, koje nam preko električne energije stižu iz neke udaljene hidrocentrale ili termoelektrane, koristimo upravo zahvaljujući Teslinim pronalascima. Bez Teslinih pronalazaka ne bi bio moguć rad ni jednog uređaja koji koristi električnu energiju, kao ni savremenih elektronskih sistema poput satelita, televizijske, video, radio i kompjuterske tehnologije. U njegovu čast jedinica za jačinu magnetne indukcije nosi ime "tesla" i obeležava se sa velikim slovom T.

U obeležavanju 150. godišnjice rođenja ovog genija nauke najviše će se potruditi Teslino memorijalno društvo sa sedistem u Njujorku. Čuveni Muzej voštanih figura "Madam Tiso", njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona.

"Teslino memorijalno društvo iz Njujorka, koje ja predstavljam u Nemačkoj, odavno se priprema da pruži svoj doprinos veličanstvenoj proslavi dana Teslinog rođenja. Na naš predlog i insistiranje, Vlada u Beogradu je pre dve godine proglasila Dan Teslinog rođenja za nacionalni praznik", rekao je dr. Mihailo P. Rundo, sekretar Teslinog memorijalnog društva za Nemačku.

Dan Teslinog rođenja slaviće se i na području bivše Jugoslavije, zemlje u kojoj je slavni pronalazač rođen. U Beogradu, gde se čuva i urna sa Teslinim pepelom, 23. januara će u Sabornoj crkvi biti održana komemoracija povodom njegove smrti na kojoj će o najvećem srpskom naučniku besediti episkop bački Irinej. Jedan i po vek od rođenja Tesle obležiće i RS, Hrvatska, SAD, Australija...

Tesla, osobenjak po prirodi, još za života je dobio brojna priznanja najvećih svetskih naučnih institucija, akademija i univerziteta ali im nije pridavao veliki značaj. Novac i zasluge ga se nisu ticali, bio je u potpunosti posvećen nauci. Godine 1912. čak je odbio da primi Nobelovu nagradu za fizike jer je tvrdio da njegov kolega laureat Tomas Edison nije pravi naučnik.

Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

Tesla je bio daleko ispred svih ostalih po svojoj pronalazačkoj genijalnosti i značaju izuma. Mnogi koji su upoznali Teslino delo smatrali su ga najvećim inženjerom elektrotehnike svih vremena. Godine 1975. njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih Amerike a 10. jula 1990. godine u ameriÄŤkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u ameriÄŤkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grahamu Belu.

"Posle tog neviđenog događaja, osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rodjenja za drzavni praznik. Toga dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Nikoli Tesli" - podsetio je Rundo. On je istakao da je nedavno u arhivi grada Njujorka pronađen "duboko pokopan" zvučni snimak sahrane Nikole Tesle, koji je nakon 60 godina ugledao svetlost dana.

"Nad mrtvim Teslom svirao je njegov prijatelj, violinista Zlatko Balokovic, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju 'Ave Maria', a onda srpsku pesmu 'Tamo daleko'. Na snimku je i oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fiorela Henrija Lagvardije", rekao je Rundo.

Američki inženjer i profesor B.A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: "Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene".

Mediji ovih dana podsećaju na neke od poznatih Teslinih izjava:

"Radio, znam da sam njegov otac, ali ga ne volim. Ja ga jednostavno ne volim. On je besmislica. Nikada ga ne slušam. Radio je razoran i ometa koncentraciju. Previše je destrukcija u ovom životu koje ometaju kvalitetno mišljenje. A kvalitet, ne kvantitet misli je važan"...

"Elektricitet je za mene sve... Dan kada saznamo šta je elektricitet biće najznačajniji dan u istoriji čovečanstva"...

"U meni može biti nešto što može biti i obmana, kao što češće biva kod mlađih ljudi ali ako budem srećan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednog
Srbina"...

Teslu su mnogi nazvali "pesnikom nauke".

"Mogao je postati najbogatiji čovek u Americi ali jednostavno nije to želeo. Želeo je uspeh koji je namenio drugima. On je voleo ljude i bio je naučnik - genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao, a sve što je postigao, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u njegovoj rodnoj zemlji podarila majka, rekao je, izmedju ostalog, o Tesli gradonačelnik Njujorka Fiorel Henri Lagvardija, 10. januara 1943. godine, u svom govoru na radiju, pred opelo u njujorškoj crkvi Svetog Jovana Bogoslova.

(fonet) + Nezavisne

O Nikoli Tesli su izricani kontroverzni sudovi kakvi nisu ni o jednom drugom naučniku svetskog glasa. Uzdizan je u nebesa, ali i nemilosrdno bacan u blato. Netalentovani su mu krali ideje, istoričari nauke oduzimali su mu ono što je smislio i učinio, a bezobzirni autori su mu pripisivali dela koja nikad nije učinio. Sveopšti nehat pratio je Teslu celog života, prati ga i posle smrti, a i nije ograničen samo na njegova dela i reči.

I u podacima o Teslinom poreklu vlada prava zbrka. Za Teslu se govorilo da je Amerikanac, Austrijanac, Hrvat, u francusku Veliku enciklopediju je upisan kao Mađar, a jedan rumunski istoričar nedavno je dokazivao da je Rumun i da se zvao Nikolae Teslae.

Okolnosti pod kojima je Tesla rođen i uslovi u kojima je živeo pružali su mogućnost za zabune razne vrste. Konstatacija da se Tesla rodio u Hrvatskoj spada u zablude izazvane neopreznom ili tendencioznom upotrebom geografsko-istorijskih činjenica. U Teslinim zvaničnim dokumentima piše da je rođen u srpskoj pravoslavnoj porodici, u Vojnoj krajini, koja je tada pripadala mađarskom delu Austrougarske monarhije. O porodici iz koje Tesla potice vise na: http://www.elitesecurity.org/poruka/980564

U američkoj digitalnoj enciklopediji Enkarta piše da je Tesla (1856–1943) – američki fizičar, električni inženjer i izumitelj – Srbin, rođen u Smiljanu, delu Austrougarske, danas u sastavu Hrvatske.

Na osnovu činjenice da je Smiljan danas u Hrvatskoj, grupa osnovana na inicijativu hrvatskog predsednika Mesića uvrstila je Teslu u „Deset najvećih Hrvata svih vremena”.

I Srbi su doveli pod sumnju svoje pravo da sebično svojataju Teslu kao isključivo svoga, zbog greške počinjene u Teslinoj mladosti. Srbi su priznali Teslu i prigrlili ga za svoga tek kad je postao svetski poznat i priznat naučnik. Ostavši svojevremeno bez sredstava da nastavi studije, a smatrajući se Srbinom, Tesla je dva puta molio Maticu srpsku u Novom Sadu, tada u Austrougarskoj, da mu odobri stipendiju. Oba puta je odbijen.

Uloga Teslinog sestrića

O Tesli postoje mnoge zablude, a među najveće spada i čuvena rečenica u kojoj on, navodno, kaže kako se „ponosi srpskim rodom i hrvatskom domovinom”. Ovu zabludu poslednjih meseci povremeno koriste hrvatski zvaničnici i mediji koristeći Teslu za „promidžbu”, odnosno propagandu sopstvene države i politike.

Tu rečenicu lansirao je Teslin sestrić Sava Kosanović, diplomata Kraljevine Jugoslavije u SAD pre Drugog svetskog rata i za vreme njega, a posle i Titov ambasador u istoj zemlji. U predgovoru knjige „Nenadmašni genije” Džona O`Nila (Prosveta, Beograd, 1951), Kosanović piše: „Tesla je tokom celog svog života bio izrazito jugoslovenski orijentisan i nije pravio razlike između Srba i Hrvata. Takvo je gledanje nasledio od oca, prote Milutina. Značajno je njegovo definisanje toga odnosa: `Ponosim se svojim srpskim imenom i hrvatskom domovinom. Živela Jugoslavija.`”

Kosanović je tek neposredno pred Drugi svetski rat uspostavio stalni kontakt sa svojim ujakom i bio mu je najbliža ličnost sve do Tesline smrti 7. januara 1943. godine. Rečenica koju Kosanović citira kao Teslinu je mogla da nastane samo u tom periodu njihovog druženja.

Američka spisateljica Margaret Čejni je posumnjala u istinitost te rečenice, jer su upravo u vreme kad je Tesla mogao da je izgovori, ustaše u NDH sprovodile masovni genocid nad Srbima. Na fotografiji napravljenoj krajem 1942. godine vide se Kosanović, Tesla i kralj Petar II. Prisustvo kralja u emigraciji, koga NDH nije priznavala, isključuje mogućnost da Tesla izgovori takvu nesuvislu rečenicu, ali je ona odlično služila komunističkoj politici o bratstvu i jedinstvu Srba i Hrvata. Čejnijeva je iskazima svedoka pouzdano utvrdila da ta rečenica nikako ne potiče od Tesle i o tome detaljno piše u svojoj knjizi o Tesli nazvanoj „Čovek van vremena”. Ona konstatuje da je um nad umovima zvani Tesla, u političkim vodama bio „naivčina kojom su manipulisali drugi”.

Svet ne slavi Teslu

U knjizi „Čarobnjak” (Wizard), objavljenoj u Njujorku 1996. godine, koju Američka akademija za napredne nauke vrlo preporučuje, autor Mark Šifer nedvosmisleno razbija iluziju da savremena civilizacija i dalje slavi Teslu i njegovo delo. On piše: „Dok je Tesla bio živ, njegova slava je trajala – najviše zbog njegove sposobnosti da stimuliše medije. Međutim, posle njegove smrti nacija (američka) i svet bili su zaokupljeni drugim hitnijim stvarima – ratom i obnovom, međunarodnim političkim prestrojavanjem, eksplozijom nove tehnologije bez presedana i stvaranjem novog potrošačkog društva – pa su Teslina slava i priznanja gotovo isparili. Samo nekoliko ličnosti u SAD i u međunarodnoj naučnoj zajednici i nepromenjeno poštovanje i obožavanje Srba i svih Jugoslovena u svetu – čuvaju njegovo ime živim.”

Brojni su autori koji Tesli pripisuju zbivanja koja nije izazvao, niti je na njih mogao da utiče. Najdrastičniji primer jeste dokazivanje da je Tesla juna 1908. godine izazvao eksploziju nad slivom reke Tunguske u Sibiru.

Osnovni problem u svim mitovima koji povezuju Teslu i tungusku eksploziju jeste u tome što kula u Vordenklifu nikada nije završena i što su svi uređaji u njoj definitivno onesposobljeni 1903. godine, a eksplozije iznad Tunguske dogodila se pet godina kasnije – 1908.

Sreten Petrović

Upravni odbor Aerodroma Beograd odlučio je da to javno preduzeće nosi ime Nikole Tesle. Novo ime beogadskog aerodroma, po dobijanju odobrenja Vlada Srbije, biće Javno preduzeće Aerodrom "Beograd - Nikola Tesla". Aerodrom Beograd je ocenio da će promena imena tog javnog preduzeća doprineti obeležavanju 150 godina od rođena slavnog naučnika.

[img][att_url][/img]

Teslin toranj u Beogradu sa naučno-pronalazačkim centrom, mogli bi još ove godine da postanu jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Toranj sličan onom koji je svojevremeno veliki genije izgradio u Koloradu Springsu ili na Long Ajlendu, sa sve "prizivanim" munjama video bi se iz aviona koji će sleteti na aerodrom "Nikola Tesla". Srpska akademija inovacionih nauka (SAIN) poslala je u petak Vladi Srbije predlog da se i na ovaj način obeleži 150. godišnjica rođenja velikog srpskog naučnika.

- Toranj i centar bili bi novi simboli i turistički i naučni brend Beograda. U okviru Centra trebalo izgraditi i kapelicu u kojoj bi počivali zemni ostaci velikog naučnika. U beogradskom Muzeju Nikole Tesle od 1957. godine je urna sa prahom naučnika. Sfera koja nema nijedan šav, simbolizuje kosmos sa kojim je Tesla bio tako blizak. Ovakvu urnu osmislili su legendarni vajar Nebojša Mitrić i slikar Mario Maskareli. Pod usmerenim svetlom reflektora, deluje naprosto vanzemaljski. Razlog izgradnje posebne kapele u kojoj bi bila i urna, jeste da to bude novo, kultno mesto koga bi obilazili mladi i naučni hodočasnici - govore u SAIN. Možda bi ova ideja, ipak, narušila celovitost sadašnje postavke Muzeja, jer se "sfera" uklapa u ukupnu priču o Tesli. Ovde su sve naučnikove lične stvari, arhiva, beleške, nacrti, biblioteka, fotografije, ordenje....

V.P.


p.s.
Pronalazaštvo je kod nas potpuno zapušteno i neorganizovano bez ikakve potpore.U razvijenim zemljama sveta na milion stanovnika se godišnje prijavi od 300 do 500 patenata koji su upotrebljivi. U Srbiji se na milion stanovnika prijavi svega desetak domaćih patenata ...

heh...kako ce se pojaviti patenti kad je cijena patentiranja tako velika kod nas :(

http://sr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

http://hr.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

http://sh.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

http://bs.wikipedia.org/wiki/Nikola_Tesla

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 11.05.2006. u 23:13 GMT+1]}

Ono sto je interesantno je da je srpska verzija mnogo detaljnije uradjena i sa mnogo vise informacija.

Matica srp­ska, naj­sta­ri­ja kul­tur­na usta­no­va u Sr­ba, u četvrtak be­le­ži 180. go­di­šnji­cu. Ka­ko se ovaj im­pre­si­van da­tum po­kla­pa sa 150. go­di­šnji­com ro­đe­nja Ni­ko­le Te­sle, da­na­šnja sve­ča­na sed­ni­ca, kao i ceo ju­bi­lej bi­će u zna­ku ve­li­kog na­uč­ni­ka. Pred­sed­nik Ma­ti­ce srp­ske dr Bo­ži­dar Ko­va­ček is­ti­če da je Te­sla jed­no od naj­sve­tli­jih ta­ča­ka u srp­skom du­hov­nom bi­ću. Za­to će Ma­ti­ca u ovoj ju­bi­lar­noj go­di­ni, uz jed­no­tom­ni "Reč­nik srp­skog je­zi­ka", dru­gu knji­gu "Srp­skog bi­o­graf­skog reč­ni­ka", pu­bli­ka­ci­ju o Jo­va­nu Ste­ri­ji Po­po­vi­ću i La­zi Ko­sti­ću, ob­ja­vi­ti i pu­bli­ka­ci­ju o Te­sli.

Te­sla je bio ve­zan za Srp­sku Ati­nu, na mno­go na­či­na, pr­ven­stve­no za Ma­ti­cu srp­sku. Iz tog vre­me­na, kraj­nje za­ni­mljiv, a ma­lo po­znat po­da­tak, go­vo­ri da je 1876. go­di­ne pro­pao po­ku­šaj stu­den­ta Te­sle da do­bi­je sti­pen­di­ju Ma­ti­ce srp­ske. To što ta­da­šnji čel­ni lju­di Ma­ti­ce u nje­mu ni­su pre­po­zna­li bu­du­ćeg ve­li­kog na­uč­ni­ka, ni­je Te­slu po­ko­le­ba­lo - 26 go­di­na doc­ni­je, kao na­uč­nik na gla­su, po­stao je re­do­van član ove usta­no­ve.

Te 1902. go­di­ne, ka­ko je za­be­le­že­no, Te­sla je dva pu­ta, pu­tu­ju­ći za Be­o­grad, vo­zom pro­la­zio kroz No­vi Sad. Dve go­di­ne ka­sni­je on se za­ni­mao za pre­vod Zma­je­vih pe­sa­ma na en­gle­ski je­zik. Naj­zad, po­zna­to je da je nje­gov ve­li­ki pri­ja­telj i po­e­ta La­za Ko­stić bez­u­spe­šno po­ku­ša­vao da Te­slu, za­lju­blje­nog is­klju­či­vo u na­u­ku, ože­ni pre­le­pom Len­kom Dun­đer­ski, kćer­kom ču­ve­nog ve­le­po­sed­ni­ka i La­zi­nom in­spi­ra­ci­jom za pe­smu nad pe­sma­ma "San­ta Ma­ria de­la sa­lu­te".

In­te­re­so­va­nje za Te­slu u No­vom Sa­du bi­lo je iz­ra­že­ni­je po­sle 1918. go­di­ne, ka­da je Voj­vo­di­na pri­po­je­na Sr­bi­ji. Ta­ko je te go­di­ne Te­sla do­bio svo­ju uli­cu u ovom gra­du, a od 1925. go­di­ne Ma­ti­ca srp­ska u le­to­pi­su do­ne­la je o Te­sli ne­ko­li­ko čla­na­ka Slav­ka Bok­ša­na. Ti tek­sto­vi ima­li su za cilj da na­uč­ni­ka re­ha­bi­li­tu­ju u tre­nut­ku ka­da su nje­go­vi pro­tiv­ni­ci u Evro­pi po­ku­ša­va­li da uma­nje zna­čaj na­uč­ni­ko­vih do­stig­nu­ća.

Go­di­ne 1929. Sta­no­je Sta­no­je­vić, ta­ko­đe No­vo­sa­đa­nin, u svo­joj ču­ve­noj na­rod­noj en­ci­klo­pe­di­ji po­sve­tio je zna­ča­jan pro­stor Te­sli, a 1935. go­di­ne, u No­vom Sa­du, šef po­štan­skih di­rek­ci­ja inž. Du­šan Mi­lo­sa­vlje­vić po­kre­nuo je me­seč­nik Ju­go­slo­ven­ski ra­dio ča­so­pis "Te­sla". Naj­zad, po­seb­no dir­ljiv tre­nu­tak do­go­dio se 1936. go­di­ne, ka­da je Te­sla, po­vo­dom nje­go­vog osam­de­se­tog ro­đen­da­na, pro­gla­šen za po­ča­snog gra­đa­ni­na No­vog Sa­da. Ni to što su ne­mač­ki oku­pa­to­ri bi­li iz­bri­sa­li Te­sli­nu uli­cu u No­vom Sa­du, ni­je po­ko­le­ba­lo lju­bav No­vo­sa­đa­na za ma­ga sve­tlo­sti - ka­da je usa­mlje­ni Te­sla 7. ja­nu­a­ra 1943. pre­mi­nuo u Ame­ri­ci, od svih li­sto­va u oku­pi­ra­noj Evro­pi, je­di­no je no­vo­sad­ska ile­gal­no štam­pa­na "No­va po­šta" do­ne­la ne­kr­o­log go­ro­sta­su svet­ske na­u­ke.

p.s.
Matica srp­ska osno­va­na je 16. fe­bru­a­ra 1826. go­di­ne u Pe­šti. Osno­va­li su je ta­da­šnji na­pred­ni Sr­bi sop­stve­nim sred­stvi­ma, a njen pr­vi pred­sed­nik bio je Jo­van Ha­džić. Od 1864. go­di­ne, se­di­šte Ma­ti­ce pre­se­lje­no je u No­vi Sad.

V.N.

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 18.02.2006. u 00:35 GMT+1]}

Kada u nedelju 16. aprila, s blagoslovom patrijarha Pavla, sa Beogradskog pristaništa podno Kalemegdana isplovi brod „Tesla idea”, prvi u svetu koji nosi ime poznatog naučnika, sa 12-članom posadom, predvođenom kapetanom Brankom Kresojevićem, biće to početak nesvakidašnjeg putovanja u čast 150. godišnjice od rođenja velikog srpskog i svetskog naučnika Nikole Tesle.

Cilj ove misije, koja bi trebalo da se okonča u Čikagu, pobratimu Beograda, jeste da se obeležavanje značajnog jubileja protegne na sve zemlje i gradove u svetu koji imaju bilo kakve veze sa životom i delom genija iz Smiljana, a značaj jednog od najznamenitijih Srba i na ovaj način podigne na globalni nivo.

Ideju i najveći deo sredstava za ovaj projekat dao je kapetan Kresojević, a podržali su ga mnogi naši ljudi iz rasejanja, Memorijalno društvo „Nikola Tesla” iz Njujorka, istoimena srpska akademija inovacionih nauka, Udruženje naših pronalazača JUPIN, Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, Ministarstvo inostranih poslova SCG, kao i ambasadori zapadnih zemalja u Beogradu.

– Na ovom putu ćemo proći ukupno 13.000 kilometara, kroz 12 zemalja i devet glavnih gradova Evrope i skoro isto toliko najvećih gradova u Americi i Kanadi. Naš dolazak na ta odredišta treba da se pretvori u praznik i proslavu velikog Teslinog dela. Na tom putu ćemo preći 110 brodskih prevodnica, a od Golfskog zaliva u Irskoj do Istočne obale i Njujorka čeka nas 5.300 kilometara preko Atlantika – veli direktor projekta dr Ranko Grujić, biznismen iz Kalifornije i predsednik korporacije „Enđel” iz Holivuda.

Sudeći po već precizno određenom itinereru putovanja, neće biti zaobiđeno nijedno mesto u kome je Tesla boravio, a na samom brodu predviđeno je da bude improvizovani muzej posvećen Teslinom životu i delu. Uz to, još se radi na osmišljavanju sadržaja u svakom mestu u koje brod uplovljava, kako bi čitav projekat odisao jedinstvenim pristupom. Tako će, na primer, u Beču uz prisustvo najviših austrijskih zvaničnika, biti održana promocija dela akademika Dejana Medakovića „Dunav, reka jedinstva Evrope”, u Parizu prigodna izložba naših eminentnih slikara koji tamo žive i stvaraju, na samom brodu biće relikvije koje će dati Srpska pravoslavna crkva da se ponesu na Nijagaru...

Kreatori projekta, među kojima je i Dušan Kalmić, izvršni producent i dugogodišnji urednik i novinar Obrazovnog programa Radio-televizije Srbije, ističu da je otvoren poziv za sve dobronamerne predloge kojim bi se obogatile pojedinačne manifestacije po gradovima kroz koje prolaze, tim pre što će se od svega toga napraviti 13 skoro jednočasovnih televizijskih emisija.

– Brod je ujedno i ploveći TV studio s četiri kamere, snimateljima, režiserima i montažerima, tako da će uz dnevne novinske izveštaje do naših ljudi širom Zemljine kugle stizati i slika i ton sa ovog nesvakidašnjeg putovanja – veli Kalmić.

Ovo putovanje biće izazov i za brod „Tesla idea” koji je dugačak 16 i širok 5,3 metra, težak 25 tona, a oblikovan i zamišljen po ideji poznatog američkog dizajnera Brusa Robertsona. Korito lađe je izgrađeno u smederevskoj železari, današnjem „Ju-Es Stilu”, a graditeljski potpis na brod stavljaju majstori iz beogradske fabrike „Ideja-invest” koji su ga pod nadzorom „Jugoregistra” napravili za osam meseci. Dva „katepilar” dizel motora od po 280 konja i dva rezervoara sa po tri tone nafte obećavaju spokojnu plovidbu, kako kaže glavni, prosečne brzine od oko 20 kilometara na sat.

– Sve što radimo ima za cilj da se ime našeg sunarodnika i svetskog naučnika uzdigne na nivo koji je logičan, a da se uz to čuje i mnogo toga drugog i dobrog o nama u svetu. Biće loše ako se to ne prepozna i oko ovog projekta ne angažuju svi oni koji na bilo koji način mogu da mu doprinesu, pa se do Čikaga samo provozamo – zaključuje kapetan Branko Kresojević, koji je već počeo da odbrojava dane do isplovljavanja iz beogradskog pristaništa put Čikaga.


Svetski dan Nikole Tesle

Grupa entuzijasta iz matice i rasejanja, okupljena oko projekta „Teslom do Tesle”, juče je na adresu predsednika SCG poslala pismo sa predlogom da državna zajednica, kao član Ujedinjenih nacija, podnese pisanu inicijativu predsedniku Kofiju Ananu da se 10. jul proglasi svetskim danom Nikole Tesle.

Taj predlog, osim u pisanoj formi trebalo bi da se iznese i usmeno na redovnom zasedanju Generalne skupštine OUN, što isključivo može da učini predstavnik stalne članice svetske organizacije.

Kako saznajemo, na inicijativu memorijalnog društva „Nikola Tesla” iz Perta, vlada Australije je sa potpisom svog premijera već poslala sličnu inicijativu u zdanje na Ist Riveru, tako da bi, uz inicijativu iz Beograda, uskoro moglo da se očekuje da 10. jul, dan Teslinog rođenja, postane praznik čitavog sveta.

Radivoje Petrović

Ovi sa brodom su se malo zaigrali u maštarijama, ili žele da se podave na sred Atlantika?!?

Krenuti sa brodom koji ima rečno korito na otvoreno more, a pogotovo Atlantski okean, je ravno samoubistvu; Ako brod ima morsko korito, onda će se sigurno negde nasukati i pre nego što stignu do Atlantika.

Ako kojim slučajem uspeju da dođu do okeana, ne znam samo kako u najobičnijem brodiću od 16 metara uopšte pomišljaju da će uspeti preći okean?!?

Ovde pričamo o motornom brodu, ne o jedrilici, pa i najprostija računica govori da će u najboljem slučaju ostati bez goriva negde na sred okeana, ako se pre toga ne prevrnu i ne podave u limenoj kanti od 16 metara...

Ta dva CAT motora od 280 ks troše minimalno 20 litara na sat svaki, i to u najoptimističnijem pogledu (sa obzirom da mu je max brzina 10 čvorova, ta limena kanta je prilično teška ako 560ks ne može da pogura brže).

Inače za težinu debelo lažu... Nemoguće da je čelični brod od 16 metara težak samo 25 tona, id da motori od 560ks ne mogu da ga teraju brže pri krstarećoj brzini... Brod od 18 metara napravljen od stakloplastike, sa standardnom opremom je težak 25 tona, a brod od 16 metara, od čelika, sa gomilom dodatne opreme i uređaja, nema šanse da je ispod 35 tona...

Bilo kako bilo, računica je sledeća:

Ukupno goriva = 3000 litara
Potrošnja na sat = 40 litara
Brzina = 10 mph
Nautical range = 750 milja

Ukupno preko atlantika = 3,100 milja

Dakle uspeli bi eventualno četvrtinu puta da prevale, kad bi ostali bez goriva...


Inače, oni koji se odvaže na prelazak atlantika, to ne rade ni u čemu manjem od 35 metra ako je u pitanju motorna jahta, ili ispod 13 metara ako je u pitanju jedrilica. Čak i u tom slučaju nikada se ne ide na prelazak preko severnog atlantika, nego uvek od Afrike ka južnoj americi, pa tek onda se ide na sever, zbog povoljnih struja i mnogo prijatnijeg vremena koje nije toliko ubitačno kao na severnom atlantiku.


Ne znam šta planiraju sa ovim projektom i čemu sve to, al živi bili pa videli kako će to sve da se završi...

Ocigledno da posedujete odredjeno znanje hidrodinamike i uopste nautike, ali zasto jedan brod nazivati limenom kantom i odakle da je korito predmetnog plovila recno kao i da ce se usput nasukati ako je isto morskog V tipa (morske kobilice nisu bas toliko dugacke) ako imate pristup u kartu njihovog plova onda ste u pravu da ce imati poteskoca u plovidbi (proracun potrosnje Vam je teoretski tacan).

Grad Zagreb postavit će spomenik Nikoli Tesli u najužem centru, i to na križanju Preradovićeve, Masarykove te, naravno, Tesline ulice. Prvi susjed će mu biti Tin Ujević u obližnjoj Varšavskoj.

Vjesnik

* * *

MEŠTROVIĆEV SIN PROTIV KRŠENjA PRAVA NASLEDNIKA

U Hrvatskoj traje žučna rasprava o kopiranju skulpture velikog naučnika. – Spomenici u Zagrebu, Gospiću i Smiljanu

Proslava 150 godina od rođenja Nikole Tesle dokazala je sličnost između Srba i Hrvata, kako po pitanju prisvajanja naučnika, tako i po tome što se i u srpskoj i u hrvatskoj prestonici zapodenula rasprava o spomeniku ovom velikanu. Dok u Beogradu Elektroprivreda Srbije i gradska uprava za sada ne mogu da postignu dogovor o postavljanju spomenika Nikoli Tesli u istoimenom bulevaru, u Hrvatskoj traje žučna rasprava o kopiranju kipa ovog naučnika, koji je izvajao čuveni Ivan Meštrović.

Ipak, za razliku od srpskih razmirica, u Hrvatskoj priču o spomenicima Nikole Tesle neminovno prati politika i to od rušenja onog Kršinićevog u Gospiću 1991. godine do ovih dana kad povodom proslave žele da postave čak tri nova Teslina spomenika. Jedan u središtu Zagreba, drugi u njegovom rodnom Smiljanu i treći, ponovo, u Gospiću. Doduše, novi spomenik u centru Zagreba mnogo više je uzburkao javnost, jer zagrebačke vlasti nameravaju da u blizini Tesline ulice, na raskršće Masarikove i Petra Preradovića prenesu spomenik, koji se sada nalazi u parku Instituta „Ruđer Bošković”, gde bi bila postavljena kopija. Ovaj kip je delo čuvenog Ivana Meštrovića, koji ga je pedesetih godina prošlog veka poklonio zagrebačkom institutu, baš po Teslinoj želji da ne bude razdvojen od spomenika Ruđeru Boškoviću.

Osim što se neki hrvatski stručnjaci pitaju šta će Zagrebu dva ista Meštrovićeva spomenika, i naslednik znamenitog vajara zainteresovao je tamošnju javnost postavljanjem pitanja njegovih i prava ostalih naslednika. Dr Mate Meštrović oštro je reagovao na to što je portparolka Ministarstva kulture izjavila da su „na pristojan način tražili dopuštenje od naslednika”. Isprovociran netačnim napisima u hrvatskoj štampi, Meštrovićev sin obratio se i našoj redakciji, poslavši svu prepisku koju je imao s hrvatskim državnim organima.

„Ja nikada nisam niti dozvolio niti zabranio livenje novog spomenika, jer nisam mogao imati bilo kakav konačni stav, s obzirom na to da od Ministarstva kulture Hrvatske nikad nisam dobio potrebnu celokupnu informaciju i dokumentaciju prema zakonu. Potrebno je informisati javnost o istini, bez politiziranja, jer je reč o kulturnom blagu, a ne o jednom kipu jednog umetnika, jednog naučnika i slično. Ja neću da se umetnost moga oca iskorišćava u političkim utakmicama i prepucavanjima između HDZ-a i SDP-a”, napisao je, između ostalog, dr Mate Meštrović u pismu Boži Biškupiću, hrvatskom ministru kulture.

Prema njegovim tvrdnjama, posle više od 50 godina država Hrvatska nije ispunila sve obaveze preuzete prema Darovnom ugovoru iz 1952. godine, sklopljenom između Ivana Meštrovića i Vlade NR Hrvatske.

– Bez ikakvog odgovora ostala su i moja upozorenja ministru Biškupiću o nepravilnostima u poslovanju Fondacije Ivana Meštrovića, o brojnim ilegalno izlivenim Meštrovićevim delima, te o kršenju prava naslednika. Potpuno je ignorisana čak i moja pristojna molba za postavljanje druge izlivene velike i vredne skulpture Ruđera Boškovića, na dostojnom mestu u Hrvatskoj, 15 godina nakon ilegalnog livenja koje je urađeno protiv izričite želje mog oca i s pristankom samo jednog od četiri naslednika. Taj spomenik Ruđeru Boškoviću već 15 godina čami u skladištu, a Hrvatska moljaka grad Milano da ga primi kao poklon – objašnjava dr Mate Meštrović.

Dodatnu zbrku u raspravu unela je izjava Igora Maroevića, direktora Fondacije Ivana Meštrovića, da je čuveni vajar 1958. godine predložio da se uništi gipsani original Teslinog spomenika (smešten u depou Hrvatske akademije nauka i umetnosti), jer je dovoljno da postoji jedan spomenik u bronzi na javnom mestu u Zagrebu. Maroević to tvrdi na osnovu dva pisma koje je Meštrović poslao svom prijatelju i sekretaru Milanu Čurčiću. S obzirom na to da je originalna Meštrovićeva dokumentacija u vlasništvu arhiva američkog univerziteta „Notrdam”, dr Mate Meštrović je odlučio da hitno otputuje u SAD i pronađe ta pisma, jer je, kako kaže, poniženje da Ministarstvo kulture i Fondacija tako postupaju s Meštrovićevom kulturnom ostavštinom.

– Fondacija se ne buni što su izlivene veoma velike, vredne skulpture, protiv Meštrovićeve želje i kršenjem prava naslednika ili stranih institucija. Danas u Fondaciji možete kupiti ilegalno pravljene male kipove, suvenire, kravate, majice i slično… Fondacija nije reagovala ni kada je pre nekoliko godina u Zagrebu kršenjem zakona i tuđih prava izliven spomenik Čikaški Indijanci, inače kapitalno Meštrovićevo delo, čija autorska prava pripadaju čikaškom Umetničkom institutu – žali se Meštrovićev sin.

Dok se rasprava o zagrebačkoj kopiji zahuktava, Spomenik Nikoli Tesli, rad profesora Frana Kršinića, hrvatski stručnjaci već su „iskopirali” tako da će istovetna skulptura koje se nalazi ispred beogradskog Elektrotehničkog fakulteta biti postavljena i u Gospiću. Međutim, vajar i izgled spomenika namenjenom Teslinom rodnom Smiljanu tek će biti izabrani na javnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo kulture Hrvatske. Proslava 150 godina od rođenja Nikole Tesle, po svemu sudeći, ne samo što je izazvala brojne razmirice oko spomenika ovog velikana, već će biti i povod da se bar započne priča o problemu trgovine umetničkim delima i o kršenju autorskih prava umetnika i njihovih naslednika.

Nenad Radičević

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 16.04.2006. u 16:00 GMT+1]}

Iskreno nisam procitao celo pisanije, ili bolje reci prepisanije, zato sto je sustina mogla da se iskaze svojim recima, a ne primenjujuci metode Resavske (prepisivacke skole). To mislim na postove Aleksandra Markovica.

Zato bih skrenuo paznju na neke Tesline radove, koji jos u potpunosti nisu istrazeni, pa ako je to vec pomenuto, a vi onda brisite ovaj post.

Tesla je izmedju ostalog rekao i da na covekovu zapovest, sa samo neznatnim naporom sa njegove strane, stari svetovi bi nestajali a novi bi, po njegovoj zamisli, stupali u postojanje. Takodje je govorio i da energija jedne misli moze odrediti kretanje svemira, i da bi se teorijski moglo reci da se moze misliti o tektonskom zemljotresu i uciniti da se dogodi kao rezultat misli.

Dakle najznacajniji Teslini radovi i razmisljanja odnosili su se na jedan novi vid energije ili sile, zasnovane na psihickim procesima i mentalnim slikama, koje su kasnije razradjivali drugi naucnici, tako da je Tesla jos pre 100 godina dokazivao povezanost visih dimenzija svesti i nizih dimenzija fizickog sveta koji se odrzava preko vremenske i prostorne podudarnosti jednog misaonog sa jednim fizickim stanjem.

Toliko za sada.
Operacija

1. Tehnika kao sudbina (24.03.2006)

2. Ispit na Nijagari (25.03.2006)

3. Centrala za - dvorište! (26.03.2006)

4. Gorčina prvog uspeha (27.03.2006)

5. Svetska slava - strujom (28.03.2006)

6. Moć radio-impulsa (29.03.2006)

7. Nije dolar zlato (30.03.2006)

8. Snovi samotnog genija (31.03.2006)

9. Usamljeni blesak genija (01.04.2006)

10. Grac prva stanica (02.04.2006)

11. Ideja kao i - kapa (03.04.2006)

12. Suze žalosti i radosti (04.04.2006)

13. Orden ostao u fioci (05.04.2006)




_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 06.04.2006. u 23:06 GMT+1]}

Nekoliko naroda "otima" se o ime, delo i poreklo Nikole Tesle, kako se problizava 150. godišnjica njegovog rođenja.

U podgoričkoj "Pobjedi", u članku "U geniju crnogorski geni", objavljena je tvrdnja da je Teslin "prazavičaj" mesto Oputna Rudina, na području današnje nikšićke opštine. "Sin sveštenika Milutina i majke Đuke, rođene Mandić, prema nekim pouzdanim svedočenjima, korene vuče i sa ovih crnogorskih strana", piše "Pobjeda". U članku je navedeno da se "u nekoliko rodoslova može naći podatak da Tesle potiču sa područja stare Hercegovine".

http://www.pobjeda.cg.yu/naslo...ml?akcija=advview&id=85816

Nesto slicno - ali sa srpskog aspekta: Teslino poreklo po očevoj liniji vodi od Pavla Orlovića, barjaktara kneza Lazara

Poreklo genija po očevoj liniji vodi od Pavla Orlovića, barjaktara kneza Lazara, poginulog u Kosovskom boju
Nikola Tesla rođen je u selu Smiljanu, kod Gospića u Lici. To nije sporno, ali se oko porekla porodice genija lome koplja. Iako Srbi odavno znaju da je Tesla poreklom naš, izgleda da drugima to još niko nije otvoreno rekao, pa ga svojataju i Hrvati, a u poslednje vreme čak i Crnogorci pokušavaju da pronađu plemenske veze sa lozom Teslinih

http://arhiva.glas-javnosti.co...6/03/30/srpski/R06032901.shtml


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 31.03.2006. u 15:13 GMT+1]}

Sahrana posmrtnih ostataka Nikole Tesle ušla je u zvanični program obeležavanja jubileja najvećeg srpskog naučnika. Prema rečima Jelene Milosavljević, sekretara republičkog odbora za obeležavanje jubileja 150 godina rođenja Nikole Tesle, ideja da se urna sa pepelom genija iz Smiljana, koja se sada nalazi u njegovom muzeju u Beogradu, položi u kripti ili okolini hrama Svetog Save.

- U rad republičkog odbora od početka je bila uključena i Crkva. Tačnije, umesto patrijarha Pavla, sednicama odbora prisustvuje mitorpolit Jovan, koji je bio oduševljen ovom idejom - rekla je u četvrtak "Novostima" Jelena Milosavljević, koja nije mogla da nam potvrdi da li je nedavna inicijativa mitropolita Amfilohija da se Tesla sahrani u blizini našeg najvećeg pravoslavnog hrama, u skladu sa zvaničnim stavom Crkve ili protiv. Naša sagovrnica kaže da vreme i tačno mesto sahrane još nisu određeni, jer treba da se razreše još neka "sporna pravna pitanja".

PAMĆENJE SVETA

URNA s pepelom Nikole Tesle od 1957. godine čuva se u beogradskom muzeju sa njegovim imenom, zajedno sa impesivnom ličnom arhivom (sadrži više od 150.000 listova njegovih rukopisa i od 2003. godine je na Uneskovoj listi "Pamćenje sveta") i 1.101 predmetom iz njegove zaostavštine. Deo je stalne postavke muzeja i u njegovom je vlasništvu, kao i svi drugi eksponati.

- Po želji poslednjih živih Teslinih rođaka, dr Milice Trbojević, potomka jedne od njegovih sestara, Teslin pepeo je prenet iz Amerike u Beograd - objašnjava Vladimir Jelenković, direktor Muzeja "Nikola Tesla". - Staratelj nad njegovom zaostavštinom Sava Kosanović bio je u dilemi da li da njegovi posmrtni ostaci treba da budu preneti u našu prestonicu ili da ostanu u Americi. Tek posle Kosanovićeve smrti, 1956. godine, Teslin pepeo dospeo je u muzej.
Nikola Tesla umro je u Njujorku, 7. januara 1943. godine, a za njegovog naslednika proglašen je sin njegove najmlađe sestre Marice, Sava Kosanović, koji je posle Drugog svetskog rata bio naš prvi ambasador u SAD i zahvaljujući kojem je celokupna naučnikova zaostavština dospela u Beograd. U arhivu muzeja čuva se tekst Šarlote Mužar, bliske prijateljice Save Kosanovića, nekadašnje profesorke istorije na Viskonsin univerzitetu, koja je bila svedok gotovo svih dešavanja vezanih za naučnikovu smrt i sahranu (10. januara). U tekstu, između ostalog, stoji:

PRVA SAHRANA

"TESLINU sahranu organizovao je Jugoslovenski informacioni centar. Posle pogrebne službe u katedrali sv. Jovana Bogoslova na Riversajd drajvu (za ovu priliku su po prvi put bila otvorena velika zlatna vrata katedrale) posmrtni ostaci su u pratnji Save N. Kosanovića, Ivana Šubašića i njegove gospođe (vođa misije u jugoslovenskom informativnom centru), gospodina Kenta Svizija i gospođice Šarlote Mužar, preneseni do groblja Frenklif, na Ardsleju. Dr Šubašić održao je kratku besedu u Teslinu slavu u kapeli na groblju."

- U arhivu se čuva i originalni dokument iz kojeg se vidi da je 26. marta 1943. godine telo Nikole Tesle ekshumirano i kremirano - rekao nam je u četvrtak Vladimir Jelenković. - Ne postoji nikakav dokument u kojem se vidi da je sam Tesla želeo da bude kremiran, već je to bila želja Save Kosanovića, koje najverovatnije strahovao da bi u tim ratnim godinama Teslin grob mogao biti oskrnavljen. Opelo Nikoli Tesli nije održano u pravoslavnom hramu iz prozaičnog razloga jer pravoslavna crkva u Njujorku nije bila završena.

DOSTOJANSTVEN ISPRAĆAJ

DIREKTOR Muzeja "Nikola Tesla" Vladimir Jelenović je član republičkog Odbora za obeležavanje jubileja 150 godina rođenja Nikole Tesle i na sednici ovoga tela izjasnio se o inicijativi da se naučnikovi posmrtni ostaci sahrane:

- Ukazao sam na osetljivost ovog pitanja, jer ne samo da u javnosti postoje podeljena mišljenja oko toga da li urnu treba sahranjivati ili ne, već bi to bilo u suprotnosti sa željama njegovih naslednika, koje smo mi poštovali. Urna je sastavni deo muzejske postavke, a vrhunski arhitekti najpohvalnije su se izrazili o tome kako dostojanstveno izgleda upravo taj memorijalni deo muzeja. Treba imati u vidu i da u vreme kada je urna dospela u muzej, odnosi države i Crkve nisu bili kakvi su danas. To da zemni ostaci velikog naučnika treba da budu pod zemljom, samo zato što su sada odnosi države i Crkve sada drugačiji, može u javnosti da pokrene mnoge polemike. U svakom slučaju, šta god da se donese kao krajnja odluka to treba uraditi sa puno dostojanstva, kako tako jednom velikanu, kao što je bio Tesla dolikuje.

POSMRTNA MASKA

U MUZEJU Nikole Tesle čuva se i otisak posmrtne maske sa Teslinog lica (pet gipsanih odlivaka, od kojih je izložen jedan). Otisak je uzet na inicijativu Hjua Gernsbeka, tadašnjeg urednika časopisa "Radio Kraft", čija je ideja bila da jedan odlivak u bronzi bude izložen u njujorškom Metropoliten muzeju, ali ona nije realizovana. Teslinu posmrtnu masku izradio je vajar F. Moinjan, a pored otisaka maske u Muzeju se čuva i posmrtni otisak njegove desne ruke.

M.R.

Malo poznati Tesla - Svetlost bele golubice - Veliki racionalista i zastupnik prosvetiteljskih ideja, po svemu sudeći, bio je podložan neobičnim parapsihološkim doživljajima, vizijama i mističkim stanjima

Naizgled paradoksalno, Nikola Tesla, tvorac savremene elektrotehnike i teleautomatike, inače veliki racionalista i zastupnik prosvetiteljskih ideja, po svemu sudeći, bio je podložan neobičnim parapsihološkim doživljajima, vizijama i mističkim stanjima. Na to, pre svega, neumoljivo ukazuju brojne činjenice o kojima izveštava sam naučnik, kao npr. o svom parapsihološkom doživljaju koji je imao kada mu je majka umrla (Tesla, „Jedan čudan doživljaj”, u Članci, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1995) i mnogim drugim.

Tako, recimo, Tesla u autobiografskoj knjizi Moji izumi navodi niz primera vlastitih čudesnih, parapsiholoških doživljaja iz detinjstva i rane mladosti. On tu spominje „svoju čudnu boljku”, neobične slike koje su mu se priviđale kada je bio dečak. „U tišini noći, nepozvane žive slike tih prizora javljale bi se sada pred mojim očima i uporno odolevale svim naporima da ih odagnam. Ponekad bi bile tako stvarne u prostoru iako sam kroz njih mogao proći rukom”, opisuje Tesla. Pošto su ga ove pojave uznemiravale, stvarale nelagodnost i izazivale zabrinutost, on se obratio stručnjacima, ali oni nisu imali pravi odgovor.

Dete groma

Naš veliki naučnik bio je ubeđen da mu je samo Proviđenje već na rođenju podarilo izuzetnu sudbinu i natprirodne moći. Postoji legenda, draga Tesli, po kojoj je izumitelj naizmenične struje, rođen u jednoj zastrašujućoj, olujnoj letnjoj noći kada su sevale munje i udarali gromovi. Babica koja je porađala njegovu majku, preplašena tim sevanjem, protumačila je ove nebeske pojave kao znamenja izuzetne sudbine novorođenčeta i rekla je porodolji da će ono biti „dete groma”. Kako piše jedan Teslinog biograf, ova neobrazovana žena iz naroda „nije mogla ni pretpostaviti koliko je bio tačan ovaj njen opis čoveka koga će sudbina učiniti kreatorom veštačkih munja, dovoljno jakih da prodrmaju ceo svet” (Lomas, Čovek koji je izumeo dvadeseti vek, DN Centar, 2000). Tesla kaže da se kao dečak davio desetak puta, te da su ga gotovo „živog skuvali i jedva je izbegao da ga spale”. Ali i to nije sve: „Bio sam živ zakopan, izgubljen i smrznut. Za dlaku sam izbegao besnim psima, veprovima i drugim divljim životinjama. Preživeo sam strašne bolesti i prolazio kroz raznovrsne čudnovate nezgode, a to što sam danas zdrav i krepak - pravo je čudo”, seća se slavni pronalazač (Nikola Tesla, Moji pronalasci).

Prosto je neverovatno koliko ovi Teslini opisi vlastitih čudesnih doživljaja liče na opise inicijastičkih bolesti i smrti kroz koje su prošli šamani pre nego što su zadobili svoje izuzetne sposobnosti! Šaman je, po Elijadeu, vrač, gatalac, prorok, mag, psihopomp, iscelitelj, naučnik, pronalazač, pesnik, vidar i vidovnjak (Istorija verovanja i religijskih ideja, tom III, Prosveta, 1991). Šamani se prepoznaju po svojom karakterističnom, neobičnom ponašanju, skloni su usamljivanju, sanjarenju, imaju čudesne vizije, napade, nesvestice itd. Ali i oni, odabrani, moraju da prođu kroz inicijastička iskušenja (snovi, bolesti, vizije, komadanja i mistična smrt) i da tako steknu sposobnost za ekstatička putovanja izvan ovog sveta, u Podzemlje ili na Nebo.

Idila ostarelog naučnika

Jedan od verovatno najčudnijih Teslinih doživljaja, zbio se u njegovoj poznoj starosti. To je, zapravo, bio kraj već slavne idile ostarelog naučnika - osobenjaka i njegove bele golubice, koju je nežno voleo. „Golubija ljubavna priča” Teslinog života, kao i mnoge slične, završila se tužno. Ekscentrični naučnik godinama je brinuo o „hiljadama golubova”, među njima je bila golubica, „divna ptica”, bele boje, drukčija od svih ostalih. Na grčkom „leukos” ??znači - beo, ali i svetao, čist, jasan, srebrnast. ??Belo je drevni simbol svetlosti, prosvetljenja, očišćenja, preobražaja, otkrivenja. U hrišćanskoj likovnoj umetnosti Sveti duh se prikazuje kao beli golub. Ali, vratimo se beloj golubici: „Ma gde da sam se nalazio, golubica bi me pronašala; kada bih poželeo da je vidim, samo sam pozvao i ona bi doletela do mene. Razumela me je i ja sam razumeo nju”, ispovedao se Tesla. Voleo ju je i to nije krio. „Da, voleo sam je kao što čovek voli ženu, i ona je mene volela. Kada je bila bolesna znao sam i razumeo sam; došla bi u moju sobu i tu ostajala danima. Lečio bih je dok ne bi ozdravila. Taj golub je bio radost mog života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo mi nije bilo važno. Dokle god sam je imao, bila je to svrha mog života”.

Ali, ovo ne bi bila prava ljubavna priča, da ne sledi dramski obrt, koji nagoveštava tragični završetak. „Onda, jedne noći dok sam ležao u krevetu, rešavajući probleme kao i obično, doletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban; želela je da mi saopšti nešto važno tako da sam ustao i otišao do nje”. I tada se zbio taj najčudesniji, najmističniji događaj u dugom i neobičnom životu naučnika - sanjara, zanesenjaka i vidovnjaka. „Kada sam je pogledao znao sam da želi da kaže da - umire. A onda, kada sam primio njenu poruku, pojavila se svetlost iz njenih očiju - snažni mlazevi svetlosti. Da, bila je to prava svetlost, snažna, bleštava, zaslepljujuća svetlost, svetlost daleko jača nego što sam ja ikada proizveo najsnažnijim lampama u svojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, nešto je otišlo iz mog života. Do tog vremena zasigurno sam znao da ću dovršiti svoje delo, bez obzira na ambicioznost svog programa, no kada je to nešto otišlo iz moga života, znao sam da je moj posao okončan”, završio je s tugom svoju priču Tesla (Margaret Čejni, Tesla: čovek izvan vremena, Kodeks, Beograd 1991).

Mada slavni istraživač kao racionalista nije priznavao da je religiozan, ovde je očigledno u pitanju jedan izvorni numinozni, mistički doživljaj u čijem je središtu simbol goluba, simbol koji sam Tesla izgleda nije sasvim dobro razumeo, mada je osetio njegovu snagu. Kao ptica, golub je simbol uzdizanja, sublimacije nagona i prevlasti duha.

Mlaz mistične svetlosti

Za ovaj mistični doživljaj bele golubice, važno je ono što Tesla kaže o „snažnim mlazevima svetlosti” koji su izbijali iz njenih očiju. Ono što Tesla nije znao, već je samo slutio, o smislu tajanstvene svetlosti, mi danas znamo. U mnogim mitologijama i religijama, svetlost je univerzalni, arhetipski simbol duha, božanstva i mistične spoznaje. Svetlost simbolizuje prosvetljenost, dobrotu, božansku prirodu i život nasuprot tami koja simbolizuje neznanje, zlo i smrt.

U Starom zavetu Bog rečju stvara svetlost i odvaja svetlost od tame. I u hinduizmu, budizmu i drugim religijama svetlost simbolizuje istinu, spoznaju i apsolutnu, onostranu realnost. U drevnom indijskom spevu Bhagavad-gita uzor teofanije je „blistava bujica svetlosti”. Viđenje neobične svetlosti je dakle, numinozni doživljaj, susret sa božanskom snagom i onostranom, apsolutnom stvarnošću. U poglavlju „Doživljaj mistične svetlosti”, slavni istoričar religije piše: „Onaj ko je upoznao takav doživljaj (mistične svetlosti) pretrpeo je ontološku mutaciju: stekao je drugi način bivstvovanja koji mu omogućuje pristup svetu duha” (Elijade, Mefistofeles i Androgin, Gradac, 1996).

Susret sa tajanstvenom svetlošću je za Teslu bio tako upečatljiv zato što je izazvao u njemu radikalnu unutrašnju promenu, tačnije, duboki i trajni duhovni preobražaj.

Žarko TREBJEŠANIN

Vlada Srbije predstavila je program za obeležavanje 150. godišnjice rodjenja velikog srpskog i američkog naučnika Nikole Tesle, koji će biti sastavljen od niza naučnih, umetničkih i kulturnih manifestacija tokom cele godine.

Ministar nauke Aleksandar Popović rekao je na konferenciji za novinare da će program obeležavanja Teslinog jubileja biti organizovan kako u Srbiji, tako i izvan njenih granica, budući da je veliki naučnik srpskog porekla rodjen u Hrvatskoj, a veći deo života je proveo u SAD. U organizaciju proslave uključene su društvene, naučne, obrazovne i privredne organizacije koje deluju u oblastima Teslinog stvaralaštva, posebno one koje nose Teslino ime.

Upitan zašto Srbija, u obeležavanju i promociji Teslinog jubileja, kasni za Hrvatskom, ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov je odgovorio: 'Mislm da ne treba sa bilo kim da se poredimo... Neka svako ko oseća dug [prema Tesli] ispuni taj dug.' Novinarima je rečeno da postoje kontakti Beograda i Zagreba oko zajedničkih programa proslave, ali da formalno nisu utanačeni.

Na dan Teslinog rodjenja 10. jula u Beogradu će biti održana svečana akademija, kojoj će prisustvovati ugledne ličnosti iz sveta nauke, privrede, političkog i kulturnog života, ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva.

Naučni skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti [SANU], posvećen Tesli i njegovom delu, biće održan od 18. do 20. oktobra, a na njemu će biti predstavljeni radovi uglednih domaćih i inostranih naučnika kojima je blisko Teslino delo. Jubilej će biti obeležen i na medjunarodnim konferencijama: CIGRE u Parizu i 'Tesla forum' u Pertu u Australiji, kao i na brojnim naučnim tribinama u Beogradu i širom Srbije.

U Beogradu će od 9. do 11. jula biti organizovani muzičko-scenski spektakli i umetničko-naučno-edukativni performansi, kao i nekoliko multimedijalnih prezentacija, a u Narodnom pozorištu 9. jula biće premijerno izvedena opera 'Ljubičasta vatra'. Biće objavljena i monografija o Teslinim patentima, publikacije vezane za institucije i objetke u Srbiji koji nose Teslino ime, do sada neobjavljene Tesline prepiske, publikacije s pismima značajninih ličnosti povodom Teslinog 75. rodjendana i druga dela.

U Galeriji SANU u septembru će biti postavjena izložba eksponata i fotografija iz života i stvaralaštva Nikole Tesle, koja će u novembru biti preseljena u Galeriju Matice srpske u Novom Sadu. Izložba o Tesli biće organizovana i u Galeriji nauke i tehnike u Beogradu, a pokretna izložba Muzeja Nikole Tesle obićiće, počev od 9. jula, Skupštinu Beograda, a zatim Zagreb, Karlovac, Rijeku, Osijek, Pert, Atinu, Beč i Vankuver.

Biće održan i seminar Dani Nikole Tesle na fakultetima, likovni i literarni konkurs u svim osnovnim školama, pozorišna predstava za decu o detinjstvu Nikole Tesle, izrada posebnog edukativno-zabavnog CD-a o Tesli, organizovanje poseta učenika Muzeju Nikole Tesle.

Direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić rekao je da će javni servis 'jasno istaći' i prikazati Teslu kao Srbina a ne samo kao gradjanina sveta.

Prema njegovim rečima, marketingom treba 'krečiti stereotipe' o Srbiji, i treba snimiti visokokvalitetan spot o Tesli i progurati ga na svetske TV mreže, kako bi se pokazalo svetu da mu je srpski narod dao jednu takvu ličnost.

RTS

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 19.04.2006. u 13:39 GMT+1]}

50,000 Volt Tesla Coil Experiments

Tesla Coil Experiment - how to...


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.11.2006. u 10:33 GMT+1]}

[img][att_url][/img]

Hotelski život najvećeg znanstvenika Hrvata i Srba

Audio reportaža: Poslijednja Teslina glazbena želja



_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 29.04.2006. u 16:30 GMT+1]}

Nisam hteo da otvaram novu temu jer smatram da je pitanje na mestu.
Naime vec dugo trazim knjigu "ABAFI" (Sin Abe) u teslinim izjavama pise da je knjigu preveo Josika e pa ja sam onda trazio josiku i na internetu u njegovoj biografiji stoji da ju je on napisao (tj. da je njegovo delo) ali nema nista konkretno o romanu trazio sam po svim bibliotekama knjizarama kad spomenem Josiku prvo me pitaju ko je to, pa se i ja zbunim, Abafi naslov ne postoji. Zna li neko gde moze da se nadje ova knjiga?

Kada današnji mladi naučnici i talenti ostaju iza vrata velikih institucija, ministarstava i firmi koje dodeljuju stipendije za dalje studije i usavršavanje, njihovo razočarenje nije malo, jer obrazovanja, naučnih istraživanja i visokih škola – nema bez para. Možda je mala, ali je ipak uteha za sve one koji u naše vreme kucaju na razna vrata tražeći stipendije, da se nešto slično svojevremeno, čak pre 130 godina, dogodilo i slavnom Nikoli Tesli.

Nikola Tesla, kao sasvim mlad čovek, dvadesetogodišnjak, pošto je završio nemačku osnovnu školu u Gospiću, a potom i nižu i višu realku u Rakovcu kod Karlovca, upisuje se na Carsko-kraljevsku tehničku visoku školu u Gracu. Siromašni student, kome je u međuvremenu umro i otac, dva puta moli Maticu srpsku u Novom Sadu za stipendiju. Ali, velika Matica, nažalost, oba puta odbija jednog od najvećih potonjih naučnika sveta.

Prvi put Tesla konkuriše 1876. godine, ali od trojice kandidata stipendija se dodeljuje Aleksandru Tabakoviću iz Arada. Drugi put Tesla piše Matici moleći za stipendiju dve godine kasnije, 1878, ali je tada razlog za odbijanje bila činjenica, kako je obrazloženo, da „u legatskom fondu nema slobodnih mesta za tehničare”.

Ova druga Teslina molba i prateća, vrlo zanimljiva i biografski atraktivna, dokumentacija nalaze se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske pod brojem M9823.

„Molbu Tesla šalje iz Graca, 13. septembra 1878. godine, a u Novi Sad ona stiže posle dva dana i zavodi se pod brojem 212 administrativne matične pošte. Već 16. septembra te godine zasedalo je Književno odeljenje Matice srpske i održalo drugu sednicu te godine na kojoj je, pod tačkom 22, raspravljalo o Teslinoj molbi kojom on najponiznije moli ovu slavnu ustanovu, kako za Maticu navodi, da mu se dodeli stipendija, radi dovršenja tehničkih studija u Beču ili Pragu”, piše o ovom Teslinom pokušaju novosadski muzejski radnik Živko Marković u jednom pismu.

Teslini argumenti pred komisijom Matice srpske su najozbiljnije prezentovani: on o sebi kaže da je prvo završio višu realku, a zatim proveo dve godine na tehnici u Gracu gde je postigao, navodi, „najizvrsniji uspeh”. To potkrepljuje i zapisnik Carsko-kraljevske tehničke visoke škole u Gracu, koja potvrđuje visoke ocene i njegovo izuzetno akademsko ponašanje. Tesla je zbog bolesti, nažalost, prekinuo bio započete nauke i tako se odrekao stipendije Carsko-kraljevske generalne komande i zato se obraća Matici srpskoj. Sada je, piše on i podvlači „zdrav i Srbin je kao što se samo razumije”.

Kao preporuku, Nikola Tesla navodi i jezike koje govori: zna francuski i italijanski, a engleski „onoliko koliko praktični život iziskuje”, dok nemački ne pominje mada je jasno da je govorio jezik na kojem je učio školu i studirao. Ne zna, piše, mađarski, te „ne bi želeo da mu se dodeli neka peštanska stipendija, a ostale će sve prihvatiti, na čemu se unapred najponiznije zahvaljuje Matici srpskoj ako sa njenom pomoći bude usrećen...”

Molbu je Tesla napisao čitkom ćirilicom. U svedočanstvu njegove visoke škole – beleži Živko Marković – stoji, na nemačkom jeziku, da je „Nikola Tesla iz Smiljana u Vojnoj granici”, te da je „posećivao četiri semestra predavanja i vežbe iz matematike, fizike, hemije, zoologije, botanike, mašinstva, francuskog jezika, integrala i diferencijala, kubature, praktične aritmetike, diferencijalnih jednačina i tehničke fizike”. Iz matematike je ocenjen „izvanredno”, a za ostale predmete dobio je ocene „odličan uspeh”.

Predavači mladog Tesle, kod kojih je polagao ove ispite, bili su profesori Rogner, Peše, Larse, Pliznie, dr Mali, dr Graber, dr Lajtgeb i dr Ale, a mnogi od njih su držali na tehničkoj katedri i po dva-tri predmeta.

Na sednici Književnog odeljenja Matice srpske, koje je odlučivalo o drugoj Teslinoj molbi za stipendiju, bili su potpredsednik Matice Miša Dimitrijević, sekretar Antonije Hadžić, administrativni arhivar Sava Petrović, kao i dr Steva Pavlović, dr Mihailo Polit-Desančić, dr Milan Savić, dr Milan Đorđević, Đorđe Rajković, Svetozar Savković, Ilija Okrugić, Stevan V. Popović, dr Ilija Vučetić i Filip Obrknežević. Sednicu je vodio predsednik Matice srpske Stevan Branovački.

Pošto ni drugi put nije dobio stipendiju Matice srpske, Teslu je u Gracu do kraja ovih tehničkih studija izdržavao ujak Petar Mandić. Naučni i pronalazački put vrlo brzo će ga odvesti u Budimpeštu, pa u Pariz gde će raditi u Edisonovoj kompaniji, a potom u Ameriku. Posle godinu i po dana provedenih u Edisonovoj laboratoriji Tesli će se otvoriti sva vrata sveta. Među drugima i velika vrata Matice srpske koja 1902. godine prima Nikolu Teslu za svog člana, u vremenu kada je već postao slavno ime u svetskoj nauci.

Danica Radović

Ponudit ću vas čajem iz čajnika koji potječe iz Tesline kuće, a šalice je oslikala Marija Mandić, Teslina nećakinja po majci - ljubazno nam se obratio Boško Budisavljević koji je po majčinoj liniji Teslin pranećak. Njegova majka Dana bila je unuka Tesline sestre Angeline, udane Trbojević.

Zagrepčanin Boško Budisavljević (64) umirovljeni je arhitekt, a “otkrila” sam ga uz pomoć kolege Branimira Pofuka. Kao veliki Teslin poklonik, Branimir je u siječnju 2006. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu nazočio parastosu, pravoslavnoj liturgiji za mrtve, koji je prvi put nakon 62 godine održan za pokoj duše Nikole Tesle. Nakon toga u Jutarnjem je listu objavio tekst “Posljednju Teslinu želju 'Tamo daleko' odsvirao je Hrvat”. Taj je lijepi članak dirnuo Boška Budisavljevića pa se javio kolegi Pofuku koji me je, znajući da istražujem društveni život velikog izumitelja, povezao s njim. Nakon duljeg kontaktiranja početkom svibnja 2006. godine gospodina Budisavljevića posjetila sam u njegovu stanu u Vlaškoj ulici.

- Otkad pamtim, Teslino je ime dio mog života. Sjećam se da se u našoj obitelji često spominjala epizoda u kojoj je Tesla poderao svoj ugovor s Westinghouseom, koji mu je mogao donijeti milijune dolara. Mene je to cijeli život fasciniralo; Tesli je novac bio važan samo da bi mogao financirati svoja istraživanja - rekao je Boško Budisavljević.

Bogata obiteljska arhiva

Prisjetio se također da je njegova majka Dana često za ručkom spominjala Teslin opsesivni strah od klica zbog čega je za svaki obrok trošio mnogo salveta, a kad djeca ne bi htjela oprati jabuku, govorila bi: “A što bi rekao Tesla?” Budisavljević je zatim dodao da se u njihovoj obitelji Teslinim naslijeđem uvijek bavi najstariji član.

- Dok je moja majka Dana bila živa, nisam se posebno bavio Teslom. No, kad je prije nekoliko godina umrla, počeo sam sređivati obiteljske papire - pojasnio je Budisavljević te mi pokazao dio obiteljskog arhiva.

Vidjela sam Teslin portret Miljenka Stančića koji nikad nije prikazan u javnosti, ali i prave obiteljske relikvije, poput knjiga iz biblioteke Teslina oca, pravoslavnog svećenika Milutina. Ipak, medijski najatraktivniji zacijelo su originalni telegrami koja je Tesla uputio nećaku Savi Kosanoviću u Beograd početkom 1941. godine. U njima Tesla priopćava da je “osmislio oružje kojim će njegova voljena domovina biti zaštićena od bilo kakvih napada te da tu vrstu obrambenog sustava nitko ne može kopirati”.

Nećaci - doktori znanosti

- Dio stvari, a među njima i telegrame, naslijedili smo nakon smrti Savice Kosanovića koji je bio ujak moje majke - pojasnio je Boško Budisavljević te dodao da dio predmeta u stanu potječe iz kuće njegove prabake Angeline Trbojević.

- Moja je majka odrasla u Metku, u kući svoje bake, Tesline sestre Angeline Trbojević. Moja prabaka Angelina Trbojević imala je petero djece, od kojih su svi, osim moje bake, imali doktorate znanosti. I četvero djece moje bake završilo je fakultete, kao i njihova djeca - istaknuo je Boško Budisavljević i u šali dodao da je u svojoj obitelji osma generacija “koja hoda u cipelama”, kako se nekad govorilo za pismene ljude.

Nikola Tesla imao je tri sestre - Maricu Kosanović, Angelinu Trbojević i Milku Glumičić, a sve su one u skladu s obiteljskom tradicijom bile udane za pravoslavne svećenike. Iako je otišao u Ameriku gdje je živio 60 godina, Tesla je cijeli život održavao vezu s obitelji.

“Obožavao je svoju majku i divio se sestrama zbog njihovih intelektualnih postignuća. Jedna od njegovih sestara, Marica, imala je neobičan dar za matematiku i pamtila bolje od njega dugačke odlomke iz knjiga. Majci je pripisivao mnoge svoje pronalazačke sposobnosti i stalno je hvalio njezinu sposobnost da izmisli razne korisne stvari za upotrebu u domaćinstvu”, zapisao je u knjizi “Nenadmašni genij” Teslin prijatelj, novinar John O'Neill.

Posljednjih godina života veliki je izumitelj bio blizak sa Savom Kosanovićem, najmlađim sinom svoje sestre Marice.

- Kosanović, kojega smo zvali ujo Braco, u našoj je obitelji slovio za karizmatsku figuru: prijeratni političar, zatim ministar u kraljevskoj vladi, potom ministar u vladi bana Ivana Šubašića, a nakon rata jugoslavenski veleposlanik u SAD-u te ministar informiranja u Titovoj vladi - objasnio je Boško Budisavljević.

Teslin multikulturalizam

Sava Kosanović prvi se put sreo sa slavnim ujakom Nikolom Teslom kada ga je 1926. godine posjetio u New Yorku. Poslije su se dopisivali, a kada je početkom Drugoga svjetskog rata Kosanović kao član kraljevske vlade stigao u Ameriku, ostarjeli izumitelj nije krio radost što uz sebe ima nekoga vlastite krvi. Posljednjih se godina uvelike oslanjao i na političke prosudbe svog nećaka koji je bio poznat kao vatreni zagovornik razvijanja bratstva među Srbima i Hrvatima. Sam Tesla bio je pacifist i kozmopolit koji je ljude promatrao izvan nacionalnih granica i rasnih obilježja.

Kada je 1936. godine, za svoj 80. rođendan, primio čestitku dr. Vladka Mačeka, predsjednika HSS-a, koji mu se obratio kao “sinu srpskog roda i hrvatske domovine”, Tesla je u uzvratnom telegramu rekao da se jednako ponosi “srpskim rodom i hrvatskom domovinom”.

- Ta glasovita izreka koju smo često spominjali, ali riječima 'Ponosim se svojim srpskim rodom i hrvatskim narodom', moto je multikulturalnosti naše obitelji. Primjerice, moja majka Dana, koja je potjecala iz bogate srpske obitelji, udala se za mog oca Adama koji je bio iz siromašne hrvatske obitelji, a i njezina sestra Angelina udala se za jednog šibenskog inženjera, Hrvata Miljenka Nadinića. No, u našoj obitelji to nije bilo važno - ispričao je Boško Budisavljević.

Sam Tesla nije bio svjestan dubokog sukoba koji se razvijao između Hrvata i Srba. Kako je u osnovi bio znanstvenik i već u poznoj dobi, govoreći o politici nastupao je iskreno i pošteno.

“Nema nikakve sumnje da je cjelokupna krvava tragedija na prostoru Jugoslavije od 1941. do 1943. godine morala utjecati na Teslu i da je zbog toga bio utučen. ”, stoji u knjizi Margaret Cheney “Tesla: čovjek izvan vremena”.

Nekoliko mjeseci prije smrti Nikola Tesla je na poticaj Save Kosanovića poslao poruku Srbima i Hrvatima. Mnogi smatraju da je tu poruku zapravo napisao Sava Kosanović, a da ju je Tesla samo potpisao.

- Iz ovoga rata... mora se iznjedriti novi svijet, svijet koji će opravdati žrtve što ih je pretrpjelo čovječanstvo. To... mora biti svijet u kojemu snažni neće iskorištavati slabe, zli one dobre, gdje neće biti ponižavanja siromašnih nasiljem koje sprovode bogati; gdje će plodovi uma, znanosti i umjetnosti služiti društvu zbog unapređivanja i uljepšavanja života, a ne pojedincima zbog stjecanja bogatstva. Taj novi svijet neće biti svijet podjarmljenih i poniženih, već slobodnih ljudi i slobodnih naroda, izjednačenih u dostojanstvu i poštivanju čovjeka - poručio je na kraju svoga života Nikola Tesla.

Zaljubio se u sestričnu?

Nikola Tesla nikad se nije ženio iako su mu se mnoge lijepe, bogate i pametne žene pokušale približiti. Primjerice, iz pisama koje mu je upućivala Katherine Johnson, supruga njegova prijatelja Roberta može se zaključiti da je prema velikom izumitelju gajila vrlo nježne osjećaje. Svoju naklonost Tesli nije krila ni Anne Morgan, kćerka jednog od najmoćnijih Amerikanaca toga doba, bankara Johna Pierponta Morgana. Teslina ravnodušnost prema ženama bila je pogodan materijal za ogovoranja i tračeve da je zapravo homoseksualac. No, za takve tvrdnje ne postoje dokazi.

Boško Budisavljević smatra da je na tragu enigme tko bi mogla biti jedina Teslina nesuđena ljubav. Naime, pačljivo iščitavajuči jedan intervju svoje majke u kome je rekla da je “Tesla zavoljevši ženu koju nije smio voljeti, cijeli život ostao neženja”, Budisavljević se zapitao se tko je bila ta žena. - Očito je moja majka znala tko je bila žena zbog koje se Tesla nikad nije oženio - rekao je Budisavljevič koji smatra da je “fatalna”žena u izumiteljevu životu mogla biti njegova sestrična Milica Mandić, kćerka Tome Mandića, brata Tesline majke Đuke. Tesla se s djevojkom zbližio kada se tijekom 1874. i 1875. godine u Tomingradu oporavljao od kolere.

Tajna Teslina tajnog oružja

Jedna od najvećih misterija Teslinog djelovanja je njegovo tajno oružje koje je navodno osmislio početkom Drugog svjetskog rata. Spekuliralo se da su nacrte za tajno oružje pohranili agenti FBI koji su ušli u Teslinu sobu nakon njegove smrti, a u vrijeme Domovinskog rata, iz Beograda su se povremeno čule prijetnje da će srpska vojska upotrijebiti Tesline nacrte da izradi tajno Teslino oružje. Do sada nije dokazano postojanje Teslinog tajnog oružja, ali iz nekih brzojava koje je Tesla slao u ožujku 1941. iz New Yorka u Beograd svom nećaku Savi Kosanoviću, može se naslutiti da je Tesla doista razmišljao o nekom teško shvatljivom obrambenom sustavu. Donosimo jedan od integralnih Teslinih brzojava iz ožujka 1941. godine:

“5.03. Biti ce nuzdno umnoziti broj stanica do dvanaest osam za hrvatsku svaka u obliku mog poznatog tornja ali samo od dvadeset metara visine kuhla pet metara u promjeru stanica deluje mekanickom snagom od dizelove masine moje vazdusne turbine od pare elektricno ili na ikakov nacin i pretvara se u elektricnu naizmenicnu silu pod pritiskom od sezdeset miliona volta bez opasnosti ocekujem da ce ban subasic sagraditi jednu stanicu na vrhuncu lovcena nece biti sjaja elektricna sila goni cestice kroz vazduh sa brzinom od 11,837,370,000 centimetara na trenutak to je 0.394579 deo brzine svetlosti sto sam kazao o aeroplanima vredi za tankove tovarna kola automobile razne strojeve u tvornicama tocacima hidroelektricnim i nebrojenim drugim masinama cestice mogu biti vece od precnika atoma vodenika i snjima se metali i svakojaka materija moze iztopiti na sve daljine i vazni rezultati u ratu i miru postignuti cestice su uvek prakticno neutroni jer nose 3723 puta manje elektriciteta nego elektroni koji se nemogu proterati kroz vazduh na velike daljine u mojim pokusajima sa dvadset efektivnih milijona volta elektroni su nosili cetrdeset puta vise elektriciteta nego normalno i prodirali su na dva metra daljine i uslijed uzasne reakcije inistili su u trenutku svaku cjev moram svrsiti jer bi trebalo svezak da vam sve priobcim srdacnim pozdravom ostajem vas ujak = nikola tesla +”

Tanja Rudež

---

TESLINO POTOMČE SANJA O KANADI

SMEDEREVO - Danijela Tesla (16), jedan od najmlađih potomaka Nikole Tesle, danas živi u Smederevu i sanja da poput svog slavnog pretka ode na američki kontinent, gde će nastaviti školovanje! Iz rodnog Raduča, u Lici, podno Velebita, u Srbiju je pristigla nakon hrvatske vojne akcije "Oluja", 1995. godine, kao petogodišnja devojčica. Na put u neizvesnost pošla je samo sa svojom majkom Milkom, s kojom se zaustavila u Smederevu, gde i danas žive.
Foto


_{Danijela Tesla}

- Iz kuće, koju su Hrvati spalili do temelja, s Danijelom sam najpre otišla kod sestre u Beograd, a potom smo se preselile u Smederevo. Došle smo same, jer je moj muž Dane preminuo dve godine ranije - priča Milka. Njen pokojni muž, praunuk Nikolinog brata od strica, javnosti je bio poznat kao autor dve knjige o svom čuvenom pretku: "Tesla o Tesli", iz 1968. godine, zbog čije je promocije u Smiljan dolazio čak i tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, i "Od Raduča do Njujorka", objavljene 1980. godine.

- Rodno mesto familije Tesla je selo Raduč kod Gospića, a ne Smiljan, kao što mnogi misle. Nikola je u Smiljanu rođen samo zato jer je njegov otac Milutin tamo službovao kao sveštenik. U tom selu danas nema više nijedne srpske kuće - priča Milka. Od Danijelinih pet stričeva, u životu su još trojica, od kojih dvojica žive u Beogradu a jedan u Leskovcu. Njihove porodice, kao i porodice ostalih iz brojne familije Tesla, razasute su svuda po svetu.

- I ja imam želju da odmah posle srednje ekonomske škole odem u inostranstvo, u Kanadu, i da tamo upišem fakultet - kaže Danijela. Iako je veoma nadarena za slikanje, o čemu svedoče njene slike i crteži na zidovima, ona nema nameru da se tom umetnošću bavi profesionalno, već bi se radije opredelila za ekonomiju ili pravo.

Pre dve godine, Milka Tesla podnela je zahtev za obnovu kuće u Raduču, iako nema namere da se ikad vrati i živi u Hrvatskoj.
- Htela sam da povratim našu kuću i imanje, jer su tamo rođeni svi moji i rođaci moga muža, kao i naša Danijela. Iako smo Srbiji beskrajno zahvalne, jer smo ovde pronašle mir i sigurnost, ipak je Raduč naš rodni kraj, za koji ćemo zauvek ostati vezane - priča Milka Tesla.

D. Novković

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 11.07.2006. u 13:46 GMT+1]}

Prolazači Srbije ubuduće će 10. jul slaviti kao svoj dan, kada je rođen Nikola Tesla, odlučeno je na današnjoj svečanoj sednici Udrženja pronalazača i inovatora "Jupin".

Koja je adresa "Tesla Forum"-a na srpskom ??

Najtužnija sudbina mog naroda

TESLA je za čovečanstvo genije, nenadmašni naučnik i prevodilac. I za nas je, a pre svega, on je naš Nikola iz Like, sin Milutina i Đuke.
Ovako Srbi na Nigajari, Teslini Ličani, govore o svom genijalnom zemljaku. I niko, na američkom kontinentu, čini se, kao oni ne čuvaju uspomene na čuvenog zemljaka.
- Tako čuvamo i svoju dušu i veze sa otadžbinom - kaže nam starina Budo Budisavljević koji je više od šest decenija u Nijagari, Kanada.
Zahvaljujući ovom čoveku koji je sačuvao poverene mu rukopise Nikole Tesle, "Novosti" su u prilici da objave Teslino pismo iz 1921. godine uredniku magacina "Kanzas" i esej iz 1897. godine o ropskoj sudbini srpskog naroda, koju je Tesla upleo u priču o Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovoj poeziji, tragediji kosovskih junaka. Budo Budisavljević, poverio nam je i prevod Nikole Tesle "Zmajeve pesme" na engleski: "Tri hajduka".
U pismu uredniku "Kanzasa" Nikola Tesla kaže: "Drago mi je što se interesujete za mene, ali moram da vas obavestim da sam ja Srbin, a verujem da je greška u vašem listu, jer je provincija u kojoj sam rođen danas pod Austrougarskom, pa je novinar verovatno otuda zaključio da sam ja Austrijanac. Ne! Ja sam uvek bio Srbin.
Malo ko zna da je Nikola Tesla bio vrstan eseista. U rukopisima koji otkrivaju i ovaj njegov talenat, a posvećenim Zmaju Jovanu Jovanoviću, koga Tesla smatra najvećim srpskim pesnikom svoga vremena, Tesla počinje ovako:
- Teško da postoji narod koji je doživeo tužniju sudbinu od srpskog. Sa visine svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo ceo severni deo balkanskog poluostrva i veliki deo koji pripada Austriji, srpski narod je gurnut u beznadežno ropstvo, posle totalnog boja na Kosovu 1389. godine, protiv nadmoćnijih azijatskih hordi. Evropa neće nikada moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući i sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor. Za Evropu, moj srpski narod bio je grudobran, a ona mu je uzvratila ropstvom.
U ovom eseju, Tesla je opčinjen junaštvom Miloša Obilića. On ga smatra najčuvenijim srpskim herojem, njegov podvig podiže izvan podviga Mucija i Leonide.
I još više od toga - piše Nikola Tesla. - Jer Obilić ne umire lakom smrću na bojnom polju kao Grk, već svoje odvažno delo plaća smrću pod strašnim mukama. Nije stoga čudo što je poezija naroda koji je mogao da stvori takve junake protkana duhom plemenitosti i herojstva. Čak je nepobedivi Marko Kraljević, piše Tesla, kasnije personifikacija srpskog junaštva, pobedivši Musu, uzviknuo: "Teško meni do Boga miloga, gde pogubih od sebe boljega".
Genije, beležeći ovo, još kaže da od fatalne kosovske bitke, do današnjih dana (1897) za Srbe je nastao mrkli mrak. U ovoj tami, kaže on, nije bilo nade za nauku, trgovinu, umetnost ili privredu. I pita se: šta je mogao taj hrabri narod, osim da nastavi iscrpljujuću borbu protiv porobljivača. I, to su činili bez prestanka iako je odnos snaga bio 20:1.
On, dalje, govori o srpskom nanadmašnom pesništvu, a među najbolje, koje naziva velikanima, od svojih savremenika izdvaja Jovana Jovanovića Zmaja. Američkim čitaocima u magazinu "Vek" objavljuje Zmajevu biografiju od najranijeg detinjstva, početka pesničke karijere do trenutka kada je postao lekar u struci.
Nikola Tesla o Zmajevim pesmama piše: "Toliko su suštinski srpske da ih je gotovo nemoguće prevesti na drugi jezik. Po oštroj satiri bez volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne.
Iako sam kaže da direktan prevod često nije odražavao stihovnost, kao na srpskom, on prevodi Zmajevu pesmu "Tri hajduka", čiji se prevod takođe, čuva u porodici Budisavljević na Nijagari.

Milena MARKOVIĆ
- Vecernje Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/...est=90223&datum=2006-06-11

He sta ti je telepatija, astrologija, telekiniza i numerologija, par sati pre nego sto naisao na ovaj tekst prisetio sam se ove pesme J. J. Zmaja koju sam kao klinac ucio napamet, pa sam je potrazio na internetu.

Nece da skodi ako je prenesem ovde za one koje bi ona mogla da zanima, posto se i pominje u tekstu iznad (tekst sam preuzeo sa ove adrese: http://www.recnik.com/corp.cgi...jTriHajduka&mode=en-sr-k):



TRI HAJDUKA

U po burne crne noci,
Feruz-pasa iz sna skoci,
Zizak drkce, ko da cita
Stravu sanka s bleda lica.
Feruz-pasa kadu pita:
,,Kamo kljuci od tamnica?...
Tri godine kako trunu -
Oh, hajducki pepo kleti!
Pa jos ni sad mira nema -
U san dodje da mi preti!''
,,Nemoj, ago, nemoj nocu
Silaziti u tamnice,
Sutra cemo poslat Muja,
Da pokopa kosti njine!''
,,Hahahaha, babo moja,
Ni zivih se nisam boja,
Dok su bili za uzasa,
A nekmoli mrtvih pasa.
Moram ici da ih vidim
Kako leze na trulistu,
Da ih pitam, sto me zovu,
Sto me traze, sto me istu!'' -
Uze zizak - zraka drkce
Na pasinom bledom licu -
Zardjana brava skripnu -
On se spusti u tamnicu.
U tamnici lednoj stravi,
Gde jakrepe memla davi,
Gde se groze hladne guje,
Kad se sete nekih muka -
Onde sede tri kostura,
Tri kostura od hajduka.
Ili sede, il' se samo
Feruz-pasi tako stvara.
Pred njima su na kamenu,
Ka na stolu, tri pehara.
Progovara hajduk prvi:
,,Evo, paso, pehar krvi!
Imao sam vernu ljubu -
Kad me pokri ova tama,
Ostala je jadna sama -
Nije sama... mac u ruci.
Pa povika: Gde ste, vuci?
Tako stize do tvog dvora,
Puce puska odozgora,
Probi srce jadne zene -
Evo pehar krvi njene!
Krasno j' vino, puna j' casa -
Nazdravi mi, Feruz-pasa!''

Sama s' ruka pasi dize,
Sama noga kroci blize.
Pehar popi, ciknu muka,
Ciknu pasa - a te kosti
Smejase se... Bog da prosti!

Progovara hajduk drugi:
,,Kad sam dopo ovog groba,
Pitala te majka moja:
Posto ces mi prodat roba?
A ti rece: Tri tovara.
A sirota majka stara,
Znojila se danju, nocu,
Nit' je jela, nit' je pila,
Dok krvavim nije znojem
Tri tovara izmucila.
Kad ti sinoc blago dade,
Ti se, paso, smejat stade;
To je, bako, tek za hranu;
Tvoj je sinak junak bio,
Ako j' umo kamen gristi
Mora da se ugojio!
Svisnula je majka moja -
Ovaj pehar pun je vina,
Krvavoga njenog znoja!
Krasno j' vino, puna j' casa -
Nazdravi mi, Feruz-pasa!''

Sama s' ruka pasi dize,
Sama noga kroci blize,
Pehar popi, ciknu muka,
Ciknu pasa - a te kosti
Smejase se... Bog da prosti!

Progovara hajduk treci:
,,Kad sam dopo ovih tmina,
Imao sam u gorici
Nedorasla, slaba sina,
Htelo dete pusku dici,
Puska teska, slabe ruke -
Poce jadno suze ronit,
Sto ne moze u hajduke.
Plakalo je gladno, zedno,
Sto mu babo ovde trune,
Plakalo je, pa je svislo -
Evo case suza pune! -
Krasno j' vino, puna j' casa -
Nazdravi mi, Feruz-pasa!''

Sama s' ruka pasi dize,
Sama noga kroci blize,
Pehar popi, ciknu muka,
Mrtav pade do hajduka,
Mrtav pade - a te kosti
Smejase se... Bog da prosti!

Jovan Jovanovic Zmaj-


_{[Ovu poruku je menjao Milan Aksic dana 12.06.2006. u 06:57 GMT+1]}

www.teslaforum.com

Mislim da stranica nije napravljena na srpskom, jer je cilj da se sto vise ljudi informise o Tesli i njegovom radu. Mozes da pogledas da li google moze da ti 'prevede' dijelove stranice. U slucaju da ti treba vise informacija, mozes da napises e-mail na srpskom i da im se obratis, na info at teslaforum dot com.

Hrvatska se izvinila Tesli


Zagreb

"Gradski savet grada Zagreba posthumno se izvinio Nikoli Tesli, jer pre sto godina nije prepoznao njegovu genijalnost"


Gradski zvaničnici Zagreba su se u sredu sastali na posebnoj sednici,

tačno 114 godina od dana kada je Nikola Tesla tadašnjem zagrebačkom

gradonačelniku predložio uvođenje električnog osvetljenja gradskih ulica glavnog grada Hrvatske, prenosi slovenački list Dnevnik.

Gradonačelnik je taj predlog odbio, da bi posle 15 godina u gradu ipak bila uvedena struja. "Bio je prisiljen da ode u tuđinu,

mada uprkos tome, domovinu nije zaboravio", rekla je predsednica Gradskog saveta Tatjana Holjevec.

Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić, otkrivši spomenik Nikoli Tesli postavljen povodom 150-godišnjice njegovog rođenja,

rekao je da se Zagreb sa ponosom seća Tesle.

e sada imamo malo prosirenu verziju na Engleskom ( Sa izjavama Dzorzda Busha o Tesli )



Croatia apologizes to Tesla for not recognizing his talent


Zagreb’s city councillors have delivered a posthumous apology to their compatriot Nikola Tesla,

one of the pioneers of modern electrical engineering, for failing to recognise his genius, officials said Thursday.



Croatia and neighbouring Serbia are marking the anniversary of Tesla, an ethnic Serb born in a Croatian province of the old Austro-Hungarian empire, with series of events.

Meanwhile, US President George W. Bush replied to his Croatian counterpart Stipe Mesic’s message in which the latter informed him on events to mark Tesla’s anniversary, the presidency said.

Bush said he supported the move stressing that the "US are proud of a great inventor whose work should inspire today’s generation of scientists and researchers throughout the world," a statement from Mesic’s office said.

"Nikola Tesla is a proof the real greatness surpasses national borders and differences," the statement quoted in Croatian language Bush as saying.




prevod onoga sto je Bush kazao ( according to Stipe Mesic ):

Amerika je ponosna na velikog pronalazaca cije zivotno delo predstavlja inspiraciju za danasnje generacije naucnika i istrazivaca sirom sveta.

Nikola Tesla je dokaz da prave velicine prevazilaze nationalne granice i razlike.




da ne stavljam Bushovu sliku...nije "popularno" ovih dana :)



pozz


Grom 101

Feljton: ŽENE KOJE SU VOLELE TESLU

1. Samo da čujem vaš glas (15.06.2006)

2. Ljubav u trouglu (16.06.2006)

3. Uzdasi tinejdžerke (17.06.2006)

4. Hladno srce džentlmena (18.06.2006)

5. Tri čvora na trepavici (19.06.2006)

6. Njegovo veličanstvo - brat (20.06.2006)

7. Flert pod visokim naponom (21.06.2006)

8. Dodirnula nedodirljivog (22.06.2006)

9. I mrtvog bi oživela (23.06.2006)

10. Tačka na provodadžiluk (24.06.2006)

11. Pisma puna suza (25.06.2006)

12. Poruka ljubavnog dara (26.06.2006)

13. Njujork peva srpski (27.06.2006)

14. Sa ukusom čežnje (28.06.2006)

15. Zagrlila svetlost duše (29.06.2006)

Piše: Budimir POTOČAN

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 29.06.2006. u 22:31 GMT+1]}

Dom inženjera i tehničara Srbije juče je dobio novo ime i ubuduće će se zvati Dom inženjera „Nikola Tesla”. Odluka o tome je doneta na svečanoj sednici Saveza, održanoj povodom obeležavanja 150 godina od rođenja našeg poznatog naučnika. Na ulazu u ovu zgradu u Ulici kneza Miloša u Beogradu juče je postavljena i tabla sa novim imenom.

– „Ugasimo Tesline patente i vratićemo se 300 godina unazad”, odavno je rekao jedan poznati američki naučnik. Tesla je vizionar, naučnik, ali i filozof koji je svojim radom zadužio čitavo čovečanstvo. Zato nam je velika čast što će dom u kojem se okupljamo ubuduće nositi njegovo ime – rekao je mr Stevan Šamšalović, predsednik Saveza inženjera i tehničara Srbije.

O Tesli kao velikanu našeg naroda i građaninu sveta govorio je i Branislav Vojinović, generalni sekretar ovog saveza. Inače, na jučerašnjoj sednici se čulo da Savez inženjera i tehničara Srbije već decenijama okuplja tehničku inteligenciju naše zemlje. Želja članova je da svima, a naročito mladim ljudima, omoguće da ostvare svoje ideje i dobiju podršku u naučnom radu. Zato je ovom udruženju potrebna veća podrška države i čitave društvene zajednice. Kao što se i Tesla, u vreme kada je imao vizije budućih otkrića, otisnuo preko okeana, jer u Evropi nije imao dovoljno mogućnosti da se iskaže, tako i danas veliki broj naših mladih stručnjaka odlazi u inostranstvo. Zato bi društvo trebalo da im pruži šansu i stvori bolje uslove za rad, kako ne bi ostalo bez najvažnijeg dela svoje inteligencije, čulo se, između ostalog, na svečanosti.

Na kraju sednice istaknutim članovima Saveza inženjera i tehničara koji su svojim radom zadužili ovu organizaciju uručena su priznanja.

J. Gajić

„Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” iz Beograda juče je predstavio svoja brojna izdanja posvećena ovom genijalnom naučniku. Urednik ove edicije Dragan Vasić istakao je da je ovo najkompletnije izdanje o Tesli ikada objavljeno kod nas i u svetu, i da je na njemu sarađivao veliki broj akademika i profesora. Između ostalog, prvi put će čitaoci na jednom mestu moći da se upoznaju sa 116 Teslinih američkih patenata i sedam britanskih, a ove knjige su štampane dvojezično, na srpskom i engleskom. Akademik Aleksandar Marinčić predstavio je svoju knjigu „Život Nikole Tesle”, sažetu biografiju ovog naučnika koja je, po rečima autora, proširena i dopunjena Teslina autobiografija „Moji izumi”. Namenjena je širokoj publici i neopterećena stručnim komentarima.

Posebno zanimljivo izdanje Zavoda je najnovija knjiga psihologa Žarka Trebješanina „Nikola Tesla, ličnost, neuroza i poslanje”. – Primetio sam da postoji mnogo knjiga o Teslinom naučnom radu, a malo ozbiljnih studija o njegovoj ličnosti. U ovoj knjizi, na osnovu Teslinih autobiografskih spisa, knjiga, pisama, govora, članaka i intervjua, kao i svedočenja savremenika, izdvojene su i protumačene njegove dominantne osobine karaktera, svesne i nesvesne težnje, nagoni i strasti. Izdvojio bih kao najupečatljivije crte introvertnost, asketizam, racionalizam, sposobnost imaginacije, ali i one manje uočljive kao što su narcizam i sklonost mistici – rekao je Trebješanin.

Dragan Hamović, urednik u Zavodu za udžbenike, predstavio je knjigu namenjenu najmlađoj publici „Nikola Tesla, mladost i prvi izumi”, nastalu na osnovu naučnikovih sećanja na detinjstvo i mladost koja su objavljena 1919. godine u seriji članaka u jednom američkom časopisu.

J. Nikolić

SAHRANE posmrtnih ostataka našeg najslavnijeg izumitelja, ipak, neće biti, odlučeno je, kako saznaju "Novosti", na poslednjoj sednici republičkog odbora za obeležavanje 150 godina rođenja Nikole Tesle, kojim predsedava premijer Vojislav Koštunica. Na inicijativu Srpske pravoslavne crkve, na jednoj od prethodnih sednica ovog odbora, sahrana je bila uvrštena u zvanični program jubileja. Bez posebnog obrazloženja odbor je odustao od premeštanja Teslinih zemnih ostataka iz beogradskog muzeja koji nosi njegovo ime i sahranjivanja u porti hrama Svetog Save. Zaključak da se sahrana ne obavi donet je na osnovu različitih stavova članova odbora prema ovoj incijativi SPC, rekao nam je u petak Vladimir Jelenović, direkor Muzeja "Nikola Tesla", jedan od članova odbora.

Urna sa posmrtnim pepelom genija iz Smiljana nalazi se od 1952. godine u Muzeju "Nikola Tesla", a njegovi zemni ostaci su preneti iz Amerike i tu pohranjeni po želji poslednje Tesline naslednice dr Milice Trbojević. Zlatna kugla na kamenom postolju, napravljena prema likovnom rešenju Marija Maskarelija i Nebojše Mitrića, u kojoj počiva naučnik, deo je memorijalne zbirke muzeja, u kojoj su još i njegova posmrtna maska i posmrtni otisak desne ruke. Pre odluke odbora, Muzej se u javnom pismu, koje je potpisao direktor Jelenković, usprotivio inicijativi SPC i to obrazložio sledećim argumentima: "Već gotovo pola veka urna se u Muzeju čuva u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima struke (Zakon o kulturnim dobrima, ICOM Code of Ethics for Museums). Izložena je na način koji obezbeđuje dostupnost javnosti i istovremeno postoji mogućnost da svaki posetilac lično, i u miru, doživi pijetet i oda dužno poštovanje velikom naučniku i pronalazaču. Na ovaj način počast Nikoli Tesli iskazalo je oko milion posetilaca iz zemlje i čitavog sveta, svih vera i nacija.

Prostor u kojem je izložena urna, kao i sama urna, nikada nisu bili oštećeni, niti na bilo koji način povređeni ili oskrnavljeni. Time je Muzej potvrđen kao bezbedno mesto za čuvanje Teslinog posmrtnog pepela... Značaj zaostavštine koja se čuva u Muzeju i činjenica da se u Muzeju čuva i urna, doprinele su da Institut inženjera elektrotehnike i elektronike SAD, čiji je Tesla bio član, ove 2006. godine proglasi Muzej za "Milestone", prepoznatljivo, jedinstveno obeležje Nikole Tesle najvišeg ranga. Muzej u kojem se čuva Teslina zaostavština je već po sebi hram one vrste koju je Tesla razlikovao od religijskih hramova i čijem nastajanju je i sam u ogromnoj meri doprineo..."

ZAOSTAVŠTINA
U MUZEJU "Nikola Tesla", koji je nasledio i celokupnu njegovu zaostavštinu (arhivsku građu od približno 156.000 dokumenata, više od 900 originalnih fotografija, oko 1.100 predmeta i veliki broj knjiga iz lične biblioteke), ističu da bezrezervno poštuju želju njegove porodice da on počiva tamo gde se čuva njegovo duhovno nasleđe. Memorijalni kompleks i zbirke Muzeja, smatraju u ovoj instituciji, su jedinstvena celina, a izmeštanje urne bi narušilo muzeološki koncept koji se nije menjao otkako je on osnovan.

M. Kralj

U centru Zagreba danas je otkriven spomenik velikom naučniku Nikoli Tesli, rad akademskog vajara Ivana Meštrovića. Spomenik su zajedno otkrili hrvatski predsednik Stjepan Mesić, premijer Ivo Sanader, predsjednik Sabora Vladimir Šeks i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić. Svečanosti su prisustvovali i članovi Vlade Hrvatske, saborski poslanici, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, političkih stranaka i naučnog i kulturnog života. Spomenik Tesli koji je danas otkriven u centru hrvatske prestonice, do sada se nalazio u krugu Naučnog instituta "Ruđer Bošković" u Zagrebu.

Mesić je rekao da su neki smatrali da je Teslin spomenik prevelik za prostor u kome je postavljen i da se ne uklapa, ali je dodao "da se ni Tesla nije uklapao u prostor, jer je bio veći od svih pre i posle njega". "U tome je i simbolika da odskače od svoje okoline i da predstavlja više, onda, sada i nakon nas", rekao je Mesić i ukazao na doprinos Teslinog dela i otkirća boljem standardu života u svetu.

Sanader je rekao da je postavljanje spomenika u centru Zagrebu jedan u nizu događaja koji će se tokom 2006. održati u Hrvatskoj povodom obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle. Podsetio je da je na vladin predlog Sabor 2006. proglasio Godinom Nikole Tesle. "Siguran sam da bi svet danas bio daleko siromašniji da nije bilo Tesle i da bez njega ne bi bilo mnogih dobrobiti koje danas uživamo u savremenoj tehnologiji", rekao je Sanader. Hrvatski zvaničnici su ukazali da "Tesla za života nije bio toliko priznat i afirmisan koliko je zaslužio".

Centralna svečanost obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle održaće se u poneđeljak u Teslinom rodnom mestu Smiljanu, kod Gospića.

[ag]


_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 10.07.2006. u 13:55 GMT+1]}

Povodom 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle
10. srpnja 2006. godine otvoriti će se Memorijalni centar “Nikola Tesla” u Smiljanu. Očekuju se mnogobrojne ličnosti.

Pošto živim blizu Smiljana (nekih 5km), otišao sam se malo do tamo provozati, i mogu vam reći da izgleda ljepo. U Ponedjeljak je svečano otvorenje, pa ako uhvatim vremena poslikam vam par slika :) Koje će te moć naći na http://www.gospic-online.com .

Znali neko bar okvirni plan programa proslave godisnjice u Beogradu, ne bih zeleo da propustim neki zanimljiv dogadjaj!
Ajde, ostalo je jos dva dana do rodjendana genija!

Bas me zanima da li u Teslinom rodnom Smiljanu ima struje, ili je ukljuce samo kada organizuju neke svecanosti?

he, he :) Normalno da ima struje ;)

"Poreklo genija po očevoj liniji vodi od Pavla Orlovića, barjaktara kneza Lazara, poginulog u Kosovskom boju" - ovo fino zvuci, samo sto Pavle Orlovic nije poginuo na Kosovu, odakle ova informacija?

Jos nesto, mozda gresim, ali cini mi se da je Nikola Tesla rodjen u Austrougarskoj? Ili nije?

Jeste, tadasnja Austrougarska.

Završilo je otvaranje :) Bio je prenos na HRT. Slike će bit kroz dan (ako ih nabavim).

"NE radim više za sadašnjost već za budućnost. Budućnost je moja"! Verujući u ovu Teslinu misao, a naročito u novu scijentističko-tehnološku civilizaciju, čiji je duhovni osnivač upravo Nikola Tesla i koja se po njemu u naučnim krugovima i naziva Tesliana, prof. dr Velibor Abramović, socio-kulturolog, doktor filozofije i veliki poštovalac dela našeg velikana, ne krije da Teslino shvatanje nauke i vremena zapravo na jedan specifičan način otvara vrata budućnosti sveta. Dr Abramović za "Novosti" otkriva koje su bile Tesline tajne, zašto nikada nije formulisao i objavio svoju naučnu teoriju, i kuda su ga vodila misteriozna "putovanja uma".

STRAH OD ZLOG DUHA

DO osme godine Tesla je bio slab i kolebljiv, osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima i neprestano je oscilirao između dve krajnosti - oduševljenja i tuge. "Želje su mi imale razornu moć, a umnožavale su se poput Hidrinih glava", zabeležio je Tesla mnogo kasnije u svojim spisima. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu i pisao je: "Živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara i ostalih satanskih čudovišta mraka. A onda je odjednom nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je drugim tokom."

GROZNICA OD BRESKVE

U TO doba u njemu su se razvile čudne naklonosti, netrpeljivosti i navike: bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne nešto nalik na napad. Nasuprot tome opčinjavalo ga je svetlucanje kristala ili nekih predmeta oštrih ivica i ravnih površina. Kada bi ugledao breskvu dobijao bi groznicu, a ako bi se i delić kamfora nalazio u kući osećao bi nejmučniju nelagodnost. Šezdeset godina kasnije, u knjizi "Moji izumi", iz 1919, Tesla će zapisati: "Osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadražaja. Čim spustim četvrtaste komadiće hartije u posudu s tečnošću, redovno u ustima osetim neki neobičan ukus".

STRAST ZA ČITANjEM

NjEGOVU rano probuđenu čitalačku strast nije mogao da spreči ni otac, koji je, želeći da ga odvikne od noćnog čitanja, sakrivao sveće u kući. Mlađani Nikola dobavljao je loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pukotine, čitao do zore.

VIDEO SVOJE IZUME

KADA se, uprkos očevoj želji da bude sveštenik, izborio da studira politehniku, do tada teško bolestan, mladi Nikola je nekim čudom ozdravio i predao se pronalazačkim maštanjima. Prenapregnutog uma, počeo je da pati od čudesnog poremećaja "pojavljivanja živih slika, koje je često bilo praćeno jakim bleskovima svetlosti", što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihološkim moćima.

"Ovi jaki svetlosni bleskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti. Zatim sam počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kojem sam bio i ubrzo sam video nove scene. Otkrio sam da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me vizija nosi dalje i dalje... I počeo sam mentalno da putujem", beležio je Tesla.
Ovo samo potvrđuje zašto je Tesla sa velikom jasnoćom i preciznošću mogao da vizuelizuje svoje izume, bez eksperimenata, modela ili crteža. Tako je kreativnu imaginaciju smatrao početkom saznajnog akta predviđanja i tvrdio da rad, pod kojim je podrazumevao borbu za mentalno pročišćenje, vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture.


MAJKA I ANĐELI

MNOGO vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu. "Samo jednom u svojoj dosadašnjoj egzistenciji, kaže on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom, ležao sam u krevetu, ali sam pomislio da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno će mi dati neki znak..." Kada je dva, tri meseca kasnije bio na predavanju u Londonu, jedne noći osetio je neko napeto iščekivanje: "Tek što sam zaspao video sam oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni s ljubavlju i postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je plovilo kroz sobu i polako iščezlo, a ja sam bio naglo probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova... Bio sam uveren da mi je majka upravo umrla", pisao je Tesla.

BELA GOLUBICA

OD svih golubova koje je svakodnevno hranio ispred hotela "Njujorker" Tesla je naročito voleo jednu belu golubicu. Beležio je: "Trebalo je samo da pomislim na nju i ona bi doletela. Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Bila je radost mog života, uz nju sam imao svoj cilj. Kada je jednog dana uletela u moju sobu znao sam da želi da mi kaže da će umreti. A onda sam video kako iz njenih očiju izbija snažan snop svetlosti..." Mnoga su tumačenja simbolike ove golubice, ali pravo značenje leži u Teslinoj "novoj nauci", koju svet tek treba da otkrije...

ČOVEK NEMA MEMORIJU

ZAISTA je bilo neobično da je čovek takve genijalnosti, koji je govorio nekoliko jezika, smatrao da ne postoji ljudska memorija, te da za sebe kaže da je samo "sprovodnik ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse". Sve možda i ne deluje kontradiktorno ako se zna da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga, koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije Tesla se budizmu sve više i praktično približavao: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama, pred smrt, u Njujorku je živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.

SVE DELjIVO SA TRI

BROJEVI su bila njegova opsesija, naročito broj tri: za stolom dok je obedovao, sve je moralo da bude deljivo sa brojem tri, od pribora za jelo do salveta, sitnica...

DIPLOMU NIJE STEKAO

BIO je čovek takve snage duha i dubine uma da je bio u stanju da se odvoji od autoriteta i od savremene nauke. Nije slučajno što nije diplomirao. To je jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta. Posle teške i čudne bolesti u detinjstvu, on je stekao moć da praktikuje kontrolu svojih nervnih puteva u psihološkom i fiziološkom smislu.

PRIPREMA ZA SMRT

VIZIONAR, "jasnovidac", Tesla se, činilo se, pripremio i za svoju smrt, koja je više ličila na preseljenje duše u drugi plan postojanja. Dva dana ranije prestao je da radi, zatvorio se u hotelsku sobu, tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga kako leži elegantno odeven, prekrštenih ruku na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku: tri dana nakon prve, bio je spaljen.

SPONA CIVILIZACIJA

TESLA je, praktično, ono što je Euklid teorijski - spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost čoveka koji će shvatiti vreme i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je prava poruka njegovog rada, ili, kako je govorio: "Sve je samo misao, ništa ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima svemira..."

Danijela KLjAJIĆ

Nikola Tesla (1856-1943), "čovek koji je izumeo XX vek", bio je ekscentričan naučnik čiji izumi su promenili svet, ocenio je danas, povodom 150-godišnjice rođenja poynatog naučnika, londonski dnevnik "Independent". Reč je o čoveku, primećuje britanski ilist, u čiju čast će i Srbija i Hrvatska prirediti niz svečanosti, "što je prva prilika da dva naroda podvuku crtu ispod često krvave istorije svojih odnosa". Tesla, koji je svojim izumima zadužio čovečanstvo, prvi put je privukao pažnju još kao šestogodišnje dete, kada je stavio u pogon vatrogasna kola, posle uzaludnih pokušaja stručnog osoblja da to učini. Njegovi izumi se nalaze svuda oko nas, podseća list, oni čine temelj modernog sistema naizmenične struje.Tesla je izumeo polifazni sistem distribucije struje, kao i bežičnu komunikaciju, odnosno radio je na ostvarenju bežičnog prenosa poruka i razvođenju energije bežičnim putem, a patentirao je i seriju pronalazaka koji čine osnovu savremene radio tehnike.

List podseća i na činjenicu da je veliki naučnik rođen u Hrvatskoj, u Smiljanu, ali da su mu otac i majka bili Srbi. Danas Srbija i Hrvatska počinju obeležavanje 150-godišnjice njegovog rođenja, pa će tim povodom hrvatski predsednik Stjepan Mesić i predsednik Srbije Boris Tadić zajedno obeležiti prvi dan svečanosti u Teslinom rodnom Smiljanu. "Ovo je idealna prilika da Srbija i Hrvatska, koje su tako često ratovale, podvuku liniju ispod te često krvave istorije te zajedno proslave godišnjicu velikog, ali skoro zaboravljenog genija", piše "Independent". Nikola Tesla je umro u 87. godini u jednom hotelu u Njujorku. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), proglasila je ovu godinu "godinom Nikole Tesle" i njegove domovine. U Srbiji će biti održano na stotine ceremonija, predstava i radionica, dok se hrvatski parlament prošlog meseca javno izvinuo zbog toga što nije ranije priznao značaj Nikole Tesle. "Veliki broj ljudi hrle u muzej Nikole Tesle u Beogradu, a međunarodna naučna zajednica je, napokon, odala zasluženu počast tom velikom čoveku koji je uvek govorio da radi za dobrobit celog čovečanstva", zaključuje list.

http://news.independent.co.uk/europe/article1169705.ece

Lika napokon otkrila Teslu

Budućnost će biti sudac mojih uspjeha rekao je Nikola Tesla 1893. godine, na otvaranju prve hidroelektrane u svijetu koju je sagradio na slapovima Niagare. Dobro je znao što govori jer za života ga nisu nosili na tronu, no sutra će 150. godišnjicu njegova rođenja obilježiti gotovo cijela Amerika. U Teslinu rodnom mjestu Smiljanu otvara se memorijalni centar, a poseban dar za Teslin rođendan Smiljanu je stigao iz New Yorka u kojem je Tesla stvorio gotovo sve od svojih 700 patenata.

Doktor Ljubo Vujović, podrijetlom Crnogorac, internist u newyorškoj bolnici, u 23 je knjige prikupio svako slovo napisano o Tesli i objavljeno u američkom tisku od 1887. do 1920. te izdao pod nazivom Tesla Collection. Ta će zbirka dokumenata i članaka od sutra stalno biti u Hrvatskoj. Gotovo pet tisuća stranica koje teže sto kilograma iz New Yorka je donijela Nena Komarica, direktorica Hrvatske turističke zajednice u New Yorku, dugogodišnja znanica dr. Vujovića. Od Kofija Annana prije četiri sam godine tražio da UN proglasi 10. srpnja Danom Tesle, znanosti i mira među svim narodima, a hrvatsku vladu molim da se više bori za to!

Tesla je zadužio čovječanstvo. I sam je puno pozornosti poklanjao člancima u novinama rekao nam je dr. Vujović u telefonskom razgovoru. Sve članke o Tesli klasificirao je po datumima, a renomirani američki časopis za znastvenike Scientific America prošle je godine preporučio njegov Tesla Collection svima koji žele više doznati o Teslinoj genijalnosti. Dr. Vujović predsjednik je Tesla Memorial Society, najpoznatijeg društva u Americi osnovanog u čast Tesli. Njihov web site www.teslasociety.com dosad je posjetilo pola milijuna ljudi.

Svi zapečaćeni kovčezi s Teslinim papirima, diplomama i bilješkama nakon njegove smrti pripali su njegovu rođaku Savi Kosanoviću koji je tada bio jugoslavenski konzul, a danas su u Teslinom muzeju u Beogradu. No, sada samo Hrvatska ima najčudesnije dokumente o najvećem izumitelju svih vremena.

Sanja Baković, Ivana Devčić

Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (imali su ih i Frojd, Jung, a, uostalom, ko ih to pa nema!), ali nije bio neurotičan. Nikola Tesla je imao niz crta opsesivnog karaktera, kao što su: preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, opsesivna sklonost ka redu, samodisciplina, prenaglašavanje razuma i logike. Ove crte ličnosti koje predstavljaju zamenu za simptome, blokiraju nagonske želje, s jedne strane, i ujedno ublažavaju prestroge zapovesti super-ega, s druge, te tako sprečavaju izbijanje neuroze

- Tesla je imao odvratnost prema debelim ženama i ženskim naušnicama
- Večerao je tačno u 18 časova, a na stolu se nalazilo 18 platnenih salveta
- Protiv svojih strahova Tesla se često borio kontrafobičnim reakcijama
- Posebno se grozio muva. Ako bi ugledao muvu na stolu prekidao bi ručak. Zbog straha od zaraze, Tesla je na razne načine izbegavao rukovanje
- "Pre nego sam došao do otkrića magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bih došao do tog otkrića"
- "I ne samo da sam je savladao, već sam je i iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan kao prema čačkanju zuba"

Veliki pronalazač i čudak, Nikola Tesla svojom neobičnom ličnošću i ponašanjem na prvi pogled je odavao ekscentričnog čoveka, osobenjaka sa brojnim neurotičnim smetnjama. O tome, sa izvesnim nesumnjivim preterivanjem, piše i naš poznati psihijatar: "Tesla je za većinu svojih savremenika, kao i potomaka, važio za osobenjaka, čudaka, 'genijalna luda', čak shizofrenik ili bar shizoid" (Jerotić, "Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994). Ono što je, po svoj prilici, nesporno jeste, prema kazivanju samog Tesle, ali i prema svedočenjima njegovih saradnika, prijatelja i poznanika, da je naš slavni naučnik imao raznovrsne fobije, averzije, kao i prisilne misli i radnje. Sasvim je pouzdano utvrđeno da je još kao dete mali Nikola patio od snažnih strahova od aveti, zlih duhova, čudovišta itd. Imao je u detinjstvu i upečatljivih mističkih i religioznih strahova.

Već odrastao čovek, slavni naučnik imao je preteran strah od prljavštine i zaraze (mizofobija). Zbog toga je Tesla svake nedelje kupovao nove rukavice od jelenske kože i novu kravatu, a okovratnik, maramice i peškire je bacao posle samo jedne upotrebe! O‘Nil piše : "Tesla je imao fobiju od zaraznih klica. Zahtevao je da niko ne upotrebljava sto u trpezariji hotela za kojim on sedi. Za svaki obed zahtevao je čist čaršav. Isto tako je zahtevao da s leve strane stola stave dva tuceta čistih servijeta.” Svaki doneti sud, koji je prethodno morao biti sterilizovan, on je lično brisao servijetom pre upotrebe. Posebno se grozio muva. Ako bi ugledao muvu na stolu prekidao bi ručak. Zbog straha od zaraze, Tesla je na razne načine izbegavao rukovanje. Ako bi, ipak, bio primoran da to učini, postajao je vrlo uznemiren, rasejan, prekidao bi razgovor sa nesmotrenim gostom i brzo bi otrčao do umivaonika da dobro opere ruke. Poznato je i da je veliki pronalazač imao i brojne, čudne i snažne averzije. Tako, recimo, Tesla je imao odvratnost prema debelim ženama i ženskim naušnicama. Užasavao se od bisera jer su mu bile odvratne glatke oble površine. Ako bi na prijemu primetio ženu sa biserom u nakitu, on onda više nije mogao da jede. Miris kamfora u kući izazivao je kod Tesle veliku nelagodnost. Kada bi, za potrebe istraživanja, morao da u vodu ubaci komadiće hartije, osetio bi tada intenzivan, osoben i vrlo neprijatan ukus u ustima. Posebno snažnu averziju imao je prema dodiru ljudske dlake. "Ne bih dotakao kosu drugih ljudi nizašta na svetu, osim možda pod pretnjom revolvera”, kaže sam Tesla. Verovatno je s tim i povezana njegova averzija prema breskvama ("spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu”).

Kao još jedan argument u prilog tobožnje Tesline neuroze uzima se njegova mladalačka snažna strast za kockanjem, što se takođe smatra neurotičnim simptomom sa dubinskim korenom u nesvesnom i nagonskom delu ličnosti. Veliki naučnik je sa neobičnom iskrenošću pisao o ovom svom poroku kao o "maniji za kockanjem" koja ga je "spopala" u mladosti. "Kartanje je za mene predstavljalo zadovoljstvo nad zadovoljstvima. (...) Govorio sam ocu: 'Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li odreći se nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti'." Majka ga je razumela i verovala je da će ga obuzetost kockanjem proći. Kada mu je majka dala novac da se kocka, tada je Tesla "pobedio svoju strast" i definitivno je iščupao iz srca (Moji izumi, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995, str. 25).

Vladeta Jerotić u svom članku o Tesli kaže da psihoanalitičari smatraju "da je kockanje česta zamena za onaniju ili i normalnu seksualnu aktivnost i navode primere iz psihoterapeutske prakse čudne ravnodušnosti nekih mlađih ili sredovečnih kockara prema seksualnom životu" ("Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 16). Jedan drugi poznati psihoanalitičar, Oto Fenihel, međutim, smatra da je kockanje zapravo drska igra sa sudbinom, isprobavanje naklonosti Proviđenja. Ovoj igri su sklone narcisoidne osobe koje precenjuju svoje moći i imaju infantilno osećanje omnipotencije (Fenihel, Psihoanalitička teorija neuroza, Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb 1961). Ovo objašnjenje meni izgleda mnogo bliže istini, makar kada je u pitanju Nikola Tesla. Patološkokockanje u savremenoj psihijatriji inače se uzima kao jedan od "poremećaja navike i kontrole impulsa", a sastoji se u neprestanoj zaokupljenosti kockanjem, u neodoljivom porivu za sve rizičnijom igrom, što dovodi do narušavanja porodičnih i društvenih odnosa, ugrožavanja profesionalne karijere, naglog siromašenja pa čak i do kriminalnih radnji (kako bi se nabavio neophodan novac). Bitna odlika ovog poremećaja je uznemirenost, nervoza pri pokušaju ostavljanja kockanja, kao i nesposobnost kontrole uprkos volji da se pogubna strast savlada (American Psychiatric Glossary, 7. ed., Edited by Jane E. Edgerton and Robert J. Campbell, American Psychiatric Press, Washington 1994; ICD-10 Classification of Mental and Behavioral Disorders, WHO, Geneva 1992).

Tesla je, najzad, imao i opsesivne misli i prisilne radnje, poznate kao "aritmomanija", prisilno brojanje pre neke akcije (Popović, M., V. Jerotić, Psihodinamika i psihoterapija neuroza, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1989, str. 240). Tako, na primer, kaže Tesla u svojoj autobiografiji: "Brojao sam korake u šetnji; izračunavao zapreminu tanjira za supu, šoljice za kafu, kao i zalogaja hrane - drukčije ne bih mogao da uživam u jelu. Sve radnje ili postupci koje sam ponavljao morali su biti deljivi sa tri i ukoliko bih pogrešio, bio sam prinuđen da počnem od početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati” (Tesla, Moji izumi, 1995, str. 24).

Takođe prisilno, genijalni naučnik morao je više puta dnevno da pere ruke. "Tesla je uvek imao posebnu prostoriju za pranje ruku kojom se, sem njega, niko nije smeo da služi. Prao je ruke zbog najmanjeg povoda. Kad god bi to uradio, zahtevao je od svoje sekretarice da mu doda čist peškir”, piše O’Nil u Nenadmašni genije - život Nikole Tesle (Beograd 1993, str. 222). Dr Jerotić, kao i neki drugi psihijatri i psihoanalitičari, smatra da je Tesla celog života patio od od "opsesivne (ili prinudne) neuroze", da se od svoje rane mladosti pa sve do smrti ponašao kao "prinudni neurotičar", a onda tu svoju tvrdnju odmah i potkrepljuje sledećim primerom. "Već zašao duboko u godine, živeći sam, kao okoreli neženja, u hotelu, izabrao je sobu 207 (broj deljiv sa 3), a sobarici je poručio da mu svakog dana ostavlja po 18 peškira. Večeravao je tačno u osamnaest časova, a na stolu se nalazilo, kao obično, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao već blistavo srebrno i kristalno posuđe, koristeći uvek drugu salvetu."

Koren Teslinih neurotičnih simptoma, u skladu sa uobičajenim "psihoanalitičkim razjašnjenjima", Jerotić pokušava da nađe u ranom detinjstvu ovog naučnika. Pri tome se oslanja na onu drugu od dve, kako sam kaže, manje verovatniju verziju tragične smrti Daneta, starijeg brata Nikole Tesle, prema kojoj je Dane "pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio osećanje krivice, ružno sanjao i imao halucinacije sećajući se bratovljeve smrti" (Jerotić, V., "Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 15). Ovo hipotetičko Teslino "nesvesno osećanje krivice" moglo bi objasniti ne samo Teslinu prisilnu neurozu, već i prinudni "asketski ideal življenja kao prećutnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u vezi sa bratovljevom smrću".

Problem sa ovim objašnjenjem je "samo" u tome što svi ozbiljni Teslini biografi kao verodostojnu i logičnu verziju uzimaju samo onu prvu, o kojoj je pisao i sam Tesla, prema kojoj je Dane poginuo tako što ga je, nehotice, kopitama usmrtio njihov arapski konj (isti onaj koji je ranije spasao život Teslinom ocu). Naravno, i ovde bi se moglo pretpostaviti da je sedam godina mlađi Nikola, koji je svesno obožavao svog veoma nadarenog starijeg brata, nesvesno prema njemu osećao zavist, ljubomoru i mržnju. Onda bi njegovo pretpostavljeno nesvesno osećanje krivice koje se javilo posle nesrećne pogibije brata, bilo rezultat kajanja i samooptuživanja, ali ne zbog stvarnog udela u pogibiji, već zbog potisnute agresivnosti i ljubomore koju je ranije osećao prema svom superiornom bratu. U svakom slučaju, sigurno je da je bratovljeva smrt imala izvesnu ulogu u formiranju spartanskog životnog ideala i u jačanju njegove ambicije da postigne intelektualni uspeh.

Brojnim neurotičnim simptomima i tendencijama uprkos, za Teslu se ne može sa sigurnošću tvrditi da je bio neurotičan, kao što to kažu neki strani i domaći psihijatri. Jedan od krunskih dokaza "neuroze" slavnog pronalazača i ujedno kamen temeljac na kojem počiva čitava konstrukcija objašnjenja njegove "opsesivne neuroze”, kao i brojnih averzija, prema američkom psihoanalitičaru Džulu Ajzenbadu, jeste idila sa zagonetnom belom golubicom, koja je prema ovom psihoanalitičaru simbol majke koja doji (belo = mleko). Tesline neurotičke simptome, strahove, averzije i prisilne radnje, Ajzenbad tumači kao reakciju na frustraciju iz ranog detinjstva, preciznije na tobožnji neuspeh malog Nikole u pokušaju da svojim željama podvrgne majčino ponašanje. Prema ključu koji nudi ovaj analitičar, nerazumljive i apsurdne opsesivne misli i radnje, ljubav prema beloj golubici, kao i bizarne averzije (u odnosu na glatke bele površine, kosu itd), mogu se razumeti kao simbolički pokušaj magijske kontrole "nestajuće majke”.

Ali ako se, međutim, uzme prihvatljivije i brojnim dokazima iz istorije mitologije i religije potkrepljeno shvatanje da je beli golub simbol svetlosti, čistote, spokojstva i ljubavi, a ne majke i majčinih grudi, onda se čitava perspektiva menja (Ševalije i Gerbran, Rečnik simbola, Stilos, Novi Sad 2004; Stivens, Arijadnino klupko, Stilos, Novi Sad 2005). Umesto da epizoda sa belom golubicom svedoči o nekakvoj Teslinoj fiksaciji za "majku koja iščezava”, za šta američki maštoviti psihoanalitičar nema valjanih dokaza, ona zapravo otkriva kod prosvetiteljski, racionalistički odgojenog naučnika snažnu a potisnutu sklonost ka izvornim mističkim doživljajima i religijskom otkrovenju.

Teslini dominantni mehanizmi odbrane od strahova i snažnih nesvesnih nagona bili su potiskivanje, poništavanje, reaktivna formacija, intelektualizacija, sublimacija i kontrafobične reakcije. Potiskivanje, mehanizam kojim se automatski, mimo volje i svesti, ideje i predstave vezane za zabranjene nagonske želje odbacuju u nesvesno,Tesla je često koristio kako bi uklonio sve one svoje snažne želje i strasti koje su ga ometale u napornom, spartanskom radu. Poništenje je mehanizam odbrane karakterističan za prisilnu neurozu i opsesivni tip karaktera, a sastoji se u činjenju postupka koji bi trebalo da na imaginarannačin izbriše neki raniji koji ego ne prihvata. Frojd smatra da se ovaj mehanizam najjasnije ispoljava u kompulzivnim "dvodelnim” ritualima, u kojima se ono što se učini u prvom, na magijski način neposredno potom "briše” u drugom delu radnje. Ritual prisilnog pranja ruku, karakterističan za Teslu, predstavlja tipičan izdanak ovog mehanizma, kojim se magijskim putem "briše" nesvesna agresivna želja i njome izazvano osećanje krivice.

Reaktivna formacijaje tipičan mehanizam odbrane za opsesivan karakter, a ispoljava se u formiranju krutih i prinudnih svesnih crta ličnosti, koje služe sprečavanju pojavljivanja njima suprotnih, potisnutih nagonskih impulsa i zabranjenih želja. Za razliku od potiskivanja, ovde dolazi do trajne promene ličnosti. Zabranjeni impulsi zauvek su blokirani u nesvesnom ovim "ispravnim” osobinama ličnosti i stoga je izlišno dodatno potiskivanje. Tako, na primer, preterana urednost kod opsesivnog karakterapredstavlja odbranu od nesvesnog impulsa za prljanjem; altruizam može da bude maskirani izvorni egoizam, a prenaglašena brižnost majke za svoje dete može da skriva njenu potisnutu mržnju. Bilo bi, međutim, pogrešno misliti da se iza svake ljubavi krije mržnja, ili, pak, da je svaki altruista sebičnjak. Moralni stavovi i crte ličnosti predstavljaju reaktivnu formaciju samo onda ako su suviše kruti, prisilni i ako su preterano snažni.

Kada je reč o Tesli upravo to što je on bio fanatično posvećen radu, što je izgradio kod sebe gvozdenu volju, asketsku disciplinu i samoodricanje, jasno govori da su te osobine nastale kao krute, prinudne crte karaktera, dakle, kao reaktivna formacija kojom je ovaj slavni naučnik uspešno i trajno potisnuo svoje želje za ugodnim životom, ženama, druženjem, kao i mnogim drugim životnim radostima i zadovoljstvima. Ovde je dovoljno da se setimo kako je Tesla još kao dečak uspeo da savlada svoje izvorne strasti i da ih preobrati u suprotnost, da razvije veliku snagu volje i samokontrolu, te da se kasnije potpuno poistoveti sa ovim asketskim crtama. On sam zadivljujuće jasno i tačno opisuje ovaj psihološki mehanizam kada kaže da je "u početku" morao da potiskuje svoje želje, ali su postepeno "želja i volja postale jedno". Zahvaljujući izvanrednoj samodisciplini on je toliko ovladao samim sobom da se, kako sam kaže "mogao igrati strastima koje bi inače uništile i najsnažnijeg čoveka”. Ovome u prilog nedvosmisleno govori i to kako, kojim karakterističnim rečima Tesla opisuje svoj podvig - savladavanje patološke kockarske strasti, koja mu je zadavala mnogo brige i oduzimala puno vremena. U svojim sećanjima on piše: "I ne samo da sam je savladao, već sam je i iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan kao prema čačkanju zuba" (Moji izumi, 1995, str. 26).

Intelektualizacija predstavlja mehanizam odbrane koji je karakterističan za ljude sklone nauci, koji bi hteli sve da objasne racionalno, koji insistiranjem na logici, zapravo, potiskuju emocije i strasti vezane za složene i važne probleme čovekove egzistencije. Kod našeg velikog naučnika i izumitelja, veoma je uočljiv ovaj pokušaj da mnoge bitne ljudske probleme, kao što su problem agresivnosti, rata, ljubavi ili vere u Boga, sagleda na jedan čisto racionalan način, "očišćen" od afekata i osećanja koja "mute" razum. Na isti, potpuno intelektualan način Tesla je pokušao da objasni i svoj odnos prema ženama i seksualnosti. U časopisu Fizikal kalčer, u jednom članku iz 1895, dakle, kada je imao blizu četrdeset godina, veliki istraživač piše: "Seksualni život igra veliku ulogu u životu svakog čoveka. (...) Pre nego sam došao do otkrića magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bih došao do tog otkrića." Ovo je gotovo školski primer mehanizma odbrane koji koriste izrazito racionalni ljudi, koji suzbijaju svoje afekte i strasti, tobož iz razumnih razloga, a zapravo zato jer se plaše da se ne "odaju" nekontrolisanim i opasnim nagonima ("porocima").

Protiv svojih strahova Tesla se, u skladu sa svojim opsesivnim i asketskim karakterom, često borio kontrafobičnim reakcijama. Ove reakcije ispoljavaju se kao upadljivo i prinudno hrabro ponašanje, koje je usmereno na savladavanje izvornog straha. Tako, na primer, osoba koja ima klaustrofobičan strah može namerno da prisiljava sebe da provodi sate u sasvim maloj kabini. Od ovih kontrafobičnih stavova često se formiraju stabilne crte karaktera koje osobu štite od izvornih, neprijatnih strahova. Svoje dečje strahove od mraka, veštica, duhova i nečistih sila, Tesla je još kao dečak savladavao na taj način što je odlazio na pusta mesta (planina, groblje) i to noću, dakle, upravo tamo gde i kada se javljaju ova zastrašujuća demonska bića.

Najzad, mnoge svoje erotske strasti i nagonske želje Tesla je sublimirao, transformisao u naučnu radoznalost i strast za istraživanjem tajni prirode, posebno električne energije. Prema ocu psihoanalize, sublimacija je "sposobnost da se izvorno seksualni cilj zameni nekim drugim, koji više nije seksualan ali mu je psihološki srodan” (Freud, "Character and Anal Erotism”, CollectedPapers, II, London 1971). To je jedan od tzv. uspešnih mehanizama odbrane koji se sastoji u zameni objekta i cilja zabranjenog nagonskog impulsa nekim drugim, "višim”, koji je socijalno prihvatljiv, ali bez blokade odgovarajućeg nagonskog impulsa. Osoba koja je sublimirala neku svoju seksualnu ili agresivnu potrebu čini upravo ono na šta je nagon tera, ali tek pošto je prethodno on neutralisan i podređen organizaciji ega. Tako, na primer, glumac igrajući svoje uloge, u sublimiranom vidu zadovoljava svoj egzibicionizam, a, recimo, hirurg kroz korisnu i priznatu delatnost na prihvatljiv način prazni svoju potisnutu agresivnost.

Sve u svemu, uprkos nekolikim indicijama, jakih, nesumnjivih dokaza da je Tesla bio istinski neurotičan - nema. Konstrukcija o njegovoj "neurozi” stoji na slabašnim nogama dogmatske i nategnute spekulacije. Sam dr Jerotić, koji veruje da je Tesla patio od "prisilne neuroze", kaže: "Moje je mišljenje da Teslina neuroza nije imala nikakav, ili bar ne bitan uticaj, pozitivan ili negativan, na Teslino genijalno stvaranje" ("Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 17). Ali, ako je to zbilja tako, kakva je to onda "neuroza", kakva je to čudna "psihička bolest" naučnika koja "nema nikakav uticaj" na njegovu sposobnost za rad!? Neuroza u pravom smislu te reči podrazumeva, po definiciji, pre svega slabost funkcija ega, a to znači nesposobnost misaone koncentracije, otežano rasuđivanje, probleme u voljnom odlučivanju, kao i nesposobnost valjanog obavljanja profesionalne delatnosti.

Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (imali su ih i Frojd, Jung, a, uostalom, ko ih to pa nema!), ali, po mom mišljenju, nije bio neurotičan. Nikola Tesla je imao niz crta opsesivnog karaktera, kao što su: preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, opsesivna sklonost ka redu, samodisciplina, prenaglašavanje razuma i logike. Ove crte ličnosti koje predstavljaju zamenu za simptome, blokiraju nagonske želje, s jedne strane, i ujedno ublažavaju prestroge zapovesti super-ega, s druge, te tako sprečavaju izbijanje neuroze. Zahvaljujući svom karakteru, Tesla nije bio savladan neurotičnim tendencijama u svojoj ličnosti da bi se moglo govoriti o neurozi kao o strukturisanom psihičkom oboljenju. Dokaz za to je i njegova neobična radna energija i izuzetno plodna naučna delatnost, što je nespojivo sa neurozom koja neprestano troši psihičku energiju. Najzad, Tesla ne samo da se nikada nije obratio psihijatru zbog svojih neurotičnih teškoća, nego se nikada nije ni požalio da mu je potrebna takva vrsta stručne pomoći.

Prema tome, da zaključimo ovu raspravu o Teslinoj tzv. neurozi, utemeljivač savremene elektrotehnike nije bio neurotičar, već je samo imao opsesivnu strukturu karaktera. To znači da je Tesla svoje opsesivne i fobične reakcije uspeo da asimiluje, savlada i uklopi u strukturu ličnosti, tako da su mu pomagale a ne odmagale u stvaralaštvu. (O razlici između opsesivne neuroze i opsesivnog karaktera vidi u Trebješanin, Leksikon psihoanalize, Nova knjiga, Podgorica 2005, str. 166-167.)

Žarko Trebješanin

Jedan od najcenjenijih košarkaških trenera u Evropi Dušan Ivković (63) je bio najmlađe dete u svojoj porodici i jedino koje nije dobilo dukat od Nikole Tesle. Po starom srpskom običaju, Tesla je iz Amerike slao po dukat za svako rođeno dete u familiji, a umro je na Božić 1943, 10 meseci i 22 dana pre no što je na svet došao Ivković, današnji trener moskovskog Dinama.

– Moja baka po majci Olga Mandić i Teslina majka Đuka Mandić jesu sestre – kaže Ivković. – Moje dve sestre i brat, rođeni pre rata, dobili su za rođenje po dukat od Tesle. Ti dukati, kao i mnoge druge dragocenosti, među njima i Teslina pisma, odneo je ratni vihor. Da bi nas prehranila majka je morala da proda dukate. Ranije su se vredne stvari čuvale u sanduku koji je po običaju stajao na tavanu. Znajući to, kao srednjoškolac sam se često pentrao u potkrovlje u nadi da ću naći nešto iz tog doba, ali uzalud...

Nedavno, da bi obeležio 150 godina od Teslinog rođenja, Ivković je svojim sinovima Petru (30) i Pavlu (11) kupio zlatnike izrađene u čast tog jubileja. Iako je ponosan na to što je dalji rođak jednog od najvećih svetskih genija (kao i na to što obojica potiču iz svešteničkih porodica) ipak retko priča o tome, da ne bi ispalo da se hvali... – Imajući u vidu šta je Tesla uradio za čovečanstvo, nekako mi teško pada da ga svojatam. Moj mlađi sin Pavle je veoma ponosan na našu rodbinsku vezu s njim i često gleda naš rodoslov, dok se stariji Petar ne bavi mnogo time. Svedočanstvo više o rodbinskoj vezi s Teslom jeste i – ljubav prema golubovima. Kao što svoj profesionalni život ne može da zamisli bez košarke, tako privatno ne bi mogao da se „snađe” bez svojih omiljenih ptica koje ga vraćaju u ravnotežu posle svih poslovnih stresova.

– Taj golubarski „gen” su mi preneli ujak i brat Piva. Koliko je Tesla bio opčinjen golubovima govori i to što je u hotelskim sobama, gde je obično živeo, uvek imao par golubova. Kad neko ko je toliko insistirao na higijeni, kao što je on, prihvati dva bića koja se pare i mitare, onda je jasno koliko su mu značila.

Aleksandar Miletić

„Tesla je nešto najuzbudljivije što nam se dogodilo u poslednje vreme”, tvrdi Dejvid Goldštajn, stručnjak iz Vašingtona, grada iz kojeg se često šalju svakojaka uzbuđenja širom sveta.

Godina je obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle, velikog pronalazača i naučnika srpskog porekla, ali ocena o „najuzbudljivijem” nije upućena proslavama već novom električnom automobilu, nazvanom „tesla”, po geniju elektrotehnike.

„Bez Tesline vizije i genijalnosti ovakav naš automobil ne bi mogao da bude napravljen”, kažu konstruktori iz kompanije „Tesla motors”, osnovane pre četiri godine u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini, jednom od centara visoke tehnologije. Taj novi hit na četiri točka je sportski dvosed kabriolet koji, kako kažu eksperti, predstavlja značajan napredak u proizvodnji kola bez korišćenja petroleja.

On je „seksi i vrlo brz, čime nadvisuje ostale električne automobile kojima je često zamerana sporost pa i neuglednost”, preciziraju poznavaoci. Nadvisuje ih, doduše, i cenom koja će se kretati od 85.000 do 100.000 dolara po primerku.

Nije zasad ni namenjen masi nego eliti – kaže predsednik „Tesla motorsa” Martin Eberhard (45). Podseća da ni televizor u boji, ni mobilni telefon nisu u prvo vreme bili mnogima dostupni, pa se nada da će iz „tesle” kasnije proizići modeli za široku upotrebu.

„Tesla” već fascinira poklonike ekskluzivnog prevoza bez zagađivanja okoline. Samo četiri sekunde mu je potrebno za razvoj brzine od nule do 100 kilometara na sat, bez buke i gasova, maksimalna brzina mu je 217 kilometara na sat, a s jednim punjenjem baterija može da prevali oko 400 kilometara. Ima samo dve brzine, plus rikverc, opremljen je satelitskom opremom za navigaciju…

Za njega se već primaju porudžbine za isporuku koja kreće u drugoj polovini sledeće godine. Dosad je napravljeno samo 10 primeraka, za koje se Eberhard nada da će ih kupiti zvezde umetnosti i sporta, tako da će ih učiniti popularnim i omogućiti kompaniji prodaju oko 5.000 „tesli” za tri godine, posle čega bi se krenulo u produkciju električnih putničkih kola klasičnijih oblika.

U promociju se uključio i kalifornijski guverner, filmska zvezda, Arnold Švarceneger, koji je lično isprobao mogućnosti novog automobila čiji je zvaničan naziv „tesla roudster”. Proizvođačka firma, sa sedištem u San Karlosu i sa 85 zaposlenih, privukla je i druga poznata imena – lideri moćnih internetskih kompanija Gugl i I-bej glavni su ulagači u to preduzeće čiji je osnovni kapital oko 60 miliona dolara.

Istovremeno, pojava „tesle” predstavlja specifičan fenomen na ovdašnjim raznovrsnim antikriznim poligonima. Jedna od reklama ga poručuje kao „miroljubivo rešenje za petrolejske ratove”, kakvim se smatraju konflikti i zategnutosti, naročito na Bliskom istoku, zbog kojih cena nafte dodatno raste. Odnedavno i američki predsednik Džordž Buš upozorava da nacija mora da se „oslobodi prevelike zavisnosti od uvoza goriva s nestabilnih područja” zarad sopstvene stabilnosti, poljuljane rastom cena nafte, koja se ovde smatra osnovnom potrepštinom, takoreći kao namirnice i lekovi.

Sadašnja poskupljenja su nastala zbog povećane tražnje u svetu, ali naročito posle drama kao što su rat u Iraku, napetost oko Irana, i sadašnji sukob između Izraela i libanskog Hezbolaha, pa građani učestalo kritikuju američku spoljnu politiku uopšte, a posebno kao izvor njihovih povećanih izdataka za gorivo.

„Teslini” konstruktori tvrde da on bitno štedi energiju, pa da je cena njegove potrošene struje za 250 pređenih kilometara ravna ceni jednog galona (3,8 litara) benzina. Rešenje hvali i jedan od direktora ekološke organizacije Savet za odbranu prirodnih resursa, Ralf Kavana kao „proboj ka korišćenju čiste energije”.

Ali, baš u vreme obeležavanja Tesline godišnjice i pojave električnog auta nazvanog po njemu, Amerika ima i pojačane nevolje sa strujom. Velike vrućine, saopštava se, povećale su potrošnju električne energije, mahom kroz klima-uređaje, tako da su kapaciteti Kalifornije opet preopterećeni pa su vlasti uvele restriktivne mere.

Svih deset postojećih modela „tesle” napravljeno je u britanskoj fabrici „Lotus”, čiji su dizajneri odgovorni i za izgled automobila. To je i razlog što neki kritičari kažu da „roudster” previše liči na „Lotusov” model „elisa”. „Tesla” ima 6.831 baterijsku ćeliju, punjenje traje samo tri i po sata, a prema prvim proračunima cena vožnje u njemu je svega jedan ili dva centa po milji.

Kako se navodi na internet-sajtu kompanije „Tesla motors”, revolucionarni automobil ime je dobio po „geniju Nikoli Tesli, američkom pronalazaču srpskog porekla, elektroinženjeru i naučniku”. „Među mnogim pronalascima koje je napravio (uz više od 700 patenata) jesu i indukcioni motor i prenos naizmenične struje. Bez Tesline vizije i genija, naša kola ne bi bila moguća. Uvereni smo da bi, da je danas živ, Nikola Tesla pregledao naš auto i klimnuo glavom s razumevanjem i podrškom.”

S. R. - M. Pantelić

---

NIKOLA Tesla svojim inovacijama promenio je svet. Zato bi sve što ponese njegovo ime moralo da ima barem sličnu težinu. U slučaju automobila koji je nazvan po našem slavnom naučniku, postoji mogućnost da se granice pomere - električni superautomobil “Tesla” ugledao je nedavno svetlost dana u Santa Moniki, u Kaliforniji i doneo pomak u performansama vozila na alternativni pogon, kojih je sve više u svetu, kao pokušaj da se sve traženija nafta što više potisne iz upotrebe, što zbog ekologije, što zbog sve učestalijih ratova za crnim zlatom.

Firma “Tesla motors” osnovana je pre nekoliko godina sa kapitalom od 40 miliona dolara i jednim ciljem - da konstruiše automobil pogonjen električnom energijom tako da može da ide dovoljno dugo uz vrhunske performanse. U saradnji s konstruktorima slavnog britanskog “Lotusa” koji su dali oblik novom roudsteru, rodio se “tesla” - četvorotočkaš nalik “lotusu eliz”, ali koji umesto klasičnog benzinskog ili dizelagregata ima sasvim novo snažno srce, trofazni indukcioni motor, spososobno da razvije oko 250 konjskih snaga, ubrza do “stotke” za oko četiri sekunde i “ide” preko 210 kilometara na čas. Uz to, litijum-jonska baterija koja, uz motor, snabdeva sve sisteme u automobilu električnom energijom, može da traje i do 400 pređenih kilometara, a puni se za samo 3,5 časova, što su, trenutno, najbolje performanse koje jedan električni “zeleni” automobil može da ponudi!

Promociji u jednom aerodromskom hangaru prisustvovalo je nešto više od 350 “probranih” zvanica, uglavnom poznatih ličnosti iz života Kalifornije, a svi su mogli, doduše samo kao suvozači, da se provozaju u novom čudu tehnike. Čak i “terminator” Arnold Švarceneger, ovoga puta “samo” kao senator Kalifornije, koji je specijalnim letom stigao na promociju, jer je lično želeo da se uveri u snagu sportiste koji je, iako snažan, potpuno bešuman! Popularni snagator interesovao se za sve “tesline” karakteristike, a nije mogao da sakrije osmeh za vreme i posle probne vožnje. Za njega i njemu slične namenjena je prva, ograničena, serija od sto primeraka, koji će se, od sredine sledeće godine, prodavati samo na američkom tržištu, po ceni od 80.000 do 120.000 dolara. Prema rečima Martina Eberharda, “veterana” iz čuvene Silikonske doline, jednog od osnivača i direktora “Tesla motorsa”, prodaja prve serije i još nekoliko hiljada primeraka, trebala bi da omogući dalji razvoj automobila, ali, pre svega, konstruisanje mnogo jeftinijeg velikoserijskog vozila.

Predstavljanje “tesle” izazvalo je ogromno interesovanje u američkim medijima, posebno onim specijalizovanim, koji su u svojim komentarima zadivljeni performansama novog automobila. Ko zna, možda je i briljantni Ličanin u svojim razmišljanjima, možda negde i u silnim otkrivenim i neotkrivenim dokumentima, imao i viziju prevoza budućnosti njegovim omiljenim strujama. Niko ne može da tvrdi da li bi se Tesli svideo izgled “imenjaka”, ali jedno je gotovo sigurno - bio bi ponosan i srećan što postoje ljudi koji su i dalje u stanju da slede njegov put i crpe ideje koje menjaju čovečanstvo. U to je uvereno i svih 70 zaposlenih u “Tesla motorsu” u tri fabrike (SAD, Velika Britanija i Tajvan), koji su deo internet-prezentacije posvetili upravo Nikoli Tesli: “automobil je dobio ime po geniju, američkom pronalazaču srpskog porekla, elektroinženjeru i naučniku... Bez njegove vizije i briljantnosti, stvaranje našeg automobila ne bi bilo moguće... Uvereni smo, da je živ, Tesla bi, kad bi video naš automobil, klimnuo glavom, razumeo nas i podržao... Presrećni smo što je naš automobil promovisan u godini velikog jubileja, 150 godina od rođenja genija, samo nekoliko dana posle Teslinog rođendana...”

REINKARNACIJA
NA internet-prezentaciji “Tesla motorsa” mogu da se pročitaju gotovo svi članci iz američke štampe povodom promocije automobila, a jedan od najupečatljivijih je komentar iz “Njusvika”, pod naslovom “Reinkarnacija”, gde se uz sve pohvale za “teslu”, ismeva pokušaj proizvodnje električnog automobila “Dženeral motorsa”, “EV-1”, koji je, osim što je bio ružan (!), mogao da pređe samo stotinak kilometara, pre punjenja koje je trajalo duže od same vožnje! “Dženeral motors" je možda ubio električne automobile, ali u “Tesla motorsu” su sigurni da su Amerikanci prestravljeni od odlazaka na benzinske pumpe, spremni za ponovo rođenje!

KARAKTERISTIKE
MOTOR: trofazni, indukcioni, snage oko 250 KS, maksimalnog broja obrtaja 13.500 o/min, obrtnog momenta 244 njutnmetara
PRENOS: dva stepena prenosa + hod unazad
PERFORMANSE: ubrzanje od 0 do 100 kilometara na čas oko četiri sekunde, maksimalna brzina preko 210 km/č, “domet” sa jednim punjenjem litijum-jonske baterije oko 400 kilometara
“tesla” je dugačak 3.946 milimetara, kompletno je izrađen od ugljeničnih vlakana i zadovoljava sve sigurnosne i ekološke standarde SAD. Istraživanja i razvoj rađeni su u centru u San Karlosu u Kaliforniji, motori su proizvedeni u pogonu na Tajvanu, a sklapanje se obavlja u Engleskoj.

D.P.

---

http://www.teslamotors.com/index.php?js_enabled=1

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 03.08.2006. u 21:36 GMT+1]}

Kuglasta je munja najneobičnija i najrjeđa od svih atmosferskih pojava. Fenomen koji se pojavljuje na mjestima i u prilikama gdje se najmanje očekuje, iznenađujuće je zapostavljen u godini Nikole Tesle, briljantnog znanstvenika, koji ga je predano proučavao. Tesla je tvrdio da ih je potpuno razumio, ali je, shvativši njihov razoran vojni potencijal, zapisao da će tajna o kuglastim munjama završiti s njime u grobu.

Jedan od prvih zabilježenih slučajeva susreta s kuglastom munjom potječe iz XVI. stoljeća, kada je jedna zapalila ljubavnicu francuskog kralja Henrika II.
Povijest također kaže da su i rođenje slavnog Nostradamusa 14. prosinca 1503. u Saint Remyju u Provansi obilježile kuglaste munje kojima je vrvjelo nebo nad gradom te noći. U modernim vremenima o tim su prelijepim, sjajnim, električnim sferama javljali i opisivali ih piloti tijekom leta, vidjeli su ih iz podmornica, na ratištima, u obiteljskim kućama. Oni koji tvrde da su ugledali NLO, mogu biti 90 posto sigurni da su ugledali kuglastu munju.

Iako kuglaste munje uglavnom snažno eksplodiraju, ponekad jednostavno “ispare”.
– Još nije potpuno jasno kako kuglaste munje nastaju. Prvi tko ih je razumio intuitivno bio je Nikola Tesla. U svom članku “Bežični prijenos električne energije”, objavljenom 5. ožujka 1904., napisao je da je shvatio kako nastaju i uspio ih umjetno proizvesti u svom laboratoriju u Colorado Springsu. Poslije, shvativši njihov potencijal kao razornog oružja, izjavio je da će njihovu tajnu sa sobom ponijeti u grob. Tesla ipak vjerojatno nije shvaćao i njihovu teoretsku pozadinu. U svakom slučaju kuglaste su munje usmjerena energija, što je Tesla intenzivno proučavao.

Ogromnu količinu energije zarobljenu na tako malom prostoru prvi je u listopadu 1936. izračunao B. L. Goodlet. Njemu je pred nosom jedna kuglasta munja promjera 10 do 15 centimetara ušla u prostor gdje je radio i sletjela ravno u posudu sa 16 litara vode. Voda je u trenutku proključala i gotovo sva isparila. Voda koja je ostala, bila je vrela i nakon dvadeset minuta hlađenja. Goodlet se odmah bacio na posao. Izmjerivši koliko je vode ishlapjelo ključanjem, te koliko je energije potrebno uložiti za to, kao i za taljenje telegrafskog voda te za spaljivanje okvira prozora što se sve našlo kuglastoj munji na putu i na što je trošila energiju, izračunao je o kakvoj se koncentraciji energije radilo u fenomenu kojemu je svjedočio. Ispalo je da je ta mala kuglasta munja, mase tek nekoliko grama, sadržavala više od jednog kilovatsata energije!

Toliko energije po jedinici mase koliko ima kuglasta munja, nema ni jedan danas poznati spremnik energije. Praktične vrijednosti razumijevanja i iskorištavanja fenomena kuglaste munje bile bi stoga od velike gospodarske vrijednosti. O vojnoj tehnologiji da ne govorimo. Stoga su ih još od doba Tesle mnogi nastojali umjetno proizvesti. Nekima su cijeli laboratoriji odletjeli u zrak, ali nisu uspijevali. Kako to obično biva, rješenje je bilo nadohvat. Dvojici braće Kennethu L. Corumu i Jamesu F. Corumu 1989. palo je na pamet da naprave aparat, doslovno slijedeći Teslinu “kuharicu”. Imali su tvrtku koja se i inače bavila Teslinim patentima, pa im je pokus uspio vrlo brzo uz pomoć dvaju oscilatora različitih frekvencija. Zahvaljujući Internetu, danas se svatko tko je voljan eksperimentirati vrlo jednostavno može domoći skica za konstrukciju vlastitog aparata. Međutim, praktična primjena ovog ploda Teslina genija, čije bi posljedice bile revolucionarne, još visi u zraku.

Do kuglastih munja Tesla je došao istraživanjem načina bežičnog prijenosa elektromagnetske energije, što mu je bila osnovna preokupacija tijekom cijelog istraživačkog vijeka. To nije zaboravljeno. Prije dvije godine izrađena je analiza tržišta, kako bi se izračunale uštede energije, ako bi se ostvarivao bežični prijenos struje. Ako smo nakon gotovo jednog stoljeća naučili donekle svladati kuglastu munju, možda ni bežični prijenos energije nije daleko.

Kuglaste munje sačinjene su od plazme. Plazma je visoko ionizirani plin, u kojem je naboj elektrona uravnotežen nabojem pozitivnih iona, tako da je, kao sustav, električno neutralan. Plazma nastaje izlaganjem plinova električnom ili elektromagnetskom polju pri niskom tlaku. Iako mnogi i danas pokušavaju objasniti prirodu kuglaste munje, nije dokraja razjašnjeno kako te, električno nabijene čestice, koje međusobno djeluju električnim i magnetskim silama, ostaju u ograničenom volumenu. Što se sve – pa i u obliku kuglaste munuje – ne raspadne nego se još i giba, misterija je više! Razumijevanje načina na koji plazma sama sebe održava u ograničenom prostoru bilo bi ključ ostvarivanja kontrolirane termonuklearne fuzije, procesa koji bi, oponašajući “izgaranje” Sunca, čovječanstvu dao neograničene količine “čiste” energije. Plazma se kao stanje pojavljuje od postanka svemira i zapravo je iz nje većina vidljiva svemira. Nastaje pri udaru munje, čini polarnu svjetlost, a njena dva najpoznatija oblika čovjek zove Sunce i plamen. Nikakvo čudo što je baš Tesla konstruirao uređaj kojim je dobio plazmu pomoću struje od raznih plinova.

Sergej Županić

http://www.tanjug.co.yu/Izdanja/Tesla/Tesla.aspx

[img][att_url][/img]

Deo sajta posvećnog Nikoli Tesli Tanjug je uradio uz pomoć Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda. Zavod nam je ustupio prava na korišćenje sabranih dela Nikole Tesle iz kojih smo odabrali najznačajnije delove. www.zavod.co.yu

POGLAVLjA

Predgovor

Moji izumi

Neka lična sećanja

Jedan čudan doživljaj

Problem povećavanja ljudske energije

Kako kosmičke sile utiču na naše sudbine

Najveće dostignuće čoveka

3MAJ JOBAH JOVANOVIĆ-Najveći srpski pesnik današnjice

Tesla opisuje svoje angažovanje raznim radnim oblastima

Misija nauke

Razgovor sa planetama

Čuda budućnosti

Gledišta trojice čuvenih naučnika o prenošenju misli

Mesečeva rotacija

Pogovor

Teslina autobiografija

Teslini pogledi:"Problem povećanja ljudske energije"

Teslini članci o H-zracima

Tesla o mesečevoj rotaciji

Tesla o ratu

Tesla o pokretačkoj snazi budućnosti

Danas u subotu 5.8.2006 na RTS na prvom programu bice prikazana emisija film



RTS 1 : vreme 15.11 Tesla - gospodar munja


Sutra u Nedelju 6.8.2006 na RTS na drugom programu bice prikazana emisija


RTS 2 : vreme 13.32 Pre i posle Tesle: Rat struja


Preporucujem svima koji imaju mogucnosti da gledaju ove emisije o Tesli

Ukoliko neko ima program za snimanje TV programa , moze da snimi te emisije i okaci ih recimo na google video ili yutube.com

kako bi i drugi ljudi koji propuste zbog obaveza ove emisije imali priliku da ih naknadno pogledaju

http://www.b92.net/tesla/zivot.php

Nikola Tesla - biografija
Anegdote iz mladosti
Nikola Tesla i sunarodnici
Rat struja
San jednog genija
Tesla i prijatelji
Tesla kao merna jedinica
Najznačajniji izumi
Istraživanje na polju struja visokih frekfencija
Druga industrijska revolucija
Poslednji dani

Ne znam da li Vam je poznato da ta knjiga postoji u biblioteci "Matica Srpska",u Novom Sadu ali na madjarskom jeziku.Mislim da je na istom jeziku ima i u "Narodna biblioteka" u Beogradu-za to nisa sigurna,ali sigurno znam da je i Muzej Nikole Tesle(u Bg-u) ima takodje na madjarskom jeziku-s'tim sto sam u muzeju pitala jos pre godinu dana.Da li ste Vi u medjuvremenu saznali da li uopste ta knjiga postoji na srpskom jeziku?I da li uopste postoji jos na nekom jeziku(na engleskom) osim na Madjarskom?

http://www.croeos.net/Mambo/in...=view&id=858&Itemid=43

http://www.tportal.hr/tehnolog...a/page/2007/01/08/0023006.html

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 25.01.2007. u 10:02 GMT+1]}

koja knjiga?

Međunarodni nagradni konkurs, posvećen Nikoli Tesli, povodom 150 godina od rođenja, organizuju časopis "Porodična pedagogija" i Klub mladih matematičara "Arhimedes" iz Beograda. Konkurs se organizuje za himnu Tesli, odnosno tekst i muziku, kao i za literarne, likovne, stručne i pedagoške radove.

Reč je o konkursu na teme
- "Teslino detinjstvo, školovanje i porodica",
- "Teslin dar školstvu",
- "Tesla i matematika",
- "Tesla rodu svom",
- "Tesla - veliki učitelj",
- "Tesla je svetlost",
- "Tesla kao dobrotvor čovečanstva",
- "Teslin idol bio je Arhimed",
- "Tesla i svetski mir".


Pravo učešća na konkursu imaju svi građani, uključujući učenike i studente, država bivše SFRJ i Mađarske, Austrije, Francuske, Češke, Rusije i SAD. Literarni, stručni i pedagoški radovi mogu biti obima do četiri kucane stranice, a jedan autor može konkurisati najviše sa dva rada. Radovi za konkurs mogu se dostaviti do 15. oktobra pod šifrom i kovertiranim osnovnim podacima o autoru, a poželjno je da radovi stranih autora budu prevedeni na srpski jezik ili dostavljeni ranije.
Žiri će dodeliti prvu nagradu za himnu Tesli od 20.000 dinara, drugu od 10.000 dinara i treću od 5.000 dinara, dok će za literarne, stručne, likovne i pedagoške radove dodeliti po tri nagrade - prvu od 10.000, drugu od 5.000 i treću od 3.000 dinara.

Već objavljeni radovi neće se uzimati u obzir, a rezultati konkursa biće objavljeni 31. oktobra u sredstvima informisanja. Nagrade će biti uručene na četvrtom Vukovom pedagoškom saboru u Banji Koviljači 8. novembra, a nagrađene radove i jedan broj kvalitetnih nenagrađenih radova objaviće "Porodična pedagogija".

Radove treba slati na adresu:

emaill je "[email protected]", a obaveštenja se mogu dobiti na telefon/faks 3245 - 383 i 063/843 - 2280.

Konkurs će biti objavljen u sutrašnjoj "Politici”.

Tesla may refer to:

* Nikola Tesla, a physicist, inventor, and electrical engineer.
* tesla (unit) (symbol T), SI derived unit of magnetic flux density (or magnetic inductivity).
* Tesla coil, a category of disruptive discharge coils.
* Tesla trooper, a soldier with electric abilities in the RTS game Command & Conquer: Red Alert 2
* Tesla (band), an American hard rock music band originating from Sacramento, California.

Other uses of Tesla include:

* The proposed tera-electronvolt Energy Superconducting Linear Accelerator, now merged into the International Linear Collider project
* Tesla Advanced Communications, a P2P network.
* Time Efficient Streaming Loss-tolerant Authentication, an authentication and key-exchange protocol for Sensor Networks.

Some companies named Tesla are:

* Tesla (company), a former huge state-owned electrotechnical conglomerate in the former Czechoslovakia which manufactured electronics.
* Tesla Studios, a video game developer based in Belgrade, Serbia.
* Ericsson Nikola Tesla, the Croatian subsidiary of the telecommunications equipment manufacturer Ericsson.
* Tesla Pančevo, [1] light bulbs manufacturers from Pančevo, Serbia and Montenegro.
* Tesla Motors, a Silicon Valley-based startup company specialized in the production of hi-performance electrical cars.

http://en.wikipedia.org/wiki/Tesla

Putujuca izlozba/postavka iz muzeja Nikola Tesla dolazi i na drugi kraj Zemljine kugle, u Western Power World of Energy Museum, Pert, Zapadnu Australiju. Izlozba ce trajati od 29. septembra do 15. oktobra 2006. godine.

http://www.teslaforum.com/fevents.htm
http://www.tesla-museum.org/me...hp?link=izlozbe/i&opc=sub3
http://www.tesla-museum.org/meni_sl/izlozbe/i1_21.htm
http://www.worldofenergy.com.au/pdf/Tesla%20%20Poster%205.pdf

U povodu 150. obljetnice rođenja istraživača i znanstvenika Nikole Tesle 12. rujna u Parizu će biti otvorena izložba "Nikola Tesla - čovjek koji je rasvijetlio svijet" pod pokroviteljstvom predsjednika Hrvatske Stjepana Mesića.

Izložbu u UNESCO-ovoj zgradi u Parizu otvorit će glavni direktor UNESCO-a Koichiro Matsuura, ministar kulture Božo Biškupić i hrvatski veleposlanik u Francuskoj Božidar Gagro, a moći će se razgledati do 22. rujna, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture.

Ministar Biškupić je rekao da je izložba jedan od programa proslave Godine Nikole Tesle koju je proglasio Hrvatski sabor. Podsjetio je na to da ju je UNESCO unio u svoj kalendar obljetnica svjetski važnih znanstvenika u vrijeme obilježavanja 60. obljetnice svojeg osnutka.

Izložbu organiziraju Ministarstva kulture, Hrvatsko povjerenstvo za UNESCO i Stalna misija Republike Hrvatske pri UNESCO-u, autori su Hrvatski povijesni muzej i Tehnički muzej te kustosi Matea Brstilo i Renato Filipin, a likovni postav izradila je Nikolina Jelavić-Mitrović.

U šest prostornih odjeljaka predstavit će se Teslin životni put i znanstvena dostignuća, a multimedijski osmišljena izložba prikazat će raznovrsnu građu dokumentiranu i digitalnim putem. U posebnu je odjeljku Teslina svakodnevica - druženja, prijatelji, asketizam, skromnost i opsesija te priznanja, počasni doktorati i rođendanske čestitke.

(Hina)

Knjiga "ABAFI"!

---------------------------------
Get your email and more, right on the new Yahoo.com
--0-2093775176-1157636179=:53881
Content-Type: text/html; charset=iso-8859-1
Content-Transfer-Encoding: 8bit

<BR><BR><B><I>Valerij Zajcev &lt;[email protected]&gt;</I></B> wrote: <BLOCKQUOTE class=replbq style="PADDING-LEFT: 5px; MARGIN-LEFT: 5px; BORDER-LEFT: #1010ff 2px solid">&gt; Ne znam da li Vam je poznato da ta knjiga postoji u biblioteci "Matica Srpska",u Novom Sadu ali na madjarskom jeziku.Mislim da je na istom jeziku ima i u "Narodna biblioteka" u Beogradu-za to nisa sigurna,ali sigurno znam da je i Muzej Nikole Tesle(u Bg-u) ima takodje na madjarskom jeziku-s'tim sto sam u muzeju pitala jos pre godinu dana.Da li ste Vi u medjuvremenu saznali da li uopste ta knjiga postoji na srpskom jeziku?I da li uopste postoji jos na nekom jeziku(na engleskom) osim na Madjarskom?<BR><BR>koja knjiga?<BR><BR>--<BR>http://www.elitesecurity.org/p...R><BR>Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#18434<BR><BR>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<BR>esauth:18434:24eea821aed062c0ee5a739eb8d5705d<BR>Odgovor pisite *iskljucivo* ispod ove
linije:<BR></BLOCKQUOTE><BR>Knjiga "ABAFI"!<p>&#32;
<hr size=1>Get your email and more, right on the <a href="http://us.rd.yahoo.com/evtB973/*http://www.yahoo.com/preview"> new Yahoo.com</a>

--0-2093775176-1157636179=:53881--

Dakle sa tim abafijem stvarnos se nesto cudno desava knjigu je preveo na srpski Josika za koga ni u jednoj biblioteci nisu culi za abafi ne postiji cak ni da je knjiga bila u biblioteci u knjizarama nema da se nadje a pre 2 nedelje sam bio u teslinom muzeju i JOK, nisu culi za tu knjigu.

http://www.nikolatesla150.org



http://www.nikolatesla.hr/

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 23.01.2007. u 10:55 GMT+1]}

[img][att_url][/img]

U godini koja je posvećena proslavi lika i dela Nikole Tesle, najvećeg naučnika koga je svetu podario brdoviti Balkan, užička kompanija Multisoft pripremila je opsežnu multimedijalnu monografiju Nikola Tesla (edicija Velikani). Realizaciji priče o čoveku koji je konac života dočekao u siromaštvu, iako je mogao da bude jedan od najbogatijih ljudi svoga vremena – da ga je bogatstvo zanimalo, autori su pristupili krajnje studiozno, pedantno sakupivši i sortiravši brdo podataka o Tesli, njegovim radovima i pronalascima i manje poznatim činjenicama iz života.

Prezentacija je podeljena na nekoliko celina koje govore o Teslinom životu, radu, patentima, zanimljivostima iz života i odnosu sa savremenicima. Biografski podaci predstavljeni su kroz tabele, crteže, fotografije i tekstove koji prate hronologiju života velikog naučnika, uključujući čak i njegov horoskop odnosno natalnu kartu. U istom poglavlju govori se i o članovima Tesline najuže porodice (otac Milutin, majka Đuka i sestre Angelina, Milka i Marica) kojima mediji uglavnom ne poklanjaju dovoljno pažnje. Istaknute su Tesline posebne sklonosti u detinjstvu, a obrađeni su kompletno školovanje s prvim eksperimentima na visokim školama u Gracu, zdravstveni i drugi problemi s kojima se naučnik suočavao već na početku karijere, odnosi s kolegama i konkurentima, osnivanje kompanije i najvažniji momenti u poslovnom portfoliju i privatnom životu (odnos prema prijateljima i poeziji, skromnost i lepi maniri, religijsko opredeljenje, Tesline fobije i njegova ljubav prema golubovima i drugo).

U poglavlju Radovi na sličan način su izneti podaci (tekst, crteži, fotografije) o projektima, prezentacijama, predavanjima i brojnim istraživanjima koja je Tesla sprovodio u „slobodno vreme”. Obrađeni su svi najvažniji radovi: visokofrekventni generator i njegova primena, korišćenje visokofrekventnih struja, Teslin transformator, osvetljenje, ispitivanje x-zraka, bežična telegrafija i telefonija, radio-tehnika, daljinsko upravljanje, bežični prenos energije, radovi u mašinstvu. Posebna pažnja posvećena je najvećoj prezentaciji Teslinog sistema polifaznih struja, koja je održana na Nijagarinim vodopadima gde je Tesla projektovao prvu hidrocentralu, što je u to vreme bio divovski poduhvat čak i u Americi. Taj događaj smatra se konačnom pobedom Tesline naizmenične struje nad Edisonovom jednosmernom strujom.

Poznata je činjenica da je Tesla za života imao oko osam stotina izuma, među kojima je 112 značajnih patenata iz oblasti prenosa energije, električnih mašina, transformatora, visokofrekventnih struja, radio-tehnike, telemehanike, rasvete, parnih turbina itd. O ovim patentima, kao i o pronalascima za koje nije dobio patentna prava, govori se u poglavlju Patenti gde je nešto više reči posvećeno opisu samih pronalazaka, ali bez zalaženja u stručne detalje koji bi bespotrebno opteretili prosečnog čitaoca. Najviše pažnje autori programa, uostalom kao i sam Tesla, posvetili su tehnologiji bežičnog prenosa energije odnosno storijama o bežičnoj telegrafiji i telefoniji, radio-tehnici i daljinskom upravljanju.

Čitaocima koji bolje poznaju Teslinu biografiju najzanimljivije će biti poglavlje Nepoznati Tesla u kojem su sakupljeni tekstovi koji dokumentuju činjenicu da Tesla nije do kraja iskazao svoju genijalnost te da je kao prava renesansna ličnost išao daleko ispred svog vremena. Nakon njegove smrti otkriveno je mnoštvo dokumenata i beležaka koje naučnik nikada nije realizovao niti publikovao (stojeći talasi, telegeodinamika, mašina za veštačku cirkulaciju krvi, električno kupatilo), a među njima se nalaze i nedokumentovani pronalasci koji bi tobože mogli da promene svet – neprobojni energetski zid, smrtonosni zraci, čitač misli, mogućnosti međuplanetarne komunikacije. Neki Teslini eksperimenti i nacrti svrstavaju se u najveće misterije savremenog čovečanstva. Poslednja poglavlja posvećena su mišljenjima koja su eminentni svetski naučnici imali o Tesli. Najslikovitija je svakako izjava Lorda Kelvina koji je tvrdio da je „Tesla više doprineo nauci o elektricitetu nego ijedan čovek pre njega”, kao i misli samoga Tesle o „čudima koja će tek doći”, dobijanju energije iz vode, uticaju kosmičkih sila i drugim problemima s kojima se ljudski rod suočava.

Korisničko okruženje programa je dobro organizovano i omogućuje potpunu preglednost opcija, teksta i multimedijalnog materijala. Grafički interfejs, uključujući i fontove i fotografije, tematski je uobličen tako da asocira na arhaičan naučni projekat, što programu daje specifičan „šmek”. Obim i kvalitet ilustracija su za svaku pohvalu, naročito prebogata kolekcija dokumentarnih fotografija, među kojima su i neki rariteti. Sve u svemu, Nikola Tesla je izuzetno kvalitetno elektronsko štivo koje će upotpuniti vašu biblioteku.

Gradimir Joksimović

U čast Nikole Tesle, energetičari Hidroelektrane "Đerdap 2" kod Kusjaka napravili vernu kopiju njegovog visokofrekventnog transformatora

[img][att_url][/img]

NEGOTIN - Energetičari Hidroelektrane "Đerdap 2", kod Kusjaka, završili su izradu kopije Teslinog visokofrekventnog transformatora, i na taj način se, u godini u kojoj se obeležava vek i po od rođenja Nikole Tesle, odužili geniju koji je osvetlio svet!

- Nesumnjivo je da Hidroelektrane ''Đerdap'', u čijem su sastavu elektrane kod Kladova, Negotina, Pirota i Surdulice, treba da daju svoj doprinos u obeležavanju ovog značajnog jubileja. Odlučili smo se da izradimo visokofrekventni transformator, koji odslikava svu genijalnost ovog našeg velikana.

- Veliku pomoć nam je pružio Muzej Nikole Tesle iz Beograda, ustupajući nam potrebnu dokumentaciju - kaže dipl. elektroinženjer Nebojša Karanović, zamenik direktora HE "Đerdap 2", dodajući da je eksponat, koji je izložen u holu HE "Đerdap 2", potpuno funkcionalan i identičan onom koji je izradio sam Tesla.

Visokofrekventni transformator izrađen na HE "Đerdap 2" deset puta je manji od originalnog, ali je istih dimenzija kao i onaj u beogradskom muzeju. Pa ipak, munje koje proizvodi ovaj "đerdapski trafo" zadivljuju posmatrače isto kao i one koje je slavni naučnik proizvodio nadomak Kolorado Springsa.

Transformator je izrađen u elektroradionici Hidroelektane "Đerdap 2" i predstavlja ostvarenje dečačkog sna dipl. elektroinženjera Zorana Kršenkovića, rukovodioca Elektroizvršenja, koji je stajao na čelu ekipe koja je realizovala ovaj veliki poduhvat.

- Učešćem u ovom projektu želeo sam da pokažem divljenje i poštovanje koje gajim prema Nikoli Tesli. Radeći na izradi ovog trafoa, bio sam u prilici da proživim deo onoga što je i on proživljavao u neposrednoj blizini naizmeničnih struja visoke frekvencije i ekstremno visokog napona.

- Čitava ekipa koja mi je nesebično pomagala u izradi ovog trafoa, kao i ja, želela je da se na ovaj način oduži našem velikanu, koga su, ne bez razloga, prozvali "gospodar munja" - kaže pedesetogodišnji Zoran Kršenković, koji je rođen tačno stotinu godina nakon velikog naučnika.

U realizaciju VF trafoa, bilo je uključeno mnogo ljudi, ali najveći doprinos, uz samog Kršenkovića, dali su poslovođa za elektroopremu Slobodan Stanišić, kao i radnici Elektroizvršenja Mile Kalinović, Mile Ljubisavljević i Aleksandra Marelj.

Eksponat za obuku učenika

Smešten u lepo uređenom holu Dodatne elektrane HE "Đerdap 2", model VF transformatora, mada deset puta manji od originalnog, istovetan je onome koji je 1954. godine izrađen za potrebe Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. On će ujedno služiti i kao sredstvo za nastavu učenicima, koji već dolaze da bi se na licu mesta upoznali s realizacijom Tesline zamisli o bežičnom prenosu električne energije. Hidroelektrane "Đerdap" planiraju da uskoro predstave ovaj transformator, koji proizvodi munje uz napon od neverovatnih pet stotina hiljada volti i frekvenciju od sedamdeset dva kiloherca.

(Ž. R. D.)

NIKOLA TESLA bio je briljantan, ali nepriznat fizičar, a za njegova nepriznata otkrića dodijeljeno je deset Nobelovih nagrada, rekao je danas akademik Vladimir Paar na svečanoj sjednici Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU) održane u povodu 150. obljetnice rođenja toga velikana znanosti i počasnoga člana HAZU-a.

Naša Akademija jedna je od rijetkih u svijetu koja se može podičiti time da su čak tri njezina člana - Tesla, Mohorovičić i Milanović, dobili svoja brda na Mjesecu, podsjetio je akademik Paar. Ali, dok je svijet tako priznao Teslu-izumitelja, do danas nije priznao činjenicu da je on bio i briljantan fizičar koji se isticao vrhunskim znanjem iz teorijske fizike, istaknuo je Paar, izrazivši nadu da tako ne će biti zadugo.

Podsjetio je da se Tesla još u Akademijinu Ljetopisu navodi kao "izumitelj i fizičar", ali da su njegovi znanstveni rezultati na području fizike još nepriznati i nedovoljno rasvijetljeni. Paar je naveo i primjere Tesline nepriznatosti, pa je, uz ino, rekao da je prvi objavio, još 1891., članak o elektronu za čije je otkriće Thomson dobio Nobelovu nagradu 1897. Drugi je pak da je Tesla otkrio rentgenske zrake 1894. za što je "Nobela" dobio Roentgen godinu dana kasnije i to je bila prva Nobelova nagrada dodijeljena za fiziku. Tesla je otkrio princip radara 1903. više od tri desetljeća prije no što je radar otkriven, rekao je Paar i dodao da je Tesla dokazao i postojanje kozmičkih zraka još 1897, a one su eksperimentalno otkrivene 1912. Spomenuo je da danas postoje dokumenti koji mogu potvrditi da je Tesla još 1893., odnosno skoro šest desetljeća prije konstrukcije lasera, imao uređaj sličan laseru.

Predsjednik HAZU akademik Milan Moguć govorio je pak o Teslinoj životnoj stazi podsjetivši da je Akademija tajnim glasovanjem 17. prosinca 1896. izabrala, tada 40-godišnjega Teslu, za svoga počasnog člana. Dodao je da je tomu znanstvenom geniju zagrebačko Sveučilište 1926. dodijelilo počasni doktorat, a da mu se čitav znanstveni svijet zahvalio na stotu obljetnicu rođenja tako što je novu međunarodnu jedinicu magnetske indukcije nazvao njegovim imenom. Paar je rekao da danas postoje i dokumenti koji mogu potvrditi da je Tesla još 1893. imao uređaj sličan laseru, odnosno skoro šest desetljeća prije konstrukcije lasera.

Ivan Ilić, profesor emeritus zagrebačkoga Sveučilišta, govorio je o Teslinu izmjeničnom elektromagnetskom sustavu, rekavši da je to tek dio Teslina bogata opusa. "Tesla je bio izumitelj, ali i tvorac novih načela. Ponekad je izgledao kao čarobnjak koji otkriva dio načela prirode, koje ona tako sigurno skriva, a tek rijetkima otkriva", dodao je Ilić.

(HINA)

[img][att_url][/img]

http://www.tesla-symp06.org/

Zanimljivosti o Tesli (ćirilica)

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.11.2006. u 10:42 GMT+1]}

Samo malobrojni upućeni čitaoci prepoznaće u ovim, pomalo futurističkim stihovima njihovog tvorca – Nikolu Teslu. Reči su iz pesme datirane 1934. godine, koja je posvećena njegovom prijatelju, američkom piscu Džordžu Silvesteru Vireku. O ovoj, gotovo nepoznatoj strani Teslinog života može se, međutim, pročitati više u knjizi Vasa Milinčevića „Nikola Tesla i književnost” koja će se pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga u izdanju Biblioteke grada Beograda.
Naš ugledni istoričar književnosti i univerzitetski profesor Vaso Milinčević kaže za „Politiku” da je, pre više decenija, u časopisu „Delo” iz 1895. godine pronašao Teslin članak o Jovanu Jovanoviću Zmaju i našoj narodnoj poeziji, kao i Tesline prevode Zmajevih pesama. To ga je, kaže, zainteresovalo da dalje istražuje odnos koji je slavni izumitelj imao prema literaturi, ali i umetnicima sa kojima je bio blizak.

Iz brojnih dela koja opisuju Teslin život poznato je da je Mark Tven, čuveni američki autor i njegov prijatelj, smatrao da bi Tesla bio izvanredan pisac da se nije posvetio nauci. Jer, prema rečima Vasa Milinčevića, Tesla je smatrao da i nema razlike između nauke i umetnosti, uma i emocija. Proslavljeni izumitelj video je svet u slikama, imao je vizije i maštanja poput pisca, čak je i svoje pronalaske doživljavao više intuitivno, nego egzaktno.

Imao je do opipljivosti jasne predstave i to se može uočiti i u njegovim autobiografskim spisima. Tako je u knjizi „Moji izumi” Tesla zapisao da su ga od najranije mladosti opsedale slike „tako stvarne da sam kroz njih mogao proći rukom”. Prema tim halucinacijama Tesla nije bio pasivan, kaže nam Vaso Milinčević, već ih je pretvarao u realne slike. „Počeo sam da putujem u mašti, sretao sam ljude, upoznavao nove krajeve, i oni su mi bili isto toliko uverljivi kao i oni iz stvarnog života” rekao je jednom prilikom Nikola Tesla.

U ovoj izrazito zanimljivoj priči o Teslinoj privrženosti svetu knjiga i mašte, Vaso Milinčević nam otkriva šta je „Prometej 20. veka” posebno voleo da čita. Naime, jako je bio zaljubljen u našu narodnu poeziju, Zmajeve pesme, dok je Njegošev „Gorski vjenac” znao napamet. Zabeležen je podatak da se u njegovom skromnom prtljagu za Ameriku, 1884. godine, pored zbirke Vukovih narodnih pesama, našla i knjižica Zmajeve poezije, ali i sveska stihova koje je lično stvorio. Naime, vremenom je otkriveno da je Tesla čitavog života povremeno zapisivao pesme. Zbirka njegove poezije izgorela je, nažalost, u požaru u kojem je uništena i njegova laboratorija, mnogi nacrti projekata i dragocenosti, otkriva nam profesor Milinčević.

O načinu na koji je „druženje” sa knjigama uticalo na Teslin karakter govore mnogi podaci rasuti u raznim biografijama. U ranom dečaštvu čitao je Mikloša Jožiku, mađarskog pisca istorijskih romana, koji je u svojim delima imao junaka jake volje. Tesla je kasnije često govorio da je zahvaljujući tom književnom liku imao običaj da kad nešto počne to i završi.

Recimo, Tesla je pročitao celokupna Volterova dela. Bile su to, prema mišljenju Vase Milinčevića, čak 82 knjige. Međutim, kada je završio rekao je sa uzdahom: „Never more”. Ali, upornost je bila jača.

Nedugo zatim, iščitao je sabrana Dekartova dela na nemačkom jeziku. Spisi ovog francuskog filozofa i matematičara ostavili su dubok trag u Teslinoj percepciji sveta. Zapisao je da je od Dekarta prisvojio temeljni metod u posmatranju života. „Tu sam se privikao da svoje misli i razmišljanja postavljam u matematičke formule. Što se nije dalo izraziti u obliku jednačine, nije me ni zanimalo. Tim naučnim putem ja sam došao do indukcije u elektrici, a na taj način čitam i danas srpske narodne umotvorine. To je put nauke”, stoji u „Mojim izumima”.

Dakle, Nikola Tesla je bio obrazovan filozofskom i književnom literaturom. Kako nam priča Vaso Milinčević, znao je naizust Bajronovo delo „Čajld Harold”, Geteovog „Fausta”, Puškinovog „Evgenija Onjegina”, Šilerove pesme. Upravo je u jednoj knjizi, još kao dečak, video sliku Nijagarinih vodopada i rekao oduševljeno svom ujaku da će jednog dana napraviti točak koji će pokretati vode Nijagare i otići u Ameriku. To se i ostvarilo posle 37 godina, kaže nam profesor Milinčević. Uspeo je da „ukroti” Nijagaru, a prva centrala na ovom vodopadu izgrađena je na Teslinim principima naizmenične struje.

Biljana Stojaković

Tesla documentary videos:
http://video.google.com/videop...p;q=popefucker.corps&hl=en

Tesla in Manga (Japanese comic) - "Chronicles of the Bizarre and Eccentric":
http://jinmen.pyoko.org/projec...s_of_the_Bizarre_and_Eccentric

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 16.11.2006. u 23:26 GMT+1]}

Vilijam Terbo: Moj deda Nikola Tesla (1)

Vilijam Terbo: Moj deda Nikola Tesla (2)

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 21.11.2006. u 09:45 GMT+1]}

http://cuc.blog.hr/

http://www.teslindan.com/ - http://www.xportal.hr/vijest.a...ola-tesla-u-digitalnom-formatu

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 09.01.2007. u 11:52 GMT+1]}

PDF
265 PAGES
Language: ENGLISH
Size: 10 MB

Links:
http://rapidshare.com/files/10715891/FBI_File_on_Nicola_tesla.rar
or
http://www.filefactory.com/file/6dd8d1/

Dobro,ako neko procita neka sve neka napise sta ima zanimljivo.

A kako komentarišete Teslino tumačenje nastanka Vasione:

"Upravo tako stoji stvar sa rođenjem Vasione. Materija je stvorena iz prvobitne i večne energije, koju znamo kao svetlost. Zasjala je i pojavile su se prvobitne zvezde, planete, čovek i sve što je na Zemlji i u Univerzumu. Materija je izraz beskonačnih vidova svetlosti. Zato je energija starija od nje."

Tesla je tvrdio da postoje 4 zakona stvaranja :

1) IZVOR SVEGA JE U NEPOJAMNOM, U CRNOJ ČESTICI KOJU UM NE MOŽE DA ZAMISLI NITI MATEMATIKA IZMERI
2) ŠIRENJE TAME JE PRAVA PRIRODA SVETLOSTI
3) SVETLOST TEŽI DA POSTANE MATERIJA
4) NEMA POČETKA NI KRAJA. TRI PRETHODNA ZAKONA ODUVEK TRAJU. STVARANJE JE VEČNO

Mene pominjanje "crne čestice" i "širenje tame" mnogo podseća na tamnu materiju i tamnu energiju iako se u to vreme o tome nije znalo ništa.

"http://www.novosti.co.yu/code/...um=2006-06-15&feljton=5313"



Ovo je tako lep i romantican feljton o privatnom zivotu Nikole Tesle

cestitamo autorima :)

Sada kada je proslava 150 godishnjice rodjenja Nikole Tesle iza nas, mozda cemo bolje sumirati odredjene situacije koje smo imali.

Osim velicanstvenog napora koji je iskazala prvenstveno Srpska zajednica ( dajuci Teslino ime Beogradskom aerodromu , kao i podizanje divnog spomenika na Nijagari, Kanadska strana) , imamo i ,do sada povucenu, Hrvatsku zajednicu koja se javno izvinjava Tesli i njegovoj familiji (samo oko 14 Teslinih blizih rodjaka je pobijeno od strane ustasha), te izgradnju Memorijalnog kompleksa kod Tesline rodne kuce. Mnogi su zamerali rushenje Teslinog spomenika u Gospicu tokom ratova 90tih , kao i dugogodisnje ignorisanje Smiljana po pitanju dobijanja elektricne energije.

Postojala su od ranije mnoga drustva koja su bila vezana oko imena Nikole Tesle.Ta drustva su bila uglavnom sastavljena od Srpskih clanova, bilo u dijaspori ili ovde.Ona su delovala, kao i muzej Nikole Tesle, gotovo 40 godina, predstavljajuci Teslu , njegovo delo i lik, kao deo Srpske bastine na koju smo svi mi bili jako ponosni.Sada, kada je medjunarodna kampanja protiv Srbije i svega srpskog izgradila nakaradni sistem diskreditovanja cele nacije i njene vrednosti sa kojima se ona dici i ponosi, neki su pokushali da omalovaze dosadasnje napore Srbije i srpskog naroda u tom smeru, pa su pokushali da dezinformacijama, poluistinama i lazima umanje Tesline zasluge za celo covecanstvo , a posebno njegovu odanu naklonost ka srpskome rodu.

Takvi napori, dakle, nisu dobronamerni.

A prisutni su ponajvishe u US i nekim zemljama iz nasheg okruzenja , koje su revanshisticki razmishljali gradeci strategiju kako da ponize Srbiju, a Srpski narod da ucine da se oseca inferiorno i gubitnicki prema njima.
Na svu srecu, njihova nastojanja nisu urodila plodom.

Teslina istina blista i dalje, njegove zasluge i slava ne jenjavaju, vec naprotiv, lagano ali sigurno otkrivaju svoje pravo "andjeosko" lice svetu.


Godisnjicu smo obelezili i Teslino ime proslavili, kako smo znali umeli i mogli.
Sada valja i dalje uporno i strpljivo nastaviti legendu o Nikoli Tesli koja ce se prenositi sa kolena na koleno.A narocito na ona koja se ponose svojim rodom i narodom.....




_{[Ovu poruku je menjao superbaka dana 28.05.2007. u 16:48 GMT+1]}

ono sto se mora procitati je teslina autobiografija...

pdf :
http://www.eskimo.com/~bilb/tesla/biog.pdf

ili na strani:
http://www.rastko.org.yu/istorija/tesla/ntesla-autobiography.html

Svaka cast autoru na ovoj temi.

Ako nekog zanima moze download-ovati tri knjige u pdf-u o Nikoli Tesli sa ovog linka:



da dodam, iako nije pomenuto, vazi i za ostali sadrzaj pod autorskim pravima - superbaka


_{[Ovu poruku je menjao superbaka dana 23.08.2007. u 14:04 GMT+1]}

Na ovaj post me je inicirao:

http://www.novosti.rs/vesti/pl...D-Proslava-Teslinog-rodjendana

pa mislim, ako su se tamo setili Tesle 2010-te, red je i ovde da se pomene ta godisnjica. Ovo je ipak deo foruma o nauci...

I onda sam naleteo na jedan njegov intervju:

*

...intervju koji je Nikola Tesla dao za časopis „Besmrtnost“ u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.

Intervju pokriva razne teme, od ishrane do Univerzuma, i sve bi bilo sasvim obično da Tesla nije „ukinuo“ vreme i prostor.

Posle ovakvog „putovanja“ novinar više nikada neće biti isti, a ni mi.

INTERVJU TESLE SA DŽON SMITOM

NOVINAR: Gospodine Tesla, stekli ste slavu čoveka koji se umešao u kosmičke procese. Nedavno ste preplašili dobre ljude tvrdeći kako vibracijama možete preseći Zemlju kao jabuku nožem. Ovde u Koloradu Springsu stvorili ste munju; čovek do sada to nije učinio. Nebo seku hiljade munja i hiljade gromova udaraju u planinske vrhove. Tlo podrhtava, a životinje i ptice beže u divljem strahu. Zahvaljujem vam na ljubaznosti što ste pristali da se sklonimo u ovu kuću; tu se osećam bezbednim. Moje ime je Džon Smit i novinar sam u “Biltenu Besmrtnosti“. Urednik toga lista je gospođica Emili Dikinson, a direktor gospodin Bolt Bitmen.

TESLA: Gospođica Dikinson je pesnikinja čije stihove cenim, a gospodin Bitmen ima nazore koji su mi veoma bliski. Redovno čitam vaš list, i da bi ovaj razgovor tekao lakše i brže - ukinućemo vreme i prostor.

NOVINAR: Čudo je evo već u početku! Ko ste vi, gospodine Tesla?

TESLA: To je pravo pitanje, gospodine Smit, i ja ću se potruditi da vam dam i pravi odgovor na njega.

NOVINAR: Kažu da ste iz zemlje Hrvatske, iz kraja zvanog Lika, gde zajedno sa ljudima raste drveće, kamen i zvezdano nebo. Kažu da vam je zavičaj selo koje nosi ime po gorskom cveću, i da je kuća, u kojoj ste se rodili, pored šume i crkve.

TESLA: Zaista, sve je tako.

NOVINAR: Stub kuće je bila majka. Imala je zlatne ruke. Njena bašta se prva zazelenila, i njeno žito najpre vlatalo. Tkala je najbelje platno i vezla najlepše vezove u kraju. Vreme je znala po ptičjem letu, a po travi gde će poteći izvor. Pred oluju je brala u polju iglice groma i tako sprečavala nesreću i vatru. Pesme koje je ona slušala kao dete, pevala je svojoj deci ili je smišljala nove.

TESLA: Bilo joj je šezdeset godina i, šale radi, vezivala je tri svoje trepavice. Zar to nije čudesno?

NOVINAR: Zadivljujuće je kako izvesni ljudi imaju roditelje kakvi su donekle i oni sami.

TESLA: Seme biljke mora pasti na pogodno tlo, i treba ga zalivati, negovati i čekati da iznikne i olista. Tako je i sa svakim čovekom ili bićem koje ima ljudsko obličje.

NOVINAR: Znači li to da takvo obličje nije uvek i znak da je neko čovek?

TESLA: Ja sam se mnogo puta uverio u to.

NOVINAR: Gospodine Tesla, jedan pesnik je govorio o svemirskom brodu, koji se spustio u Smiljanu i čestitom seoskom svešteniku i njegovoj ženi ostavio muško dete, koje su oni nazvali Nikola.

TESLA: Pesnici bolje tumače pojave ovoga sveta od drugih ljudi.

NOVINAR: Pre nego što će se to dogoditi, nad Likom se pojavio meteor, svetionik zvezdanom brodu.

TESLA: Taj meteor je opisao i moj otac. On ga naziva usijanim nebeskim telom.

NOVINAR: Ako je jedno dete tako rođeno, zar nisu i sva deca nebeskog porekla?

TESLA: Vasiona je bila kolevka prvih ljudi. Iz nje su potom izlazili jedino oni što će nešto stvoriti i učiniti za ljudski rod.

NOVINAR: Koja su deca iz te kolevke?

TESLA: Bili Šekspir, Leonardo da Vinči, onaj momak Amadeus. Naravno, ima ih još.

NOVINAR: Prvi je pesnik, drugi slikar i naučnik, treći kompozitor.

TESLA: Svi oni su samo različite manifestacije istog Duha.

NOVINAR: Jesu li i oni prispeli na Zemlju svemirskom letelicom?

TESLA: Bilo je i takvih koje su gurnuli dole. Ali ne brinite za njih. Oni su kao mačke: dočekaju se na noge makar ih bacili sa poslednjeg sprata “Valdorf-Astorije“.

NOVINAR: Dok smo posmatrali kako blešte munje i slušali kako tutnje gromovi, rekli ste: “To je kao u 'Luči Mikrokozmi', kada Lucifer na čelu milionske vojske poleće u Nebo!“

TESLA: U Lucifera su svi bili zaljubljeni. Ni onaj što je leteo umnim krilima, nije mu odoleo.

NOVINAR: Je li i on iz vasionske kolevke?

TESLA: Jeste. Čujem da se moji Srbi nešto žale. Šta im nedostaje? Imaju Vladiku i mene, ono što je vrhunsko na Zemlji: Poeziju i Nauku.

NOVINAR: Ko su, zapravo, Srbi?

TESLA: Posredničko pleme među narodima, trgovci sunčanom energijom na Zemlji. Roba im danas slabo ide, pa su se zabrinuli.

NOVINAR: Vratimo se vašem životu. Školovali ste se u Gracu, studirali u Pragu, službovali u Budimpešti i Parizu. Zatim odlazite u Ameriku.

TESLA: Amerika je spiritualno tlo, zbog toga sam došao i ostao ovde. Nakon revolucije Lenjin me je pozivao u Rusiju, ali ja sam zahvalio i odbio. Razlog za to nije što sam slutio šta će se tamo zbivati. Rusija je letnje podne zasićeno tamnim energijama koje bi ometale moj rad. Amerika je svetlo prolećno jutro.

NOVINAR: Ne razumem vas, gospodine Tesla.

TESLA: Na ovoj planeti postoje krajevi koji su izvor negativnih duhovnih energija, i oni koji to nisu. Amerika je kraj sa pozitivnim energijama (Jack987: bila je u to doba. Danas, 110 godina kasnije, tamo je sasvim suprotna energija). Ponekad, noću, vidim čete Maja i Asteka kako marširaju putevima ove zemlje, hitajući prema gradovima sa kapijama od Sunca i Meseca. Oni koji sada tu žive udišu njihov vazduh, piju vodu koju su oni pili, jedu plodove koje su oni jeli, i iste zvezde svetle nad njima. Iz tog ukrštaja će se roditi nova rasa. U Americi će nastati budućnost ljudskog roda, zatim njegova privremena propast. Iza toga će nastupiti doba koje se naziva Zlatnim. I to doba će biti privremeno.

NOVINAR: Molim vas da to objasnite, gospodine Tesla.

TESLA: Objašnjenja prepustimo čitaocima “Biltena Besmrtnosti“, gospodine Smit, a mi nastavimo naš razgovor.

NOVINAR: Pretpostavlja se da imate hiljade otkrića i izuma.

TESLA: Moguće je, zaboravio sam im broj.

NOVINAR: Futuristi kažu da su Dvadeseti i Dvadeset Prvi Vek rođeni iz glave Nikole Tesle. Oni slave Obrtno Magnetno Polje i pevaju himne Indukcinom Motoru. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mrežu uhvatio Svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio Vatru iz neba. Otac Naizmeničnih Struja učiniće da Fizika i Hemija zavladaju polovinom sveta. Industrija će ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a Bankari za najvećeg dobročinitelja. (izgleda da su futuristi pogriješili u vezi bankara) Bežična Telegrafija i Radar dela. Bogove Rata je obradovao mnogim pronalascima i učvrstio u njihovoj nameri da nijedan dan na ovoj planeti ne bude bez krvi i smrti. U laboratoriji Nikole Tesle prvi put je razbijen atom. Tu je stvoreno oružje koje vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmički Zrak. Pet rasa moliće mu se u Hramu Budućnosti, jer ih je naučio velikoj tajni da se Empedoklovi Elementi napoje životnim silama iz Etera.

TESLA: Očigledno je da u potaji pišete moderne stihove... Da, to su neka od mojih važnijih otkrića. Ja sam ipak poražen čovek. Ja nisam ostvario ono najveće što sam mogao.

NOVINAR: Šta je to, gospodine Tesla?

TESLA: Hteo sam da osvetlim čitavu Zemlju. U njoj je dovoljno Elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara, kao prsten oko Saturna.

NOVINAR: Kakva radost naći se izvan Zemlje i to videti!

TESLA: Hteo sam da stvorim Polarnu Svetlost u različitim krajevima ove planete. To je moguće, i zašto bi onda u njoj uživali jedino oni na Severnom polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog čega drugog, to bi trebalo učiniti iz estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam džinovska astronomska ogledala koja bi u našem nebu prikazivala zvezde iz drugih galaksija, tamnu stranu Meseca ili let komete koja će se pojaviti kroz sto godina.

NOVINAR: Bio bi to kosmički vašar, na koji bi pohrlili i Sveci i Anđeli!

TESLA: Većina mojih otkrića nastala je radi dobra ljudi. Gradio sam vetrenjače koje će pokretati Sunce i mleti u njima deo svoje toplote i svetlosti; to sunčano brašno čuvalo bi se za mesece hladnoće i tame. Pravio sam mašinu koja upravlja strahotnom snagom vetra, stvara od njega bedeme čvrste kao čelik, i oružje iza kojeg ostaje pustoš; njome se izaziva i oluja nad čitavim oblastima i gospodari oblacima, kišom i snegom. Pronašao sam način da se Elektricitetom dovode iz okeana velike količine vode i pustinje se pretvore u zelena i plodna polja. Izmislio sam automat iz kojeg će postati Rasa Robota; oni će u miru ljudima biti od koristi, a u ratu će ratovati umesto njih. Postoji Energija Pamćenja, koja čuva ono što predstavljaju tri vremena. Zarobio sam njene čestice kojima ću snimiti svađu bogova na Olimpu, bitku na Kosovu Polju, dolazak Lafajeta u Ameriku ili neki drugi događaj. U vasioni nema razlike između onoga što postoji i onoga što je izmišljeno; i delo i misao su stvarni.

NOVINAR: Gospodine Tesla, otkuda to da su sva čovekova stremljenja i napori ka veličini i dobru tek započeti ili napola završeni, a ono što je zlo i štetno bez muke biva gotovo?

TESLA: To je zato što ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju Elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikog pesnika. U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što je čini čovekovim zavičajem. Ja sam proveo godine tražeći način na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lek, a sunčevi zraci kao hrana. Život ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve što činim jeste traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih.

NOVINAR: Koje su to stvari?

TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova moguće je zasititi pet hiljada, i voda može postati vino. Znam, isto tako, da su gladni i žedni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio, i da bi to opet učinili da se on pojavi... Druga stvar je: kako uništiti energije zla i patnje u kojima prolazi ceo čovekov život? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje raširile po svemiru. Onaj koga nazivaju Svetlošću Azije zna odgovor na to. Njega više nema, a zlo i patnja su od usijanja postali jedino nebo nad nama... Treća stvar jeste: postoji li u vasioni suvišna svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, može nestati, a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se može zbiti do takve gustine da stane u kuglu manju od jabuke, a težu od Sunčevog Sistema. Ona je izvor života koji će poteći kada život na Zemlji počne venuti i gasiti se. Perzijanac je tu kuglu nosio u ruci, ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali hramovi u kojima Vatra više ne gori. Religija i filozofija uče da čovek može postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za čime ja tragam luđe je, veće i nemogućnije. To je: šta učiniti da se u vasioni svaki čovek rodi kao Hrist, Buda i Zaratustra.

NOVINAR: Gospodine Tesla, jednom ste kazali da verujete kako je Arhimed pronašao tačku oslonca iz koje je mogao podići Zemlju, ali da to nije uradio.

TESLA: Bilo mu je jasno da će, pokrene li nju, morati da pokrene ostalih devet planeta, Sunce, Mlečni Put i tako u Beskraj.

NOVINAR: Zar bi stigao izvan Mlečnog Puta?

TESLA: Da je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo moguće. On je, međutim, bio razuman čovek, a takvom čoveku ne priliči da se lomata po Beskraju.

NOVINAR: Pretpostavljam da sve to nije šala. Šta biste vi uradili na njegovom mestu, gospodine Tesla?

TESLA: Ja se ne bavim polugama kao Arhimed, već Elektricitetom i trudim se da ne zapalim Zemlju. Zapamtite, mladiću: dokle god čovek ne shvati da je Minhauzen postupio sasvim prirodno kada se izvukao iz jezera držeći se za sopstveni perčin, ostaće na Zemlji. Logici Minhauzenovog perčina dugujem mnoga svoja otkrića. Gravitacija je sila koja sve drži na okupu; dokaz da to nije opšti zakon jesu ptičja krila. Ja znam da je Gravitacija naklonjena svemu što treba da leti i moja namera nije da napravim avion ili raketu, već da čoveku povratim svest o njegovim sopstvenim krilima... Dalje, ja pokušavam da probudim energije koje se nalaze u vakumima. Vakumi su najveći izvori energija; ono što se smatra prazninom samo je manifestacija neprobuđene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u vasioni. U crnim rupama, o kojima govore astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.

NOVINAR: U mladosti ste hteli da stvorite Perpetum Mobile.

TESLA: Otkada postoji Nauka, a postoji otkada i ljudski rod, ništa drugo nije ni činila, već pravila Perpetum Mobile. Sve što je izmišljeno i stvoreno samo su točkovi, poluge, zamajci, spojnice i ostali delovi, te mašine. Ubeđen sam da je bila stvorena od mnogih genija i potom uništena.

NOVINAR: Ne shvatam zašto bi je uništavali ako je san celokupne Nauke?

TESLA: Zato što je ona savršenstvo, a u savršenstvu je uvek kraj. Ja je stvaram čitavog života, ali se trudim da je ne napravim.

NOVINAR: Šta to znači?

TESLA: To da je imam gotovu u glavi, ali je ne ostvarujem kao druga svoja otkrića. Perptum Mobile je spiritualna mašina, i ako se prenese u fizičku realnost ona prestaje da radi. Da smo u nekom svetu izvan Zemlje, to bi bilo u redu: radila bi i bila vidljiva. A možda će to ipak biti moguće u času odlaska odavde? Priredićemo sjajnu pozorišnu predstavu, pozvati na nju elitu grada Njujorka, novinare i fotografe. Bilo bi zabavno!

NOVINAR: Gospodin Tesla je veliki ljubitelj pozorišta. On je pisac komada, reditelj i glavni glumac.

TESLA: Ne preterujemo. Ja sam samo mađioničar na trgu zvanom planeta Zemlja.

NOVINAR: Gospoda Edison, Markoni i još mnogi besneli su i pravili vam grdne štete zbog toga.

TESLA: Bile su to šale koje su oni shvatili kao nešto protiv njih. Glavne predstave su one na Čikaškom Sajmu i na Pariskoj Izložbi. Izvodio sam smejurije sa metalnim jajetom koje se obrće na moju komandu, oglede sa plamenim mačevima, propuštanje velikih struja kroz telo, topljenje čelične žive sopstvenom telesnom strujom. Bilo je i nepredviđenih predstava, kao ona sa zemljotresom izazvanim vibracijama. Višespratnice u kvartu su se ljuljale, pogotovo zgrada policijske stanice. Sećate se biblijske priče o Isusu Navinu?

NOVINAR: Onome koji je, obilazeći oko Jerusalima zaposednutog neprijateljem, trubama porušio bedeme i kule toga grada?

TESLA: On je iste vibracije pretvorio u zvuk. To je ipak lepše... Pozorište su i moje čuvene večere; ljudi su smatrali za izuzetnu čast da budu pozvani na njih. Imali su kraljevsku trpezu i mogli da vide Teslina čuda. Pravio sam mala sunca i držao ih u ruci, pleo venac vatrenih munja oko svoje glave, ili raznobojnim svetlostima koje su isticale iz mojih prstiju i ukrašavale odaju. Nikada nisam ponovio neki ogled, te je goste uvek čekalo iznenađenje. Uživao sam da priređujem takve večere, a uživao sam i kada su ih drugi meni priređivali. Posebno mi je draga ona u Londonu; posadili su me u Faradejevu naslonjaču i častili viskijem iz zaostavštine tog najvećeg čoveka među fizičarima.

NOVINAR: Je li bilo u mladosti pozorišta, gospodine Tesla?

TESLA: Jeste, ali drugačijeg. Kakva je slavna tuča izbila na brodu kojim sam putovao u Ameriku! Pre toga je bila ona još slavnija prevara austrougarske carsko-kraljevske vojske. Postao sam vojni begunac i godinu dana se krio u ličkim planinama.

NOVINAR: Šta ste radili onde čitave godine?

TESLA: Između ostalog, započeo konstrukciju Perpetum Mobila.

NOVINAR: U te mladalačke komedije spada i kocka. Jedno vreme, kažu, toliko vas je obuzela kockarska strast da ste trošili sav novac iz roditeljske kuće.

TESLA: To, gospodine, nije bila komedija. Kocka je kosmičkog porekla, provera naklonosti izvesnih sila prema nama i otkrivanje tih sila. U njoj postoji zakon da uvek dobijate. Na žalost, nisam ga otkrio.

NOVINAR: Bilo je svakako i godina daleko od igre.

TESLA: Pogotovo ovde u Americi, kada sam se uhvatio sa gospodom naučnicima i profesorima. Gospodin Edison je tu prednjačio. Sa njime sam vodio Rat Struja, koji je predugo trajao. Sa jednim drugim Talijanom vodio sam rat zbog Radija. Bilo je krađa izuma i iščezlih patenata. Tu je i onaj strašni požar 1894, u kojem su nestali svi moji spisi, planovi i mašine. Gospodin Adams mi je ponudio pomoć, ali ja sam mu zahvalio i nakon pet godina stvorio sam sve iznova i podigao novu laboratoriju. Gore od toga bile su česte besparice koje su me sprečavale da radim, i ostvarim ono što sam nameravao. Najgora je ipak bila ona godina kada sam, ubrzo po dolasku u Ameriku, kopao jarkove za kanalizaciju. Nije manje grozna bila ni sirotinja u Parizu pre toga. Toliko o tome!

NOVINAR: Gospodine Tesla, zaprepastili ste Njujork time što ste vratili ček Vestinghausu na tantijeme jednog vašeg pronalaska. Izgubili ste milione dolara, a u to vreme niste imali centa u džepu.

TESLA: Gospodin se Vestinghaus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imao razumevanja za moj rad i koji me je pomagao. On se tada nalazio u novčanim neprilikama, te nisam mogao da uzmem taj ček.

NOVINAR: Događalo se da ste bili bogati, a niste stekli ni kuću ovde.

TESLA: Novac mi je bio potreban kako bih radio na novim pronalascima. Osim toga, kad god sam mogao pomagao sam prijateljima i ljudima iz mog zavičaja.

NOVINAR: Gospodine Tesla, u poslednjim danima nećete ništa imati! Živećete od sitnih pozajmica i poklona koje će vam davati dobri ljudi.

TESLA: Tako i treba da bude. Čovek se vraća svojoj kući, gde ga sve čeka.

NOVINAR: Na prozor vaše sobe u hotelu “Valdorf-Astorija“, na trideset trećem spratu, svakog jutra sleću golubovi.

TESLA: Čovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva!

NOVINAR: Niste prestali da letite još od onih davnih dana u Smiljanu!

TESLA: Želeo sam da poletim sa krova i pao sam: pogrešni dečji proračuni. Ne zaboravite, mladiću: krila su sve u životu!

NOVINAR: Arhangel sa šest pari plamenih krila i likom Nikole Tesle naslikan je u crkvi Uranove Braće u San Dijegu, u Kaliforniji. Svakako ste bili onde?

TESLA: Nisam stigao, ali jednom ću otići. Premda, priznajem, posete crkvama izbegavam još iz detinjstva. Otac mi je bio sveštenik, pa je i mene hteo da pošalje u bogosloviju. Učinio sam sve da ne dođe do toga.

NOVINAR: Crkva vam je, izgleda, suđena.

TESLA: Bez moje krivice!

NOVINAR: Vratimo se, ako dozvolite, na početak, a to je pitanje: ko ste vi, gospodine Tesla? Jedan vaš prijatelj je rekao: kosmička pojava. Jedan naučnik: najviše ostvarena čovekova mogućnost. Pesnici vas nazivaju Anđelom, koji je sišao na Zemlju da obavi neke poslove oko Svetlosti.

TESLA: Urednici vašeg lista gospođici Dikinson verovatno bi više odgovarao Anđeo?

NOVINAR: Ne samo njoj, gospodine Tesla. Anđeo je svima potreban!

TESLA: Onda neka bude Anđeo. Nastavite sa pitanjima, gospodine Smit.

NOVINAR: Imao bih jedno vrlo lično pitanje.

TESLA: Crvenite kao devica na prvom ljubavnom sastanku. Pretpostavljam šta je to.

NOVINAR: Nikada se niste ženili! Nije poznata nijedna vaša ljubav prema nekoj ženi. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lepog čoveka. U šezdesetoj ćete izgledati kao četrdesetogodišnjak, a snaga i hitrina će vam biti nadljudski. Jedan znanac videće kako ste se jednog decembarskog dana okliznuli na poledici, okrenuli u vazduhu i dočekali na noge. Tako nešto čini samo mačka.

TESLA: Po Elektricitetu, ja sam u bliskom srodstvu sa tom životinjom. Ponekad pomislim: cela priroda je mačka koju Bog miluje po leđima i eto munja i gromova.

NOVINAR: Rast vam je znatno više nego u ostalih ljudi, te vas i po tome odmah prepoznaju. Prve lepotice uvek su se vrzmale oko privlačnog i slavnog naučnika, ali on je celog života ostao samac.

TESLA: Mnogi su me ženili, ali najsmešnija ženidba bila je ona kojoj je provodadžisao doktor Laza Kostić, inače sjajan poeta. Pošto je sam bio odbijen od Lenke Dunđerske, pisao mi je da ja treba njome da se oženim. Hteo je da venča najveći srpski um i najveću srpsku lepoticu. Potsećalo je to na njegovu filozofiju ukrštaja, po kojoj je lepota osnovno načelo u ustrojstvu sveta. Zahvalio sam mu i objasnio zašto je to nemoguće.

NOVINAR: Zašto, gospodine Tesla?

TESLA: On je želeo da stvori nebeski par na Zemlji, a vreme za to nije. Reći ću vam šta mislim o seksu. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina služi za obnavljanje ljuskog roda. Previše seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snaži vitalnost i duh. Uzdržavanje od seksa to isto čini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put.

NOVINAR: I još jedno lično pitanje. Kada je 1917. trebalo da sa Edisonom podelite Nobelovu nagradu, vi ste je odbili.

TESLA: Gospodin Edison je veliki naučnik, ali se odveć petljao u moj život. Ne, nisam mogao da učestvujem u toj talijanskoj operi.

NOVINAR: Glavna otkrića učinili ste već ranije, a niste dobili tu nagradu. Šta je posredi: zavist, intrige, nerazumevanje?

TESLA: Toga je neosporno bilo. Nešto drugo je, međutim, odbijalo ljude od mojih otkrića.

NOVINAR: Šta je to?

TESLA: Ja mislim da je to ljudski strah od onoga što predstavlja većina tih otkrića. Ljudi su naslućivali da će ona, pored velikog dobra, doneti i veliko zlo. Zato su ih previđali i često zaboravljali.

NOVINAR: Vi ste bili svesni da će ona doneti zlo, ali ste i dalje radili na njima, gospodine Tesla?

TESLA: Moje je da radim, a ne da brinem šta će ljudi učiniti sa time.

NOVINAR: To su reči Leonarda da Vinčija, kada su ga pitali zašto pravi ratne mašine.

TESLA: Sećam se! Prebacivali su mu zbog onih smešnih katapultova za vojvodu od Milana. Bio je u pravu: dužnost naučnika je da stvara i da ne misli o posledicama stvaranja.

NOVINAR: To je amoralnost Nauke!

TESLA: U vasioni i u prirodi postoji viši moral; naučnik treba njega da sledi. Što se tiče ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dve reči: Krv i Zlato. “I samo krv teče i zlato sja!“ To su stihovi Endre Adija. Tako će biti dokle god među ljudima ne zavlada moral zvezda.

NOVINAR: Moral zvezda? Šta je to, gospodine Tesla?

TESLA: Najstarije filozofsko učenje o kosmičkim zakonima i upravljanju po njima. Ti zakoni su narušeni; moraju se ponovo uspostaviti.

NOVINAR: Vaši poštovaoci veoma žale što napadate Alberta Ajnštajna i njegovu Teoriju Relaviteta. Čudna je vaša tvrdnja da materija nema energiju. Sve je prožeto energijom; odakle ona?

TESLA: Najpre je bila energija, potom materija.

NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada biste kazali da ste vi rodili svog oca, a ne on vas.

TESLA: Upravo tako stoji stvar sa rođenjem vasione. Materija je stvorena iz prvobitne i večne energije koju znamo kao Svetlost. Zasjala je i pojavile su se zvezde, planete, čovek i sve što je na Zemlji i u univerzumu. Materija je izraz beskonačnih vidova Svetlosti; zato je energija starija od nje. Postoje četiri zakona Stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj čestici koju um ne može zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu česticu stane cela vasiona. Drugi zakon je širenje tame, koja je prava priroda Svetlosti, iz Nepojamnog i njen preobražaj u svetlo. Treći zakon je potreba Svetlosti da postane materija. Četvrti zakon glasi: nema početka ni kraja; tri prethodna zakona oduvek traju i Stvaranje je večno.

NOVINAR: U neprijateljstvu prema Teoriji Relativiteta idete dotle, da o proslavama svojih rođendana držite predavanja protiv njenog tvorca.

TESLA: Upamtite nije zakrivljen Prostor, već čovekov um koji ne može da shvati Beskraj i Večnost! Da je tvorcu Relativnosti to jasno, stekao bi besmrtnost, čak i fizičku ako mu je to po volji. Dokaz njegove naopake teorije jeste i njegovo sviranje na violini. Njemu je to razonoda i uteha; on svira na kućnim sedeljkama sa neznalcima kao što je i sam!

NOVINAR: Zaista ste nepravedni prema njemu, gospodine Tesla! Zar vi nemate poeziju kao razonodu i utehu! U Ameriku ste prispeli sa prtljagom pod miškom u kojem je, po vašem sopstvenom priznanju, najdragocenija bila sveska sa stihovima.

TESLA: Stihovi su reči, a gospodin Ajnštajn se usudio da takne u muziku. To je ravno zločinu. Da je njegova teorija tačna, on bi postao veliki muzičar kao što je Hendl ili barem Gluk.

NOVINAR: Izvinite, to niste ni vi, a tvrdite da je vaša teorija ispravna.

TESLA: Ja sam deo Svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam, mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Čestice Svetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja.

NOVINAR: Ne razumem ipak zašto ste toliko protiv Ajnštajna.

TESLA: On se ogrešio o Pitagoru i matematiku, a naučnik se o to dvoje ne može i ne sme ogrešiti. Brojevi i jednačine su znaci kojima se obeležava Muzika Sfera. Da je Ajnštajn čuo njene zvuke, ne bi stvarao Teoriju Relativnosti. Ti zvuci su poruka umu da život ima smisla, da u vasioni postoji savršen sklad, i da je lepota uzrok i posledica Stvaranja. Ta Muzika je večno kruženje zvezdanih nebesa. Najmanja zvezda je završena kompozicija i, ujedno, deo nebeske simfonije. Otkucaji čovekovog srca su delovi te simfonije na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u svemiru. Zakrivljeni Prostor je haos; haos nije Muzika. Albert Ajnštajn je glasnik vremena Buke i Besa.

NOVINAR: Gospodine Tesla, da li vi čujete tu Muziku?

TESLA: Uvek je čujem. Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Svoje fizičko uho uvećao sam Radarom. Po Teoriji Relativnosti dve paralelne linije sastaće se u Beskraju. Time će i Ajnštajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje večito. Za čoveka on može da iščezne, ali nastavlja da traje u tišini koja je njegova najveća moć. Ne, nemam ništa protiv gospodina Ajnštajna. On je ljubazan čovek i učinio je izvesne dobre stvari; od toga će nešto postati deo Muzike. Ja ću mu pisati i pokušati da objasnim da Etar postoji, i da su njegove čestice ono što drži vasionu u harmoniji i život u večnosti.

NOVINAR: Naš list namerava da otvori Dopisnu Školu Besmrtnosti. Za nastavnike su izabrani Platon, Homer, Kalidasa, Balmiki, Li Taj Po, Šekspir, Milton, Mikelanđelo, Rafael, Servantes, Gete, Dostojevski, Bah, Betoven, Mocart i drugi. Svakome od njih biće posvećen praznični broj “Biltena“, u kojem će se tumačiti njegovo delo i ispričati njegov život. Srećna okolnost je to što ste vi među živima, pa ćemo započeti sa vama. Ovaj intervju možemo nazvati i prvim časom te Škole.

TESLA: Varate se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti još uvek su među živima. Šta više, življi su od mnogih onih koji sada hodaju Zemljom.

NOVINAR: Bez sumnje, ona se zbog njih i dalje vrti. Mislio sam na njihovo fizičko prisustvo.

TESLA: Ima vremena, susrest ćete neke od njih i skinuti šešir da ih pozdravite. Sada iskoristimo srećnu okolnost mog fizičkog prisustva ovde.

NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagođavanja jednog Anđela na Zemlji?

TESLA: Ja ih imam deset. Beležite pažljivo.

NOVINAR: Zapisaću svaku vašu reč, poštovani gospodine Tesla.

TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvršiti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lažno skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao dečak od dvanaest godina bio sam siguran da ću doći na Nijagarine Vodopade. Za većinu svojih otkrića znao sam još u detinjstvu da ću ih ostvariti, premda ne sasvim jasno... Drugi uslov prilagođavanja je istrajnost. Sve što sam preduzimao, završavao sam. Bio sam devetnaestogodišnjak kada sam, po savetu jednog prijatelja, odlučio da pročitam celokupnog Voltera. Taj književni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga. Pročitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to učinio i onaj koji mi ga je preporučio. Sa istom istrajnošću odnosio sam se prema svemu što sam radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraćao i nakon trideset godina kako bih ga usavršio.

NOVINAR: Koji je treći uslov prilagođavanja, gospodine Tesla?

TESLA: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i očišćenje od mnogih stvari i potreba koje ima čovek. Ja time ništa nisam izgubio, već samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noći. Zapišite: Nikola Tesla je bio srećan čovek... Četvrti uslov jeste prilagođavanje telesnog sklopa delu.

NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla?

TESLA: Najpre, to je održavanje tog sklopa. Čovekovo telo je savršena mašina. Ja poznajem svoj sklop i šta je dobro za njega. Hrana većine ljudi meni je štetna i opasna. Zbog toga katkad umišljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene... Dotaknite moju ruku.

NOVINAR: Ona je hladna.

TESLA: Da. Krvotokom se može upravljati, kao i mnogim procesima u nama i oko nas. Zašto ste prebledeli, mladiću?

NOVINAR: Setio sam se jedne priče. Ali pustimo to, molim vas, gospodine Tesla.

TESLA: Nećemo nastaviti razgovor dok ne čujem šta je to.

NOVINAR: To je priča da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca, onu divnu knjižicu o Satani, inspirisan vama.

TESLA: Reč “Lucifer“ mi je draža. Gospodin Tven voli da se našali. U detinjstvu sam jednom ozdravio čitajući njegove knjige. Kada smo se ovde upoznali i to mu ispričao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i često je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatražio da mu pokažem mašinu koja je vibracijama izazivala osećanje blaženstva. Bio je to jedna od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me poslušao i ostao je duže. Završilo se time što je, poput rakete, držeći se za pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to đavolski smešno, ali ja sam sačuvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagođavanje telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo važan je i san. Od dugog i iscrpljujućeg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se posle jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u čas koji sam sebi odredio. Ako mi nešto u onome što radim nije jasno, primoravam sebe da mislim o tome u snu i na taj način nalazim rešenje.

NOVINAR: Bekon kaže da Genije ponekad utekne od pisaćeg stola i iz laboratorije u san.

TESLA: Peti uslov prilagođavanja jeste pamćenje. Možda je kod većine ljudi mozak čuvar spoznaja o svetu i znanja koja stiču u životu. Moj mozak se bavi važnijim stvarima od pamćenja; kod mene on lovi ono što mu je u određenom trenutku neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve što smo jednom videli, čuli, pročitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih čestica. Meni su te čestice poslušne i verne. Geteovog Fausta, moju najmiliju knjigu, naučio sam napamet na nemačkom kao student, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio “u glavi“, a tek potom ih ostvarivao.

NOVINAR: Često pominjete moć vizualizacije.

TESLA: Njoj možda imam da zahvalim za sve što sam stvorio. Događaji iz mog života i moja otkrića su pred mojim očima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plašio, ne znajući šta je to zapravo, ali kasnije sam tu moć primio kao izuzetan dar i preimućstvo. Negovao sam ga i ljubomorno čuvao. Vizualizacijom sam na većini izuma vršio i ispravke, onda ih, tako završene, pravio. Njome rešavam i komplikovane matematičke jednačine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio čin visokog Lame.

NOVINAR: Mocart bi ispravio tek dve ili tri note na nekoj partituri. Kompozicija je pre toga bila gotova u njegovoj glavi.

TESLA: Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savršeni i, smem to slobodno reći, jači nego u ostalih ljudi. Ja čujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvećanje vida i sluha imao sam i kao dete. Kasnije sam to svesno razvijao.

NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teško bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagođavanja?

TESLA: Jeste. Ona je često posledica nedostatka ili iscrpljenosti životnih sila, ali često je i očišćenje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da čovek boluje s vremena na vreme. Izvor većine bolesti je u duhu. Zato duh i može da izleči većinu bolesti. Kao đak razboleo sam se od kolere koja je harala u Lici. Izlečio sam se time što je otac dozvolio da upišem studije tehnike, što je predstavljalo moj život. Priviđenja za mene nisu bolest, već sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih čitavog života, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, šetao sam sa ujakom pored reke i kazao: “Iz vode će se pojaviti pastrmka, ja ću baciti kamen i njime je preseći.“ To se i dogodilo. Uplašen i zaprepašćen, ujak je povikao: “Bade retro Satanas!“ Bio je učen čovek i govorio je latinski... Nalazio sam se u Parizu kada sam video Majčinu smrt. U nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo Majčin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Pošto je vizija iščezla, znao sam da je moja Majka umrla.

NOVINAR: Šta je sedmo prilagođavanje, gospodine Tesla?

TESLA: Znanje kako da se psihičke i vitalne energije pretvore u ono što želimo, i postignemo vlast nad svim osećanjima. Indusi to nazivaju Jogom Kundalini. Ova znanja se mogu naučiti, za šta su potrebne mnoge godine, ili se stiču rođenjem. Ja sam ih većinu stekao rođenjem. Ona su u najbližoj vezi sa polnom energijom, koja je posle Svetlosti najrasprostranjenija u vasioni. Žena je najveći kradljivac te energije, a time i duhovnih moći. Ja sam to oduvek znao i čuvao se. Od sebe sam stvorio ono što sam hteo: misaonu i duhovnu mašinu.

NOVINAR: A deveto prilagođavanje, gospodine Tesla?

TESLA: Sve učiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to moguće ne zaboravi ko smo i zašto smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u životu muče bolešću, oskudicom ili ih društvo previše ranjava svojom glupošću, nerazumevanjem, progonom i ostalim nedaćama kojima Zemlja vrvi kao močvara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anđela na Zemlji. Ekerman je pitao Getea: šta bi se dogodilo da je njegov život, koji je protekao u skladnim i čak srećnim okolnostima, bio drugačiji? Gde mu je odgovorio: “Meni se ne bi desilo da ne izvučem glavni zgoditak.“

NOVINAR: Šta je deseto prilagođavanje?

TESLA: Ono je najvažnije. Napišite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se čitavog svog života i uživao u tome.

NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaša otkrića i vaše delo? Je li i to bila igra?

TESLA: Jeste, dragi mladiću. Ja sam tako voleo da se igram Elektricitetom! Uvek se naježim kada slušam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna priča o okivanju i orlovima koji mu kljuju džigericu. Zar Zeus nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oštećen za jedan ugarak? Tu je neki nesporazum... Munje su najlepše igračke koje se mogu naći. Ne zaboravite da u vašem napisu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi čovek koji je stvorio munju.

NOVINAR: Gospodine Tesla, maločas ste govorili o Anđelima i njihovom prilagođavanju na Zemlji.

TESLA: Jesam li? To je isto. Možete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zeusa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom večernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama njujorškoj eliti priređuje grmljavine, požare i zemljotrese!

NOVINAR: Čitaoci našeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaša otkrića, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi će se namrštiti na to.

TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i jeste u tome što su ljudi odveć ozbiljni. Da to nisu, bili bi srećniji i znatno duže bi živeli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skraćuje vek. Li Taj Pe je posetu krčmi pretpostavljao poseti carskom dvoru. Ali da se čitaoci novina ne bi mrštili, vratimo se stvarima koje oni smatraju važnim.

NOVINAR: Oni bi rado da čuju u čemu je vaša filozofija.

TESLA: Život je ritam koji se mora spoznati. Ja osećam taj ritam i upravljam se po njemu i prepuštam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve što živi povezano je dubokim i divnim vezama: čovek i zvezde, ameba i Sunce, naše srce i kruženje beskonačnog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da čovek i sam počne da stvara nove i drugačije odnose u svetu, a da stare ne naruši. Znanje dolazi iz vasione; naš vid je njegov najsavršeniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim manifestacijama, poput kakve misleće životinje. Kamen je misaono i osećajno biće, kao što su to biljke, zver i čovek. Zvezda koja sija traži da je gledamo, i da nismo oveć obuzeti sobom razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oči i uši čovek mora uskladiti sa disanjem, očima i ušima univerzuma.

NOVINAR: Dok govorite, čini mi se da slušam budistički tekst, besedu taoiste ili traktat Parazulzusa.

TESLA: Dobro vam se čini! Znači da postoji opšte znanje i istine koje je čovek oduvek posedovao. Po mom osećanju i iskustvu, u vasioni ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonačnim brojem manifestacija života. Najlepše od svega je to što otkrićem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno vežemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.

NOVINAR: Pitanje koje je možda trebalo postaviti u početku ovog razgovora. Šta je za vas Elektricitet, poštovani gospodine Tesla?

TESLA: Sve je Elektricitet. Najpre je Svetlost, beskrajni izvor iz kojeg ističe materija i raspoređuje se u svim oblicima koji predstavljaju vasionu i Zemlju sa svim njenim vidovima života. Crno je pravo lice Svetlosti; što je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema čoveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena čestica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku, mehaničku i zasad nepoznate energije. Ona ima moć koja može pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga.

NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste odveć pristrasni prema Elektricitetu.

TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoćete, Elektricitet u ljudskom obličju. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni.

NOVINAR: Je li otuda vaša sposobnsot da kroz telo propuštate električnu struju od milion volti?

TESLA: Zamislite baštovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. Čovekovo telo i mozak sačinjeni su od mnogih energija; u mene je najviše Elektriciteta. Energija koja je različita u svakoga jeste ono što čini čovekovo “ja“ ili “dušu“. Kod drugih stvorenja to je njihova suština; “duša“ biljke nije “duša“ minerala i životinje. Rad mozga i smrt se manifestuju svetlošću. Moje oči su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi i naprezanje mozga biva jače, one su bliže belini. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je sleteo golub, kojeg sam hranio. Hteo je da mi javi da umire. Iz njegovih očiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u očima nekog stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao u tog goluba.

NOVINAR: Radnici u vašoj laboratoriji pričaju o bleskovima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom opasnošću.

TESLA: To su psihička pražnjenja ili opomene da se čuvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio Obrtno Magnetno Polje i Indukcioni Motor, što me je proslavilo u dvadeset šestoj godini? Jedne letnje večeri, u Budimpešti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatara okretalo se plamteći hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magnovenju, video sam kako se obrće Magnetno Polje i radi Indukcioni Motor. Video sam ih u Suncu!

NOVINAR: Hotelska posluga priča da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom.

TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.

NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla?

TESLA: Najčešće na mom maternjem jeziku. U njemu ima reči i zvukova, naročito u poeziji, koji su pogodni za to.

NOVINAR: Čitaoci našeg lista bili bi vam veoma zahvalni da to protumačite.

TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, već i u munji; kod nje je on pretvoren u sjaj i boje, a boje se mogu slušati. Jezik je od reči, što znači da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su različiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u životu, ili po onima kojima se divim. U nebu sevaju i grme moja Majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i ličnosti iz srpske istorije. Imena kao što su Isaija, Jezekilj, Leonardo, Betoven, Goja, Faradij, Puškin i sve neugasle vatre označuju jata i spletove munja i gromova koji ne prestaju svu noć, i zemlji donose blagorodnu kišu ili pale šume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i najmoćniji, koji ne išćezavaju. Oni se vraćaju i ja ih prepoznam među hiljadama.

NOVINAR: Po vama, Nauka i Poezija su isto?

TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijem Blejk je učio da je ceo univerzum rođen iz Mašte, da ga ona održava i da će on postojati dokle god na Zemlji bude postojao i jedan čovek. Sa njome je kao Tačkom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralačka energija ravna svetlosnoj.

NOVINAR: Mašta je za vas stvarnija od života?

TESLA: Ona rađa život. Ja sam se hranio svojim mislima, naučio sam da upravljam osećanjima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao što sam negovao i svoj zanos. Ceo svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet života. Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.

NOVINAR: Kazali ste da sam i ja, kao svaki stvor, Svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno.

TESLA: Zašto bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje.

NOVINAR: To je vaskrsenje!

TESLA: Ja to radije nazivam: Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i snošljivim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.

NOVINAR: Smatrate li da se vreme može ukinuti?

TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije jeste da se preobražava. Ona je u večitim preobražajima, kao oblaci taoista. Ali moguće je uticati u tome da čovek očuva svest i posle zemaljskog života. U svakom kutku vasione postoje energije života; jedna od njih je i besmrtnost čije poreklo je izvan čoveka i čeka ga. Vasiona je duhovna; mi smo tek napola takvi. Vasiona je moralnija od nas; zato moramo spoznati njenu prirodu i svoj život uskladiti sa njom. Ja nisam naučnik; Nauka je možda najpogodniji način da nađem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noći pretvorilo u vatru.

NOVINAR: Koje je to pitanje?

TESLA: Kako su vam oči zasjale!... Ono što sam hteo da saznam jeste: šta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao prašina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u naše misli, u živote mnogih stvorenja, u ono što će se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo vasione. Stvar je, međutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sačuvaju.

NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo sveta!

TESLA: Kada čoveku postane jasno da je njegov najviši cilj da trči za zvezdom padalicom i pokuša da je uhvati, razumeće da mu je život dat upravo zbog toga i biće spašen. Zvezdu će na kraju uhvatiti!

NOVINAR: I šta će se onda desiti?

TESLA: Tvorac će se nasmejati i reći: “Padala je samo da bi ti potrčao za njome i uhvatio je“.

NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmičkim bolom, koji tako često pominjete u svojim spisima? I šta je to kosmički bol?

TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji... To je bolest o čijem postojanju ogromna većina ljudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog čega je ljudski život apsurdna i strašna pojava. Ta bolest se ne može sasvim izlečiti, ali svest o njoj će učiniti da bude manje teška i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam osećao fizičku bol. To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit čovek. Cela vasiona je u izvesnim periodima bolesna, od same sebe i od nas. Iščeznuće neke zvezde i pojava komete utiču na nas više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjima na Zemlji su još jače; zbog naših osećanja i misli cvet će divniji zamirisati ili ućutati. Te istine iznova moramo učiti da bismo se izlečili. Lek je u našem srcu i, isto tako, u srcu životinje koju nazivamo vasionom.

To nije pravi intervju, to je delo Stevana Pešića "Tesla ili prilagođavanje Anđela"

Izgleda da je Tesla bio u pravu kada je govorio da on radi za budicnost i da je buducnost njegova. Svedoci smo da su ove njegove prorocke reci zaista tacne. Kako vreme prolazi shvaticemo njegovu pravu velicinu, ceo svet pa i mi njegovi zemljaci, a ocigledno je da vecina nas toga jos nije ni svesna. Evo sta kaze jedan od nasih najboljih poznavaoca zivota i dela Nikole Tesle prof. Velimir Abramovic :

"Počelo se sa Teslinim detinjstvom, školovanjem, a nastavilo se sa time kako je Tesla stvarao, jer bio je jedinstven naučnik po tome. On je bio originalni naučnii mislilac i stvaralac, Tesla je Svetac jedne nove nauke i tehnologije, pa i nove religije bazirane na naučnom tipu religioznosti. Njegovi naučni zakoni i stvaralaštvo putem koje je dolazio do njih, imaju duboko duhovnu podlogu i temelj, što je bazirano na Teslinoj spoznaji potpunog jedinstva duhovnog i materjalnog, koje prožima ceo Kosmos.

Kako je Tesla stvarao.

Za razliku od mnogih naučnika prošlog i sadašnjeg vremena koji su u laboratorijama radili bezbroj eksperimenata dok nisu došli do realizacije neke naučne ideje, što je često dugo trajalo, Tesla je radio sve obrnuto i brže samim tim, on se nikada nije prljao, već je svoj aparat, pronalazak, prvo razradio u umu do tančina, i kada je sve u njegovm umu profunkcionisalo kako treba, on bi samo majstorima naložio kako da naprave njegov aparat, njegovu konstrtukciju, i sve bi funkcionisalo bez i jedne greške, to funkcioniše i dan danas. To pokazuje da je Tesla bio jedinstven naučni mag, ne iluzionista, jer sve je funkcionisalo odmah na prezentaciji sa puno posetilaca, besprekorno, zato je Tesla uvek bio lepo obučen pri svakoj svojoj prezentaciji, demonstrirao je sve poput čarobnjaka, maga.

Sve ovo ne bi bilo moguće da Tesla nije voljno, u svom umu, ovladao stvaranjem psihičkih slika, živih slika, koje bi zamenile postojeći prizor iz stvarnosti koju je on prethodno video ispred sebe. Znači, nije mu bilo potrebno da prvo predmet u laboratoriji fizički izgrađuje i eksperimentiše sa njim do konačne realizacije, već je sve to prethodno proveravao u svojoj voljnoj i kontrolisanoj vizuelnoj kreaciji, u kojoj je bio sposoban da utisne određen prirodni zakon. Preko tog zakona, on proizvodi sliku svog budućeg pronalazka u fizičkoj realnosti, pa onda u toj slici sve proverava, kako taj zakon radi, i tek kad bi sve do tančina proverio i „napravio“ svoj aparat, kad bi sve to proradilo u njegovom umu, to je uvak kasnije u laboratoriji radilo bez greške, u fizičkoj interpretaciji i realnosti, majstori bi samo sklopili potrebne delove po Teslinim uputima, i to bilo to.

Takođe, sve ovo ne bi bilo moguće da Tesla sva svoja dela i inovacije nije bazirao na etru, toj primarnoj supstanci koja prožima ceo univerzum. Ali, nažalost, kako Abramović navodi, etar je izbačen iz naučnih krugova, to je velika greška, jer bez etra mi danas ne možemo da rešimo ni jedan problem materije, prostora i vremema.

Zato ćemo sad i citirati Teslu, iz njegovih spisa o etru, što je najznačajnija stvar našeg vremena.

Tesla:

„Nastajanje prvobitne materije iz etra, te primarne supstance koja prožima univerzum. Postoje dokazi da ovaj proces neprestano teče i to tako da se u isto vreme materija i rastvara u etru. To je povezano sa rotacijama nalik na navijanje i odvijanje sata. Moje fundamentalno otkriće koje nameravam da obznanim u bliskoj budućnosti pokazalo je da prva od ovih operacija prevazilazi druge...“

Tesla je koristio nehercijanske talase, za razliku od poznatih hercijanskih, čija je talasna dužina srazmerna udaljenosti, dakle prenos je trenutan, nema vreme nastajanja. Po tome, ako treba da prenese nešto na 5 km. Tesla emituje talasnu dužinu od 5 km. Isto tako je proizvodio i brzinu veću od brzine svetlosti, pa ju je i smanjivao po želji. Može se slobodno reći da je Tesla imao fizičku interpretaciju svih tih pojmova i matematičkih veličina sa kojima je baratao, nešto što današnji ljudi nemaju, a matematika mu je jednostavna, to je matematika iz osnovne škole.

Tesla je u stvari shvatio da je zemlja ne samo sferni kondenzator velike snage, nego i monopolni generator struje, što znači da ljudi samo treba da se uključe pomoću antena u jedan okean energije, kako je on to rekao, i da troše energiju koja postoji, ne da rade, ne da proizvode energiju, to je on takođe shvatio u Vanderklifu.

Opis tih antena kojim je Tesla uzimao energiju iz jonosfere postoje u njegova 2 patenta o radijantnoj energiji iz 1903-će godine. Ali, niko ne zna šta tu piše. Međutim, Tesla je demonstrirao radni model.

Tesla o Kosmičkom jezgru kaže:

„Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna entelehia (viša energija, sila koja sama sebi određuje pravac i cilj) koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. Isto tako, ja sam uveren da je ceo Kosmos objedinjen, kako u materjalnom, tako i u duhovnom pogledu. Postoji u Vasioni neko jezgro odkud mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači i ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj Vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji, i kad hoću da mu pridam kakav materjalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokušavam da ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se i sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji.„

Šta je sam Tesla govorio o načinu kako stvara:

„Momenat kada neko konstruiše zamišljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zato svakom tako proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obično je defektan (… ) Moj metod je drugačiji. Ja ne žurim da se upustim u materijalni rad. Kada primim ideju, odmah počinjem da je dograđujem u svojoj imaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim poboljšanja i uključujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji. Čak primetim ako nešto smeta u pravilnom radu. (…) Na ovaj način ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne dotičući ništa rukama. Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako moguće poboljšanje i više nigde ne vidim nikakvu grešku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konačni produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparati radili uvek tačno kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se događali onako kako sam planirao. Za dvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka. (…) Teško da ima naučnog izuma koji može biti unapred predviđen isključivo matematički, bez vizualiziranja. (…) Sprovođenje u praksu nedovršenih, grubih ideja je traćenje energije i gubljenje vremena.,,

Prof. Abramovic je bio gost na televiziji Studio B u emisiji Agape, u kojoj je izmedju ostalog opsirno i sa puno nadahnuca govorio o Tesli, neprevazidjenom geniju, a nema sumnje da je on to zaista i bio.

Izvor: http://dzonson.wordpress.com/2...c-o-nikoli-tesli-video-prikaz/

Verujem da sam ovim tekstom dao i svoj skromni doprinos ozivljavanju teme, jer Tesla zasluzuje da ga pamtimo i svakodnevno spominjemo.
Veliki pozdrav za sve Teslijance!!!

svage godine se prvog punog vikenda u Julu mesecu odrzava Tesla Memorial takmicenje-kontest na radiotalasima sirom sveta na VHF i UHF opsegu u cast i secanje na velikog naucnika i coveka Nikolu Teslu


Zelim svima sutra u Tesla memorijal VHF / UHF kontestu puno srece i DX veza

pozdrav od ekipe iz Pirota YU1INO i YT1PRM 73 i do slusanja sa lokacije Rosomac

^ultraKeen

Da li bi hteo da nam kažeš gde si "naleteo" na taj "NOVINAR / TESLA" intervju ?

Tesla jest bio veliki naučnik, ali mu ne treba pripisivati natprirodne mogućnosti. Najveća zasluga njegovom uspjehu je to što je veoma mnogo radio. Znao je raditi mjesecima od 18 do 20 sati svaki dan.

Efektno osmišljena biografija u 6 minuta. :)

Marco Tempest: Električni uspon i pad Nikole Tesle

Patenti Nikole Tesle.
http://www.keelynet.com/tesla/

Gde ovo nađe ? Lažnjak poput famoznog nikad viđenog, u Hrvatskoj obožavanog, "Teslinog dnevnika" kojeg Srbi čuvaju (!) da Hrvati ne saznaju (!!) nepobitnu činjenica da u njemu Tesla "priznaje" da je u stvari Hrvat, samo su ga Srbi (a ko drugi) eto naterali da kaže da je Srbin.
Izmišljen i članak i odgovor i loše odrađen, ali je verovatno poslužilo svrsi. "Na prvu loptu" dobra ideja, samo što je malo sramota da se Teslino ime koristi za dnevno-politička prepucavanja.
Inače ova Teslina slika u narodnoj nošnji je iz privatne kolekcije gdina Slobodana Nikolića iz Kruševca.

Moguce, nisam nasao izvor.


Negde na Tviteru, cini mi se.

Naravno da je laznjak. Prvi broj Politike je izasao 1904. godine a tada Tesla nije bas bio "mladi Licanin" (48 godina).
Moze li link do tweet-a?

Dobro si se setio to da uporedis, meni nije palo na pamet.


Trazio sam malopre po History-ju browsera-a, kad je @amaama pitao za izvor, ali nisam nasao.
Verovatno mi je bio ukljucen Private browsing, vrlo cesto surfujem tako, a nisam ga sacuvao u bookmarskima.

Tja, dobro, pao sam na laznjak, nista strasno, al ne volim kad me neko tako predje :)