[ AlexanderTheGreatest @ 11.07.2006. 12:13 ] @
Nervira me jedna cinjenica koja je toliko izrazena u poslednje vreme (zadnjih desetak godina).
Prvo ono bombardovanje i revolucija mobilnih telefona i mobilne mreze. Sve smo vise izlozeni
radioaktivnom zracenju. Tek kroz nekoliko godina platicemo ceh.

Procitao sam danas u novinama, cini mi se u Kuriru, da je neki tip zapalio (valjda u nekom beogradskom naselju) predajnik za 063 mrezu jer je bio na 50 metara od zgrade u kojoj zivi 125 ljudi, a cesto se njihova deca igraju
oko predajnika. On je revoltiran zbog toga sto je njegov sin pre godinu dana umro od neke vrste raka. On kaze da
taj predajnik nije bio uzrok smrti njegovog sina jer je on od ranije bio bolestan, ali je to uradio zbog ljudi i dece koji tu zive.
Pokusao je, pre toga, da nekako resi to sa nadleznima ali je svuda poljubio vrata.

Zivim u Vranju, a na planini, koja je daleko oko 2km vazdusnom linijom, za vreme bombardovanja bacena je jedna ili dve bombe sa osiromasenim uranijumom. Bila je kao neka dekontaminacija, kao sve je u redu izjavio predsednik opstine Miroljub Stojcic, a posle u javnost procuri informacija da je od 1049 ozracenih metaka koji su se rasprsli iz bombe pokupljeno samo 50.

Postoji li neki aparat kojim se meri zracenje? (Znam da postoji, ali da li postoji nesto cime mi obicni smrtnici mozemo da ga izmerimo ili je to rezervisano samo za naucnike?)

Sta se moze preduzeti povodom toga?
[ djt @ 11.07.2006. 13:18 ] @
Municija sa osiromasenim uranijumom koristi se zbog svoje specifičnosti za probijanje oklopa tenkova i sl. Obicno se ispaljuje sa helikoptera ali i aviona tzv. "lovaca tenkova".
Svaka prekomerna radioaktivnost je opasna bez daljnjeg ali problem je sledeći. Sama radioaktivnost nije toliko velika da se na kontaminiranom području ne može boraviti zbog samog zračenja. Ne želim da kažem da je bezbedno daleko od toga, ali opasnost leži u nečem drugom. Zapravo boravkom na kontaminiranom području postoji verovatnoća da se podigne prašina sa zemlje i recimo udahne i na taj način radioaktivne čestice dospevaju u organizam gde se njivoho dejstvo višestruko povećava a to se obično završava tragično. Druga opasnost jeste mogućnost da te iste radioaktivne čestice dospeju u podzemne vode i na taj način nas ugroze putem vode. Treća opasnost su vetrovi, insekti koji raznose čestice na sve strane i ponovo nas ugrožavaju.
Sama municija nalazi se i po nekoliko metara u zemlju. Ponekad ju je dosta teško pronaći a i kad se pronađe onda se i samo zemljište mora prečistiti. To je sve izuzetno složeno, skupo a same metode neproverene i ne garantuje se prečišćavanje u potpunosti tj. vraćanje u prvobitno stanje. Drugim rečima opasnost uvek postoji i kad je dekontaminirano.
Na osnovu nekih sličnih slučajeva može se govoriti o povećanju broja malignih oboljenja u nekom periodu nakon bombardovanja. Prvi znaci javljaju se ne odmah, već nakon dve-tri godine a sa čišćenjem se dosta zakasnilo i dalje posledice možemo bukvalno nagađati. Opšti je trend u svetu povećanje broja kancerogenih oboljenja pa tako i u Srbiji pa tako i u Vranju. Iako je povećanje broja obolelih od neke vrste raka u Vranju očigledno ne možemo sa sigurnošću govoriti da je to zbog "depleted uranium".
Što se tiče merenja od toga nema svrhe. Jednostavno bombardovanje osi.u. i zračenje mobilnih antena,radara ne treba poistovećivati. Ovo prvo je mnogo složenije i opasnije.
[ AlexanderTheGreatest @ 13.07.2006. 21:35 ] @
Ok, ali bas me interesuje da li postoji aparat kojim bih ja mogao da izmerim zracenje.