Uf...ja ne znam ovo za lozenje, ali temperatura vode bi trebala biti izmedju 40 i 50 stepeni...

Tempertura vode u sistemu mora biti takva da je u sobama ugodno toplo, ali ne prevruće.. U prosjeku je to 60-65-70 C, ovisno o vanjskoj temp. i veličini radijatora, odnosno prostorija koje se griju.

Na početku je važno što brže podići temp. vode, a to se postiže drvima. Negdje oko 50-60 uključi se pumpa, ali tada se voda u kotlu opet ohladi, jer u njega stigne hladna voda iz radijatora. Zato i dalje treba intezivan plamen drva, a kad se stvori dovoljno žara u kotlu, može se staviti i ugljen. Kad se postigne zagrijano stanje sistema, klapna za zrak trebala bi biti skoro sasvim zatvorena, ugljen bi morao lagano sagorjevati, i klapna u dimovodnom odvodu kotla morala bi biti pritvorena (ako je ista ugrađena na kotlu)..

Kotlovi na kruta goriva nisu baš jako ekonomični, naročito veliki i s velikim promjerom dimnjaka (i jakim propuhom). Loži na ono što ti je jeftinije.. Ugljen koristi samo kad je sistem zagrijan do kraja.

Umjesto cijevnog termostata za paljenje pumpe radije ugradi običan prekidač, to ti je moj savjet!

pumpa treba da radi non stop.
reguliši protok vazduha tako da dobiješ optimum, izlaz gasova iz peći priguši do kraja čim se stvori pogodna temeratura, a temperaturu dalje reguliši na ulazu vazduha u peć.
prvo drva, za žar pa ako ima piljevine ili tako nekih sitnijih otpada od drveta ili onaj nejestivi ostatak od kukuruza, dobiješ temeraturu vode u sistemu 50C za 10-15 minuta, tada napuniš peć punu uglja i prigušiš sve dovode i odvode vazduha, naravno sa osećajem tako da temeratura bude zadovoljavajuća.
davno sam koristio te peći, ali da je naporno jeste i što je najgore kako god se ti ekonomično ponašao oko 70% toplote će ti izaći na odžak.

Ja sam odavno prešao na plin, ali bilo mi je šteta taj kotao na kruta goriva izbacivati iz kotlovnice, kad imam dvije šume i besplatni ogrjev.. Ovo za ostatke od klipa kukuruza je točno, s time se najbrže podigne temperatura u sistemu :)) Jedno punjenje peći do vrha, i za 15 min. temperatura je na 70 C.

Idealno bi bilo da možeš količinom uglja regulisati,kao nekada toplane,ali tada bi neko stalno morao da ubacuje po lopate.Peć NESME da se oladi ispod 60C jer se kondenzuje para kaplje i podliva se na žar gasi vatru,na cevima se taloži smola još više pogoršavajući stanje!
Da bi izjednačio grejanje trebaš na povratnim ventilima radijatora na spratovima regulisati max protok(svaki pojedinačno).Ako zbog štednje nisu postavljeni onda na gornjim ventilima.
Za prljenje Palomas je napisao.
Praktična stvar... Povremeno /pre čišćenja/ dovedi peć na granicu ključanja.otopi/izgori smolu lakše i ređe se čisti

Hvala na odgovorima.

Pokušao sam do uradim kako ste me savjetovali i rezultati su blago rečeno razočaravajući. Dakle, naložim peć, ložim drva i trudim se da što prije dostigne radnu temperaturu. Postignem temperaturu vode oko 70 stepeni. Napominjem da sam termostat podesio da otvara na 60 stepeni.Tada u peć natrpam uglja i zatvorim klapnu na dimnjaku i regulator propuha takođe( ni jedno ni drugo ne sasvim do kraja). Nakon pola sata temperatura počinje da pada i pada sve niže. Peć je puna dima i imam osjećaj da ugalj uopšte ne gori.

I inače, nekako teško postižem više temperature ložeći ugalj. Čak i sa klapnama otvorenim do kraja, nema šanse nagurati temperaturu vode do 80 stepeni. Takođe mi se čini da je svejedno koliko je regulator propuha otvoren. Bolje reći njime nikako ne mogu regulisati temperaturu u peći.

Ne znam da li da li je dovoljno ubaciti tri-četri lopate uglja, ili nagruvati punu peć. Napominjem da je ložište peći prilično veliko i da bi moglo primiti čitavu vreću uglja odjedamput.

Kontrolisao sam i dimnjak, plašeći se da nije začepljen ali je sa njim sve u redu.

Zaista ne znam šta pogrešno radim.

Ja sam početnik i imam slične probleme.
Za razliku od tebe Ja i ne mogu da zagrejem vodu ni na 60 a kamo li 80 stepeni.
Prosečno mi je 30-40 .Sve što je Horvat I napomenuo dešava se i meni.Peć
koja je nova(Viadrus 22 - Češka) izgleda posle nekoliko paljenja kao da sam je
dugo koristio(puna katrana,smole...)Kupio sam i najskuplji(ruski) ugalj i nevalja.
Deluje mi da ugalj zaguši dovod vazduha i plus kondenzacija.
Ostaje mi kao neki "šljunak".
Dao sam 5500€ i očekivao "ludačko grejanje" ali za sada nije punom parom.
Da li neko zna zašto ne mogu da zagrejem vodu više od 50 ?
Imam i elekt.k. i kada je temper. u njemu 60 pokazuje u cevima 44 (udaljenost nije ni pola metra između
oba pokazivača).Sazidao sam kotlarnicu van kuće,prečnik dimnjaka je dosta veliki.
Najbolje rezultate održavanja moje najviše temperature postižem kada dosta
drva ubacim,kada postanu žar malo uglja,opet dosta drva,malo uglja...dosta puta u toku dana.

Ne znam kakav ugljen vi koristite, ja sam se grijao na ugljeni briket iz Mađarske, i to je bila prava stvar! Dotjerao sam temperaturu vode do 90 C, tako da morao sam paziti da ne punim previše ložište.

Običan ugljen koji se prodaje na večini mjesta je LIGNIT, najslabije kaloričan i najnekvalitetniji ugljen. Pošto u sebi ima i dosta organskih materijala (prašina, kamen, zemlja) u ložištu nakon gorenja pored pepela ostaju i "okamenjeni" ostaci i to je normalna pojava kod svih vrsta ugljena. Također se na stjenke kotla hvata puno smola, katrana i sl., ali to izgori kad se malo bolje naloži u kotlu. Probajte nabavit briket napravljen od prašine kvalitetnijih crnih ugljena, i vidjet ćete ogromnu razliku! Nekad je to u Mađarskoj bilo po BAGATELNIM cijenama, i zbilja se jako isplatilo!

Videću da li mogu tako nešto ovde da nabavim.Hvala na odgovoru.

Nadam se da ne kasnim sa odgovorom jer je tema stalno aktuelna.
Nisam siguran u čemu je Vaš problem pa ne možete postići više temperature. Ipak tu sve ukazuie na problem sa konstrukcijom odžaka.
Naime, ložim ugalj lošeg kvaliteta (sušena ''Kolubara'') i postižem temperaturu koju poželim. Čak mi se par puta desilo da zbog zaglavljenja regulatora promaje temperatura na kotlu daleko premaši 100 C, ali srećom sistem je bez posledica preživeo. Raspitajte se kod stručnjaka iz te oblasti da li su u vašem slučaju ispoštovani svi uslovi da bi dimnjak dobro radio. Nije sve u promeru dimnjaka. Mora se voditi računa i o njegovoj visini u odnosu na krov.
Pozdrav!!!

Ucinak dimnjaka je umnozak preseka i visine

Ovih dana treba da pocnem sa zidanjm dimnjaka uvodim centralno grejanje ove godine...

e sada cuo sam za ove sidler elemente da su dobri za dimnjak..

ja treba da grejem oko 250 kvadrata kuce ..

dali dimnjak treba da bude iznad krova...

koji elemente da kupujem kako dimnjak da oblozim (vasa iskustva sta je najbolje...

koje jacine pec treba da mi bude...

pozz i hvala unapred

Nemanja, tek sada sam video ovu temu na forumu a kako je to nešto što me jako interesuje i što mislim da znam dovoljno dozvoljavam sebi luxuz da iznesem svoje mišljenje.
Pre svega, teško je kazati ovako preko neta i na osnovu podataka koje si naveo sve što je bitno ali okvirno se može reći da je za kuću sa osrednjom izolacijom potrebno oko 200 w instalisane snage u radijatorima po kvm, a zbir snaga svih radijatora u kući treba da daje oko 80 % snage kotla bez obzira na vrstu i gorivo koje koristi.
Precizno određivanje veličine radijatora se vrši na osnovu određivanja namene prostorije, položaja prozora, izolacionog materijala, temperature susednih prostorija, klime, spratnosti... Koliko god ti se ovo sad činilo rogobatno i komplikovano to zapravo i nije jer će svako ko se imalo razume u ovo za vrlo kratko vreme doći do preciznog rezultata ili ti projekta. Sada treba napomenuti da povećanje samo jednog stepena celzijusovog stepena temperature u prostoriji iznad projektovane temperature dovodi do neverovatnih 10 % veće potrošnje pa ti sad misli. To nikako ne znači da treba isprojektovati veću temperaturu jer je to tek katastrofa. Isto tako projektovanje se radi za minimalnu temperaturu od oko -15 pa je zato i normalno da u dane kada je spoljna temperatura ispod -15 u kući bude hladno jer je i to bolje nego da prijatnost za tih nekoliko dana plaćamo cele godine ili pak više godina i to mnogo, mnogo više nego što bio nas koštalo eventualno dogrevanje u tih nekoliko dana ukoliko takvi dani uopšte i budu tokom godine.
Prilikom proračuna radijatora vrši se i proračun preseka cevi što je takođe bitno ne samo zbog veličine expanzione posude nego i zbog nivelisanja temperature u svim etažama kuće pošto ti je kuća sigurno na više etaža. U zavisnosti od broja etaža kasnije se reguliše pritisak u mreži kako bi grejanje dopiralo do svih etaža kuće.

Postavljanje većeg kotla od potrebnog dovodi do toga da kotao radi sa niskim intenzitetom i to će dovesti do toga da se gorivo ne iskorišćava adekvatno pa samim tim i do gubitaka a ti gubici će biti veći ukoliko je gorivo koje sagoreva kaloričnije. Osim ovog gubitka gubitak će se ogledati i u tome da smola koja se stvara zbog lošeg sagorevanja goriva nagriza kotao i smanjuje mu vek trajanja, a istovremeno predstavlkja izolaciju između ložišta kotla i propstora za vodu tako da dodatno smanjuje iskorišćenost goriva. U suprotnom slučaju, ukoliko je kotao manji od potrebnog u kući će biti hladno, zahtevaće će često loženje a ni vek trajanja mu neće biti naročito dug obzirom da će raditi u pojačanom režimu. U svakom slučaju za kotao je manje štetno da radi u pojačanom režimu nego prigušeno ali zato za tebe kao finansijera grejanja nije dobro niti jedno niti drugo nego da bude baš onakvo kako i treba. Ova kondenzacija i čadj najmanje loše utiču na gusane kotlove kao što je npr viadrus, sime mada generalno to ne valja nikako. Kad se dođe do veličine kotla onda se lako dolazi i do veličine dimnjaka koji je možda najvažniji elemenat centralnog grejanja i to baš zato što se kod dimnjaka najlakše napravi greška a najteže popravlja i što mu je cena poprilična. Precizna dimenzija se određuje od slučaja do slučaja i zavisi od mnogo faktora. Dimnjak može ali ne mora da bude iznad sljemena kuće a sve to zavisi od položaja kuće, položaja i oblika krova, vetrova koji duvaju, rasporeda ostalih kuća u neposrednom okruženju, prečnika dimnjaka, snage i vrste kotla itd., itd.,... nauka u pravom smislu reči. Dimnjak treba da vuče baš onoliko koliko treba jer ukoliko vuče više od potrebnog praviće gubitke a ukoliko je suprotan slučaj dimiće. Za merenje postoje precizni uredjaji a priručnim metodama se utvrđuje tako što se otvoru dimnjaka gde treba uvući dimnu cev prinese zapaljena sveća, upaljač ili tome slično pa će plamen kod dobrog dimnjaka biti nakrivljen ka dimnjaku pod uglom od 45 stepeni. Ukoliko je više znači da vuče više od potrebnog i obratno. Snaga dimnjaka se donekle može regulisati kod nekih kotlova tzv. klapnom ali to stvara kondezaciju u dimnjaku, dimnoj cevi, zahteva česta čišćenja, dimi,...
Šidelovi elementi su dobri ali u poslednje vreme se osim njih koriste i oplate od prohroma koje se kao neke hilzne spustaju u dimnjake a sa tim nemam iskustva obzirom da se od skora koriste pa... Zdrav razum mi kaže da to ne može da bude loše ali... ne znam.

Kasnije ti predstoji još samo da loženjem održavaš temeperaturu u kotlu na oko 65-70 stepeni i normalno da finansiraš ogrevni materijal za 250 kvm koje imaš a to je značajno. Ja za 100 kvm potrošim na ogrev 6 prm ogrevnog drveta i 4 tona kvalitetnijeg uglja pri čemu mi kuća nije izolovana a ti za tih 250 kvm...2,5 puta više sigurno...pa vidi. Možda u mom slučaju može i jeftinije da se prodje ukoliko smanjim ugalj a povećam količinu drveta ali to je možda... Probaću naredne zime. Kada dođe do loženja na scenu stupa fina regulacija rada kotla da ti se ne bi desili problemi koje su ovde izneli ljudi pre tebe na forumu... a o tom potom.

Ukoliko sam ti Nemanja bilo kako pomogao biću srećan a ukoliko nisam... onda ništa...Nadam se samo da te nisam zbunio.

Pozdrav svima

\Pomogao si mi dosta..kako ne...sve si lepo rekao svaka cast...

i dali mi mozes predloziti koju pec da uzmem...i sta mislis koliko ce mi ogreva trebati odprilike i sta je najbolje koristiti...hvala...

Nemanja tek kasnije sam video da si u drugim temama na forumu rekao da si dimnjak završio ili da si pri kraju, ne sećam se sada.

Ja kući imam viadrus sa 5 rebara i snaga mu je 25 kw za drva a 29 kw za koks. Nisam siguran da je taj izraz KOKS dobro preveden sa engleskog jezika pa ispade da treba da kupim koks koji se koristi za visoke peći i ima tačku paljenja tamo gde normalni ugljevi imaju maksimum koji daju pa zato mislim da se treba prilikom određivanja snage kotla odrediti prema snazi koja je deklarisana za drva. Mislim da je pravilniji prevod mrki ugalj a ne koks ali nema veze.

Sličan kotao Češkom Viadrusu koji je kotao marke Sime iz Italije. Oba kotla su gusana i ako treba kupovati treba kupovati te kotlove. Ovaj kotao Sime je za 5-10% jeftiniji od Viadrusa ali mislim da na taj momenat ne treba obraćati pažnju jer kotao traje duže vreme i ta razlika u ceni se ne oseti. Preko svega toga radi se o kotlu koji se proizvodi odnosno lije u čeličanama i zato mislim da je ovaj Češki Viadrus u prednosti jer se radi o gusu, čeliku, čeličanama,...a ne o violinama, špagateima, siru, pizzama,...Zna se gde su bolje čeličane i teška industrija a gde sirevi, pice, i dr. Prošle godine kada sam kupovao kotao čekao sam da se pojavi u prodaji kotao marke Viadrus koji je trajno žareći a kako se to nije desilo do kraja leta kupio sam običan kotao marke Viadrus. Nemoj da te zavara izraz trajnožareći kotao. To znači da goirivo za sagorevanje na specifičan način dospeva u gorionik a kvalitet, stepen iskorišćenosti je isti. Kod trajnožarećog kotla i to svih podrazumeva se veći kapacitet loženja i samim tim manji broj loženja kotla nego kod običnog kotla jer gorivo /drva, ugalj,../ se ubaci i isto se nalazi u kotlu i kako sagoreva tako se samo spusta i dolazi do ložišta gde sagoreva. Bilo kako bilo ja moj kotao na početku i kraju sezone ložim 1 put dnevno a preko zime 2 puta i to ujutru i uveče. Kada su hladnođe ekstremne i treći put ali ne punim kapacitetom nego da bi raspirio vatru. Inače taj trajnožareći Viadrus se nije pojavio iako je bio na sajmu izložen jer u fabrici nisu bili zadovoljni stepenom iskorišćenja a kada će se i da li će se pojaviti pitanje je.

Po mom proračunu koji je više nego grub za tebe bi trebao kotao od oko 60 kw ukoliko misliš da greješ celu kuću. Ukoliko je ne greješ u celosti onda za tim nemaš potrebe. Ukoliko misliš da narednih nekoliko godina koristiš jedan deo kuće npr. polovinu a da kasnije počneš i drugu polovini ili pak da je eventualno podeliš na dve celine bolje rešenje je da kupiš dva manja kotla i da ih staviš jedan pored drugog ili pak da drugi kotao kupiš kasnije, svejedno. To je sada kada treba da ih kupiš i instaliraš skuplje rešenje ali ukoliko kupiš veliki kotao i njime greješ polovinu kuće gledaćeš godinama šta je skupo. Onako ćeš skupoću VIDETI, a ovako ćeš je GLEDATI i to godinama dok traje kotao. Ovi gusani kotlovi praktično nemaju vek trajanja i propadaju jedino ako puknu usled zaleđivanja do čega dodje zimi ukoliko ih ne koristiš neko vreme, u mreži nemaš antifriz ili slično a prostorija gde se nalaze je neizolovana.

Ukoliko ti je kuća bez izolacije npr. kao moja i površine 250 kvm trbaće ti 15 PRM ogrevnog drveta i oko 10 tona kvalitetnijeg uglja. npr ovaj ruski, soko čitluk, resavica, krepoljin, štavalj. Izbegavaj sušeni vreoci ne zato što je slab nego što je lak i za 10 tona ovog uglja će ti trebati prostor gde bi inače smestio 20 tona bilo kog drugog. Jeste neverovatno ali je tako. Kofa od farbe za krečenje sa ovim ugljom se drži sa 2 prsta. Ako ti je za neku utehu drva verovatno nećeš morati da sečeš jer će kotao kakav tebi treba biti dovoljno veliki da cepanica od 1 metar dužine stane cela i to odjednom nekoliko njih.

Što se tiče loženja na početku i kraju sezone ćeš ložiti samo drvima kao slabijim gorivom, u sezoni i drvima i ugljem a kada je jako hladno samo ugljem. Takav vid loženja omoguđava veliku elastičnost u iskorišćavanju kotla pa samim tim i donosi uštedu. Kotao se loži normalno do maksimuma uvek i samo tako i nikako drugačije. Temperature vode se reguliše na kotlu podešavanjem klapne i to nikako ne na manje od 65 celzijusa dok tokom noći treba zatvarati klapnu na dimnjaku da ne bi sagorelo gorivo i da bi te sačekao žar ujutru a temperatura vode preko noći se može smanjiti na 40 celzijusa. Kotao se normalno nikada ne gasi jer je to ludost i ne donosi nikakvu uštedu. Normalno ako nisi kod kuće nekoliko dana tada i ne ložiš ali tad postoji opasnost od zaleđivanja kotla ukoliko nemaš antifriz u mreži kao ja pa pumpa radi non stop a to je oko 130 w na sat.

Ono što ne valja je to što tih 15 prm ogrevnog drveta i 10 tona kvalitetnijeg uglja treba najpre platiti, pa onda uskladištiti a potom ložiti i iznositit pepeo. Ali šta ćeš kada imaš kuću od 250 kvm... Jedino da zaposliš ložača jer će u suprotnom morati sve ovo da ti prođe kroz ruke. Još ukoliko nemaš dovoljne kapacitete za smeštaj uglja e onda je doživljaj potpun pošto moraš da nabavljaš ogrev preko zime kada mu je cena poprilična, sneg, hladno,...ali tada barem komarci neće da te ujedaju.

Generalno Viadrus je odličan kotao. Još nisam čuo nikog da je rekao bilo šta loša za njega. Isto tako i za Sime ali je Viadrus duže vreme na tržištu tako da je još rano da kude Sime što nikako ne znači da će se desiti ili pak da neće.

Bilo kako bilo pozdrav i javi se ako ti nešto zapne.

Nemam reci svaka ti cast...Dali ti je centralno grejanje struka ili sta...svaka ti cast...veoma ali veoma lepo i jasno si sve rekao...svaka ti cast...nemam reci opet...

Videcu sta mi jos bude trebalo pa cu ti se javiti...hvala jos jednom..

U bre Nemanja nemoj da me toliko hvališ da se ne uobrazim. Nije ovo nikakvo znanje niti mi je ovo struka. Muka me je naterala da sve proučim i tako dodjem do nekih detalja. Instalacija grejanja je mnogo, mnogo više od ovog što sam rekao i što ja uopšte znam. Problem je što kod nas svako ko ima prljavo odelo sebe zove majstorom a takvih je čitava armija. Ono što me interesuje trudim se da proučim i naučim što bolje i da kada nešto kažem znam zašto sam to i rekao.

Ja sam po struci iz srednje škole elektrotehničar automatike ali sam kasnije studirao i završavao /na žalaost/ nešto što nema ama baš nikakve veze s tehnikom i time se sada bavim, a u elektrotehnici inače nikada nisam radio. Znanje koje imam iz te oblasti je uglavnom teoretsko i to više nego skromno a upravljanje radom kotla ima veze sa automatikom tako da dodirnih tačaka oko grejanja imam samo odatle.

Kada sam ja uvodio grejanja a to je bilo 1995. godine do ruke mi je došla jedna brošura revije URADI SAM. To je bilo neko vanredno izdanje koje sam proučio do detalja a koje sam vratio još tada i koje je taj od koga sam je pozajmljivao istu brošuru izgubio. Zamisli. Ta brošura je imala oko 50 strana i neverovatno kako je tu sve lepo bilo objašnjeno. Kada bih imao prilike da je se ponovo dokopam bio bih presrećan. S tom brošurom svako ali baš svako bi mogao da proračuna kompletnu instalaciju pa čak i da predvidi potrošnju. Potpuno neverovatno.

Javi se u svakom slučaju ako ti nešto zapne oko grejanja. Ukoliko znam tu sam u suprotnom ima i drugih na forumu.
Još jednom pozdrav svima.

_{[Ovu poruku je menjao Budimir dana 13.05.2008. u 21:54 GMT+1]}

E to je to Budimire. Bravo, svaka čast.
Jer ovo imaš ili si isčeprkao negde samo sliku pa mi praviš zazubice samo. Sad se osećam kao onaj mačor u crtanom filmu koji ima konzervu a nema ključ pa skače pored miša za ključ vičući daj, daj, daj,...
Da li ću biti suviše drzak ako pitam da istu ukoliko poseduješ skeniraš i dostaviš nekako meni ili svima nama ili pak za koliko bi je mogao kupiti od tebe ili slično...

Vidim da si gledao crtac i da vidis sta ti radim
Kad sam video koliko je zelis nisam mogao da odolim a da ti ne bacim konzervu (da je ne skeniram)
Imam doticnu literaturu i nije na prodaju. Imao sam jos jedan primerak i jos davno mi je negde nestao. Vrlo rado cu je skenirati celu izmedju ostalog i zbog sebe ali sam trenutno u malo vecoj frci oko selidbe i sredjivanja stana pa nemam bas nesto vremena. Ako ti trenutno treba nesto odredjeno, par strana, to cu moci da odradim. Jedino ne bi bilo lose da me neko podseti za nekih mesec dana da to odradim pa cu okaciti negde. Najbolje na PP.

Ljudi nemojte da ste sebicni, podelite ovo i sa ostalima

Naravno, pa ljudi smo

he he he pa nismo svi ima nas i genijalaca

Za genijalce cemo koristiti neki kineski font... osim ako ne viknu turu u kafancetu

Budimire, danas je 13.05.2008. godine. Pošto si rekao za mesec dana budi siguran da ću te 12.06.2008. godine podsetiti da je okačiš nekako negde jer od 13. do 15.06. slavim godišnjicu mature i neću biti kući tih nekoliko dana niti će mi komp. biti pri ruci a stalo mi je do brošure u svakom slučaju.
Još jedan pozdrav

Ajd` sad, nemojte da trolujete temu pa da mi pravite posao da posle moram da cistim


Budimire, mi cekamo.

pa pivo obicno ide uz jagnjetinu tako da nece biti problem problem
pozzzz..

Budimire nisam zaboravio obećanje koje si dao da ćeš skenirati onu brošuru...i da znaš da je čekam.
Pozdrav

ukljucujem se sa zakasnjenjem, ali...
trenutno radim prepravku sistema (uselio sam se ponovo u porodicnu kucu u kojoj centralno grejenje nije radilo vise godina) koji je odlicno funkcionisao na joz ulje na cvrsto gorivo. Na osnovu iskustava iz komsiluka odlucio sam se za kombimnaciju goriva drva i drveni briket (nekako mi je najcistije). Medjutim postojeci dimnjak je na granici nosivosti za tu vrstu goriva (na loz ulje je dobro radio, ali tamo postoji delimicna prinudna cirkulacija gasova) , pa trenutno planiram izgradnju novog dimnjaka Fi 200 koji bi gradio unutar kuce (dva sprata, tri ploce). POtrebne su mi ideje kako da posao sto bezbolnije odradim (moram da zidam i rusim unutar kuce u kojoj stanujem).
Takodje bih bio veom zahvalan Budimiru ako bi mi prosledio onaj SAM o grejanju.
Pozdrav

Velanis, vidim da si inženjer što ja nisam u svakom slučaju ali ipak nalazim si za slobodu da te pitam kakav ti je trenutni dimnjak i zašto misliš da ti ne odgovara. Da li je propao, koliko je uzak, visok, koliki kotao ćeš instalirati, koji kotao, da li si kupio već kotao...Sve to te pitam zato što mislim da možda nije sve izgubljeno i da se možda taj postojeći dimnjak može nekako sanirati.
Budimira sam oko onog časopisa podsetio i ja ne samo preko ovog foruma nego i na PP ali džaba...
Pozdrav...

Imam Zavarivacev trajnozareci kotao (Stadler konstrukcija, zavarena od kotlovskog celika) koji je radio samo tri sezone na loz ulje. Dimnjak je 2X100 mm ugradjen u elemente od cigle (pravljeno 1971 g.). Visina kuce je 12 m, dimnjak je oko 40 cm iznad gornje kote (na njemu je gromobran). Problem sa dimnjakom je u kvalitetu izvodjenja, jer je isti takav kod komsije (potpuno ista kuca i potpuno isto grejanje) posle prve sezone "procureo" uz probleme potpaljivanja u prelaznom rezimu rada. On (komsija) je napravio dimnjak Fi 200 koji je ugradio u betonske elemente (klasika), i radi izuzetno dobro (potrosnja za grejenje po sezoni 6 m3 drva bukve i 4 t briketa za grejni prostor od oko 140 m 2) uz ventil za automatsku promaju. E sada ja nisam od onih koji rade zato sto to komsija radi vec mislim da ce se desiti isto tj. dimnjak ce procureti (a to nikako ne izgleda lepo), pa da bi prdupredio isto planiram da napravim novi. Moja ideja za konstrukciju dimnjaka bi bila samotne dimne cevi uz izolaciju kamenom vunom od 5 cm svaka ankerisana na dva mesta za postojeci zid i sve to sakriveno rigips plocama, da ne bi zidao i mnogo rusio po kuci. Van stambenog prostora zidao bih ciglom ili betonskim elementima.
Sta mislis o ovoj ideji?
Pozdrav
Vlada
ps Hvala ti sto si se tako brzo javio.

Eh sad ovako. Taj Zavarivačev kotao ako je pravljen od kotlovskog lima onda si u super poziciji pošto mu je konstruktivno rešenje da tako kažem prepisano od čuvenog tam štadlera i on sigurno radi besprekorno dok ne progori jer je gotovo neverovatno da prepišu pogrešno. Takvo prepisivanje je moguće i sam znaš samo kod nas u Srbiji jer bi bilo gde na trulom zapadu to bilo ravno katastrofi. Ono što mogu da ti kažem sa visokom pouzdanošću je to da je da je jedna privatna firma slična, ako po ničem drugom ono barem po veličini, Zavarivaču, pre 4-5 godina otkupila jednu cisternu i od tog lima pravila kotlove a deklarisala ih kao da su od kotolovskog lima. Ako možeš to da zamisliš onda zamisli. Kolika je trajnost tog kotla od takvog lima možeš da pretpostaviš i sam...Ne kažem da je to slučaj i sa tvojim kotlom ali imaj to na umu...
Dimnjak koji ti opisuješ pretpostavljam da ima dva kanala svaki po 100 mm u prečniku. Kada sam te pitao za detalje o dimnjaku nisam očekivao ovakav odgovor. Mislio sam da ima samo jedan kanal i da je možda negde naprsao što se može kvalitetno sanirati ali ovo što ti objašnjavaš da imaš dva kanala koji verovatno rade istovremeno paralelno stvarno nemam iskustva. Pretpostavljam da iz kotla dimnjača ulazi u dimnjak i da se potom dimnjak deli u dva kanala od kojih je svaki po 100 mm u prečniku. Isto tako za curenje dimnjaka ne mora da znači da je kriv samo i jedino dimnjak. Na tu pojavu utiču mnogi drugi faktori i to mnogo više nego sam dimnjak, vrsta goriva, vrsta i tip kotla, način loženja, izolacija dimnjaka, visina, prečnik, način eksploatacije kotla tj. režim rada kotla i normalno sam dimnjak ali na kraju. To što je dimnjak procureo kod komšije ne znači da će i kod tebe. Gledaj da režim rada kotla bude u sredini i videćeš kako ti dimnjak NEĆE PROCURETI. Budi siguran. Normalno ukoliko ima izolaciju na delu koji je napolju. A kako držati kotao u optimalnom režimu ako ti kotao nije pravilno dimenzionisan za prostor za koji je namenjen. Odgovor je NIKAKO. Za kuću od 140 kvm koliko imaš ti ako sam to dobro razumeo iz tvog posta i ukoliko je greješ preko zime celu i stalno, kotao bi trebalo da bude oko 33 kw /grubi proračun/. Manja odstupanja se mogu amortizovati kvalitetnim izborom goriva /pazi kvalitetnim izborom goriva a ne kvalitetnim gorivom/ a veća odstupanja NIKAKO. To dalje znači da ako u toj kući imaš kotao od 40-45 kw i kvalitetno gorivo kakav je briketirani ugalj to znači da ćeš kotao morati da prigušuješ jer će ti biti vrućina u kući u protivnom, a kada ga prigušiš neminovno je stvaranje kondenzacije, smole, čađi, zapušivanja dimnjaka i na kraju curenje kao kod komšije...Suprotna situacija, da je kotao manji od potrebnog, kotao će neminovno zahtevati kvalitetnije gorivo i to će sigurno dovesti do kraćeg veka trajanja kotla jer će sagorevati kvalitetnije gorivo koje proizvodi veću temperaturu.
Koliko vidim ili koliko sam razumeo dimnjak ti ide kroz kuću gde je temperatura kao i u svakoj kući. Taj deo dimnjaka i ne mora da ima neku izolaciju isto kao i deo dimnjaka koji ide kroz tavanski deo kuće jer je ambijent u kojem je dimnjak topao i nema velike tempreaturne razlike između ambijenta i unutrašnjosti dimnjaka. Onaj deo koji izlazi napolje iznad krova zahteva izolaciju i to što bolju.
Ne znam kakvi su to šamotni elementi za dimnjak koje pominješ. Ja sam zidao odnosno meni su zidali dimnjak /ne znam da zidam/ šidelovim elementima i prezadovoljan sam. Posle 11 godina eksploatacije nikada ga nisam čistio ne računajući onaj deo gde dimnjača ulazi u dimnjak. Ne mogu da slikam sada ali mogu da pokušam preko ogledala da slikam dimnjak sutra po danu i da uploadujem sliku pa da vidiš kako izgleda. Bilo kako bilo ja ne bih rušio taj dimnjak da sam na tvom mestu samo zato što je komšiji procureo ali pre bilo kakvog preciznog saveta ne bi bilo loše kada bi napisao koliko metara radijatora imaš po dužini i visini, da li iz mreže zagrevaš bojler i koliki, koliki ti je kotao u kw, kakvi su ti briketi koji nameravaš da koristiš odnosno koje koristi komšija /da li su od uglja i kog ili trine, kolika im je kalorijska vrednost.../, šta piše u prospektu za kotao kakav dimnjak zahteva u pogledu visine i promera i dr...
Problem oko potpaljivanja nema veze sa tim da li se vrši u prelaznom periodu ili u sred zime. Problem može da nastane ako kotao potpaljuješ popodne ili predveče. U to vreme obično vazdušni pritisak onemogućava da dimnjak lepo vuče pa je u tom momentu neopravdano optuživati dimnjak da ne vuče.
Sad ako mi kažeš da je u prelaznom periodu normalno da se ne loži preko celog dana moram da te razočaram i kažem da je to nenormalno. Kod pravilnog dimenzionisanja kotla i kvalitetnim izborom goriva u prelaznom periodu to se više nego uspešno amortizuje.
Dimnjak ne možeš da izgradiš do pola kuće nego moraš da izadješ iznad krova /ovo sad poslednje dođe kao da si dobio savet od Homera Simpsona ili Bob Rocka/. U tvom slučaju to nije malo jer je kuća spratna a to sve košta. Izaći iznad sljemena kuće NIPOŠTO ne znači da je bolje nego izgraditi dimnjak do ispod sljemena kuće. Tu nema univerzalnog pravilo već zavisi od slučaja do slučaja. Na tu visinu dimnjaka ako staviš veliki prečnik dimnjaka imaćeš potrošnju kao termoelektrana. Univerzalno pravilo je da ukoliko je neminovno da dimnjak bude visok, kao kod tebe, onda se zida uži i obratno.
Sad ćeš možda da kažeš da sam napravio nauku od ovog ali tako je.
Nisi dobio precizan odgovor ali nisi ni dao precizne podatke. Ako si zainteresovan, napiši ovo što sam te pitao pa ću pokušati da ti odgovorim. Normalno ne veruj samo meni. Konsultuj i druge majstore tim pre što ja nisam majstor, niti inžinjer, niti projektant,...nego me muka naterala da sve to proučim... Ne kažem da sam ja u pravu. Ovo je samo moje mišljenje.
Ujedno mi kaži gde kupujete taj briket i koja mu je cena, kako je upakovan...I mene to interesuje...
Pozdrav...i ponovo podsećam Budimira na obećanje...Budimire...mi čekamo...

al si se raspisao!
U pravu si za konstrukciju dimnjaka, kao i za konstrukciju kotla (to jeste tam stadler).
Brikete koje koristimo nabavljamo u SIMP-u (od piljevine) razlicitog su kvaliteta (kada presteluju briketirku na veci pritisak daje cvrsci i kvalitetniji briket, mada i ovaj drugi nije los).
Ideja da ne diram nista oko dimnjaka mozda ce proci, ali sam smislio varijantu koja bi zadovoljila deo mojih zelja, a koja je proizvod mog odredjenog iskustva (nisam specijalista iz te oblasti) sa industrijskim kotlarnicama, ali cu o tome pisati kada je realizujem.
Toplotne kapacitete briketa ne znam (a verovatno i da nije bas standardan, jer na to utice vise faktora)
Za sada pozzz

Taj briket koji ti koristiš od trine je skup i to popriličino ko god da ga pravi. Ovo sad kad pročitaju ovi proizvodjači briketa od trine pa kada počnu da me demantuju ima da bude čudo ali moje lično mišljenje /koje u svakom slučaju ima mesta da se koriguje tim pre što mi nisi rekao kolika mu je cena/ je da je briket od trine poprilično skup i da nije za konstantnu upotrebu kao ugalj zbog cene pre svega. Isto tako je neprikosnoven za jutarnje loženje kada je potrebno da se na brzinu podigne temperatura u kući. Ali za konstantno loženje, pogotovo za tebe u Nišu gde postoji mogućnost za korišćenje gasa je...papreno. Teško je za mene jer živim u gradu gde će gasovod da prodje verovatno nikad, a možda ni tad...ili možda kad nestanu rezerve gasa u Rusiji. Ako se pitate koji je to grad moram da kažem da je to grad koji nije bombardovan 1999. godine...jer nisu imali šta da bombarduju...Nego nema veze.
Raspisao sam se da bi pokušao da ti pomognem. Ako sam imalo u tome doprineo više sam nego srećan zbog toga.
Pozdrav svima i još jedno podsećanje Budimiru...za obećanje...

ne zivim u Nisu nego u Vranju, pa cu gas dobiti, vrovatno, dva dana posle tebe. Cena briketa je oko 100 eura/tona. (prema iskustvima 4t briketa i oko 6m3 drva je dovoljno za grejanje kuce kao sto je moja, a i drva ima dovo;ljno u okolini pa ni za njih nije frka.
sve to uz malo cistiju okolinu (nego kada je rec o uglju) opredeljuju me za ovo gorivo.
Pozd.

Vladimire,
kotao koji imate kvalitetnije sagoreva ugalj od briketa. Negova konstrukcija ga svrstava u red najkvalitetnijih trajnožarećih kotlova. Kod nas su takve kotlove godinama proizvodili Zavarivač-Vranje, Megal-Bujanovac, Metal-Preševo. Iste firme su često radile tela kotlova i za TAM.
Najveći problem "običnih" dimnjaka je u sastavima koji spajaju cigle. Niko ne može precizno da Vam kaže koliko može da izdrži postojeći dimnjak. Osim toga imajte na umu da kotao koji radi na dva spojena dimnjačka otvora nema stabilan režim rada.
Ako želite još neku informaciju, napišite koja je oznaka Vašeg kotla (ZTTK...) i koliku kubaturu želite da grejete.
Pozdrav

Vladimire, stvarno ne znam kako sam zaključio da si iz Niša ali čini mi se da sam to negde pročitao pa sam zato to i rekao...Ako ti je za utehu i Vranje je u povoljnijoj poziciji od mog Zaječara nego nema veze...
Ovo oko spoja elemenata za dimnjak je činjenica da je najvažnija stvar na dimnjaku. Ako je to loše i to se može sanirati ubacivanjem cevi od prohroma nalik hilznama unutar dimnjaka ali u slučaju tvog dvokanalnog dimnjaka ukoliko je isti napukao ne znam da li bi ti se to i koliko isplatilo ili je bolje prezidavanje.

Inače domišljatost našeg naroda nema granice. Pogledaj sliku koju sam uploadovao...Da ne veruješ šta sve ljudi mogu da naprave...i smisle...Kao iz stripova o Alan Fordu...
Pozdrav

resio sam konstrukciju dimnjaka, ali mi je potrebna pomoc oko nabavke materijala. Napravicu celicni dimnjak izolovan kamenom vunom (50 mm) koji cu zatvoriti u kutiju od gipsanih ploca. Jedino imam muku sa nabavkom cevi, pa ako neko moze sa ovog foruma da mi pomogne...
Potrbne su mi cevi Fi 180-200 (ukupno 12 m) sa debljinom zida cevi 3.5-5 mm. Ukoliko su cevi sa otpada (samo da nisu sasvim suplje) moze i veca debljina.
Pozdrav

Gde je Budimir nestao ???

pozdrav Marko

Evo me bre, al` ste dosadni :)
Ne moze covek na miru ni da rmbaci. Salu na stranu, nosio sam skener na posao (jer jedino tamo sam imao vremena da se zezam sa skeniranjem) i odradio svoje. Trenutno sam na nekih 20% uploada ali necu moci da zavrsim danas jer ide jako sporo. Nadam se da ce sutra biti gotovo pa cu okaciti link za sve donatore ladnog piva :)

Nema problema nek bude i za nedelju dana samo ti to okaci
imas ladno pivo

pozdrav Marko

Moj prijatelj je nedavno kupio bešavnu cev prečnika 160mm (debljina zida 4mm) i dužine 6m za otprilike 10.000din.

Odgovor za Velanis.
Vladimire, nisam siguran da je to rešenje sa metalnim cevima vredno bilo kakvog truda. Tim pre kada uporediš cenu i kvalitet koji dobijaš za te pare. Nisam siguran da čađ neće da razjede isuviše brzo tu metalnu cev. Isto tako ne smeš ni da preteraš sa prečnikom cevi imajući u vidu visinu od 12 m jer će ti kotao trošiti kao termoelektrana a sva toplota će ti izaći kroz dimnjak, a druga krajnost je podjednako loša, takođe.
Uporedi cenu tog takvog dimnjaka i dužinu njegovog trajanja, kvalitet koji dobijaš sa takvim dimnjakom sa onim što bi dobio zidanjem običnog dimnjaka tim pre što dimnjak prolazi kroz kuću i tavan i taj deo ne zahteva gotovo nikakvu izolaciju. Razmisli...Ja lično to ne bi radio...Ti kako hoćeš. Plašim se da ne platiš dva puta umesto jednom...
Pozdrav svima... Budimiru pogotovo.

Prohromska cev bi mogla , i da se dobro izolira , nemoz da istruli nikad
pozdrav Marko

Marko,
velanis-a privlači velika razlika u ceni klasičnog (temelj, šamot, izolacija, blokovi, malterisanje i razbijanje ploča) i dimnjaka koji je on isplanirao. Kod prohroma razlika može da bude još veća.
Mislim da može lepo da prođe ako nađe dobar čelik.
Pozdrav

velanis,
što se izvačenja toplote tiče drži se ove tabele (u prilogu) i ne brini.
Pozdrav

S.Sergio, ajde pojasni mi malo ovu tabelau. Jer ovo znači da dimenzije treba da budu u tamnom opsegu ili u svetlom i koja visina dimnjaka se gleda da li ona od samog dna dimnjaka ili od nivoa gde se dimnjačka cev uključuje u dimnjak.
Pozdrav...

Ljudi, nemam nesto vremena da jurim pa mi vi javnite gde jos mogu da okacim. Dva puta sam pokusao na rapidshare i lepo krene, dodje i do 40% ali kad se vratim kuci saceka me error No file choosen. Stvarno sam u frci sa vremenom pa mi vi za subotu samo sibnite ili ovde ili na pp gde moze da se okaci 113 MB. pa da pokusam ponovo ili u krajnjem slucaju da se nadjem sa nekim ko trenutno ima vise vremena i da mu narezem na CD pa on da postavi za ostale.

Npr www.filefactory.com

Saša,
nisu bitna svetla ili tamna polja, to je samo zbog lakšeg snalaženja.
Ova tabela je za dimnjak sa jednim priključkom i čita se na sledeći način. Leva vertikala označava snagu kotla u kilovatima, ako je pratiš sa leve na desnu stranu po horizontali videćeš koji prečnik treba da koristiš na određenoj visini dimnjaka. U tabeli je isprekidanom linijom označen primer koji pokazuje da kotao od 75 kilovata koji može da ima dimnjak visine 10 metara traži prečnik istog od 250 milimetara.
Desna vertikala pokazuje potreban podpritisak u dimnjaku za različite snage kotlova. Ovo je takođe važan podatak jer ne mora da znači da samo poštovanjem građevinskih mera uvek dobijate potreban dimnjak (loša ili nikakva termoizolacija, falš vazduh, kapa na vrhu, dimnjača sa kontra padom ili sa previše krivina...). Osim ovoga jako je bitno da je vrh dimnjaka u dozvoljenoj zoni što se tiče okolnih objekata ili vrha krova.
Efektivna visina dimnjaka se uvek meri od priključka za kotao.
Pozdrav

@Budimir
Imam drugara koji svaki dan ide u BG pa mi kazi gde bi to moglo da se preuzme, da svrati on ako moze, a posle cu da postavim vec negde na net. Doduse, nista pre ponedeljka.

Pozdrav.
Sinisha

Sergio,
Salji mi kontakt gde je tvoj prijatelj kupio cevi. Prihvatam i da mi ih preproda. Uz dobru izolaciju (a samo takvu i planiram) i 160 mm bi mi bilo dovoljno (mada bi mi vise odgovaralo 180 mm, ali za taj povecani stepen sigurnosti mislim da mi se ne isplati da placam mnogo vecu cenu). Sto se tice Inox-a (prokrona) to je apsolutno najbolje resenje, ali sta sa cenom (verovatno bi sama cev bila 4X skuplja od kompletnog zidanog dimnjaka.
Pozdrav svima
dopuna
Prihvatam i aluminijumsku cev slicnog precnika

_{[Ovu poruku je menjao velanis dana 25.08.2008. u 15:21 GMT+1]}

Vladimire,
moj prijatelj je cev kupio u maloj radnji koja prodaje metalne profile i limove. Sigurno ne želi da je proda jer je verovatno već postavio.
Čudi me da u svom okruženju nemaš nešto slično. U slučaju da je to ipak tako, mogu da ti na mail pustim nekoliko adresa većih distributera slične robe.
Pozdrav

Sergio,
KOntaktirao sam jedno 7-8 trgovaca tom vrstom robe + sve u Vranju i nigde nisam nasao odgovarajucu (obicno je debljina veca, ide i do 8 mm) zato sam i trazio pomoc preko ovog foruma.
Uzgred u prirucniku sam iskopao da je Al otporan na SO2 i do 400 C, a prilicno otporan i na sumpornu kiselinu, pa mi je palo na pamet da upotrebim (ukoliko nadjem) Al cev ili lim 2mm savijen u cev. Izolacija od 50 mm kamene vune garantuje termicki otpor daleko bolji od svih propisanih zahteva pa sam siguran da ce ovo raditi.
Pozdrav

Vladimire, ne žuri sa aluminijumom. U normalnim okolnostima dimnjak nema 400*C ali se ipak dešava da prelazi tu granicu. Ovo je razlog zašto 2/3 dimnjaka kod nas nisu dobri (ispucali su).
Očekuj mail sa kontaktima.
Pozdrav

Najzad...
http://depositfiles.com/files/7473656

PS. Par strana koje fale su neke nebitne reklame

Bravo majstore

pozdrav Marko

Hvala...hvala Budimire...hvala još jednom...
Pozdrav svima...

Nema na cemu :)

Postovani Sasa Zivic i ostali clanovi foruma, prvo da se predstavim i da vas pozdravim. Ime mi je Nenad i zivim u Vrscu. Danas sam pronasao na internetu temu na ovom forumu gde vi dajete savete u vezi kotlova na cvrsto gorivo, i sve sam ih procitao. Imam sl. problem.
Zivim u porod. kuci oko 250 kvadrata. Grejanje je centralno, na gas i cvrsto gorivo(lozim iskljucivo drva). Posto je gas preskup, koristim drugi kotao, tj. na cvrsto proizveden u Mariboru, fabrika B. Kidric, od 50 kw. Mislim da je Stadler(doduse nisam siguran). Dimnjak je Sidelov, promer unutrasnje cevi je 200 mm, ozidan od strane majstora po svim propisima. Problem mi je prilikom lozenja kotla, prilikom otvaranja gornjih ili donjih vrata dolazi do JAKOG dimljenja iz kotla, da moram da otvorim vrata od podruma da bi dim izasao! Vise izlazi na vrata od kotla nego na dimnjak! I tako je prilikom 99% lozenja. Dimnjak dobro vuce, danas sam isprobao.
Ne znam ni sam sta da radim! Sa desne strane kotla postoji cev kojom se unutar kotla otvara i zatvara klapna. Opet je isto, bila ona otvorena ili zatvorena. Da napomenem da je kotao radio kako treba samo 1. godine kad je postavljen, posle je uvek pravio problem. Dajte mi neki savet, sta, kako, da se resim ovog problema jer mi stvarno zadaje problem OGROMAN!
Kupljen je polovan, nikad nije radio, pre 15 godina. Imao je gore za sanitarnu vodu, ali je taj bojler sklonjen, i postavljeni su cepovi sa gornje strane kotla.
Hvala unapred na odgovorima,
sve najbolje,
Nenad.

Pa što ne stavi i fotografiju toga da znamo o čemu se radi.
Inače za tvoj problem: Kod savremenih kotlova se na prelazu iz kotla u dimnjak stavlja vrentilator koji
stvara podpritisak, tako da kotao uvek "vuče". Da napomenem da ovakvi kotlovi imaju gomilu elektronike, pa
neki od njih na promer imaju uređaj za merenje potpritiska u samom kotlu (nekih 30-50 Paskala) i održavaju ovaj
pritisak konstantan menjajući brzinu okretanja tog ventilatora.
Uostalom pogledaj ovaj sajt:
http://www.kwb.at/en/index.php...=view&id=58&Itemid=121

i pod "Current product catalog" ćeš naći na strani 3 kako to sve izglada u preseku.
Mislim da to je rešenje koje koriste svi novi kotlovi.

Pozdrav

Nenade, ovo što je rekao branko g za slike stoji. Da imamo slike lakše bi nam bilo da damo svoje mišljenje ali probaćemo i ovako.
Pre otvaranja gornjih vrata kotla koja služe verovatno za ubacivanje materijala za sagorevanje treba otvoriti klapnu za dimnjak u položaj koji otvara maksimalni protok pa sačekati par sekundi i tek onda polako a nikako naglo otvoriti vrata.
Ta cev koju pominješ da se nalazi sa strane kotla pretpostavljam da reguliše protok kroz dimnjak a ne dotok sekundarnog vazduha u ložište kotla.
Problem koji si opisao je jasan i on nedvosmisleno ukazuje na to da dimnjak ne vuče kako treba i da ne može da preuzme "primat" u odnosu na otvorena vrata kada se ona otvore. Dim je kao i struja...ide linijom manjeg otpora...(ma šta kao struja...kao i svi mi).
Ključ problema je u dimnjaku jer očigledno ne vuče. Ne znam kako si utvrdio da je dobar. Ako si primenio onaj eksperimet sa svećom ili upaljačem koji sam naveo to je priručno sredstvo ali nikako nije pouzdano. Ako pretpostavimo da si to ipak pravilno utvrdio da je dimnjak kao i dimnmjača ili ćunak dobar i da dobro vuče problem može da nastane samo još u toj cevi koja se nalazi sa strane kotla i koja služi za otavarnje i zatvaranje klapne. Obavezno proveri i to da li se ta klapna nije nekako otkačila i da ne reaguje na pomeranje cevi već stoji u nekom njenom položaja koju zavisi od mnogo čega (konstrukcije, težine, zemljine teže, zaprljanosti kotla). Taj problem se javlja kod mene na mom kotlu i na to sam već oguglao tako da...Kada proveravaš klapnu moraš da budeš siguran odnosno moraš vizuelno da utvrdiš da li se pomera ili ne sa pomeranjem te cevi.
Kažem ti, kada bi imali fotografije bilo bi nam lakše.
Javi se u svakom slučaju šta si uradio. Interesuje me...Pa nije ovo zona sumraka pa da se dešavaju nenormalne stvari...
Pozdrav

Nadam se da sam doboro postavio slike. Sada cu objasniti.
sl.br. 1 tako je povezan gasni i kotao na cvrsto gorivo u jedan cunak kada sam koristio gasni kotao.(postavljeno samo zbog slikanja)
sl.br. 2 smatrao sam da je problem u cunku(luli) od gasnog kotla pa sam je danas sklonio da isprobam, zatvorio cunak od velikog kotla poklopcem, bezuspesno!
sl.br. 3 plocica o proizvodjacu kotla
sl.br. 4 dim se vidi, dimnjak vuce! Uradio sve probe danas da li dimnjak vuce. Po meni OK.
sl.br. 5 malo otvorena donja vrata, da se vidi dim kako izlazi!
Napominjem da sam sve uradio kako treba prilikom lozenja, kako ste Sasa vi napisali. Na sl.br. 1 vidi se cev sa desne strane(obesio sam neko gvozdje da mi sluzi kao teg, da klapna stalno bude otvorena)
Na slici se takodje vidi kako je oko gorinjih vrata zacadjeno ( u pocetku mogao da lozim na gornja vrata, posle tj. zadnjih godina bezuspesno),
kasnije morao da lozim na donja vrata.
Ocekujem Vase savete,
hvala svima unapred.
Pozdrav.

Nenade, nemoj da mi persiraš. Negde ssam pročitao da smo ovde na forumu svi mi jednaki...
Na prvoj slici ako tako stoji kad radi gasni kotao mislim da nije dobro jer je gornji deo njegovog ćunka ne vodorovan što nije dobro nego je još gore jer ima kontra pad ali ako si to nameštao danas samo zbog slikanja onda možda i verovatno nisi obraćao pažnju na te detalje. U svakom slučaju ovakav način dvostrukog priključenja ćunkova na jedan dimnjak treba izbegavati jer smetaju jedan drugom ali to sada nije problem.
Da se vratimo na kotao. Kotao je konstruktivno sličan mom i mogu da zamislim samo kakva je muka ložiti ga sa donje strane odnosno na donja vrata kada su mu napravljena gornja...
To što si slikao dim u dimnjaku ne mora da znači da dimnjak vuče dobro ali kada kotlu zatvoriš i gornja i donja vrata koliko god da je dimnjak zatvoren biće veći i lakši prolaz za dim nego bilo koji manji otvor na zatvorenom kotlu... Dimnjak treba da ima potrebnu "promaju" koja će izdići dim napolje.

Napomene radi, kod mog komšije koji ima kotao viadrus dimnjak ima toliku jaku promaju da se, u slučaju kada je klapna otvorena na maksimalno, jasno vidi vrtloženje prašine u kotlarnici ispred klapne na donjim vratima kotla kojim se reguliše dotok vazduha, a kotao verovali ili ne stvara buku sličnu veš mašini kada se otvori klapna za dimnjak...Da ne napominjem da imam utisak da će onoliki kotao "zadrhtati". Ovih dana ću pokušati to da snimim i da okačim nekako da vidiš (doduše ne znam kako da okačim video klip na net ali o tom potom)

Ukoliko su spojevi ćunka sa kotlom i dimnjakom dobri i ne dozvoljavaju prolaz tzv. falš vazduhu sutra po danu ogledalcem pogledaj kroz otvor na dimnjaku da li je dimnjak prohodan u celosti ili se možda promer dimnjaka suzio usled naslage čađi. To gledaj da proveravaš kada se kotao zagasio i nema vrelog dima u ćunku, dimnjaku i kotlu a odmah posle toga pogledaj klapnu na koju si okačio teg. Ukoliko ima dima nećeš moći da vidiš ništa. Vrlo je bitno da lično očima vidiš klapnu u kakvom položaju stoji i da li uopšte reaguje na pomeranje cevi. Nije dobro ni jedna ni druga krajnost. Suviše otvorena klapna stvara veliku promaju i potrošnju ogrevnog materijala i samim tim smanjuje iskorišćenost a druga krajnost je...to ti je poznato...

I na kraju još jedan manji detalj na koji treba obratiti pažnju. Manji deo ćunka koji izlazi iz kotla i koji se uvlači u dimnjak. I jedan i drugi ovaj deo ćunka bi bilo poželjno da su malo "zadignuti". Ne mnogo ali barem malo...kao kod kanalizacije. To se lako postiže skraćivanjem vertikalnog dela ćunka za par cm i učvršćivanjem da ne sklizne.
Kako se ponaša dimnjak kada se koristi gasni kotao? Jer dimi i tada..?

Moram da kažem da nemam iskustva sa gasom jer živim na istoku Srbije i gas nema da vidimo nikada...a možda ni tada..

Dakle još ove dve ili tri stvari pa ćemo videti dalje šta ćemo.
Pozdrav...

Sasa, hvala lepo na detaljnom odgovoru. Redom cu odgovoriti na tvoja pitanja. Spominjes komsiju, to se i kod mene ranije desavalo da kupi prasinu ispred kotla, cak i dok sam pusio stavljao sam cigaretu na 10-tak cm od donje klapne i dimnjak je vukao.
Dimnjak je cist, ociscen je pred sezonu, "nebo" se vidi tako su rekli odzacari, sutra cu ja proveriti. Ocisticu cunak.
Klapna se pomera kako treba kada se pokrece cev sa desne strane kotla. Slikacu sutra kada se zagasi kotao( kazu bice lep dan ). Tako da ces moci potpuno dobro videti unutrasnjost kotla. Kada sam danas kontrolisao klapnu da li se otvara i zatvara, primetio sam da potpuno isto dimi, bez obzira u kojem je polozaju!
Kako tacno mislis da krajevi cunka budu malo zadignuti kao kod kanalizacije? Razumeo sam te da imaju "pad"? Ovaj lim je jako debeo, ne znam kako to iseci?
Kod gasa nema problema, sve je u redu, dima skoro da nema. Postoje domacinstva koja ne koriste dimnjake van krova, nego direktno iz dimnjaka pustaju dim u tavan.
Hvala ti jos jednom na pomoci, jer meni ovaj problem toliko stvara muku da ti ne mogu opisati.
Pozdrav.

Pazi sad ovo.
Ako nemaš ovakvih problema kada koristiš kotao na gas znači da je problem negde od onog mesta gde uključuješ gasni kotao u ćunak pa na dole ka kotlu za čvrsto gorivo.
Kada kažem malo "zadignuti" mislim na lučni deo ćunka koji izlazi iz kotla. Kod standardne izrade ovih lukova, oni se prave dovoljno dugi da kada se namaknu na odgovarajući deo na kotlu mogu malo da se izmaknu na gore i da se ostave u takvom položaju pa da luk bude blago zakrivljen ka "NA GORE" ka dimnjaku. Nadam se da sam sad nekako objasnio.
Ako se vidi nebo kroz dimnjak i gasni kotao ne pravi probleme vraćamo se na ovaj kotao na čvrsto gorivo.
Proveri vertikalni deo ćunka i donji luk da li su čisti ali i da li si dobro zatvorio onaj otvor gde priključuješ ćunak gasnog kotla sada kada taj kotao ne koristiš.
Ako je to sve ok i klapna stoji u položaju otvoreno to jednostavno mora da radi...
Sada mi pada na pamet još nešto. Nije ti se valjda desilo da si posle te prve godine korišćenja kotla stavio neki poklopac iznad otvora dimnjaka kao zaštitu od kiše,... ili da nije možda neko od komšija sagradio kuću u neposrednoj blizini koja zaklanja vetar dimnjaku ili pak da su ti vrata na dimnjaku za čišćenje otvorena ili da ne dihtuju dobro ili da je dimnjak slučajno pukao...ili da si negde u višljim zonama dimnjaka isti izbušio i priključio mu nešto tipa ventilaciju zakupatilo, aspirator ili sl...
Ako možeš sutra kada se zagasi kotao slikaj prednju stranu kotla kada su mu oba vrata otvorena kao i unutrašnjost kotla...
Pozdrav

pozdrav Nenade pogledao sam samo prvu sliku i da ti kazem da to sto je kod tebe uradjeno ne valja jer
ne sme da se radi takvo prikljucenje kotlova na dimnjak.
skini cunak od gasnog kotla i cepuj otvor gde je bio prikljucen na dimnjak i to ce da radi kako treba.
pozdrav..
genije..

@KBDNK
nivelacija cunka od gasnog kotla je dobra jer treba da bude sa padom prema dimnjaku

Mali genije, ne znam da li smo se dobro razumeli samo. Ja mislim da ćunak treba da ide "uzlaznom" putanjom od izlaza iz kotla ka dimnjaku i da na tom putu ne treba da ima ni vodoravne delove a kamoli da ima padove. Ako si mislio drugačije ne bih se složio s tobom...
Pozdrav

Slika br. 1 pokazuje kako je bio prikljucen gasni kotao dok je on bio u funkciji, i nije bilo nikakvih problema!( vise ne koristim gas, skup je!)
Slika br. 2 pokazuje tj. vidi se cep(svetlije boje) koji sam danas postavio( i ja sam pomislio da cunak od gasnog kotla pravi problem, ali i posle postavljanja cepa na otvor, DIMI kao i ranije).
Sasa, sutra postavljam slike posle ciscenja. Razumeo sam te u vezi "zakrivljenja" cunka.
Sve ovo sto si mi ti sada nabrojao, meni se vrti po glavi u vezi dimnjaka jos odavno, ali sve je ispravno!
Da li je moguce kako je branko g napisao da se ubaci neki ventilator, koji bi valjano odvodio dim iz kotla u dimnjak?
Pozdrav.

Ma taj ventilator pospešuje sagorevanje. Vrlo je teško to tehnički izvesti. Ali probaj fenom za kosu da uduvavaš vazduh u ložište i videćeš da će se kod tebe desiti samo to da ti dimi još više. Probaj ali videćeš da će biti tako...
U svakom slučaju čujemo se sutra kada ostaviš slike. Tek uveče ću biti kući i nećumoći ranije.
Pozdrav.

@KBDNK
nemoras da se salzes samnom ali je tako kako sam napisao da se nebi slivao kondenzat (koji zna da
se stvori u odredjenim uslovima rada)nazad u kotao.
a inace je i montaza nestrucno obavljena (gasnog kotla) fali mu difuzor na dimovodnoj cev.

@nesone1966
probaj pre ciscenja da natrpas samo gomilu papira i da zapalis
pozdrav..
genije..

Mali genije, slivanje kondenzata se javlja kao nusprodukt zbog razlike u temperaturi. Dobro rešen ćunak i dimnjak to ne bi trebao da dozvoli. U konkretnom slučaju zbog dugačkog ćunka ukoliko mu je prostorija hladna to se može desiti ali se rešava izolovanjem dimne cevi (ćunka) i sprečavanjem ulaska falš vazduha. Ukoliko se to ipak desi curenje kondeznata je neminovnost...da li će kroz kotao ili kroz spoj pojedinih delova ćunka...podjednako je loše... Možda misliš da je rešenje da na najnižoj tački ćunka izbuše rupu i stave loptasti ventil od 3/8 i da povremeno istaču kondenzat ili da primene neki pogodniji način da izvade kondenzat koji inače smrdi.
Ako po tvom mišljenju ljudi treba da stavljaju ćunkove onako kako ti kažeš šta da rade oni mučenici kojima se kondenzat javlja u dimnjaku..?
Već vidim ljude koji zidaju dimnjake ne uspravno nego vodoravno ili u pravcu na dole, a kotolove stavljaju na drugom spratu kuće da bi ćunkom odveli dim u prizemlje a onda u dimnjak koji i dalje ide na dole... verovatno negde u podzemlje...i to sve samo i jedino zbog kondenzata...
Sad ako mi neko kaže da sam neozbiljan..?

@KBDNK
ma potpuno si u pravu samo ja za ovih 10tak god koliko se bavim servisom jos nisam naisao da je dugacak cunak i izolovan
ovo je srbija ovde sve moze a pogotovo u vrscu gde odseku parce vodovodnog creva i prikace sa njim pec ili kotao
na gasnu mrezu.
pozdrav..
genije..

mali genije, potpuno si u pavu za prikljucivanje gasa kod nas.
Cekam da se ugasi kotao, mada i jutros dok sam gledao-otvarao vrata da vidim, opet je dimilo!
Ocisticu ga i slikacu, mada unapred znam sta ce biti.
Pojma nemam sta da radim. Imas li nekog dobrog majstora u Vrscu ili blizini koji bi mogao da pogleda ovo kod mene?
Pozdrav.

Eve ga pa,
Nisam odavno bio na forumu,a u medjuvremenu sam stekao i nesto iskustva (posto sam i sam prepravljao dimnjak i proveravao prepravku, pa ponovo prepravljao - sve prema ocekivanju).
Nenade imam jedan predlog za tebe, mozda ce da funkcionise... Prema slikama cini mi se da ti je dimnjaca (cunak) predugacka, da bi je skratio spusti prikljucak na odzak, ako mozes, ako ne mozes izoluj dimnjacu kamenom vunom. Ovo drugo je jednostavnije i jeftinije, a moze da pomogne. U svakom slucaju taj zahvat kosta vrlo malo pa ga uradi.
Pozdrav
Vlada

to sto dimi pri otvaranju - lozenju javlja se ako ti npr. vrata od te kotlarnice ako su otvorena pa dobija kontra cug ka drugoj prostoriji i tada dimi iz pecke. To sam primetio kod babe na selu dok je lozila smederevca jako je dimilo u sobi i onda sam probao da zatvorim vrata dnevne sobe i prilikom lozenja nije bilo dima u tolikoj meri [75% manje]
e sada ako ti to pomaze probaj ---nekosta te nista

Za vikend ociscen kotao detaljno, za sada ne dimi toliko mnogo, dosta manje.
Dimnjak takodje cist, vidi se nebo, proverio ogledalom.
Evo slika.
Ako dodje do jaceg dimljenja ponovo, javicu se.
Pozdrav svima i hvala na datim savetima.

_{[Ovu poruku je menjao nesone1966 dana 24.11.2008. u 09:59 GMT+1]}

Dosta kasnim ali ipak.
Kotao koji sagoreva čvrsto gorivo mora da radi na temperaturi iznad 65*C. Ako se to ne ispoštuje dolazi do pojave inicijalne smole u kotlu i (ili) dimnjaku. Ovo se dešava zato što se u ložištu de postiže potrebna temperatura za optimalno sagorevanje. Produkt toga su sve deblje naslage smole koje prilikom zagrevanja oslobađaju veliku količinu vodene pare koja otežava protok dima kroz dimnjak.
Zato tvoj kotao dimi.
Problem se rešava podizanjem temperature sagorevanja u kotlu sve dok se smola ne sasuši. Posle toga se obavezno četkom očisti dimnjak.
PALJENJE dimnjaka se ne preporučuje zbog bezbednosti. Obično svako takvo paljenje dovede do oštećenja dimnjaka. Postoji poseban način kako se dimnjak pali i to treba prepustiti stručnim licima.
Pozdrav

Hvala Srdjane, trenutno ne dimi kao sto je u pocetku grejne sezone. Ali dima uvek ima pomalo, nije toliko strasno.
Interesuje me sledece. Gde kod nas mogu da se kupe kvalitetna hemijska sredstva sa kojim bih mogao da kvalitetno ocistim
kotao, a po mogucstvu i dimnjak.
Hvala Vam unapred,
pozdrav.

Postovani clanovi,
imam pitanje za Vas.
Kakvo je i koliko kaloricno drvo jabuke za lozenje? Pitam Vas jer sam u prilici da kupim po povoljnoj ceni.
Hvala unapred,
pozdrav
Nenad

Velanis da li ste ti ili tvoj komsija probali da lozite na 2 dimnjaka. Ja u kuci imam dva dimovoda od 140 x 140 ali se na drugoj etazi suzava na 120 x 120 da li bi mogao da iskoristim ta dva dimovoda i na njih prikljucim kotao od 23 kw npr viadrus sa 4 clanka i da li mi je bolje da uzmem viadrus ili termomont tkk od 23 kw grejao bih se i na drva i na ugalj
pozdrav svim forumasima sjajni ste

Resio sam problem tako sto sam spojio dva dimnjaka. Da
bi ti taj projekat uspeo postoji nekoliko stvari o kojima moras voditi
racuna.
1. Najverovatnije da bi ta dva dimnjaka zadovoljila potrebe, medjutim,
moras proveriti kako su izvedeni (da li je otvor 120X120 slobodan po
celoj visini, drugim recima popni see na krov stavi sijalicu na dno i
gledaj), takodje to zavisi i od visine kuce (za tebe bi bilo to min 12
m)
2. moras da ih spojis dimnom kutijom (rupom u zidu kojuj je potrebno
lepo iznutra obraditi - fino izmalterisati ili na neki drugi nacin je
napraviti dovoljno glatkom). Minimalne dimenzije kutije bi bile 140X
300 (odnosno da se oba dimnjaka spoje ali tako da budu simetricno
prikljucena na dimnu kutiju pa zbog toga ova dimenzija zavisi od
rasporeda dimnjaka) X 1000 mm, odnosno trebalo bi na mestu
prikljucenja kotla da izbijes zid u ovim dimenzijama, te da ozidas i
iznutra malterises (spolja kako hoces)
3. Bilo bi dobro da uradis izolaciju kutije (moze i stiroporom), mada
je kod mene dobro radilo i bez izolacije.
4. Na kutiji predvidi vratanca za ciscenje.
Ovo je najjeftinije sto mozes da uradis. Ukoliko imas problema sa
curenjem dimnjaka, a to ces saznati kada pocne grejna sezona ili malo
kasnije, dacu ti nekoliko mogucnosti za sanaciju. O ovome vredi
pricati tek kada se problem javi i kada se vidi koliko je on veliki.
Pozdrav
Vlada
p.s. Mozda bi mogao da mi skiciras polozaj kotla i dimnjaka sa merama
pa da ti sve dimenzije dam preciznije

steta za jabuku. Mislim da niko nije istarzivao kalorijsku vrednost drveta jabuke. Uzimajuci u obzir da je to tvrdo drvo verujem da je slicna bukvi
Pozz

Poštovanje,
Zanima me koliko puta dnevno ložite i da li je neko razradio "taktiku" loženja. Problem se sastoji u tome što sam od 7-15 na poslu i za to vreme nema nikoga kući, a moram da ložim zbog stanara, pa me zanima da li postoji možda neka šansa da "natrpam" uglja i da drži toliko.
Ložim na ugalj i drva, u principu sistem funkcioniše ok, nemam pojma koji je kotao, ali nemam problema sa dimnjakom i sa kotlom, jedino je problem što moram da ložim na svakih 3-4 sata...

Djordje 1006, imaš o tome detaljnije u okviru ove teme pa pogledaj a ako opet ima nejasnoća napiši još neki podatak kao što su vrsta i snaga kotla, vrsta goriva, površina kuće, površina koju koriste stanari,...ovako, na osnovu ovih podtaka koje si izneo, ne verujem da iko može da ti pomogne...
Pozz

U okviru ove teme nisam našao odgovor na to pitanje, javljam se sa konkretnim podacima.
Hvala na odg.

velanis

1. Najverovatnije da bi ta dva dimnjaka zadovoljila potrebe, medjutim,

2. moras da ih spojis dimnom kutijom (rupom u zidu kojuj je potrebno


Hvala na iscrpnom odgovoru. Evo i nekih mojih zakljucaka posle malo istrazivanja.

Pronasao sam program Aladin koji sluzi za profesionalni proracun dimnjaka. http://www.kesa-aladin.de/
Podrzava sve moguce i nemoguce kombinacije dimnjaka pa ga svim savetujem da ga skinu i probaju.
Po programu odnosno njegovom izlazu malo bolja varijanta je spojiti cevi pre ulaza u dimnjak, znaci nesto kao T ili Y racva pa dva cunka u dva otvora. Verovatno je tvoja varijanta jednostavnija jer ne znam koliko lako cu pronaci takvu vrstu racve.
Sama dimenzija je malo komplikovana ali evo kako ide odprilike:
Dimnjaci su jedan pored drugog mislim da je jedna cigla razmak to je nekih 13 - 15 cm.
Polazi iz podruma zidano kamenom postoje prvo na metar visine otvori za ciscenje, na 1.8m otprilike su prikljuci (stucne)
presek je kvadratni 140 x 140, na sledecoj etazi je takodje 140 x 140, onda ide etaza gde se smanjuje na 120 x 120
pa dolazi tavan sa presekom takodje 120 x 120 i na kraju iznad krova.
Otprilike je 3,8 m duzine 140 x 140 i jos 6,7 m 120 x 120 ima jos 0.8 m visine od izlaza kotla do prikljucka.
Sve u svemu priblizno 11 m.

E sad jos se dvoumim oko kotla jer bih grejao jednu etazu sa oko 60 m2 prostora - po proracunu oko 9.5 kw toplotnih gubitaka. Za tu etazu bih postavio radijatore ukupne snage 14 kw rezim 90/70, i eventualno bih u donjoj nizoj etazi dodao jos dva radijatora od recimo ukupno 5 kw snage koje bi koristio po potrebi. Moje razmisljanje trenutno je kotao od nekih 21 kw na ugalj ili 10% manje na drva - Sime solida 4 ili Viadrus 23 kw ili Rima takodje oko 20 tak kilovata. Nisam jos odlucio sta je najpamentije. Da li neko ima iskustva sa ovim livenim kotlovima. Za ove kotlove sam se odlucio jer im izgleda treba manja promaja ali im je verovatno i iskoriscenje manje ai cena moram da priznam. Ovo resenje planiram da koristim sledecih par godina dok ne budem mogao da isfinansiram neki bolji dimnjak - schiedel ili nesto slicno. Ili ako ovo dobro bude radilo da ostavim postojece resenje. Sto se postojeceg stanja tice, danas bi trebalo da dodju dimnjacari da ociste ta dva dimnjaka pa cu videti u kakvom su stanju. Jedan je koriscen za klasicnu pec na drva i odlicno je vukao, mada je pun cadji - nije ciscen vec 3 godine sigurno. Eto toliko ako neko ima jos neku ideju da mi pomogne javite se.
Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao bboba dana 01.09.2009. u 13:30 GMT+1]}

Dopuna prethodnog posta
Pogresio sam ja bolja je tvoja varijanta sa izradom kutije odnosno pocetnog sireg dela dimnjaka. Kod mene bi to bilo 85 visina dubina 25 i sirina 40 jer je zidano kamenom i tesko ga je oblikovati. Dimnjaci su prohodni jedini problem je deo iznad tavana tu se odzak krivi odnosno zakosen je malo da bi se izbegla greda i dosta je porozan nisu uradjene fuge.
Moram da ispunim fuge i da ga utoplim stiroporom ili vunom.

Da li neko ima iskustva sa kotlovima na struju, grejao bi oko 100 m2, cene, predlozi i cene struje?
Unapred hvala na odgovorima.

Djordje 1006, ne smem ni da zamislim koliko to košta...Pitanje je i instralacija da li bi izdržala...
Ne razmišljaj u tom pravcu...uopšte...bez obzira na vrstu izolacije...
Pozz

Imam par pitanja u vezi grejanja pa kao neko ima dovoljno vremena... Preselio sam se u kucu i posto dolazi zima trebam da se pripremim za nju. U kuci su postavljeni radijatori i potrebno je ugraditi pec. Kuca ima oko 150 m2, trenutno je bez izolacije, fasade, ugradjeno je 135 radijatora + susac ili kako se vec zove ta stvar u kupatilu. Radijatori su aluminijumski malo su kraci od 70 cm ako to nesto uopste znaci. Pec ce se nalaziti u podrumu i bice na cvrsto gorivo. Dimnjak je zidan ciglom 20cm x 20cm. U prizemlju imam prostoriju od 80m2 koju ne planiram da grejem. Izolacija ce mozda biti uradjena ove godine ako majstori stignu.

1. Koju pec da kupim? Predlog majstora je Centrometal 30kW. Dosta sam procitao komentara da je i Viadrus odlicna pec. Zamerka majstora je da Viadrus ima manje loziste tako da u slucaju grejanje na drva Centrometal je dosta laksa za upotrebu zbog svog veceg lozista. Centrometal ima i neke komore ili kako se vec zovu i moze se dokupiti gorionik za pelete. Ali Centrometal je skuplji nekih 12.000 dinara.

U mojoj poteri za peckom nasao sam kombinovanu pec cvrsto gorivo + struja koju proizvodi Radijator Kraljevo. Dosta je skuplja od ove dve ali sam i nju uzeo kao opciju.

2. Nije mi preporuceno da kupim pec od recimo 40kW i tako imam mogucnost grejanja i tih dodatnih 80m2. Verovatno ce biti isti odgovor ali eto da priupitam.

3. Planirao sam da se grejem na ugalj. Procene su oko 5 tona kamenog uglja. Vec imam oko 2m3 drva. Da li ce biti dovoljno i da li uglja ima da se kupi tokom cele sezone?



Svaki savet koji nije vezan za ova dva pitanja je dobrodosao.

I mene baš interesuje odgovor na ovo pitanje, jer sam i ja u fazi traženja novog kotla i premišljam se između Viadrusa u26 od 30tak kw i Centrometala. Kotao bi trebao da greje 150 m2 i po nekad još 60tak m2. Sada imam sistem od DVA mala kotla od 17kw slovenački TVT Tobi, koji su spojeni paraleno u sistem za grejanje i očajno u dimnjak(dimnjak je od šidela 26 cm prečnik visine 14m). Sistem je blagi užas kotlovi dime više i od onih dimnih skrivača na tenkovima u punoj snazi, užas.
@goran.mg
Uglja će ti biti dovono 5m3 mada zavisi kog, ja sam koristio soko u komadu i kocku, a drva ćeš bogami morati još podosta da spremiš, ja bez 10tak kubika ne bi čekao zimu!

Pogledajte ovo: http://www.etazgrejanje.com/katalog.php?prodID=412 kotao je od čelika,izgleda liven sa konstrukcijom trajnožarećeg kotla

>

Gorane za kuću od 150 kvm bi trebalo da imaš oko 30 kw snage instaliranih radijatora. Svaki radijator određene visine i dužine ima određenu snagu. Tip jednog radijatora sa određenim dimenzijama se razlikuje u pogledu snage od radijatora istih dimenzija samo drugog tipa i tu postoje kataloški podaci na koje se treba osloniti u potpunosti. Šta znači ovo 135 radijatora ja ne znam isto kao što ne znam šta treba da znači ovo malo kraći od 70 cm, a tek da je dimnjak zidan ciglom 20x20cm da ne pominjem. Za dimnjak je bitna dimenzija poprečnog preseka elementa od kojeg je zidan a šta znači ovo cigla 20x20...stvarno ne znam.
Bilo kako bilo na 30 kw instaliranih radijatora bi trebao da dodje kotao od oko 36 kw i to deklarsiane snage za drva.
Ono što je problem kod tebe što je trenutno kuća bez izolacije i ne malterisana što pretpostavljam da neće biti doveka, tako. Ukoliko ti ovaj kotao u takvoj situaciji ne bude dovoljan onog momenta kada malterišeš kuću će ti odgiovarati, a ako ugradiš izoaciju će ti biti veći od potrebnog što nikako nije dobro. Kotao nisu čarape pa da se kupuje često pa je zato bolje kupiti i takav kotao pa ako ti bude ove zime mali narednih neće. Veliki problem predstavoljaju onih 80 kvm jer ih ne treba sagledavati kao 80 kvm nego kao 50 % postojeće površine kuće. Takvu elastičnost u korišćenju kotla ne omogućava niti jedan kotao niti izbor materijala za sagorevanje. Možda je pametno imati 2 kotla od kojih bi se drugi koristio za tih 80 kvm ali tu se javljaju problemi oko priključenja na dimnjak koji je vrlo kvalitetno opisao pecinjo.
Druga je situacija ako je tvoje krajnje opredeljenje da tih 80 kvm ne greješ nikada u budućnosti. Ukoliko ugradiš i kvalitetnu izolaciju onda bi ti za tih 150 kvm bio dovoljan i kotao od 25 kw.
Da bi banalizovao tvoj zahtev vezan za problem 150 + 80 kvm to je kao da tražiš vozilo kojim bi postigao idealno iskorišćenje a koji bi mogao da koristiš i kao putničko ali i kao teretno za prevoz robe poput kamiona? Tako nešto ne postoji. Ovo je ujedno odgovor i pecinjo za njegovih 150+60 kvm.
Davati savet oko toga koji kotao kupiti je neverovatno blizu reklamerstvu ali ipak...Ja lično dajem prednost viadrusu u odnosu na sve ostale kotlove iako nije trajnožareći i iako mu je ložište možda manje u odnosu na ostale kotlove jer dolazi iz Češke gde su čeličane jako kvalitetne i što je izradjen od gusa. Kakav je kotao centrometal ne znam ali i da je trajnožareći prednost bih dao viadrusu. Ovaj radijator Kraljevo nije vredan pomena...
Što se tiče izbora materijala za sagorevanje mislim da si kupio jako puno uglja a malo drva. Ne pruža ti to neku mogućnost za manevrisanje. Loženje s drvima omogućava finiju regulaciju a ugljem grublju. Zamislite da treba da štelujete televizor a od alata imate čekić a nemate šrafciger...Još na početku sezone, dok zime nisu jake ćeš istrošiti drva, a onda ćeš početi s ugljem, zime još neće biti pa će početi suzenje i znojenje kotla, čađ u kotlu, dimnjaku, provcurivanje svega i svačega...Po meni najbolji odnos je 1 t kvalitetnog uglja na 3-4 prm ogrevnog drveta. Ne kvalitetan i slabokaloričan ugalj ne vredi pominjati jer zauzima veliki prostor za smeštaj a nema nikakve koristi.

Dimnjak je zidan sitnom ciglom i nije okrugao. Unutrasnje mere su mu 20x20. Kada je zidan majstor je predlozio kao bolje resenje od dimnjaka iz elemenata. Ruke su bile isto za jedan i drugi. Meni se cinilo da je teze zidati dimljak od cigle pa sam pristao na to resenje i neka logika oko zapremine gde valjak ima mnogo manju zapreminu. Bure od 200 litara priblizno zauizima prostora kao i kocka 1mx1mx1m. Mnogo stvari sam se odrekao poslednje dve godine da bih dosao do novca za izolaciju kuce. Trenutno su problem majstori. Kao i uvek majstori sa preporukom su zauzeti. Ako ne stignu da urade izolaciju za ovu sezonu radice sigurno u prolece. Imam i kimu kao neko prelazna resenje. Preko leta je uspevala da rashladi prostor koji najvise koristimo oko 80 m2. Predpostavljam da ce na nekim prelaznim temperaturama uspeti da zagreje isti prostor. Naravno kad dodju nize temperature krenuce i pravo grejanje.

Ovih 80m2 je poslovni prostor, magacinski prostor gde sadasnjem, da kazem podstanaru, ne treba grejanje. Dugo iznajmljuje taj prostor ali uvek postoji mogucnost promene namene. SAma prostor je i visi nego ostatak kuce, visina 3,2m tako da to dodatno otezava grejanje sa jednim kotlom. Iz tih razloga i nisam razveo radijatore. U samom prostoru je drugi dimnjak iste konstrukcije. Malo je nezgodno da se tu postavi pec, ali ako dodje vreme tada cu razmisljati o tom problemu. Verovatno bi bilo resenje grejanje na struju.

Ugalj jos nisam kupio nego sam planirao da kupim 5 tona. Sad cu malo da redukujem u korist drva. Najveci problem su prodavci ili kako da ih zovem vec. Kupis 5m dobijes 3m. Zato sam i mislio da uzmem samo ugalj ali ako vasa iskustva tako govore... Za ugalj sam odvojio jednu pomocnu prostoriju izvan kuce. Koliko znam ugalj poprilicno prlja prostor u kome se nalazi. Mislio sam da metalnim kantama donosim do podruma ugalj i tako smanjim prasinu. Imate li mozda neki savet? Podrum ima spoljne stepenice i stepenice iz kuce.

Za sada Viadrus ubedljivo vodi. Jedina je mana sto nema ili ne znam da ima mogucnost prikljucenja gorionika za pelete.

Hvala na iscrpom odgovoru!

Gorane ovo kod tebe jeste problem. Grejati sada pola kuća a u dogledno vreme možda još toliko nije moguće postići izborom kotla jer kao što rekoh takvu elastičnost u iskorišćenja ne pruža niti jedan kotao niti izbor goriva...Možda je rešenje imati dva kotla. Ukoliko kod tebe nešto pogoduje onda je to što u tih 80 kvm koje trenutno ne greješ nemaš instalaciju grejanja. Što se tiče izbora kotla odnosno snage kotla za 80 kvm sa izolacijom (koja je izgledna) biće ti dovoljan kotao snage i manje od 20 kw. Bez izolacije dovoljno bi bilo imati kotao od 20 kw za 80 kvm a sa izolacijom barem 30% manji - znači oko 15 kw.
Mislim da je najmanji vijadrus od 22-25kw i on bi ti bio dovoljan samo što bi u situaciji kada imaš izolaciju ložio samo drvima. U stvari i sada bez izolacije bi možda mogao da prodješ bez uglja. Za tih 80 kvm tokom cele zime sa uradjenom izolacijom bi trošio 8-10 prm za sezonu, a možda i manje. Kada su drva u pitanju treba obratiti pažnju na smeštajne kapacitete jer su kabasta i zauzimaju dosta prostora. Ukoliko ne postaviš izolaciju za ovu zimu u kriznim trenucima ćeš se pomoći ugljem. Ugalj ti ne bi trebao više od 1,5 t ali kvalitetnog, a drva oko 8 prm (hrasta, cera, goruna,...i sl. bukvu nikako).
Za vijadrus znam da ima mogućnost za priključenje gorionika na plin odnosno gas ali za pelete ne znam. Treba pogledati sajt proizvođača ili pitati nekog ovlašćenog uvoznika za te detalje.
Što se tiče peleta meni nisu dostupne i ne znam koliko koštaju. Nisam siguran ali mislim da je grejanje peletama skupo. Mislim da pelete brzo podignu temperaturu ali nisam siguran da mogu da dugo zadrže temperaturu. Kod mene se mogu povremeno kupiti vreće sa košticama od višanja. Mislim da koštaju 300 din za džak od 10 kg. Nisam ih probao ali mislim da ne mogu da zadrže dugo temperaturu koju postignu. Za mene lično je cilj da tokom dana što manje puta ložim. Preko svega toga elevator ili skladište za pelete, koštice i sl. u varijanti da se nekakvim mehanizmom automatizuje loženje ovim peletama, košticama i sl. zahteva dosta prostora koji ja nemam u podrumu gde mi je kotao pošto u tom podrumu imam sve i svašta. Ponekad se divim sam sebi kako sam uspeo toliko gluposti ali i korisnih stvari da smestim u tom prostoru.
Nadam se da te nisam zbunio još više i bacio u još veće dileme.
Pozz

Meni majstori rekoše da uzmem Centrometal od 35 kw, kao bolji je od viadrusa i ima veći stepen iskorišćenja a nije loš i zavarivač Vranje. cena im je oko iljadu evrića tako da me novčano isto dođe.

Ovaj centrometal ima jednu veliku prednost a to je što ima u sebe ugrađen bojler za vodu ako se ne varam što viadrus nema. Činjenica da ima u sebe ugrađen bojler samo po sebi znači bolju iskorišćenost ali niti jedan čelični kotao ne može trajati koliko gusani tako da...izbor je na svakom od nas ponaosob. Sad bi se mogao u raspravu uključiti neki mašinac koji bi stručno objasnio razliku u materijalu između čelika i gusa jer ja to ne znam mada mi logika govori da je gus materijal koji bolje i duže podnosi temperaturu tako da je trajniji.
Ono što me je začudilo je činjenica da centrometal kotlovi imaju mali radni pritisak koji iznosi 2,5 bara. Kod viadrusa je to 4. Ukoliko bude trebalo da se "diže" topla voda na 2. ili 3. etažu iznad kotlarnice to zna da bude problem kod centrometala zbog pritiska...
Ono što po meni je najmanje bitno kod izbora kotla je razlika u ceni za pojedine kotlove iste snage a koja se obično kreće u opsegu 0-100 eura i to zato što je kotao predviđen da traje više godina pa se ta razlika u ceni istopi tokom godina.
Pozz

Ma i ja sam pomalo mašinac ;-) i znam razliku između gusa koji je u ustvari liveno gvožđe, od njega se npr. prave i one rešetke u ložištima, radijatori, znači odlično podnosi visoke temperature i stalno izlaganje istim ali nikako ne podnosi visoki pritisak i nagle promene temperature, a čelični lim je baš to valjani čelični lim, mada tačan podatak koji je to lim proizvođač ne navodi. Glavna razlika je što taj lim a i varovi na njemu mogu da stradaju od kiselina iz kondenzata u kotlovima i za 5 do 10 godina dok gusani može da pukne kao staklo ako se u vreli kotao dovede ledena voda ili je kotlarnica u izdvojenom objektu sa slabijom izolacijom a vi ne ložite dan dva pa voda krene malkice da se ledi, mislim ako zaledi skroz na skroz postoje šanse da bilo koj kotao pukne al gusani skoro obavezno pucaju i da mogu i oni da se vare gusanim elektrodama al treba materjal da se usija let lampom a ako je na nezgodnom mestu šta onda.
Jednostavno rđa oslabi Lim ili varove a voda pod pritiskom nađe svoj put, da se vare i krpe mogu al svi znamo da krpljeno nikad ne traje mnogo a i ko želi poplavu u kotlarnici u sred zime i cimanje od par dana dok nađe ljude koji umeju da to poprave kako tako. E sad taj centrometal za razliku od domaćih proizvođača ima robote koji vare sve delove što je ogromna razlika u proizvodnom procesu jer nema prekida vara jer je spoj 2 vara ujedno i najslabija tačka koja mora da popusti pogotovo kad se radi klasičnim elektrodama pa ostane šljaka između, mislim teorijski bi trebalo da je isto al' praksa je pokazala drugačije. A kod cemtrometala mi se sviđa veličina ložišta i vratanca da ne kažem vrata, možeš komotno trupce da ubacuješ

_{[Ovu poruku je menjao pecinjo dana 29.09.2009. u 12:41 GMT+1]}

Ja sam uzeo Viadrus. Istina je da centrometal ima bolji stepen iskoristenja, ali ne osetno vise. Ima i vece loziste i ima nekih serija sa bojlerom ali to znatno podize cenu kotla. Jedina mana, onako na papiru, je garancija od dve godine. Viadrus ima 5 godina garanciju od dana prodaje ili 66 meseci od dana proizvodnje. Moj kotao je proizveden pre dva meseca tako da ima jos 64 meseca garancije. Konstrukcija mu je od clanaka i ako dodje do nekog kvara ili curenja moguce je zameniti clanak. Dimnjace sam uzeo centrometalove jer su stvarno dosta kvalitetnije od ostalih. Od ostalih kotlova izdvojio bi Junkers koji je u cenovnom rangu ove dva kotla. Ako niste sigurni u dimnjak zaobidjite taj kotao jer je veoma zahtevan.

Zato se u kotlovima koji imaju vodeni izmenivač toplote obavezno ugrađuje ili termučki ventil ili mešač
koji otvaraju protok vode tek kada temperatura vode u kotlu dostigne nekih 55-60°C.
Inače bi bez toga ledena voda koja dolazi iz sistema stvarala kondenzat na unutrašnjim zidovima kotla.
Taj kondenzat je sve drugo nego bezazlen, jer se radi o ostacima sagorevanja koji mogu imati u sebi i sumpornu
i sonu kiselinu.

Branko, mislim da nisi u pravu u potpunosti. Termički ventil se ugradjuje da bi omogućio protok vode kada se podigne temrperatura na određeni, željeni nivo zato što se vodom koja ima ispod 50 stepeni i nema grejanja u značajnijoj meri a preko svega toga na tako niskoj temperaturi vode dolazi do suzenja, znojenja kotla,...stvarananja čađi itd,itd.
Mešački ventil ima donekle namenu da smanji temperaturnu razilku između dovodnog i odvodnog voda ali ta razlika nikada nije toliko velika da može da izazove ledjenje i pucanje kotla...On ima više ulogu da učini da temperatura vode u sistemu bude što konstantnija i lakša za regulaciju. Koliko god da je razlika u tim temperaturama ne može da bude više od 20 stepeni a to nije opasno za pucanje....
Pozz

Potpuno se slažem, ali ni sam ne znam koliko sam kotlova video bez takvih "dodataka", gomila starijih sistema (tipa od pre 10-15 godina) nema ni termo prekidač pumpe koji košta 5-10€ a kamo li mešač od 70tak €. Kondenzat je tihi ubica kotla a bogami glasni ubica dimnjaka, jer kad se nataloži pa osuši i potpali brunda ko fau 1!

Ja sam takodje za liveni - gusani i to Sime Solida. Dosao sam do saznanja da fabrika sime lije telo, a prodaju ga pod raznim imenima razni proizvodjaci. Junkers Comfort S, Buderus Logano G 211 i Dakon dor kao i Sime solida sve je to isti kotao samo razlicite oplate. Nekako imam vise poverenja u ove proizvodjace od viadrusa, mada i cesai imaju tradiciju preko 100 godina, znacajna stvar je i da sime bar po prospektima radi i sa manjom promajom (cugom) za kotao od 20 kw min je 10 milibara, za kotao od 26 kw je 12 milibara kod viadrusa 16, pa kako je i kod mene dimnjak problem, nekako mi se cini sigurnije da uzmem Sime. Takodje stepen iskoriscenja je veci 78 -82 ako je verovati prospektima.
Sta vi mislite ?

bboba, na ovoj ili nekoj sličnoj temi na ovom forumu sam ranije napisao da je, u svetskim razmerama, Češka za livnice i čeličane ono što je Italija kada su u pitanju sirevi, violine, paste,...pa u skladu sa tim...moj glas ide viadrusu iako je skuplji neznatno. Ta razlika u ceni se tokom godina "ispegla".
Još nešto...ovi Sime kotlovi su prepisani viadrusovi kotlovi sa nekim "kozmetičkim" izmenama, a nije obratno tj. viadrus kotlovi nisu prepisani Sime kotlovi...Zna se ko je od koga i šta prepisivao. To mu dodje kao u školi...kada nešto ne znaš onda prepisuješ, a u tom prepisivanju ne možeš nikako da budeš bolji od onog od koga prepisuješ po logici stvari tako da...
Ja nisam mašinac ali ako pogledaš završnu obradu jednog i drugog kotla i "pucne" koje vire i štrče od livenja mnogo će ti biti jasnije koji kotlovi su kvalitetnije izliveni...
Pozz svima

Pozdrav svima,

KBDNK, evo javljam se sa detaljnim informacijama,
Kotao je ABCPROIZVOD Dominant 25KW na cvrsta goriva, dimnjak 20cm x 20cm visine 10m, grejem 125m2, izolacija kao postoji (krov staklena vuna 15cm, zidovi stiropor iznutra5cm, a jedan zid nije uopste izlovan 7m*2.5(mozda stignem da i njega izolujem) ), stolarija pvc, zanima me kako sto manje lozenja u toku dana da postignem, koji ugalj kupiti, koja drva, i kolike kolicine otprilike.(Razmisljao sam da uzmem 5metara drva i 5 tona uglja banovic kocka ili neki ruski).


Da li neko zna koliko kotao na struju od 18kw na nekoj temperaturi od odprilike 0C, potrosi dnevno da bi zagrejao ovaj prostor, tacnije da li on stalno greje ili kao bojler samo dogreva.

Da li mogu da kombinujem kotao na struju i na cvrsta goriva?

Unapred hvala na odgovorima.

Teško je to sada proceniti ali po mom mišljenu trebalo bi da bude dovoljno 12 prm ogrevnog drveta da ne budu od bukve nego hrast, cer, gorun...i oko 2 t uglja ovog ruskog s napomenom da ćeš ložiti konstantno drvima a ugalj dodavati samo u one dane kada je temperatura niska a takvih dana je obično ukupno oko 20-30 tokom cele zime.
Možda je i ovo previše ali ako ti nešto preskoči to će biti ugalj koji bez problema može da čeka narednu zimu. Drva bi se isuviše isušila i gorela bi kao novina iduće godine.
Ovo oko potrošnje struje vezano za elektrokotao mi nije poznato, a što se tiče kombinacije ove dve vrste kotla mislim da nećeš dobiti ništa niti znam šta misliš da bi time postigao jer takvom kombinacijom dobijaš jednu "skalameriju" od uredjaja koji je vrlo teško regulisati i adekvatno iskoristiti materijal za sagorevanje. Ovo je varijanta ako misliš da istovrmeeno imaš u sistemu oba kotla koja rade, a ukoliko rade naizmenično jedan pa drugi onda je sasvim druga priča i tu nema neke kombinacije jer se tada ponašaju kao posebni sistemu, svako za sebe...Nadam se da si me razumeo.
Pozz

Hvala na odgovoru,
KBNK, vidim da se bas razumes u ovo, pa cu biti slobodan da te jos nesto priupitam
Problem mi je u tome sto mi preko dana niko nije kuci od 07-18h a moram da lozim zbog stanara, pa sam zato mislio da uvedem i kotao na struju da u to vreme dogreva, ali kada sam pogledao cene definitivno sam odustao od toga. Treba mi neka varijanta da se sto jednostavnije a sto manje lozi(ne kolicinski nego manje puta) i da se kotao ne gasi 24h. Ja uvek ujutru moram ponovo da nalozim jer mi ne ostane zar., vec mesec dana vrtim telefone, racunam, cak sam nasao i neke grejace iz ruske podmornice, pa onda neke gasne cisterne, ali nista mi se ne isplati sve kosta i do 3 puta skuplje nego na drva i uglaj.

Inace sta mislite o ovom kotlu abcproizvod dominant 25kw...

Razmisljao sam da ukombinujem i brikete, ove kvalitetnije sto imaju vecu kaloricnu vrednost, posto brzo nabijaju temperaturu a malo pepela ostaje, i laksi su za lozenje.
Cuo sam da postoje i briketi od ugla i da je pocela proizvodnja u banovicima...
Kazu da su bolji cak i od kamenog uglja...
Da li neko zna nesto o tome???

Sad u glavi ne mogu da zamislim sliku tvoje kuće i gde su smešteni stanari niti kako je izvedena mreža ali postoji mogućnost da se instalacija tako uradi da se deo kuće isključi privremeno i da se ponovo uključi uz pomoć ventila. Taj ventil koji to uključuje i isključuje može biti povezan preko tajmera pa da se uključuje automatski u određeno vreme i isklljučuje isto tako.... Te oscilacije u temperaturi u tom delu kuće zbog isključenja preko tog ventila nećeš osetiti jer imaš uradjenu izolaciju. Tačno je da unutrašnja izolacija nije dobra kao spoljna ali ipak bolje ikakva nego nikakva. Ukoliko je to nemoguće jer je instalacija uradjena tako da to ne omogućuje onda je jedino rešenje da se u tom delu kuće koji ti koristiš stave na svim radijatorima ali i na svim ostalim radijatorima ventili sa termostatskom glavom koji će sami regulisti temperaturu u delu kuće koji ti koristiš. Ti ventili nisu baš jeftini. Mislim da koštaju oko 15 eur i zahtevaju da se svaki od njih podešava svakodnevno ujutru i uveče tako da...Drugog rešemnja ja ne vidim ali ne kažem da ne postoji.
S druge strane mislim da je nemoguće nikakvim gorivom naložiti kotao ujutru pre 7 sati i da te žar sačeka popodne u 18.
Što se tiče kotla ne opterećuj se time. Da li je to ABC, sime, viadrus ili ko zna koji svi će grejati. Velikih razlika u stepenu iskorišćenja nema...sve je to marketing. O marki kotla treba voditi računa samo prilikom kupovine, a kada ga već imaš svi će oni "raditi posao". Zamisli sad da promeniš monitor na kompjuteru jer je marke acer a nije samsung ili obratno. Ne opterećuj se time. Radiće dok radi a kad dodje vreme da ga zameniš e onda o tome razmišljaj.
Briketi omogućavaju brzo podizanje temperature prilikom jutarnjeg loženja, a nema govora da njime možeš ložiti konstantno jer ne mogu da stvore dugotrajan žar, teško se reguliše temperaturua sa njima, skupi su itd., itd,...Briketi od uglja su kod nas posebno skupi. Obično se prave od ugljene prašine koji se vezuju smolom što je smrt za kotlove. Ukoliko bi se koristilo odgovarajuće vezivno sredstvo koštali bi "djavo i po". Uostalom bar njih možeš da kupiš na malo tj. na džak pa probaj i sam. Videćeš kako je to. To je dobro za one koji imaju kreke vese u kućama, stanovima i sl. a za kotlove teško. Plašim se da će te koštati loženje time otprilike kao da kupiš bukov parket i njime ložiš...
Pozz
PS Hvala na lepom mišljenu o tome da se ja razumem u ovo.

Ok, moram jos malo da davim...

Definitivno sam odlucio da batalim sve ostale vidove grejanja i da lepo uzmem 12 m3 cera i 3-4 tone ruskog uglja(neka ima), zasucem rukave i da punim kotao.

Nije meni problem da grejem ceo stan kada nisam kuci(zbog ustede energenata), vec bi hteo da izvedem nekako da podlozim mnogo i da to drzi sto duze, 10h npr, citao sam negde da ljudi uspevaju da
naloze u 12h i sledece lozenje im je ujutru u 9h.

Moj sistem je ovakav, u prizemlju je kotao iz koga cevi idu u objekat pored (1 radijator, 18m2) pa na sprat gde su stanari(2 radijatora 31m2) pa onda na drugi sprat gde sam ja(oko 75m2, 6 radijatora is susac), mislim da nije bitno da napominjem broj rebara i vrstu, radio mi je neki ing. proracun i valjda je dobro.
Problem je u tome sto ako natrpam ujutru uglja i odem a u medjuvremenu nestane struje, pumpa nece bacati vodu i cuo sam da se kotao moze pregrejati i eksplodirati, imam ventil koji u tom slucaju treba prebaciti ali kako da ga prebacim kada nisam tu, da li imas neko resenje za to?

Neki saveti za ciscenje kotla?

pozz

Ok, Djordje. Kupi tih 12 prm ogrevnog drveta i 3-4 tone ruskog uglja pa se čujemo na kraju sezone makar i na pp da vidim koliko sam pogrešio u proceni.
Manji broj loženja se može postići kod trajnožarećih kotlova koji imaju veliko ložište odnosno spremnik za materijal za sagorevanje pa se materijal za sagorevanje pod uticajem zemljine teže sam spusta u ložište. Ukoliko je kotao pravilno dimenzionisan, dobro izabran materijal za sagorevanje, kuća ima izolaciju možda se može postići da se loži i jednom dnevno ili pak da se ne loži svakog dana ali to je uglavnom slučaj kada spoljne temperature nisu niske tj. na početku i kraju sezone. Kada udari čvrsta zime od toga nema ništa.
Instalacija koja je kod tebe, po opisu barem, verovatno ne omogućava da se prespoji ventilom samo jedna etaža tako da ono što sam malopre naveo oko isključenja dela instalacije ventilom ne dolazi u obzir odnosno nije moguće.
Problem s nestankom struje postoji mada mislim da kod tebe to i nije toliko strašno jer topla voda sama po sebi ide na gore. Kod tebe postoje 2 etaže iznad kotla pa bi voda trebalo da se diže sama ili uz malu pomoć pumpe. Problem je što moraš da imaš malo veći pritsak vode u sistemu (barem 2,2 bara) a taj pritisak je jako blizu granice koju trpi sigurnosni ventil pa može doći da se u slučaju nestanka struje poveća temperatura pa i pritisak vode u sistemu, da se otvori taj sigurnosni ventil i da da dodje do poplave ukoliko nije predviđeno mesto gde će on da izbaci vodu. Sigurnosni ventili su obično limitirani na 2,5-3 bara, a to je jako blizu onim radnim 2,2 bara. Ja sam do pre nekoliko godina imao kombinaovani kotao šporet i u tom sistemu radijatori su bili "potpoljeni" odnosno ispod kotla. Topla voda ne ide na dole i svaki nestanak struje je stres na nevidjeno. Da bi izbegao ove probleme s nestankom struje, a tu su bile dobro nam poznate restirikcije struje, nabavio sam pretvarač i akumulator koji je bio non stop uključen i koristio sam ga za napajanje pumpe u slučaju nestanka struje.Taj pretvarač je automatski po nestanku struje uključivao akumulator a po dolasku struje prebacivao se takodje automatski da puni taj akumulator. Na tom kotlu sam imao i ventil koji je izbaciovao vodu na 95 stepeni i pustao vodu iz vodovoda automatski u sistem kako bi se "rashladio". To ne bi preporučio nikom jer je to muka nevidjena.
Ne znam kakav to ventil treba da prebaciš i gde da ga prebaciš...na šta da ga prebaciš?
Što se tiče čišćenje kotla nema tu neke posebne mudrosti...strugalice, četke, metle, rukavice pa na posao. Ako je za utehu...ukoliko se pravilno izabere materijal za sagorevanje i izabere temperatura vode u kotlu nema velikih potreba da se čisti. Na visokoj temperaturi u kotlu ne stvara se čađ, gar i sl. Možda možeš na svakih 15-20 dana isforsirati kotao drvima da se razgori malo jače i da vatra sagori čađ i gar...ali ipak strugalice, četke, metle, rukavice...su alat No1.
Postoje ona sredstva "garvan" koja se stavljaju na žar u kotlu ali ja lično to ne bi preporučio ipak. Ne košta mnogo...u stvari cena je zanemarljiva i nije toliko neefikasan ali mislim da je to velika koncetracija sumpora koja nije baš dobra za kotao tako da ga ne preporučujem...
Pozz

Ako pod kombinovanjem misliš da rade istovremeno to teško, al' ako misliš da npr. ložiš preko dana a da ti se el. kotao uključuje noću ili kad si na poslu to je super rešenje. Možeš da ga podesiš da se automatski uključuje kad temperatura vode u sistemu padne ispod neke granice npr. 50C tj. kad vatra u kotlu pregori. Kotao se sam pali i gasi da bi održao zadatu temperaturu, koliko često to zavisi od spoljašnje temperature, izolacija ti baš i nije ekstra tako da bi ti kotao stalno koristio 1 grejač od 6kw a ponekad (noću) i dva tj. 12 kw a kad udari u minus dodaj još po 1 grejač.

Uh to bi me zanimalo, gde da kupim taj akumulator koji sam prebacuje i koliko to kosta, to bi mi bilo idealno resenje, da pumpa uvek ima struje





Pecinjo, a da li sve vreme kotao greje sa tih 12kw ili 6, ili kada nabije temperaturu samo dogreva, u principu me zanima koliko dnevno on radi, jer mi neko kaze da sva tri grejaca od 18kw rade 24h =432 kw dnevno a neko da u proseku ako je dobra izolacija i 0 napolju on potrosi oko 50tak kilovata dnevno

Djordje, akumulator je običan kao za kola, a ispravljač ima da se kupi u gotovo svim radnjama koje prodaju opremu za grejanje. Mislim da sam ga platio oko 130 dem tada a koliko sada košta ne znam. Vodi računa da kupiš onaj ispravljač čija snaga u watima ima nešto više ili barem onoliko wati koliko ima wati pumpa.
I još nešto ja lično mislim da ti to nije potrebno jer imaš kuću na sprat a kotao ti je najniža tačka...
Pozz

Neka ima, sto je sigurno sigurno je, a i sistem je takav da kada nestane struje moram da pomerim neku polugu(ventil ili sta vec, kao cesma se)i onda na poslednem spratu kruzi samo u jednoj sobi dok su ostale prostorije hladne, nemam pojma kako je to izvedeno ali tako su napravili.

Hvala puno bas si mi pomogao svojim odgovorima.

Da li neko ima razvijenu "taktiku" lozenja, posto nemam bas neka iskustva sa tim, recimo greje drvima do 60-70C, pa onda stavis ugalj ili???... Pretpostavljam da treba da natrpam uglja uvece i zatvorim klapnu da bi ujutru bilo žara.

Djordje, na početku sezone loženja ložiš samo i jedino drvima i trudiš se da održavaš temperaturu vode ukotlu oko 65 C. Ukoliko to ne možeš da postigneš drvima jer kasnije počnu žešće zime uz drva dodaš i malo uglja pri čemu vodiš računa da ne staviš mnogo uglja a malo drva. Pokazatelj toga je da se u kotlu ne stvara čađ, gar, da ne znoji, ne curi i dr. Ukoliko se to stvara to znači da si stavio jak materijal za sagorevanje a nisi mu omogućio da sagori što dalje znači da nisi adekvatno iskoristio taj materijal. Kako zima odmiče i temepreature budu sve niže i niže povećavaš količinu uglja a smanjuješ drva sve dok u slučaju izuzetno jake zime ne budeš ložio samo ugljem. Čime ćeš da ložiš zavisi ne od kalendarskog meseca već samo od toga da li se i čime može postići tih 65C a da kotao ne stvara čađ, gar, znojenje i sl. Ukoliko je hladno pa sa 65C ne bude toplo u kući onda podižeš temperaturu na npr 75C i opet kombinuješ materijal tako da ne stvara čađ, gar, znoj i sl. Tokom noći isto tako...u zavisnosti od temperature spolja odmeravaš pravilan odnos drva i uglja s tim što smanjuješ radnu temperaturu na 40 C. Ova operacija stvara gubitke ali jutarnje čišćenje kotla i ponovno potpaljivanje je ipak mučno svakom i mislim da košta više nego taj gubitak tokom noći usled ovakvog režima rada kotla. Na početku sezone i ne moraš da održavaš vatru tokom noći a neretko ti sutradan neće ni trebati loženje jer imaš izolaciju ili će ti biti dovoljno loženje samo ujutru i s tim loženjem opstati do sutradan a da se kotao ne ugasi. Na početku sezone meni ponekad to uspe a imam viadrus koji važi navodno za kotao sa malim ložištem...izolaciju inače nemam a stolarija je drvena pa ti sad vidi.
Kada dodje prava zima, a to je otprilike od novembra onda nema govora da se tokom noći gasi kotao, a pogotovo kod mene koji nemam izolaciju...kod tebe još možda i može tako nešto da se izvede tada ali kod mene...ni govora...
Ovo je neka moja "taktika loženja"...možda može i drugačije...
Pozz

Opet ja sa novom idejom

Sada mi je palo napamet da posto mi je odzak stari i sledecih dimenzija 20cm*20cm*9m, ne izolovan, napravljen od betonskih ploca, da ugradim fleksibilnu cev za dimnjake precnika 15cm, duz celog odzaka. Posto smatram da je ovo previse za kotao od 25kw koji greje 120m2 i da imam mnogo velike gubitke toplote u dimnjaku.

Da li neko ima iskustava sa ovim cevima i da li je to pametna ideja?

Kako da podesim pumpu da se pali tek kada temp vode bude 60C???

Djordje ovo sa ubacivanje elastične cevi u dimnjak je više nego rizičan potez. Možda se tako smanji "cug" dimnjaka do te mere da odeš u drugu krajnost odnosno da počne da dimi kotao. Teško je reći precizno potrebne dimenzije dimnjaka jer to zavisi od mnogo čega kao što je npr, položaj kuće, vrsta krova, vetrovi koji duvaju, položaj susednih kuća odnosno krovova susednih kuća, i dr. Nisam siguran da ćeš dobiti egzaktan odgovopr na ovo pitanje a i ako dobiješ od nekog treba se zapitati da li je to zaista tako odnosno da li je to dobro...bez obzira da li taj odgovor bio pozitivan ili negativan,

Uključivanje pumpe na 60 C ili na bilo koliko drugo stepeni se postiže termostatom koji se stavi na izlaz iz kotla i poveže redno kao kod bojlera samo ne na grejač nego na pumpu...Ne znam koliko košta taj termostat ali nije to nešto skupo. Neki predlažu i rad pumpe bez toga odnosno da pumpa radi non stop i to pravdaju da činjenicom da se može desiti da termostat "zalepi" i da ne uključi pumpu pa da dodje do kuvanja i svega ostalog što ide uz to ali moje lično mišljenje je da je to ipak potrebno jer u slučaju da se kotao zagasi on će rashaladiti kotao pa kasnije kada podložiš budu oscilcije temperature u kotlu što je stresno za kotao. U varijanti kada je pumpa non stop uključena kruži i voda u sistemu koja je ispod 40 C a od toga niko nema fajde jer te to ni noću ne može ogrejati ni malo a hladi se kotao...U varijanti kada se pumpa uključuje na 60 C npr voda u kotlu od 40 C se ne pokreće a kasnije kada se podloži kotao temperatura se brzo podigne sa 40 C na 60 C i to je po logici manji stres za kotao...
Auh...ala sam udavio
Pozz

Drago mi je sto sam naleteo na ovu temu, i od skoro se i ja upustam u ovu avanturu sa lozenjem, ali iskljucivo sa drvetom, jer ne bi da prognoziram da li ce Ukrajinci da zavrnu ventil u najjacoj zimi. Ostalo mi je jos da dozidam odzak, jer postojeci odzak koji imam u kuci krece od prizemlja, a kako imam podrum ali bez odzaka ovih dana treba da mi majstor ozida odzak i da se prikaci na postojeci.

Zidace mi odzak od 6 cigala u redu, ne znam koje su tako unutrasnje dimenzije odzaka, ali nadam se da je to dovoljno, pa ako je nekom poznata ova stvar samo neka mi potvrdi da ne bih kasnije imao nekih problema, a inace postojeci dimnjak je od 6 cigala ali starog formata, dok novi ide sa novim formatom cigle, ali tih 3m donjih valjda nece smetati sto je uzi. (postojeci dimnjak je visine 10-11m) i kad se doda jos ovih 3m mislim da ce biti OK, a vidim da u prospektu za kotao stoji oko 7-8m da je potreban dimnjak precnika 160mm, a moj dimnjak je svakako veci tako da se to kompenzuje tom razlikom u visini

Od kotlova sam resio da pazarim Termomont Simanovci, jer drugar ga ima i skroz je zadovoljan a i majstor koji mi je radio grejanje mi je preporucio isti u snazi od 23kw (grejem oko 100kvm, a od toga imam 2 radijatora od 1.2m, 5 radijatora od 1m, 1 od 0.8m i susac u kupatilu 0.5x1.8m)

Kakvo je vase misljenje o ovom kotlu, garancija na kotao je 5 god sto mi je OK, pomazemo domacu proizvodnju u ovoj ekonomskoj situaciji, a razmisljao sam i o Centrometalu ali je garancija ipak na strani Termomont-a a nas je :-)

Poz

Ehho, ne odriči se tako olako grejanja na gas ukoliko imaš mogućnost da ga koristiš. Ja nažalost živim na Istoku Srbije i gas nema da vidim do 2184 a možda ni tada ali da ga imam ne bi se dvoumio niti jedan sekund. Ako već kupuješ kotao sada biraj kotao koji može da se lako preuredi da se koristi i na gas pored čvrstog goriva jer je neuporedivo isplativije grejati se na gas. Uostalom Vi koji imate gas to znate mnogo bolje od mene. Pa neće svake godine Ukrajinci da driblaju ostatak Evrope...
Što se tiče kotla ja ne sumnjam u kvalitet ovog kotla ali uvek bih preče kupio gusani nego čelični kotao. Da li je neko zadovoljan kotlom posle jedne ili 2 sezone je potpuno nebitno. Kotao treba da traje 20-ak godina. Sad će neko da kaže kako mnogi imaju čelične kotllove stare toliko godina, a ja ću im reći to su kotlovi iz 80-tih a ovi kotlovi iz XXI veka nemaju mnogo sličnosti u kvalitetu sa tim kotlovima. Uporedite jedan stari io novi štadler pa ćete i sami videti. A to je štadler...Mercedes među kotlovima, a šta onda reći o ostalim kotlovima. Ja imam jednog prijatelja koji je sam napravio kotao od čeličnog lima i isti mu traje 10-15 godina bez ikakvih problema. Moram da kažem da sam mislio da je lud kada mi je rekao da pravi kotao. On nema nikakvu radionicu da radi to serijski. Jednostavno je našao projekat, kotlovski lim, elektrode, apšarat za varenje i posle utrošenih nekoliko kg elektroda i dosta rada eto kotla. Taj kotao nema oplatu jer nije stigao da je napravi tada a pošto je kotao pusten u rad nikako da stigne da napravi oplatu. Šta sam hteo da kažem ovim. Mnogi mogu da naprave kotao. Ništa tu nije teško niti strašno. Nema tu neke "stelt" tehologije. Svaki monitor na kompu će završiti potreban posao tako da u tom delu nema potrebe trošiti energiju i vreme o tim raspravama. Pitanje koliko će koji kotao trajati jer dužina trajanja kotla je bitan pokazatelj kvaliteta.
Ja nisam mašinac pa ne mogu stručno da objasnim razliku između kotlovskog lima i gusa ali ako ima takvih na forumu voleo bih to da objasne svima. MOžda sam i ja u nekoj stranputici kada tvrdim da je gus bolji od kotlovskog lima ali...možda i nisam...
Dimnak će biti ok. Takvim zidanjem odnosno podzidivanjem dimnjaka ćeš dobiti unutrašnju kocku 25x25 gde staje šidel od 20 cm a pošto će biti visok 14 m mislim da će biti ok.
Pozz

Ok je grejanje na plin, gospodski, ukljucis i ne mislis (bar dok ti ne stigne racun), ali koliko je jeftinije to cu tek videti ove sezone, ali verujem da ce mi biti mnogo povoljnije i da ce mi se kotao isplatiti za 2 sezone. Ako uzmem da mi za tih 100kvm treba 10m3 drva (kupio sam bukvu) i kostalo me je 35000 din, ova suma mi ode na plin za 2-2.5 meseca, a zima ipak traje duze, ali sam misljenja da se na cvrsto gorivo mnogo bolje ugrejes nego na plin (to je bar moj osecaj).

Ovaj kotao moze vrlo lako da se preradi da radi na gas, ali ne verujem da je tek on isplativ za tu namenu jer je verovatno mnogo manje iskoriscenje energije nego kod plinskih kotlova, ali mozda i gresim

Prosle godine je bilo katastrofa, ali ja sam na srecu imao TA pec pa sam tu nestasicu plina i pregurao, ali necu vise da se kockam, a jos dugo cemo zavisiti od Ukrajinske slavine, a sta da kazem za mog ortaka koji se kuci grejao na rernu, i on isto presao na cvrsto gorivo i ko mu spomene plin, odma ga muka uhvati (ali mi je zato komsija koji je imao na cvrsto gorivo nocu podizao roletne i setao po kuci u gacama da komsije vide da kod njega nema zime :-)

Čekaj malo Ehho...
Kada sam rekao grejanje na gas i govorio o tome afirmativno mislio sam na zemni gas...tj. na onaj gas koji imaju svi u Vojvodini i duž autoputa u Srbiji (odnosno tamo gde naši političari misle da je zemlja Srbija). Ti pominješ plin, a to je nešto sasvim drugo.
Kod mene u kraju su ljudi pre 2 godine masovno kupovali kotlove koji rade na zemni gas, a onda intervencijom nekih "stručnih struičnjaka" prljavim odelima koji sebe nazicvaju majstorima, serviserima i sl. menjeli dizne koje su predviđene za zemni gas sa diznama za plinda b i još u toku te zime zabatalili takvo grejanje jer je TOTALNO NEISPLATIVO. Kada to kažem mislim da je skuplje nego grejanje na struju, a daleko da je toliko komotno...jer moraš menjato boce. Jedan moj prijatelj koji ima stan od 65 kvm u zgradi sa izuzetno debelim zidovima i sa okolo zagrejanim stanovima je menjao 2 boce plina na 3 dana pa ti sada vidi. Jedna boca košta oko 700 dinara sada. On je pokušao time da se greje ali je odustao i pre nego što je zima ozbiljnije zakucala na vrata i prešao na čvrsto gorivo. Oni koji imaju zemni gas to je izbor br. 1 i tu nema svrhe raspravljati. Pa industrija cele Evrope se koristi tim energentom. Šteta što naši političari nisu to uočili pa da sredstva iz NIP-a umesto u skijališta, polaganje optičkog kabla do sela koja imaju manje od 100 stanovnika čija je prosečna starost 58 godina i sl. stvari ulože u razvoj cevovodne mreže za zemni gas. Ne treba biti mnogo "mozgovit" pa da se zaključi kakva bi to bila pomoć našoj privredi da bude kurentna zapadnoj...
Nego skrenusmo s teme...Tema je "kako ložiti ugalj...najekonomičnije..."
Bilo kako bilo ne znam zašto sam toliko siguran da Ukrajinci više neće smeti da se zezaju s gasom kao prošle zime. Da je to bio problem samo Srbiji pustili bi nas da pocrkamo svi ali to je pogodilo celu Evropu a to je već nešto...Ne verujem da će više bilo ko dozvoliti Ukrajincima da kradu gas i da zbog toga trpi cela Evropa...
Izvinjavam se ako sam nekako skrenuo s teme...
Pozz svima

djordje1006 evo jedne tabele iz nekog starog SAM-a, može ti poslužiti da otprilike proceniš dimenzije dimnjaka, a i nemoj da se igraš mnogo sa dimnjakom kada na njega priključuješ kotao. Jes da 23 Kw i nije mnogo ali ti dodaci i cevi koje se uglavljuju unutar postojećeg dimnjaka su nužno rešenje kad nema drugog izlaza (npr. procureo ili urušeni odžak unutar kuće, pa se nemože tek tako izlupati i ponovo ozidati). Takva rešenja su kolko tolko dobra za šporet na drva ili sl. ali za kotao nemoj, progoreće ga za par sezona pa ćeš morati ceo da srušiš i nov da zidaš!

Pa verovatno smo se pogresno razumeli, pod ovo plin sam naravno podrazumevao zemni gas, jer za ovu varijantu da su preradjivali kotlove zamenom dizni sad prvi put cujem, i ja to sigurno ne bih uradio, jer kao sto kazes to ne da nije isplativo nego......a jos trebas stalno da trcis po boce (ne mogu ni da zamislim)

Pa ne znam kako je kod tebe, ali verovao ili ne, kod mene ljudi se u velikom broju vracaju na cvrsto gorivo (mozda je slucajnost da su to samo ljudi koje znam, ali po recima coveka gde planiram da pazarim kotao i koga poznajem, kaze da mu je ova godina po prodaji kotlova na cvrsto gorivo odlicna i da je za to sigurno zasluzna proslogodisnja tj ovogodisnja kriza sa gasom), jer i pitanje cene zemnog gasa znak pitanja (trenutna cena je gasa je oko 35 din /m3), pa ako jos poskupi kao sto postoje neke najave, ne da ce mi se isplatiti kupovina ovog kotla i cela intervencija, nego jednostavno necu vise da razmisljam.

Misljenja sam da ce grejanje na Biogorivo tek uzeti maha, jer se ti sistemi takodje automatizuju da rade potpuno samostalno, a jedina obaveza je da povremeno napunite "silos" sa peletom i zadate temperaturu na termostatu i uzivancija kao i sa gasom, ali je to jos relativno novo pa je i oprema jos skupa i a sami peleti jer se jos nije omasovila proizvodnja istih, a da li hoce vreme ce pokazati ili ce se pribegavati nekim drugim alternativnim gorivima

Nego kao sto kazes, da ne idemo off, ipak je tema namenjena cvrstom gorivu.

Kazi mi po tvom misljenju da li mogu da izguram zimu sa 10m3 bukve, greje se oko 100kvm, kuca je dobro izolovana ili bi trebalo da pazarim jos koji kubik pa da budem spreman za sezonu i ne razmisljam kasnije

Poz

_{[Ovu poruku je menjao EHHO dana 06.10.2009. u 11:44 GMT+1]}

Ma uzmi i par tona uglja, trebaće ti kad udari debeo minius. A i najbolje je da napuniš kotao ugljem kad pođeš na spavanje pa te ujutru dočeka žar i ne moraš da potpaljuješ kotao opet + voda u sistemu nije hladna.

Odustao sam od odzaka, zvacu samo dimnicara da ga lepo ocisti i njega i kotao.
Kupicu akumulator i taj uredjaj sto pumpu pusta u rad nakon 60 C.
12m2 drva i 3-4 tone kamenog uglja.

Valjda cu se ogrejati.
120 kvadrata.

Da li uvek da natrpam drvima do vrha kotao, kako da ih redjam da bi sto vise stalo, posto sam negde procitao da kotao radi kako treba, samo kada je do maximuma nalozen?

Ehho, ja za kuću bez izolacije sa starim drvenim prozorima, imam 8,6 m radijatora i spiralu za bojler od 80 l, utrošim 11 prm ogrevnog drveta i 2 traktorske prikolice piljevine koju uzimam džabe na obližnjoj pilani. Istok Srbije vži za srpski sibir pa ti sad proceni sam. Dodupše nikada nisam ložio bukovim drvima nego hrastovinom, cerom i sl. Bukva je kaloričnija od ovih vrsta koje ja koristim ali kraće drže vatru...Proceni sam. Moje mišljenje je da će biti toliko ogreva dovoljno. Ukoliko u dane sa velikim minusom kojkih ima 15-20 tokom cele zime kotao ne može da dostigne radnu temperaturtu tad kupši na nekom stovarištu ili spremi ranije neku manju količinu kvalitetnog uglja i biće ok..Kada kažem manju količinu mislim na oko 0,5-1 t.

Tokom noći smanjuješ temperaturu vode u kotlu na 40 C zatvaraš klapnu za dimnjak i ložiš drvima. Ukoliko ti se desi da se kotao do ujutru ugasi sledeće večeri dodaj malo uglja tek toliko da premosti do jutra.

Djordje, kotao se uvek, samo i jedino loži do vrha...i nikako drugačije. Drva najpere sečeš na meru koja zavisi od ložišta kotla, a u kotlu ređaš drva tako da stanu što više. Nema potrebe za nikakvim ukrštanjem. Ukoliko drva ne mogu da postignu željenu temperaturu zbog hladnoće onda ostaviš malo mesta za ugalj i to za onu kolčinu koja će omogućiti potrebnu temperaturu. To ćeš sam proceniti koliko treba staviti uglja da kotao ne garavi, znoji, suzi i da ravnomerno izgore i drva i ugalj...Možda će ponekad biti potrebno da između 2 loženja treba raspiriti vatru žaračem i ja ne preporučujem da se tom prilikom loži nego samo da se raspiri...ali ukoliko se proceni da količina materijala za sagorevanje neće izdržati do večernjeg loženja onda se doda tek toliko da vatra izdrži do uveče i tako...

Ako ti je trajnožareći kotao kao meni onda ti preporučujem ''sendvič'' tehniku, do vatre tj. žara drva položeno na žar pa 1-3 lopate uglja (zavisi koliko ti je ložište, da ima do 10 cm uglja) pa cepanice uspravno i do vrha napuni ugalj (kod mene stane nešto manje od kofe). Tako mi najduže opstane vatra, inače imam mali kotao tvt tobi od 17 kw i planiram da ga menjam ovih dana.
Termo prekidač za pumpu imaš u svakoj prodavnici opreme za grejanje i kotlove, prošle sezone je koštao oko 700 din.

Nikad kraja mojim problemima

Resio sam da kupim drva, nasao sam za 3800din+ secenje bukva , hrast ili cer, medjutim svi mi kazu da uzmem bukvu jer hrast unitava kotao i mnogo je vlazniji pa treba da stoji 2 godiene da se susi,
zasto ti kbnk preporucujes hrast?
Ima li neka tabela sa koeficientom iskoriscenja drveta...
razlicitih vrsta

Evo kaloricne vrednosti drveta po m3

Bukva - 2800
Grab - 2800
Hrast - 2900
Jasen - 2900
Topola - 1700
Vrba - 2000

Ja sam uzeo bukvu, 3500din m3 sa secenjem, ali je to bilo u letnjem periodu, a ne bi me cudilo da sad cene idu gore sto je i sasvim logicno, zakon ponude i potraznje

Djordje, ja sam iz Zaječara i ovde ljudi kupuju drva ali gotovo svi izbegavaju bukvu. Kako je ovo kraj koji ima velike površine pod šumom preradjivači ogrevnog drveta bukova drva prodaju uglavnom kupcima sa područje Vojvodine, a ljudi iz ovog kraja kupuju hrast, cer i sl.
Nije u pitanju tu razlika u kaloričnoj vrednosti pojedine vrste drveta nego u činjenici da bukva nema moć kao hrast, cer, gorun i sl... da zadrži žar dugo. Bukva je možda bolje za šporete tipa smederevac ali za kotlove mislim da je bolje hrast, cer, gorun...
To što su ti rekli da hrast nagriza kotao više nego bukva nije vredno pomena a kamoli komentara. Onaj ko ti to tvrdi da bi mu objasnio treba se pomučiti...otprilike kao da treba da mu objašnjavaš da je zemlja kugla a ne ploča na slonovim ledjima...Hrast star 2 godine ne vredi ništa jer gori kao novina tako da te 2 informacije plasiraju isti ljudi...Kažem ti to nije vredno pomena...Vlaga u hrastovom drvetu utiče na to da duže održava žar u kotlu ali je ta količina vlage u slučaju kada je kotao dobro dimenzionisan nema nikakvog značaja jer je zanemarljiva...
Ako živiš u Vojvodini možda je i nemoguće kupiti drugu vrstu drva osim bukve. Ja kupujem drva u julu mesecu pre nego što odem na odmor. Do početka zime drva se prosuše. Držim ih napolju tako da ih i kiše mokre a kasnije i sneg. Drva su pokrivena nekakvim najlonima ali daleko od toga da su zaštićena od atmosferskih uticaja. Trudim se da drva utrošim sve u toku zime i da mi ne ostaju za sledeću zimu. Ako mi nešto od ogreva "preskoči" trudim se da to bude ugalj koji može da čeka i više godina bez ikakvih problema. Kod drva to nije slučaj...
Pozz

Hvala jos jednom na detaljnom odgovoru,
poruceno,
U nedelju ujutru stize 12 m3 hrastovine(sa secenjem=3800din) i 4 tone kamenog uglja Banovic kocka(9500din tona), nadam se da sam dobro prosao sa cenama za ovo doba godine. Ode soma evra ali sam barem miran.

Pozdrav i hvala svima na pomoci,

ps:javljam se posle prvog lozenja... da prenesem utiske i probleme...

Vreme je da pocnem sa lozenjem, a kako sam laik za ove stvari i posto mi je sistem prazan(valjda), moze li neko da mi objasni kako da ga napunim vodom. koji pritisak, da li crevo mora biti stalno prikaceno...
KBNK-POMAGAJ!!!
Imam par prijatelja ali svako ima neku svoju pricu...

Filozofija prilikom punjenja mreže vodom je da se to uradi tako da se u mrežu unese što manje vazduha što je vrlo često nemoguće ili je skopčano sa pravljenjem skalamerije od ventila koja nije toliko neophodna jer se vazduh može kasnije ključem na odzračnom ventilu svakog radijatpra izbaciti.
Najbolje a istovremeno i jedino ispravno je povezati kotao odnosno kotlovsku slavinu sa dotokom vodom nekim crevom koje može da izdrži pritisak kao u mrteži. Ja koristim staro crevo od veš mašine kojom se doprema voda do veš mašine. MOže se koristiti i elastično metalno crevo kojim se povezuje bojler sa slavinom i sl., a u krajnjem slučaju može i bakarna cev kao za instalaciju. Idealno bi bilo kada bi na toj cevi, crevu ili čemu već, moglo da se ugradi odzračno lonče koje će izbaciti vazduh iz creva i tako onemogućiti ulazak vazduha u mrežu...Ukoliko nema odzračnog lončeta na tom mestu ( a takvih sistema je malo jer nije toliko potrebno) nego se radi o običnoj vezi crevom ili uz pomoć cevi. Otvori se najpre slavina na dotokoku vode i voda se iz vodovodne mreže pusti u to crevo, cev ili šta se već koristi, a potom se otvori ventil na kotlovskoj slavini i voda se iz vodovodne mreže pusti u grejnu mrežu. Pritisak vode u mreži na hladno treba da bude oko 2 bara ukoliko je kuća spratna a ukoliko je prizmena može i manje...Što je spratnost veća ovaj pritisak treba povećavati kako bi se topla voda podigla na najviše etaže...Ovo povwećanje pritiska ne može da ide u nedogled jer je instalacija ogranićena sigurnosnim ventilom koji će izbaciti vodu na 3 bara a kako se voda zagreva povećava se pritisak pa po momo mišljenju na hladno ne treba podešavati na više od 2,5 bara. Ukoliko je to malo odnosno sa tim pritiskom se voda ne može "popeti" na najviše etaže...onda ste nadrljali...jer nema drugog leka do zamene instalacije debljim cevima...
Po postizanju željenog protiska u instalaciji ventili se zatvaraju obrnutim redom tj. prvo na kotlovskoj slavini a zatim i na dotoku iz mreže.
NIKAKO ne pustajte vodu iz vodovodne mreže u instalaciju u vreme kada je kotao zagrejao instalaciju jer u slučaju šokiranja kotla hladnom vodom iz vodovoda može doći tj. dolazi do pucanja kotla...
Ukoliko u sistemu imaš expanzionu posudu probaj da vidiš u kakvom stanju je guma. Ukoliko je instalacija prazna proveriš na ventilu da li je vazduh pod pritiskom pa ukoliko ima pritiska onda je guma ok. Ako je instalacija pod vodom opet će u slučaju ispravne gume izlaziti vazduh a u slučaju da je pukla guma izlaziće voda pod prtiskom. To se proverava kao na svakoj drugoj auto gumi jer je ventil takav. Ukoliko je instalacija prazna možeš proveriti i pritisak vazduha u expanzionoj posudi na isti način kao što proveravaš pritisak u gumama na vozilu. Nisam siguran ali mislim da na svakoj posdi piše koliko treba da bude protisak vazduha a ukoliko ne piše milsim da se može ova guma u expanzionoj posudi naduvati pumpom za kola na prtisak od oko 1,1 bar. U slučaju da ima vode u imnstalaciji grejanja onda od pumpanja nema ništa...
Posle punjenja mreže loženja i paljenja kotla voda se zagreva i kada se pumpa popkrene sačeka se oko pola sata i uz pomoćključa odzrače radijatori i to je to...
Nema tu neke filozofije...
Pozz

Posle punje

Djordje, sa 1 barom, mozes zagrevati vodeni stub od 10 metara, iliti nepuna tri sprata teoretski. Ako iz podruma zagrevas prizemlje i sprat jedan bar sasvim dovoljno ako je donji razvod .Kad napunis sistem kao sto je KBDNK napisao, naknadno ces morati vazdusirati za oko mesec dana ( jer se vremenom izdvaja O2 iz vode) i to najbolje uraditi tako da ti je crevo za punjenje prikljuceno na gradski vodovod, pustis da krene voda , i kad istera sav vazduh iz gume, slomis crevo, (ukoliko je savitljivo) i tek onda prikljucis na sistemi otvoris slavinu na kotlu. Tako ce ti kod dopunjavanja sistema uci najmanje vazduha. Sto se tice pritiska, nepotrebno je dizati ga previse, zdravije je za kotao optimalni pritisak (ukoliko nemas gas jer tu treba veci ) jer i tebi bi tesko bilo dzak cementa nositi ceo dan. Koliko mi je poznato, pritisak u ekspanzionoj posudi je 1,5 bar, i ne treba ga dirati ukoliko je tako.

Postoje par stvari koje olaksavaju rad sa sistemom za grejanje. Uglavnom nisam znao za njih. Imao sam srecu da imam odlicnog majstora za grejanje.

Imam automatsku dopunu grejanja ili kako se vec zove. Sistem je prikljucen na vodu. Na tom uredjaju odredim koliko treba da dopunim sistem, naravno pritisak, pustim vodu i to je to. Kotao mora da bude hladan. Uredjaj kosta oko 40 evrica lako se montira ako je instalacija pripremljena za njega. Na radijatorima imam automatsko ozracavanje. Nema cackanja ispustanja vec se to samo odradi. Taj deo kosta nesto ispod 600 din po radijatoru. Na susacu imam klasicnu slavinicu da bi mogao da smanjim pritisak. Kupatilo je u plocicama pa i ako ne uhvatim svu tecnost nema bojazni od vode. Pumpa mi je povezana na automatski invertor ili pretvarac napona sa akumulatorom. Kotlarnica je u podrumu ali ne zelim da isprobavam da li ce voda cirkulisati u dovoljnoj kolicini da rashladi kotao u slucaju da nema struje. Mislim da ovih par stvarcica dosta olaksava zivot peri lozacu a ne kostaju mnogo u poredjenju sa celim sistemom za grejanje.

Evo izvestaja...

U principu sve sljaka, ali jede ogrev.
Lozim na svakih 3h otprilike drvima, kada stavim ugalj na 5h.
Kada lozim samo drva temperatura je na otprilike 50 C, kada je klapna na pola, kada je skroz otvorena 60C(izgori za 2 sata). Ako zatvorim klapnu do kraja ohladi se na ispod 40 iako je puna pec.
Ugljem postizem oko 70-80C.

Međutim zabrinjava me to što ako nastavim ovim tempom ode metar drva nedeljno, i to sada kada je napolju 5-7 stepeni. Sta ce biti kada bude hladnije???

Kada je 50C na kotlu u sobama je oko 19, 20, sto je zadovoljavajuce.

KBDNK daj jos neki predlog kada nađeš vremena...

Plasim se da ce ceo ogrev da ode do januara...

Djordje, sa 25 kw kotlom, greješ 125 kvm, izolovana kuća i pvc stolarija i imaš takve probleme tj. da ložiš na svaka 3 sata...to je zabrinjavajuće...
ja ložim od 15.10. ujutro do sada. Kotao mi se preko noći gasio. Ložim drvima koja su mi ostala od prošle godine jer hoću prvo njih da utrošim. Od tada do sada potrošio sam možda 1/5 odnosno 0,2 prm drveta. Nemam nikakvu izolaciju, imam kara tavan, kuću od 100 kvm od nekih šljaka blokova, drvena stolarija iz 60-tih godina prošlog veka (kada je i kuća sazidana), grejem i bojler od 80 l. Stvarno mi ovo kod tebe nije kako treba.
Ajde ovako probaj. Naloži kotao do vrha drvima, podesi klapnu na 65 C, a otvor na dimnjači kroz koji prolazi dim zatvori do kraja, sačekaj malo pa ako počne da dimi ti ga malo otvori ali tek toliko da prestane da dimi, pumpu odnosno termostat koji uključuje pumpu podesi na 40 C. Kada tako podesiš kotao ne opterećuj se toliko time koliku temperaturu postiže kotao već time da li ti je u kući prijatno ili ne...Prebroj cepanice koliko stavljaš u kotao kada ga naložiš do vrha. Javi i da li su iscepane i na koliko sitno. Bolje je ukoliko su krupne. Ja kada cepam drva cepam samo do one mere da može da se proturi na vrata kotla. Živo me interesuje kako je to kod tebe moguće...Ja i kada bi hteo toliko da potrošim u mom kotlu ne bih mogao...
Slikaj ako možeš kotao kada ga napuniš do vrha, kada ga zatvoriš itd...
Biće ok. Nema drugog razloga da to toliko troši osim da ti toplota beži u dimnjak...
Pozz

Evo da se i ja javim sa svojim prvim lozenjem, jer je danas sistem konacno i zavrsen jer sam malo cekao kotao na isporuku

U pocetku sam se bio skroz razocarao kad je poceo kotao da dimi na poklopcu i vec sam pomislio ako iz podruma svaki put budem izlazio zadimljen, nece mi bude dobro i to za ove pare koje sam ulozio u sve ovo, jer sam ja mislio da je to sve extra i bez ovoliko dima (posto je loziste uspravno i lozi se sa gornje strane, ali majstor kaze to je skroz normalno za prvo lozenje, pojava kondeza, veliko isaravanje, sagorevanje samog kotla tj farbe, sto je na kraju stvarno ispalo i tako, ali me bas zanima da li ce svako kretanje biti propraceno nekom kolicinom dima na pocetku (pogotovo u ovom prelaznom periodu ili je to stvarno za prvi put kad se pali kotao u sezoni i kad je ceo sistem hladan)

Kotao mi je od 25KW (inace kako mi je majstor izracunao imam nekih 20KW toplotnih gubitaka i taman mi odgovara snaga kotla, jer kaze dase uvek uzima malo jaci kotao) i temperaturu u kotlu sam postigao od 60*C sa mozda 2 kante od farbe ali sitnih grana koje cu inace koristiti za potpalu i par komada dvocolovne daske koja je sva izbusena od termita, dok bukvu nisam ni probao jer nije bilo potrebe, u stanu mi je bilo bas toplo (naravno imam u vidu da je napolje jos plus), ali sam inace zadovoljan sa efikasnoscu kotla, jer sa temperaturom vode od 60*C cev koja je prikljucena na dimnjak je mlaka i mogu da drzim ruku na njoj sto znaci da se dim u tim promajama (kod mene je u pitanju tropromajni) jako dobro iskoriscava i da iz kotla izlazi skoro pa ohladjen dim

E sad videcu kako ce biti kad krene prava sezona, i kako vi lozite sad u ovom prelaznom periodu, da li isto nakrkate kotao ili pravite neke dve vatre koje se u medjuvremenu i ugase. Ovo me zanima jer naredne dane najavljuju nesto toplije pa da znam kako da se ponasam sa lozenjem u ovom prelaznom periodu posto mi je ovo prvo iskustvo sa lozenjem kotla na cvrsto gorivo

Ehho, dimljenje kotla prilikom loženja i potpaljivanja se može javiti i kod starijeg kotla, a pogotovo ako pokušavaš da potpališ kotao u popodnevnim satima. Ne znam kako izgleda kotao i vrata kotla tj. ložišta kod tebe ali pokušaj da ih otvoriš polako a ne naglo i da neposredno pred otvaranje kotla radi loženja, otvoriš promaju u dimnjaku na maksimalno i da ta priomaja ostane u tom položaju sve dok ložiš. Po zatvaranju vrata kotla nakon loženja otvor dimnjaka tj. promaju vratiš u položaj kao što je bio pre loženja. Ja ložim od 15. i po 2 puta dnevno. Ložim drvima, trinom, sitnim grančicama...kotao se ponekad ugasi tokom noći ali mi nije hladno ni ujutru kada ustanem...
Potrošio sam za 5 dana loženja oko 0,2 prm ogrevnog drveta otprilike...stvarno ne znam kako preciznije da izmerim. Ne stavljam drva u kantu od farbe jer su mi drva u blizini kotla ali za jedno loženje stavim 3-4 cepanice, ostatak su trina, grane, papiri, džakovi i sav drugi otpad koji nadjem u dvorištu i šupi koji je sagoriv...Klapna je podešena na 65 C dimnjak pritvoren skoro do kraja, termostat na 40 C. Vatra gori od 8 sati ujutru a mislim da je i sada oko 1,15 još uvek živa iako je ložena samo 2 puta danas. Kod mene je temp ovih dana u gradu 7-9 C, a u kući vrućina...preko 22 C.
Sve u svemu to je ok ehho kod tebe...zabrinjavajuće je ovo kod Djordja...
Jedva čekam da javi šta je uradio...
Pozz

Ako mogu da se ubacim sa mojim problemom, naime meni sigurno veci deo toplote odlazi u dimnjak sto ne mogu spreciti jer nemam takvu klapnu na dimnjaci koja se pominje,kotao je abc koncept 2 /mini 25kw/iz njega krivinom odmah ulazim u zid a dimnjak je zidan sa pet cigala unutrasnji otvor mu je otprilike 15*28 cm visina 7 m.Na kotlu postoji regulator promaje koji je uvek na maksimumu otvoren,zatvaranjem i na pola vatra pocinje da tinja a kad bi jos ubacio krupnije cepanice tad bi se cak i ugasio,kao sto neko rece i ja mislim da mi guta skoro kubik za nedeju dana,ma koliko ga napunio pregori za manje od sat vremena/inace nemam iskustva jer sam grejanje uradio pre desetak dana/

Regulator promaje nastelujes na odredjenu vrednost, recimo 60C i on automatski radi dize i spusta... Sasvim je normalno da tinja jer mu je to i namena. Ako si dostigao 60 C zatvara se promaja smanjuje dotok vazduha i zagusuje vatra. Kad temperatura padne, otvara se... dolazi vazduh i sagorevanje je bolje. Verovatno znate za trougao koji je potreban za vatru, gorivo, vazduh i temperatura. Kad ostranis jedno nema sagorevanja. Ako drzis regulator promaje na max ni Stara Planina ti nece pomoci. Ako lozis camovinu i neko nekvalitetno drvo to je sasvim normalna stvar. Uvek ubaci par cepanica kvalitetnog drveta a ostalo guraj u pec kad imas vremena. Za 5 dana sam potrosio jako malo bukve ali zato sam potrosi mnogo otpada od gradjevinskih daski verovatno 0.5 m3. Pa moja baba nikad nije mogla hleb da ispece na camovinu u smederevcu, toga se secam kao klinac jer su se tada resavali nekog otpada, daske, stare ograde...

Proveri da li proizvodjac te peci odvojeno prodaje klapnu na dimnjaci. Nisam video novije peci bez klapne, mada majstori kazu da ona treba stalno da bude otvorena a da regulator promaje regulise dotok vazduha. Ja je prigusujem jer dimnjak odlicno vuce. Mislim da treba naci neku odgovarajucu poziciju jer ipak dosta toplote odlazi kroz dimnjak.

I ja sam nov u ovom "poslu" ali imao sam dobrog ucitelja koji se greje citav zivot i to uglavnom samo na ugalj. Odlicno izolovana kuca sa oko 250m2 grejnog prostora sa odlicnim kotlom potrosi oko 5 tona kamenog uglja i 2m3 drva. Lozi se dva puta dnevno oko 11-12 i posle podne oko 18-19h. Ponekad ostane zara za ujutru, a nekad i ne ostane. Kad se lozi na ugalj ima vise otpada i pec mora da se ugasi da bi se ocistila.

Nisam stigao jutros da slikam, ali nadam se da cu veceras stici. I meni je kotao taj abc proizvod, ali u pitanju je dominant.
Saljem veceras slike.

Hvala KBDNK sto se interesujes za moj problem. Tesko je naci ljude na forumu koji stvarno zele da pomognu.

Evo da se i ja ukljucim u raspravu.Po pitanju staza lozenja kotla,moze se reci da imam iskustva (od 1989 god.).Imam Radijator Zrenjanin pec sa 7 clanaka http://www.radijator-zrenjanin.rs/Glavna.htm .
Problem.Lozimo ,uglavnom,mrki ugalj Banovici ili Djurdjevik.To je visoko kaloricni ugalj.Imam problem,da se nikada ne moze odrzati vatra,za slucaj i da se odrzi,ne moze jednostavno da se na zar nabaca ugalj i da nastavi gorenje,nego mora sve napolje i ispocetka.Odzak je od elemnata pr 200mm,visina cca 9 m od ulaza kotla.Pec ne dimi,odzak vuce kao lud.
Kako odlazem,prvo ugalj cca dvije trecine,onda odzgo drva za potpalu.Kada se razgori,onda nema problema,ali se mora svaki put ponoviti procedura lozenja,inace nema grijanja.Vatra doduse gori,ali slabo samo tinja i i drva se ugljenisu,a ugalj nema sansi da se razgori.
Pitanje broj dva.Po ovoj tablici na linku,da li ova pec ima 23 Kw ili 15,4Kw?Jer ako ima 15,4 stvar je jasna,premalo Kw.
Grijem oko 150 kvadrata prostora,kuca ima plasticnu stolariju,izmalterisana je s vana,nemamo stiropor kao izolaciju.
Ima li neko na forumu iskustva sa lozenjem ovakvih peci?

Evo me Sasha ili KBNDK,

Ovako, ubi se ceo dan analizirajuci i shvatio sam da mi je izgleda problem u kotlu, zato sto direktno ide u dimnjak i nema dimovodne kanale ili kako se to vec zove, tako da dimnjak odvlaci dosta toplote i ako ovako nastavim do nove god ode 10 metara drva i 3 tone uglja. Negde sam procitao da moze da se ugradi neki dimovodni kanal dodatni ali ne znam da li je to pravo resenje.
Sve u svemu KATASTROFA!!!
Evo dostavljam slike kao i shemu kotla pa se nadam da ces nekako resiti problem.
Takodje sam uplovadovao i sliku nekog kotla sto se pravi u bujanovcu-megal, posto ako ne uspemo da nadjemo resenje mozda budem morao da menjam kotao sto mi finansisjka situacija trenutno nikako ne dozvoljava.

Cisto da pogledas da li ovaj Megal valja, svi ga hvale i kazu da i do 12 sati drzi vatru.
oko 77000din kosta.
Ili neki viadrus, termomont isto trajnozareci... ako je uopste problem u kotlu mada nasao sam na raznim forumima da ljudi imaju isti problem.





_{[Ovu poruku je menjao djordje1006 dana 22.10.2009. u 11:26 GMT+1]}

Sto se tice ovog Megal kotla, velika je razlika sa tim tvojim jer je ovaj Megal trajnozaruci ( i ja sam cuo lepe reci o ovom kotlu ali ga kod mene nije bilo u ponudi, a i da li ta firma radi). Ja sam pazario Junkers Superclass S koji je isto trajno-zareci tropromajni kotao i isto mu je period lozenja do 12 sati ali kad ide na koks i na koksu daje 27KW, a na mrki ugalj period lozenja je 8-10 sati i tada je snaga 25KW

Meni je npr samo problem da se ustosam da sto pre podignem temperaturu u kotlu (jer vidim da mi je taj bunker za gorivo onako malo lepljiv tj verovatno mesavina dima i pare, a sutra cu bas da vidim loziste kakvo je i ovo moram da provalim da izbegnem jer kazu da nije dobro za kotao i da je 65*C prestanak tacke rose i da je to neka min temperatura na kojoj bi kotao trebao da radi), i danas sam napravio grsku sto sam na nekih 45*C ubacio jednu cepanicu bukve uz taj sitnis i kad je ostala bukva ona mi je samo odrzavala temeperaturu i to na nekih 52*C ( u kuci je bilo skroz OK, ali ako nije dobro po kotao onda se trba potruditi jos malo)

Evo ja sam danasnji dan prosao sa nekih 2 kante sitnih drva tj granja za potpalu i 4 cepanice bukve ali sam pre sat vremena ostao bez zara i sad samo pumpa vrti tu vodu

Inace onaj dim od juce sam izbegao i danas je kotao radio po ocekivanjima, ali je zato juce bilo katastrofa (doslo mi da dam oglas da prodajem nov kotao)

Za koji vremenski period vi postizete temperaturu u kotlu npr tih 60*C (znam da je to sve do samog kotla i kolicine vode u sistemu, ali onako....ja npr samo u kotlu imam 63l)

Djordje, kotao koji imaš je konstruktivno dobro rešen. Moje mišljenje je da ovo kod tebe nije problem koji zahteva promenu kotla. ja preporučujem viadrus svakom iz prostog razloga što je gusani i ima duži vek trajanja ali zameniti kotao samo da bi došli do viadrusa a imate kotao koji radi je po meni suludo. Ovaj megalov kotao je gotovo prepisan ovaj kotao koji već imaš tako da ništa ne bi dobio.
Tvoj glavni problem je u snazi dimnjaka. Pogledaj da li ova klapna na dimnjači slučajmno nije otkačena odnsono da li se otvara i zatvara porilikom okretanja ručice. Možda se otkačila unutra da se ne vidi i ne reaguje na pomeranje ručćice. Ne znam da li me razumeš. Kad ti se ugasi kotao. skini diumnjaču pa pogledaj da li se klapna unutar dimnjače okreće sda okretanjem ručice. Istom prilikom zapamti koji položaj ručice je zatvoreno a koji otvoreno.
I poslušaj moj savet sa "setovanjem" kotla a to je
"Naloži kotao do vrha drvima, podesi klapnu na 65 C, a otvor na dimnjači kroz koji prolazi dim zatvori do kraja, sačekaj malo pa ako počne da dimi ti ga malo otvori ali tek toliko da prestane da dimi, pumpu odnosno termostat koji uključuje pumpu podesi na 40 C. Kada tako podesiš kotao ne opterećuj se toliko time koliku temperaturu postiže kotao već time da li ti je u kući prijatno ili ne...Prebroj cepanice koliko stavljaš u kotao kada ga naložiš do vrha"
Vodi računa i ot ome da sutra najavljuju lep dan pa to možda "zamagli" rezultate experimenta.
PS. Drva si nacepao isuviše na sitno. U mom kraju kažu "napravio si klečke kao za u šibicu". Ovako cepana drva su dobra za smederevac ali za kotao znači da će brže i više goreti i oslabadjati veću količinu toplote ali šta je tu je sad. Uradi ovo što sam ti rekao pa da čujemo rezultate...



Ja ovo ne razumem u celosti. Prvo, normalno je da kotao ne dimi kad dimnjak vuče kao lud. Nažalost, koliko je dobro to što dimnjak vuče kao lud vidiš i sam. To isto znači da troši kao lud...i to nepotrebno. Probaj i ti da primeniš ovo s klapnom za promaju na donjoj strani kotla kao i za klapnu u dimnjači što ssam rekao djordju. Nije mi jasno ni kako ovo ložiš drva iznad uglja...za potpalu, ja mislim da treba obrnuto...ali kažem ti nije mi baš jasnoi šta si hteo dfa kažeš...Isto tako nije mi jasno kako to vatra gori ali slabo jer samo tinja, a kažeš da dimnjak vuče kao lud i da troši, da se ugalj ne razgori...Meni ovo deluje kontradiktorno...ili te ne razumem baš najbolje.
Gledao sam ovaj link oko tvog kotla ali nisam razumeo koji kotao imaš ti niti na koji kotao misliš kada kažeš 23 kw odnosno 15,4 kw niti znam koliko kw ima tvoj kotao.
Pozz

Sto se tice klapne sigurno je ok, i meni je to palo na pamet pa pre neki dan kada je bio odzacar cistio je i to tako da je skidao i sve je ok.
Kada uradim ovo sto si rekao(probao sam vec, jer si napisao u nekom od proteklih postova), pec ne dimi(dimi ako ima uglja), ali temperatura padne na 30C(izgori za 3h sve). Ako otvorim klapnu na pola temperatura je oko 50C( izgori sve za 2 sata). ako je otvorena do kraja(60C) izgori sve za sat i po. Sto se tice drva ,mozda samo tako izgleda ali cepanice su oko 33 cm i 15 sirine, tako da jedna i po staje u loziste po duzini a jedno 8 cepanica napuni celu pec.

Evo sada sam opet uradio kao sto si rekao, pa cu videti za 2h.
otprilike oko 108 cepanica stane u jedan m3, uzevsi u obzir da ja sada trosim oko 30tak dnevno, stim sto mi je u 00h poslednje lozenje, pa onda ujutru oko 6, stim sto opet moram da lozim, samo mi je jednom ostalo malo zara ali sam tada koristio uglaj.

Tako da mi prosto ne ide u glavu koji je problem.
Prosle god(nisam ja lozio) ali je potroseno 7 tona kamenog uglja i 10m3 drva i briketa par dzakova.

Stvarno ne znam sta da radim, skrpio bi nekako pare i za taj kotao, ali sta ako opet bude isti problem.
Moj komsija koji ima isti dimnjak(identicna zgrada) ima neku alfa pec oko 500e je dao, greje oko 70m2, nema nikakvu izolaciju, u stanu mu je 22-25C stalno, potrosi svega 10 metara bukve.

Prosto ne znam sta da radim. Da li je ova pumpa ok, kazu mi da treba od 1.025 cola sa tri brzine posto imam 2 sprata.

Koliko znam, opasno je ako su dimni gasovi na niskoj temperaturi, jer dolazi do moguce pojave kondenzacije u dimnim kanalima sa sumporom i ostalim korozivnim produktima sagorevanja. Mislim da je red velicine temperature dimnih gasova oko 150-200 C.

Pa kad palim kotao i kada ga prebacim na jednu promaju zbog brzeg postizanja temperature, na dimnom prikljucku nema sanse da stavim ruku, jer je temperatura sigurno preko 100*C, ali cim ga prebacim na tri promaje situacija se menja, kotao odrzava do tada postignutu temperaturu u kotlu, vatra tinja, ali je dimni prikljucak posle nekog vremena oko 50*C (mozda sad ja ne osecam temperaturu bas u stepen ali tu je negde)

Evo sad sa razmisljao oko postizanja te temperature na startu i spremam strategiju za sutra (taman dase obucim pa da zimu docekam spreman sa tehnikom koja je najbolja), kako vi radite, jel sitnim drvetom ili necim drugim nagruvate temperaturu koja vam je potrebna pa posle dodajete samo cepanice i ugalj ili odmah sve u startu smesate, malo sitno, malo cepanice i ostavite tako???

Djordje, pa ovo kod tebe je kao u zoni sumraka. Zamisli ovo...8 cepanica izgori za 3 sata a pri tome oslobode temperaturu od 30 C u mreži...kuća izolovana, ima plastičnu stolariju...koliki je pritisak u mreži...gde je pumpa jer na dovodnom ili odvodnom vodu...Koliko ti je u kući sa tih 30 C u mreži i gde se nalazi taj merač koji pokazuej 30 C u mreži, da li možeš da držiš ruku na radijatoru i kada pokazuje 30 C u mreži...
Ne znam da li shvataš šta me čudi...8 cepanica izgori za 3 sata što znači da dimnjak lepo vuče i da cepanice ne tinjaju nego gore i to baš gore, a voda u mreži postigne "čitavih" 30 C. Ispade da ti je kotao izolovan od ložišta...Kotao je 25 kw kuća izolovana 125 kvm,plastična stolarija...stvarno je zona sumraka. Kada očiotaš tih 30 C jer možeš da držiš ruku na najbližem radijatoru do kotla...i koliko dugo.
Djordje, ajde probaj da slikaš naložen kotao cepanicama i to slikaj odozgo s otvora za loženje...Stvarno me ovo čudi...

Ehho, za bvrzo postizanje temeprature je najbolje kortistiti pelete, brikete trine i sl. Ja koristim sitnije grane, sitnije cepanice (jer nemam pelete i brikete) koje stavim u donjem delu,a preko njih krupnije cepanice i preko svega toga nabacam trinu i to je to...To izdrži od ujutru do popodne kada naložim ponovo i ta vatra istera do kasno u noć. Ujutru se kotao ugasi najčešće ili ostane malo žara. I sa jako malo žara uspem da razgorim vatru ili naložim ponovo od početka. Napominjem da je to taktika za sada kada temp. nije niska, a kasnije će biti drugačije...
Pozz

KBNDK
Ja ovo ne razumem u celosti. Prvo, normalno je da kotao ne dimi kad dimnjak vuče kao lud. Nažalost, koliko je dobro to što dimnjak vuče kao lud vidiš i sam. To isto znači da troši kao lud...i to nepotrebno. Probaj i ti da primeniš ovo s klapnom za promaju na donjoj strani kotla kao i za klapnu u dimnjači što ssam rekao djordju. Nije mi jasno ni kako ovo ložiš drva iznad uglja...za potpalu, ja mislim da treba obrnuto...ali kažem ti nije mi baš jasnoi šta si hteo dfa kažeš...Isto tako nije mi jasno kako to vatra gori ali slabo jer samo tinja, a kažeš da dimnjak vuče kao lud i da troši, da se ugalj ne razgori...Meni ovo deluje kontradiktorno...ili te ne razumem baš najbolje.
Gledao sam ovaj link oko tvog kotla ali nisam razumeo koji kotao imaš ti niti na koji kotao misliš kada kažeš 23 kw odnosno 15,4 kw niti znam koliko kw ima tvoj kotao.
Pozz


Hajde da malo pojasnim.
Pec ima 7 clanaka,kao ona sa linka.To znaci da ima 23 Kw,ako je na koks,a 15.4 ako je na drva(tako pise u tablici).Koliko moze imati,ako se lozi na mrki ugalja?
Ima li snaga kotla veze sa gorenjem vatre,ako je ev. ispod snage potrebne za grijanje?
Napominjem,da sa tom peci grijem cca 150 kvadrata,izmalterisane kuce (nemam stiropor fasadu),plasticni prozori.
Za lozenje,ta taktika se pokazala najboljom,za pocetak grijanja,najbrze postigne temperatura.

Radijator je bukvalno mlak kada je temperatura 30 C, pumpa je na odlaznoj cevi, a u kuci je onako prijatno(stim sto je to sada kada je napolju 6,7 stepeni kada se lozi stalno pa valjda izolacija radi svoj posao), ali bice strasno kada bude -10(dobro ugalj ce mozda duze ostati). ali icice mnogo ogreva(sto znaci da sam sada dao oko 900e za ogrev i to ce mi trajati 2-3 meseca tako da cu morati jos toliko da dam jer je sezona grejanja 5-6 meseci. Tako da razmisljam da za te pare kupim drugi kotao a ovaj prodam, testiracu jos malo ali mislim da je to jedino resenje.
Izasao je neki novi viadrus 24, kao ima sve osobine 22ke a jos je i trajnozareci.
Da li ako bi menjao kotao i uzmem viadrus od 25, 26kw ne moram nista drugo da menjam na sistemu. ili pak da uzmem neki od 30 kw???

Danas ne lozim, toplo je, eventualno veceras...
Probacu danas da okrenem proizvodjaca kotla, mozda oni imaju neko resenje, mozda da se dokupi neki deo koji zadrzava dim.

Druze to sto ces kupiti novi i jaci kotao ne znaci da ces se bolje ugrejati. Koliko sam ja razumeo mog majstora, kotao treba da se izabere po toplotnim gubicima koje imas i nesto malo jaci od svega toga ali nikako previse, ako uzmes veci kotao nego sto je tebi potreban bez veze ces ponovo loziti mnogo vise ogreva za isti ucinak. Nadji nekog da ti proracuna toplotne gubitke pa ces znati na cemu si i da li ta tvoja pec zadovoljava potrebnu snagu, ali ja sam misljenja da zadovoljava, jer i ja sam slicne kvadrature i koristim 25KW

Porveri da ti nije slucajno smer na pumpi obrnut tj kontra (inace i meni je pumpa na toploj vodi) i smer pumpe treba da ti je da izvlaci vodu iz kotla, pa da ti slucajno nije da on toplu vodu gura kroz kotao tj kroz hladnu vodu da gura sto je skroz suprotno

Ma nije, projekat je skroz ok i proracun, radio ga je jedan masinsi ing, koji se time bavi 15tak godina.
A i majstor koji je radio je njegov majstor tako da ne verujem da je nesto zeznuo, da pumpa radi u kontra smeru topla voda nikada ne bi dosla do poslednjeg sprata nego bi vracala u kotao.
Skapirao sam da imam malo vazduha u mrezi mada ne verujem da je to problem ali ispraznicu sistem u subotu i pokusati ponovo da ga napunim i bolje ozracim.
Docice mi i jedan grejac ovih dana da i on prokontrolise, prosto nemam izlaza iz ove situacije, iznerviracu se i kupiti kotao na struju... pa cu bar znati sta placam...

Đorđe koje su ti ovo cevi iz kotla 15 ili 18, meni se čini da je to malo!!! za takav kotao 22 ili 28 bi bilo bolje!!!

Viadrus od 30 KW trosi 5,6 kg uglja na sat ili 10kg drva na sat. Tako kaze uputstvo, mada trosim dosta manje uglja a za drva nemam prestavu jer nisam merio tezinu cepanica.

ako trosi 5.6kg na sat a grejes recimo 18 sati dnevno to je 90kg dnevno odnosno 2,7 tone mesecno, to je opet mnogo... koliko potrosis za sezonu(5meseci), koja je kvadratura u pitanju???

Zlajatz ja mislim da kotao treba sagledavati samo na osnovu snage koja je dekjlarisana za drva što znači da tvoj kotao ima 15,4 kw. Koks je vrsta uglja koja se koristi za visoke peći i nisam siguran da je u pitanju ugalj koji se koristi u domaćinstvima. Uostalom jer znaš nekog da ga koristi. Mrki ugljevi se razlikuju međusobno po snazi i kaloričnoj moći pa će u zavisnosti od odstupanja ovih uglja od koksa imati za toliko manje i kalorične moći ili pak možda proizoođači kada kažu koks misle na mrki ugalj. Ako se pitaš pa zašto onda pišu koks onda je to možda zato što su svi proizvođači okrenuti ka zapadnom tržištu pa pišu koks a misle na mrki ugalj jer se na zapadu taj termin koristi za mrki ugalj. Tačka zapaljenja koksa je iznad tačke sagorevanja mrkog uglja i vrlo teško da ne kažem da je nemoguće zapaliti koks. Kod nas kada neko kaže koks misli se u stvari na antracit ali to je sad zatupljivanje teme. Dakle tvoj kotao je 15,4 kw i on je dovoljan za otprilike nešto manje od 100 kvm izolovane kuće ili za oko 65-70 kvm neizolovane...otprilike.
Pošto je kod tebe kuća koja se greje oko 150 kvm ti jednostavno moraš da koristiš kalorično gorivo jer samo tako možeš da postigneš temperaturu koja ti omogućava prijatan boravak. Sad na početku zime to i nije toliko teško postići ovim kotlom na ovu kvadraturu ali kasnije kada stegne jednostavno moraš pa čak i tada možda bude stani pani. Isto tako iz istih razloga si prinudjen na jako često loženje ali i to je po keni bolja solucija nego imati predimenzioniran kotao jer ovako imaš bolje iskorišćenje...Manjkavost je što kotao radi u pojačanom režimu i to može da uslovi kraći vekl kotla ali...šta je tu je.
Toplotna energija iz kotla se oslobadja u zavosnosti od sagorevanja ali nemoj da te to opterećuje. Gledaj da kotao lepo podesiš i da ti bude prijatno a kotao "zna" kako da gori...to mu je posao.

Djordje, u potpunosti se slažem sa ehhoom oko zamene kotla i oko pregleda smera pumpe. To oko smera pumpe obavezno proveri. Ispustati vodu radi ponoovnog punjenja je katastrofa. Unosiš novu vodu koja ima kamenac i tzako stavarš kamenac u mrežiu. Pražnjenje mreže se radi samo kada se mora. Ništa nećeš postići epohalno. Ispustaj vazduh sada i nadalje sa postojećim "radnim fluidom" (kakav termin) a ako pritisak opadne usled izbaciva ja vazduha dopuni sistem. Ne ispustaj vodu nikako...
Mislim da za ovoliko brzo sagorevanje nije bitno koliko su debele cevi na izlazu iz kotla ali ovo oko punpe je opasno bitno. kako stavljaš cepanice, uspravno ili poprečno...i to može da bude bitno...slikaj naloen kotao ako možeš a slikaj i pumpu da vidimo smer...
Pozz

Vazi, postavljam veceras slike!!!

Evo i slike pumpe,
Sada kada je sistem hladan kada otvorim poslednji radijator da ozracim izadje vazduh, ali voda ne!!! i na svakih sat vremena isto izadje malo vazduha ali ne krene da curi voda kao kada je sistem pun.
Jel to ok???

Pa tako pise u upustvu. I ja sam pocetnik, prva sezona. Treba znati koliko staviti uglja. Ako stavis malo brzo izgori, ako pretrpas nema dotoka vazduha. Posto sam uradio izolaciju i naravno nisam kuci 18h, dakle nekih 5-6 sati + spavanje ne trosim ni priblizno tih 90kg dnevno. Pretpostavljam da trosim oko 20kg, dve kante od 25l, od boje za zidove. Od vaga imam samo malu za kuhinju na vecu ne stajem tako lako :) Ugalj je djurdjevik kocka.

Jedno pitanje za KBDNK koliko uglja stavis u loziste mereno kantom za boju? I koliko moze da tako nalozen kotao da radi, naravno u satima?

Vidim da je tema centralnog grijanja ovdje dosta aktuelna, pa rekoh, da se uključim u diskusiju ako ne smetam. Napravio sam samostalno dva sistema za centralno na drva, po sistemu "uradi sam". Pošto sam se prethodno konsultovao sa nekoliko majstora, dobio sam informacije po sistemu koliko ljudi, toliko mišljenja, e onda sam odlučio raditi po svom sistemu i to, u se i u svoje kljuse. Iako sam tehničke struke, ovo baš nije moja specijalnost, pa sam malo proučio raznu tehničku dokumentaciju i akceptirao "pozitivna" mišljenja, te krenuo na posao. Prvi je sistem, koji sam pravio kod sebe, dvocijevni, otvoreni, s kotlom Centrometal EKO-CET od 23kW, "obučenim" cijevima od mekog bakra
(u rolnama), mješovitim fitingom i limenim panel radijatorima (u kupatilu sam pravio radijatore od šupljih metalnih proila, jer nisam našao za kupiti te dimenzije)


Na slikama je kotao koji se nalazi u kuhinji i osim solundarčine, termoventila desno i glavnih vodova lijevo, izgleda kao običan šporet


Na drugoj strani zida, u hodniku je ostatak skalamerije, police inače koristimo za sušenje obuće,

a ovako sve izgleda kad se sve zatvori. Drvenarija je takođe moj proizvod, sve je lako rasklopljivo za evn. intervenciju. Ovo funkcioniše petu sezonu, samo je prve godine bilo nekih manjih problema ( vezano za odzračivanje) koje sam riješavao u hodu.
Drugi sistem sam napravio mom rođaku,inače dvocijevni, zatvoreni, s kotlom Vitolig 150 (radi na bazi pirolize) od 18kW, cijevima i fitingom Wiroflex, aluminijskim segmentnim radijatorima i dimnjakom Schiedel oko 5,5m visine, unutrašnji Fi 180mm. Prilično skupa kombinacija, ali rođaci rade u Njemačkoj, pa nije bio problem.



Ovo je nekoliko detalja iz kotlarnice,

a evo ga i dimnjak. Sve ovo i nije problem za složiti, već je najveći problem bio to što je kuća bila kompletno završena i namještena, tako da nisam smio maltene stolicu pomjeriti, a kamo li nešto štemovati i rušiti. Ipak ovaj je posao dobro odrađen, na obostrano zadovoljstvo. Sistem je u funkciji četvrtu sezonu (četvrta kreće pred Novu godinu kad dođu na odmor, znači svake godine je u funkciji oko mjesec dana) i za sada se odlično pokazao.
Proračun toplinskih gubitaka sam uzeo iz tehničkog priručnika "Rade Končar" iz 1963. godine, ali je još uvijek primjenjiv.

Eto za sada toliko od mene, pa ako neko želi da razmjenimo iskustva u vezi grijanja, tu sam, imao bih i ja neka pitanja.

Djordje ja sa ove slike ne vidim smer kretanja vode kroz pumpu pa ne znam da li je pravilno usmerena, a to može da stvara probleme odnosno da drva lepo gore a da je smer vode pogrešan. U tom slučaju merač meri povratnu vodu u kotao a odlaznu koja ide u pogrešnom smeru i na pogrešno mesto ulazi u radijator ne meri. Ukoliko topla voda uđe u radijator tamo gde treba da izadje prohladjena od ekonomičnosti nema ništa. Na pumpi sa strane treba da ima strelica koja pokazuje smer. Pogledaj pa javi da li je to kako treba. Stvarno nema logike da ti drva lepo gore a da je temperatura u mreži 30 C.

Gorane, ja ne ložim ugljem ove godine. Kada sam ložio ugljem stavljao sam drva 3-4 cepanice ali veće u prečniku...dužine oko 33 cm a ispod njih sitnu granjevinu ili nešto što će potpaliti vatru odnosno upaliti drva a kasnije i ugalj. Preko tih cepanica pola kante za krečenje od 25 l. Tako napunim ložište viadrusa do vrha što proizvodjač ne preporučuje ali ja ipak radim. Tako naložen kota izdrži od ujutru od 8 do popodne oko 16-17 sati, kada ga ponovo tako napunim i to dočeka jutro narednog dana sa živim žarom...Nemoj da te ovo zavara. Sve to zavisi od temperature spoljašnosti. Kad je hladno ložim i tri puta dnevno...sve to zavisi od spoljne temperature, vrste uglja, vrste drveta, veličine ložišta, veličione cepanica, granulacije uglja...sve u svemu ne obraćaj pažnju na ovaj odgovor jer ti neće značiti ništa...Kotao je kao auto. KOd auta biraš brzine a kod kotla materijal za sagorevanje. Zamisli pitanje: kojom brzinom voziš na blagoj uzbrdici?!?!
Biraj gorivo koje će omogućiti kotlu "komotan rad" a ne nabagaš kaloričan ugalj a onda zatvoriš sve klapne pa se on muči, znoji, čađavi, guši, dimi,...a ti se čudiš od potrošnje.
Pozz

Pratim temu od pocetka i koliko znam imas Viadrus sa 5 clanaka. Moj Viadrus ima 6 clanaka sto znaci da je malo veci. Ako sam te dobro razumeo ti postavis tu da kazem smesu, sitno za potpalu pa drva pa ugalj i onda zapalis? Nisam probao tako. Nisam cak ni priblizno do vrha sem sa drvima. Jasno mi poredjenje sa automobilima ali kako "vozimo" istu marku rek'o da priupitam. Mozda nam kubikaza i izduv nisu isti ali princip je verovatno slican.

Sam sistem lepo funcionise, cak dimnnjak je jaci nego sto je potrebno. Postigao sam 85 stepeni bez ikakvih problema. Kad je bilo oko 5-6 stepeni spoljasnje temperature vodu u sistemu sam drzao oko 55-60 C i kad dostigne 60C meni je temperatura u kuci 23 C. Meni je to malo previse ali ukucani vole malo visu unutrasnju temperaturu pa kako sam u manjini... Imao sam jednu malu kondezaciju kotla zbog pogresno postavljenog regulatora promaje, sitne crvene brojke. Za sada sam zadovoljan. Cekamo kosavu i pravu zimu pa cemo videti....

Kao sto je i Sasa rekao, pogledaj kako ti stoji strelica na pumpi. Ako ti je pumpa na odlaznom vodu smer pumpe treba da je takav da ona izvlci vodu iz kotla (npr kod Sever pumpe koju ja imam ima na telu pumpe strelica koja pokazuje smer tj meni je na odlaznom vodu i strelica je okrenuta na gore) dok ako ti je povratnom vodu prica je obrnuta

E sad imam jedno pitanje isto. Posto sam negde napisao da mi je temperatura prikljucnice na dimnjak nekih 50-60*C (kada je kotao postigao temperaturu i u rezimu rada sa tri promaje, i u ovom prelaznom periodu je nisam gurao temp vode preko 60*C jer mi u kuci bude pretoplo, 23*C i za sada je uglavnom 50-55*C), da li ova izlazna temperatura ima nekih losih posledica po dimnjak u smislu te lepljive sluzi posto vidim da je u kotlu imam neku malu kolicinu koju verujem da cu po startu prave grejne sezone sagoreti kada podignem kotao u veci rezim rada, ali sta ce biti sa dimnjakom ako sluzi, inace je u unutrasnjem zidu, znaci nema problema sa izlacijom, i nesto je tek preko slemena krova (da li je dobro da u dimnjak izlazi hladniji vazduh iz kotla ili je ipak bolja nesto veca temperatura po zdravlje dimnjaka???

Kada palim kotao tada je na jednoj promaji i prikljucak je vreo, i cim postigne temperaturu prebacujem ga na tri promaje s tim sto mi je donja klapna uvek otvorena nekih 5mm kako bi uvek postojao dotok vazduha i blago su mi otvorene sekundarna i tercijalna promaja. Znaci u lozistu ima i malo dima, ali uvek ima i vatre koja gori i sagoreva ogrev (znaci nije situacija kako je neko spomenuo da zatvori sve klapne pa da mu se drvo vise ugljenise nego sto izgori (meni ceo ogrev lepo izgori)

Da li ipak trebam da guram vecu temperaturu pa makar i otvarao prozore ili je ovo kako radim skroz OK?

Gorane, svaki stepen temperature u sobi koji postigneš iznad optimalnog znači 10 % veće potrošnje a ti se šetaj slobodno u kratkim pantalonama i atletskoj majci po kući...
Ove parametre koji pominješ oko temperature ja stvarno ne mogu da navedem kako je kod mene. Kod mene je sada donja klapna podešena na 65 C, a termostat za pumpu na 40 C. Pumpa je na dovodu hladne vode u kotao. Koliku temperaturu postiže voda u mreži ne znam jer nisam preko dana kući.
Prošlu zimu nisam koristio ugalj nego samo drva i piljevinu. Piljevinu sam bacao lopatom preko cepanica...Kotao se borio sa hladnoćom sve dok nije došlo oko -10 C kada je kotao izgubio bitku. Dok sam ja kupio ugalj taj hladan talas je prošao. Kada kažem izgubio bitklu mislim da nije mogao da podigne temperaturu iznad 40 C u mreži iako sam mu otvorio sve moguće klapne i iako je goreo kao blesav...Jednostavno slab materijal za sagorevanje...
Začudio si me kada si radio dda nisi radio ovako...kako si radio. Ajde kaži pa da probam i ja tako drugačije...možda je tako bolje...


Što ti hladniji dim udje u dimnjaču odnosno dimnjak imaš manje gubitke jer bolje iskorišćavaš toplotu od materijala za sagorevanje. Ukoliko u dimnjak ili dimjnjaču udje topao vazduh a dimnjača odnosno dimnjak nisu izolovani dolazi do kondenzacije tj. do stvaranja čađi i zapušenja. Ta čađ nagriza zidove dimnjaka i dimnjače što dovodi do njihove propasti...NUžno je zlo da dimnjak dobija topao vazduh je rje nemoguće da sva toplota ostane u kotlu...Najveći gubici su u dimnjaku. Što se bolje iskoriste temperatura dima to je bolja iskorišćenost kotla. Svi proizvodjači se hvale da imaju nekakve dimovodne kanale a to u prevodu znači da koriste temperaturu dima...
Po meni treba obrnuto da radiš...odnosno da prilikom potpaljivanja imaš otvoren dimnjak što više da što pre povuče i da ne dimi. Isto tako da donje klapne odnosno primarni, sekundarni i tercijalni dotok vazduha bude otvoren, a da kada se vatra potpali zatvoriš sekundarni i tercijalni dotok vazduha, podesiš primarni dotok vazduha, a promaju svedeš na najniži mogući nivo koji omogućava rad kotla bez dima...
Pozz

Ovo mi je jasno da sto hladniji dim izlazi iz kotla da je bolje iskoriscenje toplote. Da rezimiram po pitanju dimnjaka, ovo sto izlazi hladniji dim u sam dimnjak koji je "izolovan" tj u unutrasnjem je zidu i to u cetralnom delu kuce, male su sanse da pocne da kondezuje i dovedem dimnjak do zacepljenja (danas sam bas gledao dimnjak i lepo dimi na izlazu, vidi se da nema cadji, tj dim nije crn vec je ciste bele boje (oko ovog me je poljuljala izjava clana na ovom topicu da je to stetno sto je temperatura tako mala i da bi trebala da bude preko 100*C?????)

Kad potpaljujem vatru tada i drzim kotao na jednoj promaji, a regulator promaje stavim na 70*C na pocetku rada i klapna na dimnjaci mi je skroz otvorena, sekundarni otvoren a tercijarni drzim zatvoren

Posto nisam stavio termostat za pumpu sam je upalim kada voda dostigne 40*C, i kad mi kotao podigne temperaturu vode na 50-55*C u mrezi (u ovom periodu a kasnije cu je podizati kako stizu hladniji dani) ja ga prebacim u tropromajni rad i okrenem regulator promaje na 60*C, a dimnjacu zatovrim samo za jedan stepen, jer ako je skroz zatovrim pocinje da dimi, jer i ovako dim ima dosta prepreka, pa jos sa zatvorenom klapnom bi ga bas ugusio

Sa moje tacke gledista, ovde stvarno treba razviti dobru strategiju lozenja kako bi se postigao najbolji ucinak, a nama pocetnicima je svaki savet dobrodosao i ovu temu vec pratim neko vreme jer u skoro svakom postu moze dase nadje nesto interesantno i drago mi je da ima ljudi koji su spremni da pomognu i podele svoje iskustvo sa drugima

Tesko je ugoditi celoj porodici, neko voli i kratke pantalano preko zime a neko se cese po glavi koliko ce to da kosta. Ali ako uzmem u obzir koliko novca ode na razne gluposti malo jace grejanje na godisnjem nivou i nije neki luksuz.

Kod mene je donja klapna podesena na 60 C, pumpa isto na 40 C. Kuca je lepo ususkana. Izolacija samo sto je uradjena i stolarija je kvalitetna. Kotao se nalazi u podrumu gde je temperatura bez grejanja konstantna. Inace kad regulator promaje podesim na 60 C on radi u rasponu od 53, 54 do 62 C. Verovatno tako treba jer je u pitanju kotao na cvrsto gorivo. Pre samog zatvaranja klapne promaje, koja se automatski zatvara, temperatura u kuci se podigne na 23 C. Citajuci ovu temu dosao sam do zakljucka da bi kotao trebao da radi na 65C. Eto ja ga drzim malo nize. Kondezacije nema i videcu kako ce kotao da se ponasa u duzem vremenskom periodu rada na ovako da kazem malo nizoj temperaturi. Verovatno da cu morati da podignem temperaturu kada dodje prava zima.

Za lozenje sam isprobao vise nacina. Samo na drva, na drva i razni otpad od drva i na ugalj. Kad lozim na ugalj prvo dobro raspalim vatru sa drvima, sacekam da se temperatura vode dovede do nekih 50 C i onda ubacim ugalj. Tvoj sistem je bolji duze izdrzi manja kolicina uglja. Lozim na 5 sati preko dana.

Sta mislis o briketima? Imam u blizini kvalitetan briket, ostatak od parketa. Cena je oko 9000 din po toni. Mislio sam da kupim 100 kg da probam ali ako je bespotrebno bacanje para bolje da narucim rostilj... :)

Evo i slike, pumpa se okrece suprotno kazaljci na satu.
Koliko se ja razumem to je ok.

KBDNK procitao sam negde na forumu da si govorio o trajnozarecem viadrusu i da iako je bio na sajmu, da je povucen iz prodaje jer u fabrici nisu bili zadovoljni stepenom iskoricenja, koji je sada- 70-80%, pa me zanima posto je ovaj U24 viadrus trajnozareci i prvi je takav u evropi da li si mislio o tom, da li su resili tu gresku???

Iskreno poceo sam da skupljam pare, ako ne usprem da resim ovaj problem pa da kupim ili viadrus trajnozareci u24 ili megal trk.
Viadrus je oko 1000e i time je oko 100-150e skuplji od megala ma da dosta njih mi preporucuju megal.

Dolazi mi majstor za vikenda da jos jednom proveri ceo sistem i da proba da resi problem.

Ja mislim da je dobro to što je hladan vazduh, a nikako mi nije jasno za šta jhe zdravo da dim bude topao osim ako ne dimiš nešto u dimnjaku. Kondenzacija se javlja kod razlike u temperatuiri dima i spoljašnosti. Prilikom hladjenja dolazi do kondenzacije a to dovodi do stvaranaja čađi, zapušenja i sl. Da bi se suzbila ta razlika dimnjaci se izolouju ili se zidaju u unutrašnjosti kuće gde je toplo pa nema razlikeu temperaturi. Ukoliko je dimnjak ne izolovan dolazi do kondenzacije i do slivanja čađi, nagrizanja i to su one ružne fleke i mrlje koje se skidaju ni za živu glavu. Na žalost to se vidi i kod dimnjaka koji su zidani kroz kuću i to na višim delovima zato što gornji deo dimnjaka nije dobro izolovan, stvara se čađ koja se sliva, nagriza dimnjak i prodire u ciglu odnosno u sobu i to najpre na višim delovima.
Ne znam ko je napisao da je potrebno da dim ima 100 C ali možda zna taj koji je to napisao...
Ne znam šta znači ovo "jedna promaja". Moj predlog je da otvoriš sve dimne kanale na maksimum prilikom potpaljivanja vatre isto kao i sve dotoke vazduha. Kada se vatra razgori zatvoriš dimni kanal tek toliko da ne dimi a sve dotoke vazduha zatvoriš osim onog koji se šteluje automatski u skladu sa postignutom temperaturom u mreži i koji podesiš na 60 ili 65 C.
Pumpu ćeš lako uključiti kada dostigne 40 C a možeš i pre toga. Neće to škoditi ničemu. Veći je problem kada se kotao bude zagasivao pa ti onda toplu vodu iz bojlera rashladi...s druge strane tako ćeš imati "produženo" grejanje u kući. Jedinstvo suprotnosti. Ili imaš toplu vodu za tuširanje u bojleru i posle gašenja kotla ili imaš grejanje u kući još neko vreme posle gašenja kotla...Termostat je investicije koja košta oko 10 eur inače...


Gorane, ne opterećuj se toliko temperaturom koju postiže kotao...Ako si ga namestio na 60 C i prijatno ti je u kući onda ne brini. Kada zahladi možda će ti to biti malo pa ćeš sam podići temperaturu. U kući ćeš teško imati preciznu regulaciju ukoliko nemaš automatske ventile koji zatvaraju radijatore po postizanju određene temperature u sobi...i otvaraju ga kada temperatura u sobi opadne...
nema potrebe da čekaš 5 C da bi ubacio ugalj. Ubaci odmah i završi s loženje. nema potrebe da mu toliko "titraš". Celokupna filozofija je da kotao radi komotno. Sada kada imaš izolaciju i pvc stolariju, a temperatura napolju nije niska loži najmanje kaloričnim materijalom za sagorevanje. Kasnije, kako hladnoća počne da steže polako počni da uvodiš po potrebi kaloruična goriva.
Brikete koristi samo kada ovo "konvencionačlno" gorivo ne može da postigne željenu temperaturu, a do tada nema potrebe. Briketi neće dugo zadržati temperaturu kao ugalj. Dobri su za jutarnje loženje za brzo podizanje temperature kao i za kotlove koji su manji od potrebnog da bi se iz njih izvukao maksimum ali i za one koji nemaju dovoljne kapacitete za smeštaj materijala za sagorevanje...pa proceni sam. Roštilj je ipak roštilj...još ako je uz špricer...

Djordje, ova strelica pokazuje smer za ovaj centralni šraf koji se odšrafljuje da bi se pumpi dao "zamajac" za pokretanje jer se dešava nekada na početku sezone da pumpa ne može da se pokrene. Tada se ovaj šraf u centru pumpe odšrafi i šrafcigerom pokrene osovina pumpe koja se naklazi ispod ovog šrafa. Ja nemam ovakvu pumpu kao ti da bi znao pravac kretanja vode kod tebe. Ova strelica možda pokazuje smer za odršrafljivanje ovog šrafa. Ako ti pumpa radi ne odšrafljuj ovaj šraf jer na tom otvoru može da izađe i nešto vode iz sistema. Ako si nespretan ili nemaš iskustva sa tim ne petljaj ništa oko toga nego čekaj majstora. Moja pumpa je sličnog oblika ali je marke sever i kada bi je slikao ovako kao ti u ovom položaju onda znači da vodu gura nadole...kako je kod tebe ne znam. Ako neko ima ovakvu pumpu neka pogleda pa neka javi. Sve mi se čini da je problem kod tebe u tome što je pumpa okrentua naopako...
Viadrus se ove godine pojavio u trajnožarećoj varijanti. Verovatno su poboljšali to što su pokušavali i da su konačno zadovoljni. Sada će se pojaviti možda i njegove kopije. Običan viadrus je najprodavaniji kotao u Evropi pa vidite. Kakav je ovaj trajnožareći ne znam. Video sam ga pre neki dan. Veći je osetno od ovog običnog i teži za 70 kg. Skuplji je za oko 25.000 dinara od običnog. Napravljen je od gusa...i ne mogu da kažem niti bilo šta dobro niti bilo šta loše za njega...Ranije sam rekao da je svaki kotao dobar pri čemu ostajem i sada. Između gusanih i čeličnih koitlova prednost dajem gusanim bez obzira na cenu...Između gusanih treba razmatrati ponaosob. Takvih kotlova je sada malo na tržištu...Između čeličnih je džaba raspravljati. Svi su dobri ali koliko dugo će da traju...to niko ne zna. Kupiti Megal zato što je 150 pa i 200 eur jeftiniji je greška. Viadrus će trajati najmanje duplo duže...veruj. Ta razlika u cenu se istopi tokom godina eksploatacije ali ne brini...nije kod tebe za zamenu kotao. Kod tebe je greška druge prirode.
Još jedan momenat da navedem. Mom prijatelju se prošle godine zaglavila pumpa a istovremeno i zakazao sigurnosni venti i kotao viadrus je prokuvao. Na spojevima članaka je progorela masa za dihtovanje. Došao je majstor i predihtovao kotao i kotao je kao nov. Zamislite da je imao čelični kotao. Pukao bi kao petarda. Kotao kada pukne on se "rascveta" tako da varenje bude gotovo ne moguće pogotovo ako je na nepristupačnom mestu.
Probaj ti ovako....Naloži i upali kotao, a pumpu isključi. Kada se nabije temperatura u kotlu npr 50 C zamoli nekog od ukućana da uključi pumpu tek tada a ti se pre uključenja pumpe rukom uhvati i drži jednom rukom za dovod a drugom rukom za odvod iz pumpe na bakarnoj cevi. Tako ćeš videti kojim redosledom se menja temperatura i da li je pumpa pravilno okrenuta jer topla voda treba najpre da se oseti na ruci izmedju pumpe i kotla a potom da dodje hladna. To ne traje dugo već par sekundi ali dovoljno da se oseti...Ne pada mi na pamet kako drugačije ovo da proveriš.
Umorih se od pisanja...udavio sam sve.
Pozzsvima

djordje1006
Član broj: 231501
Evo i slike, pumpa se okrece suprotno kazaljci na satu.
Koliko se ja razumem to je ok.

GRUNDFOS je renomirani proizvođač opreme za centralna grijanja i to je dobra pumpa. Smjer kretanja vode kroz pumpu ti je obilježen na bočnim stranama strelicom,

ovaj šaraf je namijenjen prvenstveno za odzračivanje pumpe i možeš ga slobodno skinuti i pod pritiskom instalacije (izlazi vrlo malo vode pri odzračivanju, potrebno je samo pridržati jednu krpu ispod pumpe, da ne kaplje na instalaciju ispod), može se koristiti i onaj "šaraf" unutra pri zaglavljivanju pumpe, makar je najčešće dovoljno lagano "cuknuti" pumpu nekim drvenim predmetom i ona krene.

Da dodam još, sklopka 1/2 služi: položaj 1 - normalni rad pumpe, položaj 2 - veća brzina, uključuje se prilikom odzračivanja.

_{[Ovu poruku je menjao pesek dana 22.10.2009. u 20:59 GMT+1]}

Ima takva strelica i isto je kontra smeru kazaljke na satu sto pretpostavljam da znaci da izvlaci vodu iz kotla.

Postupak odzračivanja - smjer odvrtanja šarafa.

Hoces da kazes da bi trebao da odvrnem taj sraf kako bi izasao vazduh iz pumpe???

Pa kako ti stoji strelica, posto je na toploj vodi treba da ti stoji okrenuta na gore.... (mani se smera kazaljke na satu, strelica je na telu pumpe prava, i moze da je okrenuta ili gore ili dole)

Pumpa se odzračuje prilikom prvog puštanja u rad sistema grijanja, kao i prilikom skidanja pumpe zbog reparature, odnosno zamjene. Može i mimo toga, ako sistem ima manuelne ventile za odzračivanje, a taj postupak nije dugo vremena odrađen pa se skupilo dosta zraka.

Na gore!!!

Ako je na gore i na toploj strani kotla onda je sve ok.
Pitanje da li vam se stvara puno katrana u ovom periodu - prigusen rad kotla.
Kod mene ga bas ima, lozio sam bukovinu od prosle godine.

Ovo pitanje sam baš htjeo da postavim na forumu, postoji li nekakav trik ili način da se nekako smanji količina katrana pri sagorijevanju drveta. I ja ložim prošlogodišnju bukovinu, suha je kao kost, ali opet ima dosta katrana. Ovdje je klima dosta blaga, ali ipak mora da se nalaže i to traje poprilično dugo u jednoj sezoni (5-7mjeseci).

Pesek, Bboba, ovo je najteži period za rad kotla...
Ako Vam se stvara katran sada nema izlaza...jedini lek je upotreba niskokaloričnog goriva u ovom periodu...a od drva nema ničeg manje kaloričnog. Probajte ako možete i imate mogućnosti nekim lošijim drvetom jer suva bukovina je blizu do uglja što se tiče toplotne moći a od nekih vrsta uglja je i bolja...
Možda je najbolje pomiriti se s tim da se sada stvara katran. Druga solucija je izabrati rad kotla sa gašenjem...odnosno naložite kotao pustite ga da radi "komotno" da zagreje mrežu dobro i vodu u bojleru ukoliko je bojler povezan na sistem pa kada se popodne kotao ugasi pumpa nastavi da razvlači toplu vodu iz bojlera u celu mrežu...
Nema druge...
Pozz

U ovom periodu i moje je misljenje da je to sasvim normalno, pogotovu sto se kotao malo lozi tj ne odrzava se neka temperatura po ceo dan kao zimi. Ja npr ovih dana nalozim u popodnevnim satima jednu vatru oko 17h, dignem temperaturu vode na 60-65*C i taman sa tom vatrom mi do ponoci bude bas toplo kad se posle polako oseti prohladjivanje radijatora i tako sutradan opet ako su ovako vece temperature, a takodje koristim za sada proslogodisnju bukvu.

Ovde je najveci problem sto se voda u sistemu ohladi preko noci pa sutradan ima dosta kondeza sto i stvara problem sa katranom (mesavina pare i dima), ali sta da se radi, nadajmo se da ce po pocetku sezone kada se nece kotao gasiti skroz taj katran sagoreti, jer koliko vidim kad se kotao ohladi tesko ga i ocistiti, jer koliko sam procitao na 65*C prestaje tacka rose i to je neki min za uspesan rad bez kotla bez kondeza a to ce u zimskim mesecima ipak biti neki min za temperaturu pa cak i vise

Pitanje, da li je neko kupovao za ovu godinu sapurine i koja je njihova realna cena (po kubiku, toni ili kako se vec one kupuju) jer sam planirao da kupim odredjenu kolicinu za potpalu posto kazu da su najbolje za podizanje temperature na startu ali ko za inat ne mogu nikako da ih nadjem ko ima viska, ap cisto da znam neku orijentacionu cenu da ne bi nekom bas pretplatio u neznanju

sad mi je lakse znaci svima se stvara katran, tesko ga je ocistiti. Koji je najbolji nacin ?

Pa nisam jos pokusavao, ali poslednjih dva dana od kad sam podigao temperaturu vode na 60-65*C mnogo manje ga imam na kotlu, dok kad sam gurao do 50*C posto mi je to bilo sasvim OK za temperaturu u kuci bilo ga je onako, ruzno da samo vidis, a nov kotao, a sad sa ovih 65*C malo ga ima, ali zato otvaram prozore u kuci, ali ne moze i babe i zabe :-)

Kazu da se najbolje cisti tako sto podignes temperaturu u kotlu i on prosto sagori, a to ce se postici u zimskom periodu kada budes morao da guras vecu temperaturu, tako da ce pretpostavljam sve doci na svoje, a pred kraj sezone posto ce verovatno biti ista ovakva situacija, jedan dan ga zalozis fest da sagori i onda ga "konzerviras" do naredne sezone

Ako gresim neka me neko ispravi

Upropasti temu ovakvim postom...sve je tako kako si napisao....Sad može da se i zaključa tema...
Bravo

kakvo zakljucavanje teme, zima tek stize, a samim tim i novi postovi i dileme kako i sta

Šalio sam se...Hteo sam time samo da naglasim da je odgovor vrlo kocizan, kratak i jasan i da daje odgovor na mnoga pitanja koja su postavljana.
Pozz

Sasa, daj jos malo da te davim, danas sam dopunjavao sistem, napunio na 1.8 i neko ozracno lonce , je pocelo da kaplje, ja pokusavsi da ga zaustavim sam napravio jos vecu glupost tako da je pocelo da prska po zidu, na kraju sam stavio kapicu i sada je kao ok, ali ne znam sta da radim ako od pritiska- a hoce, izbaci i kapicu i opet pocne da prska. Mislim da je unutra povratni ventil, evo slike!!!,

Pa ako si stavio kapicu koja je skroz zatvorena onda to lonce kao i da nemas jer ako se pojavi vazduh nece ga izbaciti (ali jasno je da si ovo uradio zbog moranja)

Mozda ti je crklo lonce i ranije pa kako si mu sad nabio pritisak otkazao skroz. Lonce funkcionise na vrlo jednostavan nacin, u sebi ima plovak koji kada voda naidje se podigne i zatvori lonce kako voda ne bi curela, a pojavom odredjene kolicine vazduha plovak polako pada dok nedodje do momenta kada se nakupi i ponovo ga ispusti

Ne znam koliko su ti stari "lonci" ali kako sam cuo te prve serije loncica su bile katastrofa i jako brzo su crkavali dok je sad situacija mnogo bolja (isto kao i kod npr automobila, prva serija kazu treba da se izbegava jer tu su jos uvek moguci problemi dok se ostale serije vec mnogo bolje kako vreme prolazi)

Ehho me je pretekao s odgovorm. I ja sam imao u starom sistemu lonče koje se pokvarilo a posle nisam montirao. Odzračujem ručno ali mislim da je ipak biolje sa lončetom.
Pozz

A bar ga nije tesko ni zameniti s obzirom da se nalazi na najvisoj tacki sistema, a i bolje stavi ponovo lonce, nije skupo, a olaksava koliko toliko posao sa odzracivanjem

To lonče sam imao kada sam uveo prvi put grejanje a to je bilo pre 13 godina. Tada sam imao kotao šporet, radijatori potopljeni...ai nije moglo drugačije tada Ili nije se moglo zbog para nije ni bitno...I pored tog lončeta sam morao da odzračujem ručno. Verovatno se pokvarilo a ja to nisam primetio...
Kada sam pre 3 godine promenio kotao ponovo sam kupio i zamenio lonle ali je isto bilo pokvareno u startu i ja sam odustao od nove zamene...dozlogrdilo mi je...
Slažem se da ne košta mnogo i da je dobro imati ga...pogotov ako nije pokvareno...
Pozz

Pozdrav svim forumašima. Dosta pametnih saveta.
Pitanje za Peseka pošto imamo isti kotao - Centrometal eko cet 23.
Kakva su ti iskustva sa loženjem, potrošnjom i vrstama goriva?
Drugo pitanje u vezi inox dimnjaka koji si postavljao.
Koje su mu karakteristike, cena, proizvođač i način ugradnje?
Na slikama se vidi da je sve pedantno i kvalitetno odrađeno.

Đorđe ja sam stavio cevni termostat i mogu da namestim temperaturu koju hoću,a drva jako malo troši.

Uspeo sam da resim problem, poenta je izgleda bila u uglju, izgleda je kotao predvidjen iskljucivo za ugalj.
Nalozim i stavim jedno 4-5 cepanica(33*15cm) kada se razgori, sipam kantu i po (od farbe ) uglja, smanjim cug na 2 od 5 i podesim klapnu na oko 70 C i ladno 12 sati drzi izmedju 50-60C u kuci je oko 23C, s tim sto je to ovih dana kada je napolju oko 5-9C, i to je ok, znaci za jedan dan 24h, 2 lozenja= 40kg uglja i 10tak cepanica sto je oko 1/12 metra po nekim grubim proracunima.
To je mesecno 1.2tone uglja i oko 3 metra drva. sto je za sezonu otprilike oko 6tona uglja i 15 metara drva, grejem 125m2, srednja izolacije.

Malo je iznad proseka potrosnja ali opet bolje nego da sada menjam kotao u sred zime.

Da bi zamenio termo manometar da li treba da ispustim ceo sistem???

Da li neko zna da li uopste postoje termostati za centralno grejanje koji imaju opseg do nekih 50*C

Verovatno ce neko da se zapita sta ce mi ovakav termostat, pogotovu kad imam centrlano na cvrsto gorivo gde nema ove regulacije, a meni ustvari treba posto se bavim elektronikom da taj termostat nekako prepravim da mi meri temperaturu na polaznoj cevi i kad temperatura padne ispod neke zadate vrednosti koju cu podesiti na termostatu da prevezivanjem na kucnom alarmu putem nekog dogadjaj koji cu isprogramirati na centrali da me obavesti da je temperatura pala ispod neke X vrednosti i da treba dase nalozi

Sta kazete za ideju? :-)

Ne moras da budzis, postoje nalegajuci termostati za cevi od 30 do 100 stepeni. Bilo koja radnja koja prodaje opremu za grejanje. kosta oko 600din.

A da li i on ima relejne izlaze NC, NO i COM kao kod klasicnih termostata???

Sve ima. Samo svrati uradnju i pitaj

Odlicno, a sad malo da se igramo sa tim stvarima

Dojava direktno na mob telefon kad temperatura vode padne na npr manje od 45*C :-)

He he na ciji mobilni? Prilikom gradnje postavio sam milion kablova i masa mi ne koristi ali rek'o da se nadje. Nije mi palo na pamet razvlacim mrezu u podrum. Mozda bi moglo nesto da se uradi sa bezicnim zvoncetom ali naravno da ne zvoni... Za sada koristim ruku kao termostat i poprilcno mi dobro ide :)

Na moj ,jer sam ja glavni lozac, a bude mozda i fixni pa ko podigne slusalicu eto nagrade, da proseta do podruma i nazad :-)

Meni je sada isto ruka kao termostat, dovodne cevke iz podruma mi prolaze pored kompa pa se samo sagnem i opipam, ali kad se zadubim u to sto radim, desi se da padne temp na 40 stepeni, a posto lozim samo drvo nema mnogo zara, pa ponovo malo sitno pa cepanica i onda OK, a kad ubodem momenat, roknem koju cepanicu i milina



_{[Ovu poruku je menjao EHHO dana 08.11.2009. u 16:45 GMT+1]}

Kakav je ugalj djurdjevik da li neko ima iskustva, da li ostaje puno pepela kao kod banovica sto kazu

Pozdrav svima.Interesuje me da li moze na dimnjak koji je zidan sa cetri cigle i precnik je 125mm,da se prikljuci neki kotao firme abc,na primer ovaj clasic.Visina dimnjaka je oko 9 m.Trenutno koristim prity za etazno grejanje na spratu,kuce kojim grejem oko 80m2,ali me strasno nervira to sto svaki put kada otvorim vratanca da ubacim drva on dimi i to strasno dimi.Odzak redovno cistim a klapne na peci su mu uvek otvorene.Razmisljam zbog toga da stavim kotao u garazu na taj isti odzak koji ide iz prizemlja kuce i da ovaj prity izbacim.Molim vas za neki savet.

Najbolje je da pogledas katalog proizvodjaca i koji on precnik i visinu dimnjaka preporucuje za taj kotao i onda ces biti siguran da ce ti to raditi kako treba. I ovi kotlovi ce ti ponekad dimiti, najcesce u pocetku, ali ti je bar u garazi, a ne u sred kuce i tih 10min dimljenja ti nece msetati

Poz

Djurdjevik je kameni visokokaloricni ugalj. Ja ga trosim i zadovoljan sam sa njim. A pepeo ostaje kao kod svakog kamenog uglja. Kazu da je minimum 30% sto je otprilike i moje iskustvo.

Mi smo ovih dana sazidali Schiedelov dimnjak, navodno je original i dobili smo desetogodisnju garanciju. Da li neko ima ovaj dimnjak i kakva su vam iskustva?

pozdrav, već nekoliko dana pregledam teme vezano za centralno grijanje posto sam u fazi renoviranja starog stana koji sam dobio u nasljedje. rijec je o staroj gradnji cca 1900 sa visokim plafonima i debelim zidovima povrsine oko 80 m2 + 20 m2 predulaza koji je ustvari zatvorena veranda od koje cu napraviti zimsku bastu i koja bi trebala biti grijana. do sada se ovaj prostor, izuzev predulaza grijao sa obicom peći na drva i dvije male termo 2,25. ja planiram uvesti centralno grijanje na čvrsto gorivo- u prvoj varijanti neki šporet kotao do 15 kw a u drugoj varijanti razmisljam o ugradnji akumulatora topline 1500-2000 litara i neke jace peci tako da za 3-4 sata lozenja imam grijanje 18-20 sati koliko mi treba. znam da se oni mogu ugradjivati i na obicne kotlove ne samo na one za pirolizu ali ne znam koliko blizu peći moraju biti smjesteni jer ih mogu drzati samo u predulazu nekih 10 metara od kuhinje. ova me ideja sa spremnikom topline jako "zagrijala" i sve vise razmisljam o njoj iako dosta vise kosta posto su zime sve toplije i regulacija je problem po ovakvom vremenu, s druge strane necu da budem lozac po cijeli dan a ni da bacam ugalj i drva i da grijem na 25 samo da kotao ne slini kako to moji kolege rade. nadam se da mi neko od iskusnijih forumaša može pomoći

Ja sam stavio termostat sa bojlera i kad kazaljka dodje na hladno vreme je da ložim, jer sam provalio da je tad temp u kotlu oko 50 c, tj da je ostao samo žar. Naravno svaki kotao je drugačiji ali za par dana možeš da provališ kakvo je stanjeu kotlu.

Da li se nekome desilo da mu je kotao eksplodirao?
Čitam juče u novinama da je nekog ubio kotao, kao nije se upalila pumpa nije vrtela a sig ventil nije izbacio i kotao eksplodirao i ubio coveka.
Pa me zanima šta se dešava ako pumpa ne radi a kotao je pun, da li ventil izbaci višak, čemu služi ona velika eks. posuda?

trebalo bi da sve odreaguje
ali djavo ne ore i kopa vec radi
eto i to se desi.procitah i ja.
treba povremeno proveravati ove sisteme

Meni je na početku sezone stala pumpa ,ali je odreagovao sigurnosni ventil.Bilo je gusto ,termometar na peći se istopio dok je drugi iza pumpe prešao preko zadnje cifre od 120 ,deformisala se plastika sa skalom na regulatoru promaje i tu je probijala voda (para).
Kako je pumpa stala tj odvojila se turbina od osovine nije mi jasno .Nije bila niska temperatura ,termoglave na radijatorima smanjene ,a možda su ostala otvorena vrata mojim ložačima pa temperatura vode nije mogla da se preda u radijatorima pa da je to izazvalo prestanak rada pumpe, ne znam.

A koja je funkcija onog expl. suda?
Dešava se znači i da pumpa stane sama od sebe?

15 otobra 2005. u Prigrevici kod Apatina je eksplodirao kotao u jednoj kuci i usmrtio dvoje ljudi. Verovatno pumpa nije radila, a sigurnosni ventil zakazao. Meni se pre 2 godine desilo slicno, samo sto je sigurnosni ventil funkcionisao i sprecio eksploziju. Ko god dodje u situaciju da mu se slicno desi(pocne ceo sistem da bruji i da se trese) najbolje da ne ide da proverava sta je, nego da se odmah skloni iz kuce. Cak i ako sigurnosni ventil izbije, moze da pogine od vrele pare koja se oslobodi tom prilikom. O eksploziji kotla da ne pricam. Srusice pola kuce.

Znaci imamo potencijalnu bombu u kuci :-(

Jel vredi da se preko onog tockica na ventilu povremeno pusti malo vode, cisto da se vidi da li funkcionise?

Koliko se često dešava da crkne pumpa??
To je strasno, jednom mora da prestane da radi, tako da svakog ocekuje nesto slicno.
A cemu sluzi ona posuda, da li neko zna, ja sam mislio da tu izađe voda kada sistem pređe preko nekog određenog pritiska.
Šta ako nestane struje pa pumpa prestane sa radom?
Da li može da se postavi još 1 sigurnosni ventil za svaki slučaj?

Ljudi, sistemi parnog grejanja imaju nekoliko sistema zaštite i do najgoreg dolazi kada zakažu svi sistemi odjednom odnosno jedan za drugim u kratkom roku (da ne kažem istovremeno) a to je malo verovatno. Instalacija grejanja se radi tako da se pumpa uključuje kada voda u sistemu dodje na određeni nivo, ako zakaže termostat pa se pumpa ne uključi ili pumpa crkne ili se pak zaglavi zbog prljavštine u sistemu dolazi do povećanja temperature a samim tim i pritiska u mreži pa zato u sistemu treba da bude ugrađen i sigurnosni ventil koji će na 2,5 ili 3 bara da izbaci vodu napolje i tako spreči eksploziju kotla.
U ranijim postovima imao sam polemiku sa nekim od članova oko potrebnog pritiska u sistemu koji je rekao da će se povući sa foruma zbog mene ( zaboravio sam kako se zove ali to sad nije ni bitno). Zašto ovo napominjem? Zato što sistem kada je hladno treba da ima određeni pritisak koji ne zavisi samo od razlike između najniže i najviše tačke nego onoliki pritisak koji će biti dovoljan da u slučaju zakazivanja pumpe ili termostata omogućiti da odreaguje sigurnosni ventil, a ne da se tope šelne na cevima instalacije jer temperartura raste ( samim tim i pritisak) i temperatura toliko naraste da kotao prokuva, istopi šelne, možda i progori šamot između člankova gusanog kotla kakav je viadrus ili sime, a sigurnosni ventil nije odreagovao jer pritisak u sistemu nije postigao potrebnih 2,5 ili 3 bara. Sve ovo važi za zatvorene sisteme kakvih je velika većina. Za otvorene sisteme to nije tako. U slučaju pregrevanja voda će izaći napolje negde na bezbednom mestu, uabci se nova pa opet.
Moje lično mišljenje je da je bolji zatvoren i sistem ali ne treba o tome polemisati.
Ono što djordje 1006, čini mi se zove expl. posuda, je ekaspanziona posuda a ne eksploziona. Šalim se. Ona služi da amortizuje širenje vode u sistemu zbog zagrevanja u okviru radne temperature. Samim tim ona sprečava pucanje sistema ali u slučaju jakog pregrevanja teško.
Bilo kako bilo nije to tako strašno. Kućni kotao ne puca kao bojler ili barem ja nisam čuo da je pucanje kotla izazvalo štetu kao pucanje bojlera. Kotao "procveta" i isti se može zavariti i ponovo koristiti. Bojler kada pukne taj bojler više niko ne može da nađe a ni 50 kvm kuće u okolini bojlera pa vi sad vidite.
Pre 2 godine moja supruga je loše zatvorila donja vrata kotla. Za 5 minuta je voda u sistemu toliko podigla temperaturu da je voda u bojleru u kupatilu proključala. Voda se u bojleru greje preko spirale. Ja probam da ohladim vodu u bojleru. Protisak vode u bojleru izbije crevo od tuša, para odjednom u kupatilo, ja jedva pogodim vrata jer ne vidim ništa...katastrofa...a žena mrtva hladna..."Ja ne znam šta je bilo ovom ludom kotlu!?"...a ja da poludim.
Pored ovog sigurnosnog ventila neki sistemi imaju ventil koji se otvara i ispusta vodu kada temperatura vode u sistemu dosegne nivo od 95 C čini mi se...Ovaj ventil se postavlja u onim sistemima kada su radijatori potopljeni odnosno ispod nivoa kotla jer je u tim sistemima teško imati pritisak koji kada se podigne temperatura dostigne nivo da odreaguje ventil koji ispusta vodu na 2,5 ili 3 bara.
Mane ovih sistema zaštite koji reaguju na temperaturu i pritisak je u tome što su pouzdani samo prvi put, a posle prvog reagovanja više ne zatvaraju kako treba pa voda curi i sl, a preka svega toga ovaj ventila koji reaguje na temperaturu i nije tako jeftin.

Pozz

Ah eto dr.Saše da nas sve uteši :-)
Ja recimo na sistemu imam i tu posudu eksploatacionu :-) a i sig. ventil, pritisak mi je na hladno sada 1.8, a kada je temeratura na 80C skoci na 2.2.

Trenutno nemam nikakvih problema(da kucnem u drvo), sve smetnje(a bilo ih je dosta) su otklonjene.
Čak sam kupio i neki automatski pretvarač napona na koji sam prikljucio pumpu i kada nema struje on vuce iz akumulatora direktno tako da pumpa uvek sljaka.


Koliko ste ogreva potrosili do sada?

Od 15.10. do danas (21.12.) potrošio sa, oko 4 prm ogrevnog drveta, 3-4 kubnih metara piljevine i oko 100 kg uglja Soko. Ovih 100 kg uglja su u stvari 2 džaka i njih sam potrošio u poslednja 3-4 dana jer je temperatura išla i do -17 C kod mene.
Kuća 100 kvm od šljaka blokova, bez izolacije, sa karatavanom i stolarijom s kraja 60-tih godina prošlog veka. Preko grejanja grejem i vodu u bojleru. Temperatura u kući normalna. Ne šetam po kući u kratkim pantalonama i majici s kratkim rukavima osim ponekad...
Pozz

Ja sam potrosio oko 3m3 drva (oko 1m3 proslogodisnje i oko 2m3 ovogodisnje bukve) uglja kao Sasa mozda par kanti koji sam isto lozio ovih poslednjih dana kako su se bas spustile temperature, mozda oko 1m3 sitnih granja od voca, i nesto sapurina (nabavio oko 2m3) koje inace samo koristim za prvu vatru i podizanje temperature

Sapurine sam jedva nabavio, ali su zato vrh za zagrevanje tj prvu vatru i podizanje temperature. Sa jednom kantom sapurina dignem temperaturu vode na 70*C za 15 min, a za max 30 min ugrejem i ceo sistem na 65*C, a pre njih sam se sa ovim sitnim grancicama drndao i po sat vremena za isti efekat

Isto grejem oko 100m2 ali su mi zidovi 70cm od cigle starog formata, novi prozori, samo izmalterisana tj bez demit fasade i u kuci mi nije ispod 25*C i to kad drzim vodu na 65*C jer ako ga jos malo odvrnem otvaram prozore jer postaje nepodnosljivo.....Drugari koji i dalje koriste centralno na plin, kazu da se ne secaju kad je kod njih ovako bilo toplo, jer ako ga odvrnu ode racun :-)

Ja sam potrosio od 20 sep- 20 dec(s tim da ima oko 15 tak dana kada nisam ni lozio) oko 1.2t kamenog uglja banovic kocka i oko 3m3 hrasta, stim da dok nisam izvalio foru sa kotlom otislo mi skoro metar za nedelju dana.
Grejem 125m2, pvc i osrednja izolacija. U kuci 22C-25C, kotao ne gasim 5 dana(5ti dan ga cistim), 3-4 lozenja na 24h.
Mislim da mi je Sasa dao odlican savet oko kupovine ogreva. I mislim da cu imati (ako bude kao do sada), ogreva do kraja sezone.

Juče sam izmerio temperaturu u kući. Bilo je 20 C a napolju u to vreme -7. Otprilike tu takvu temperaturu u kući sam održavao i održavam tokom cele sezone loženja.
Pozz

Treba mi savet. Zivim u stambenoj zgradi od 16 stanova i grejemo se na ugalj. Povrsina koja se greje je oko 820 kvadrata, a kotao koji je promenjen ove godine je Termomont Simanovci i predvidjen je za 1200 kvadrata. Zbog cega je uzet veci kotao ne pitajte me, ne znam detalje. Znam samo da ove sezone trosimo ogromne kolicine uglja (mrki ugalj Zenica). Po mom misljenju je problem u lozenju- lozac retko, ili skoro nikad ne dostize temperaturu od 60 stepeni, ceo dan je to od 45-55 stepeni, i tako gore dole, a ugalj odlazi nemilice. Da li je moguće da zbog takvog načinja loženja potrošnja uglja bude povećana i do 30 %? Da li je bolje ložiti češće, a manje? On ima običaj da ubaci po dvoje kolica(80-90 kg) i ode na dva, tri sata. Kad se vrati ugalj je izgoreo, a temperatura ne bude zadovoljavajuca. Kao da ga je uzalud potrosio. I jos da znate, kotao se gasi noću.

Kako sam ja skapirao Sasu, poenta je uvek loziti kotao do vrha. Kako u moj kotao, koji greje 120 m2, stane 30 kg uglja i jos 5-6 cepanica da bi bio pun, u kotao koji je 1200 treba 10 puta vise a to je 300kg uglja a ne 80.
Ne drzi me za rec, ali smatram da je to to posto lozi na svakih 3 sata koliko vidim, ah da i kotao ne treba gasiti nikako, radi 24h, tada je najekonomičniji

Mrmote, ovaj problem je već razmatran na ovoj temi. Kod tebe je klasičan slučaj predimenzioniranosti kotla i to ne za malo nego skoro za 50 % jer je za toliko veći od potrebnog. Stručnjak koji je to kupio odnosno doneo odluku da se kupi toliki kotao sad treba da objasni zašto je to tako odlučeno. Možda je planirao dogradnju još 2 sprata zgrade. Ko bi ga znao. U ovakvoj situaciji vrlo je teško uraditi bilo šta. U slučajevima male predimenzioniranosti problem može da se ublaži upotrebom niskokalorično materijala za sagorevanje ali u situaciji kada je ovoliko velika predimenzioniranost ne verujem da bilo šta može da pomogne.
Ovo što koristite mrki ugalj koji spada u red kvalitetnijih odnosno kaloričnijih je totalno kontraproduktivno ali verovatno imate problem zbog malih smeštajnih kapaciteta materijala za sagorevanje pa Vam je neko preporučio da kupite ovaj ugalj uz konstataciju da će to biti dovoljno za Vašu grejnu površinu. Pri tome nije sigurno uzeo u obzir da je kotao 50 % veći nego što je potrebno.
Upotreba niskokaloričnog goriva zahteva veći smeštajni kapacitet i češće loženje ali to je zamorno i nije naročito delotvorno u ovakvoj situaciji.
Ako ste u mogućnosti zamenite kotao za odgovarajući po ceni većih troškova jer su ti troškovi jednokratni a ovako je stalno.
Kako Vam je u prelaznoj sezoni ne smem ni da zamislim.
Negde na ovoj temi sam u sličnoj situaciji upotrebio poređenje sa autobusom. To mu dodje da si ti kupio autobus dabl deker koji ima 74 mesta da bi ti i supruga išli na posao. To će Vas prevesti isto kao što će Vas ovaj kotao ogrejati ali uz kolike troškove.
Da li se kotao gasi noću ili ne u ovoj situaciji je gotovo zanemarljiv podatak.
Ako Vam se troškovi povećaju za 30 % u odnosu na prethodnu godinu onda ste srećni. Plaši me da ne bude znatno više...
Kotao u svakom slučaju treba da se loži do vrha ali ovako predimenzioniran kotao ovako kaloričnim ugljem je ludost. Ili ćete imati veliki gubitak usled gubitka kroz dimnjak ili će kotao suziti i tako stvarati naslage na zidovima koji će nagrizati kotao i sprečavati predaju toplote vodi u sitemu. Niti jedan od ova 2 problema nije dobar. (Kada Vas neko ubaci u kavez kod lava šta je opasnije: njegove kandže ili zubi ili nije bitno šta jer je opasno i jedno i drugo).
Upotreba niskokaloričnog goriva zahteva jako česta i zamorna loženja tolikog kotla i preti opasnost da vaš ložač da OTKAZ.
Na žalost situacija nije ružičasta, a pogotovo ako nemate izmenjivač toplote u kotlarnici što je malo verovatno jer ima toliko stanova u zgradi.
Pozz

Saša, hvala na odgovoru. Mrki ugalj je kupljen jer je kotao predviđen za njega. U pravu si, bićemo srećni ako potrošnja bude veća za 30 %. Ja sam bio optimista kad sam to rekao. Kotao ugreje u prelaznom periodu, ali količine uglja koje se potroše... Čini mi se da je bolji efekat kada se loži češće, a manje - 45 min do sat vremena. Ali malo li se produži sve izgori, a temperatura pada. Misliš da bi bolje bilo uzeti sušeni ugalj? Znam da nam to ne može baš puno pomoći, ali ovu zimu moramo pregurati.

Evo i stranice gde možete pogledati kotao http://www.termomont.co.rs/site/view_product/id-39/ Naš kotao je od 250 kw. Po nekim proračunima bio nam je dovoljan kotao od maksimalno 150 kw. I to je možda puno

Da li Vam lozac prebaci kotao na tropromajni rezim i dobro nasteluje cugove?

Ako kotao radi na jednoj promaji veliki deo toplote ode kroz odzak jer se taj nacin koristi za potpalu, tako je bar kod mene na kotlu, a cim se vatra razgori prebacim ga na tropromajni rezim pomocu poluge i samim tim je mnogo vece iskoriscenje toplote i manji gubici i mnogo ekonomicniji, ali ako je los odzak onda nema vajde od tri promaje jer nece kotao dobro sagorevati ogrev a samim tim nece ni postizati temperaturu....Resenje upotreba kotla na samo jednu promaju ali je iskoriscenje mnogo manje tj sa velikim gubicima

Sve smo probali, veruj mi. Kad je jednopromajni onda sve odvuce kroz dimnjak, dimnjaca se uzari (nije izolovana). Kad je tropromajni brzo gubi temperaturu. A ugalj se troši u ogromnim količinama. Jednostavno rečeno noćna mora. Greška je, verovatno učinjena, u početku kad je uzet mnogo veći kotao nego što je predviđen. Sad gledamo samo da preguramo zimu sa što manje troškova, a za dalje ćemo videti.

Mrmote, ja kada kažem sušeni ugalj mislim na sušeni vreoci ali to ne mora da znači. Sušeni ugalj daje veliku količinu toplote, brzo se razgori, i brzo izgori,a pošto je lak zahteva enormno velike smeštajne kapacitete...preko svega toga spada u red kvalitetnijih. Probajte na par dana da ložite drvima i to ne bukvom nego hrastom, cerom...ili nekom granjevinom ako vam je dostupna...što gora to bolja...ali nemojte da ih štedite nego loižite do vrha sa tim takvim drvima da vidite kako se ponaša...mada ne greje me sunce da će uspeti.
Eh da. Zaboravio si da mi odgovoriš...Jer imate izmenjivač u kotlarnici. To je neka vrsta posude sa vodom koja se zagreva vodom iz kotla a ta voda iz te posude zagreva vodu koja se kroz instalaciju distribuira u stanove. Ala sam ovo objasnio...Druga situacija je ona kao kod većina kuća...a to je direktno iz kotla u instalaciju koja ide u stanove...
Delimično bi pomoglo ukoliko bi stanari tom vodom grejali bojlere ali i to je slaba fajda jer je kotao predimenzioniran. Ako stavite izolaciju na zgradi tek ste onda sa kotlom u...autu.
Ako je za neku utehu ovaj kotao je ja mislim čelični i rad u ovakvom niskom režimu rada mu znatno skrtaćuje vek upotrebe tako da ne verujem da će trajati onoliko koliko su naveli u dekleraciji...
Pozz

Nemamo izmenjivač u kotlarnici. Probaćemo da uzmemo neko niskokalorično gorivo, pa da mešamo sa ovim. Nema nam druge, zimu moramo pregurati, pa onda videti šta dalje. U svakom slučaju hvala na odgovorima i pomoći.

Mrmote, evo tračka nade...ali tračka nade.
Probajte da nadjete nekog ozbiljnog instalatera ili nekog inžinjera koji to zna i može da sračuna kako treba. Čak što više konsultujte više njih oko ugradnje izmenjivača.
To bi doprinelo da smanjite gubitke i to drastično.
Zamisli da imate neki izmenjivač a to je u stvari posuda koja ima veliku zapreminu i dobru tj. odličnu izolaciju. Taj izmenjivač treba da bude u skladu sa jačinom kotla. Nadam se da imate prostora da smestite taj izmenjivač u kotlarnici. U slučaju da instalirate adekvatan izmenjivač omogućili bi kotlu da radi u normalnom režimu a ne ga silujete zatvaranjem klapni, dimnjaka i sl. Kotao neće suziti, neće zapušivati dimnjak, a toplotna moć goriva bi se bolje iskoristila jer bi se celokupna ta toplotna energija predala vodi u izmenjivaču. Toplota vode u izmenjivaču može da bude 40-80 C i vi ćete imati tople radijatore u stanovima. To znači da ložač može da loži samo jednom i to do vrha...vatra bi trajala duže, a kada se kotao ugasi vi nastavljate da se grejete zahvaljujući toploj vodi odnosno toplotnoj energiji koja se akumulirala u izmenjivaču...
Samo treba napraviti dovoljno veliki izmenjivač i dobro ga izlovati kako bi izbegli gubitke. Izmena instalacije je zanemarljiva a korist itekakva. Ja nemam iskustva sa proračunon veličine izmenjivača ali to nije teško naći.
Nadam se da si razumeo šta sam hteo da kažem.
Pozz

Saša,

havla puno na pomoći i savetima. Ja sam to prezentovao stanarima, pa ćemo videti. Al znaš kako to ide-sada oni koji su kupili kotao dovode raznorazne stručnjake, koji tvrde da to što je kotao predimenzioniran njemu ne smeta, samo može da bude bolje, te ne valja ugalj... Sad svako ima svoju teoriju, a mi problem ne rešavamo. Srećom, nije puno hladno, pa nekako smo smanjili potrošnju, ali kotao se muči, suzi... Sinoć smo otvorili i pogledali unutrašnjost kotla- sve je crno od smole, čađi, slojevi po 2-3 cm čađi. I onda oni kažu to je sigurno do uglja. Borba sa vetrenjačama. Danas očekujem još jednog majstora, inženjera...Saša, da li znaš ima li neko hemijsko sredstvo sa kojim bi očistili te naslage?

Mrmote, razumem te u potpunosti i shvatam u kakvim si mukama. Ko uspe da organizuje 16 stana da se slože treba da bude kandidat za predsednika u Srbiji...
A stručnjak koji kaže da je dobro to što je predimenzioniran...to je tek za razmatranje...pa nisu to dečje patike pa će da se razgaze i da se koriste iduće godine...Nego tu ti ne mogu pomoći. Ako ti je utehu...to suzenje kotla je "smrt" za kotao, a pogotovo za čelične kotlove tako da sigurno neće dugo trajati...Kakva uteha????!
Što se tiče sredstva ima ga i zove se "Garvan". To je jedna žuta kesica veličine kesice slanih štapića. Providna je i unutra je žuti prah tj. sumpor. Za kotao Vaše veličine bi bilo dovoljno 4-5 komada da se ubace kada se zažari. Problem je što je to gotovo čist sumpor i nije baš dobar za kotao jer ga nagriza ali...šta je tu je... Cena jedne kesice bi trebalo da je 100-ak dinara...ne znam tačno jer nisam skoro kupovao ali znam da je jeftin.
Da se razumemo to nije za svakodnevnu upotrebu a te naslage će se stvarati i stvoriti ubrzo posle čišćenja tako da...
Pozz

Negde sam pročitao odgovor na sličan problem i on je bio da se u unutrašnjosti kotla, tj. ložištu naređaju šamotne cigle tj. da se na taj način fizički smanji zapremina ložišta i količina gorivnog materjala koja staje u kotao kad se napuni do ''vrha''. Mislim da je to moguće izvesti kod ove konstrukcije kotla, na kraju probajte i običnim ciglama izdržaće valjda dan-dva pa ćete videti ima li vajde.
A Garvan sam koristio i odlično je očistio ali samo rešetku, i pazi razvija ogromnu temperaturu kad se zapali a tvoj kotao nema gusanu rešetku nego cevi sa vodom pa se može desiti da ih ošteti ako nije dovoljno debeo sloj pepela i žara na njima koji će služiti kao izolacija, ja nisam zadovoljan njegovim učinkom bolje lepo ''usijaj'' kotao i on ce da sagori te naslage.

Evo mene sa jednim pitanjem, ali ne vezano za lozenje ali sa grejanjem svakako ima veze. Naime, u poslovnom prostoru koji pocinje da se koristi za 7-10 dana uradjeno je radijatorsko grejanje (aluminijumski radijatori) i na svim radijatorima su Herz termoglave (stavljane su termoglave kako bi se ekonomicnije trosila energija) jer je nemoguce koristiti klasican termostat, jer u izgradnji kabal za isti nije ostavljen a bezicni ne radi pouzdano (cas radi, pa nekad ne odradi kako treba pa mi se nije igrati) a i sam termostat i da je ostavljena kablaza ne bi bilo prakticno koristiti zbog tipa prostora i rasporeda prostorija ali to je ne bitno sada.

Sobni termostat je samo kod kotla i koji ima ulogu vremenskog paljenja i gasenja istog

U tom prostoru koji trenutno treba da se greje ima 5 al radijatora od po 10 rebara i na svakom pomenuta termoglava. Kotao je Vaillantov od 46KW, ali je instalater smanjio na 16KW, a kasnije kako se objekat bude prosirivao isti ce se pojacavati

Medjutim problem je kako kaze serviser da sve glave moraju da budu odvrnute na 6-icu da bi uvek bilo cirkulacije kako kotao ne bi radio na vecim temperaturama i bajpasovao cirkulaciju preko sebe kada se sve glave zatvore i samim tim stvarao kamenac u sebi i brze stradao (u pitanju je kondenzacioni kotao Eco Tec).

Da li stvarno moram da drzim sve glave otvorene ili mogu npr da 4 glave podesim na 4-ku (sto odgovara nekim 23*C) a da u jednom ostavim protok na 6-ici ili da stvarno sve odvrnem ili neka druga kombinacija (prostor je 2/3 spoljnog zida u staklu STOPSOL, a ostali zidovi su unutrasnji od gips ploca sa izolacijom izmedji istih)

Dajte neki predlog, jer kad se ceo objekat dovede u funkciju nece biti problema, jer sve termoglave ce se nastelovati ali nema sanse da u momentu sve budu zatvorene iz razlicitosti prostora i velicine staklene povrsine jer ce uvek u nekoj grani postojati protok

Hvala svima unapred na odgovoru

@EHHO
skini termo glavu sa jednog radijatora koji je naj potrebniji a ostale steluj kako hoces
jer nesmes blokirati cirkulaciju napravices problem.
cudi me da bezicni termostat ne funkcionise aj okaci sliku da vidimo model.

Pa jel moram bas da je skinem ili je dovoljno da ostane odvrnuta na 6-icu

Sto se termostata tice u pitanju je Computherm Q7 ali kako je rastojanje izmedju termostata i prijemnika 2 nivoa ne odradi svaki ciklus kako treba, nego npr pokaze da je kotao ukljucen, odes kod kotla a on u stand-by-u tj prijemnik nije uhvatio signal. Ima termostat i onaj test mod i par puta lepo upali i onda jednom se desi da zataji tako da nije pouzdan, sta da mi ostane da radi u toku noci bez potrebe, pa me racun iznenadi

P.S.

koliko steti kondenzacionom kotlu da radi na vecim polaznim temperaturama npr 60-65*C, da li mu to skracuje zivotni vek ili samo nije vise toliko ekonomican kao kad radi na nizim temperaturama, kao kod podnog grejanja

@EHHO
ja lepo napisa da skines termo glavu i mislim da sam tu jasan.
Q7 ide provereno kroz tri etaze bez ikakvih problema verovatno imas neke smetnje
pomeri ga od TV,monitora i slicnih izvora zracenja ako stoji blizu. mozda baterije nevaljaju
sto se tice kotla nesmeta mu da radi na vecim temperaturama samo mu iskoristivost
opada u odnosu na niskotemperaturni rezim.

Hvala na odgovoru

Sto se termostata tice, ima smetnje verovatno od armiranog betona jer je dobar deo objekta od istog, baterije su Duracell, znaci one sto su dosle uz termostat sam odmah zamenio jer sam i ja sumnjao na iste, ali ne radi konstantno. Kao sto sam rekao lepo odradi ciklus par puta i onda jednom samo preskoci.....Ovo sam sve isprobavao preko Test dugmeta gde radi cikluse on/off 2 min

Odradim skidanje termoglave na jednom radijatoru i ostale ako mogu da podesavam bez nekih posledica po kotao, onda je ovaj moj problem resen

@EHHO
termostatu nesmetaju armirane ploce imas neke druge smetnje ili nevalja termostat.

Radio talasima ne smeta armirani beton????

A evo i citat iz uputstva

"Domet signala preko termostata je na otvorenom prostoru do 50 metara. U zatvorenom
prostoru, odnosno unutar zgrade, ova se udaljenost može znatno smanjiti , posebno u slučaju
ako se na putu radio – talasa nađu gvozdene konstrukcije ili zidovi od armiranog betona."

Za one gornje savete ti hvala a na poslednjoj konstantaciji nikako ne mogu da se slozim sa tobom....Objekat je iz 5 etaza, izmedju tri etaze kako ti kazes ne radi uopste, a izmedju dve jos i nekako ali u svakom slucaju nesigurno (posto ga je normalno povezivao ovlasceni serviser, covek je odmah rekao da ne veruje da ce moci ali nista ne kosta da proba i nece, cak sam planirao i Vaillantov bezicni da probam ali serviser mi kaze da su ovi mnogo bolji sto se tice dometa i da je Vaillant slabiji a kosta papreno, ako se ne varam oko 25000 din.....)

Poz

@EHHO
ma naravno da radio talasima smeta metalna mreza u betonskoj ploci
al ti govorim iz iskustva u poprilicnom broju namontiranih termostata
od kojih neki rade kroz tri ploce bez problema ali ih ometa
ako su blizu TV,monitor losa mreza od kompa

Pozdrav svima

Procitao sam sve do jednog posta na ovoj temi i imam jedno specificno pitanje.

Kuca mi je 202 m2, grejem 180 m2 od koga mi je 140 m2 stambeni a 40 m2 poslovni deo. Ovo mi je prva sezona grejanja imam kotao radijator kraljevo c40 toplovodni sa ravnim lozistem 15.2 m duzna instaliranih radijatora turske proizvodnje. Kuca nema izolacije i ima drvene prozore stare koliko i kuca 30 godina. U principu sve funkcionise kako treba sem perioda lozenja. Lozim na svaka 4 sata. E sada kljucno pitanje kako mogu povecati interval lozenja npr 6-8 sati tj da smanjim sa 6 lozenja u toku dana na recimo 4 idealno 3. Trenutno koristim samo kostolacki ugalj koji je dosta loseg kvaliteta ali to je generalno problem svih nas koji ovde zivimo jer to kupujemo preko firme. Sezonu cu zavrsiti sa 20 tone uglja i problem je velika kolicina pepela otprilike 60-70 % se izbaci kroz pepeo. Cena uglja je negde oko 30 evra po toni. E sada Vas predlog sta uraditi da smanjim lozenje sa 6 na 3-4 puta u toku dana i ukoliko bi morao da menjam ugalj sta da kupim ali finansiski da ne prebacim cifru koju sada placam a to je 600 evra.

Citat:
mali genije: @EHHO
ja lepo napisa da skines termo glavu i mislim da sam tu jasan.
Q7 ide provereno kroz tri etaze bez ikakvih problema verovatno imas neke smetnje
pomeri ga od TV,monitora i slicnih izvora zracenja ako stoji blizu. mozda baterije nevaljaju
sto se tice kotla nesmeta mu da radi na vecim temperaturama samo mu iskoristivost
opada u odnosu na niskotemperaturni rezim.

Može li jedno potpitanje:
Zašto ne bi preporučio čoveku da po starom dobrom načinu ugradi " Z " prespoj?
Od kada je to rešenje takvih problema anatemisano?
ugradi se prespoj pa kad svi termostatski ventili zatvore protok tu je prespoj koji omogući da voda cirkuliše a kotlovski termostat će da odradi svoje.........

zoks975: jedino da smanjis broj odlazka u kotlarnicu i kolicinu pepela je kameni ugalj

pozdrav

Super tema, puno se može naučiti....može samo kratko pitanje?
Naišao sam na riječ "gusani". Što znači gusani kotao, ne mogu naći nigdje.
Unaprijed se zahvaljujem.

Gusani su od livenog gvozdja,, ovi drugi su celicni (vareni)

pozdrav

hvala

Kasno sam otkrio ovaj forum i ovu temu, prodjose vec dve zime

Elem, vidim da ima dosta raznih problema sa kotlovima i dimnjacima i lozenjem i svim i svacim, pa cu da iznesem svoje iskustvo, mozda nekome pomogne... Nabrojacu taksativno, lakse se prati...

Kotao: Viadrus U22, 25-29 kW u zavisnosti od goriva
Radijatori: aluminijumski, italijanski Global Wox
Instalacije: bakarne cevi od 15mm do 25 mm
Dimnjak: Schiedel 180 mm, do izlaza iz kotla do vrha dimnjaka priblizno 7,5 metara
Kuca: dva nivoa, oko 100 kvadrata, ali nezgodan prostor za grejanje (stepeniste bez radijatora, nema vrata koja odvajaju prizemlje i potkrovlje, potkrovlje veliki prostor iz manje-vise jednog dela, termoizolovana vrlo dobro, drvena stolarija

Zbunilo me sve ono sto sam procitao o problemima sa postizanjem temperature u kotlu, jer nikad nisam imao taj problem, oviom kotlom sam potpuno odusevljen. Osnovno gorivo mi je drveni ugalj (popularni Vreoci), a za potpaljivanje koristim uglavnom bukovinu, mada i granje od orezivanja vocnjaka jako dobro posluzi, dok se ne potrosi

Za ovih mojih stotinjak kvadrata potrosim po sezoni 5 tona uglja i 5 metara drva, posto samo drva lozim na pocetku i na kraju sezone, a tokom zime iskljucivo ugalj. U zavisnosti od spoljnih uslova (pre svega temperature, ali i vetra koji ima strasnu ulogu, ne zbog osecaja da je hladnije nego sto jeste, nego zato sto napravi ludacki jaku promaju kroz dimnjak bez obzira na zatvorene klapne) lozim od dva do cetiri puta dnevno, uglanom se svede na tri:

Jutro: obicno me saceka gomila zara od prethodne noci i temperatura vode oko 40 stepeni, ocistim pepeo, nabacim 4-5 komada drveta (sitnijih, recimo da od jedne oblice napravim desetak) ako treba, sacekam koji minut da se to razgori i natrpam ugalj do maximuma, sto znaci do donje ivice gornjih vrata. Zatvorim vrata, klapnu na izlazu iz kotla zatvorim skoro do kraja (oko 1 cm one sipke za klapnu ostane pozadi "neuvucen") i regulatorom promaje podesim temperaturu na temperaturu izmedju 50 i 60 celzijusa. To podesavanje zavisi od spoljne temperature, kad su bili oni zestoki minusi prethodnih zima bilo mi je i vise nego dovoljno da izlazna temperatura iz kotla bude 60 stepeni.

Tokom dana, ako ovo izgori, dodam po potrebi, ali ne trpam do vrha nego ocenim kolicinu uglja tako da taman do veceri izgori da mogu uvece da natrpam do vrha.

Vece: obicno nema potrebe da stavljam drva jer je za potpaljivanje uglja dovoljna i malo veca kolicina zara, ubacim malo samo da se razgori, i kad se razgori opet napunim do vrha, zatvorim klapnu i temperaturu na regulatoru promaje spustim na izmedju 30 i 40 stepeni. Ujutro me sacekaju topli radijatori i ono sto sam napisao u jutarnjem lozenju.

E sad, ja trosim minimum 25 kg uglja dnevno, ali je to 24h rad kotla, jer je tako i najisplativije. Po vecim hladnocama i kad se kosava zaleti mi ode 75 kg na dva dana (kante u kojima ga donosim u kotlarnicu primaju po 25 kg, to mi je mera). Tih 5 tona zauzima prostor priblizno 2x3x2 metra, sto moze da predstavlja problem onom ko nema gde to da smesti. Pepeo - stvar navike, ja izmedju lozenja svaka tri-cetiri sata i vece kolicine pepela ali uz lozenje dva-tri puta u toku 24 sata biram ovo drugo.

Sto se tice smole i katrana u viadrus kotlovima - to je u pocetnim danima i nedeljama koriscenja normalna pojava, dok sve ne obgori, pogotovo ako se loze samo drva, a i tokom kasnijeg koriscenja i lozenja iskljucivo drva ce uvek biti katrana, posto je kotao prilicno ekonomican, i ne trazi gorenje nekim jakim plamenom, a temperatura destilacije katrana iz drveta je negde oko 50 stepeni cini mi se... Znaci - zatvoreni krug. Sa ugljem nema tih problema toliko, ja kad hocu da ocistim kotao iznutra nalozim samo drva i ostavim klapnu dosta otvorenu, da sve sto se nahvata po zidovima izgori. 10 minuta i gotovo.

Dalje - moje iskustvo i savet majstora i prodavaca - onaj termoprekidac za pumpu nije bas najsrecnije resenje, u odredjenim situacijama moze da dosta smanji radni vek pumpe, stalno ju ukljucuje i iskljucuje, i stalno u kotao ulazi voda koja je mnogo vise rashladjena nego sto bi bila da pumpa neprekidno radi, sto opet dovodi do toga da regulator promaje drzi klapnu malo vise otvorenu nego sto bi bilo da pumpa stalno radi, sto opet dovodi do brzeg sagorevanja i naravno vece potrosnje.

Sledece - ugalj. Moje iskustvo, i savet majstora koji mi je radio grejanje, i koji koristi isti taj ugalj (suseni vreoci): sve sto nije cist drveni ugalj (vreoci se zovu suseni zato sto ih peru od svih necistoca i zatim suse) ostavlja u kotlu naslage sljake (neko je spomenuo to ranije, cini mi se) koje se tesko ciste, i monu da stvore problem jer mogu da dovedu do blokiranja vazdusnih puteva u kotlu (vazduh ne moze da ulazi odozdo, kroz proreze u dnu kotla). Nakon vreoca u kotlu ostane samo pepeo, i nista vise. Pepeo je po krupnoci otprilike kao kuhinjska so, mozda malo krupniji, a loziste ostaje potpuno cisto.

Dimnjak - osim potrebne razlike u pritisku, odnosno visine koja je data u tehnickoj specifikaciji za svaki kotao, i polozaj dimnjaka na krovu, pre svega u odnosu na sleme, je jako znacajan. Zbog strujanja vazduha preko krova vrh dimnjaka bi trebalo da se nalazi na bar pola metra iznad slemena ukoliko prolazi kroz sleme, ili da se nalazi unutra ugla od 10 stepeni prema dole u odnosu na horizontalu kroz sleme (nadam se da je jasno, crtacu ako treba).

Pozdrav!

Pozdrav svima na forumu.
Zbog problema kod prvog lozenja a i kasnije u eksploataciji potrebno je da pocetnici saznaju od iskusnih lozaca kako to ide. Na forumu nisam primetio da se pise o mesajucem ventilu na nacin kako on moze biti resenje problema pojedinih korisnika. Sam mesajuci ventil je jako jednostavne konstrukcije bilo da je trokraki ili cetvorokraki. Skoro svi proizvodjaci kotlova ga preporucuju a velika vecina majstora ga izbegava. Neznam zasto a on je upravo resenje za mnoge probleme. Sa mesajucim ventilom mozete drzati temperaturu u kotlu na 60-70 stepeni a u instalaciju propustati vodu temperature 40 stepeni. Nema potrebe za otvaranjem prozora i nema mnogo garezi u samom kotlu. Sto se tice potrosnje uglja sa mesajucim ventilom u prelaznim rezimima kada je spoljna temperatura iznad nule moze se i prepoloviti potrosnja. Ja lozim pretezno vreoce. Tacno je da zauzima dosta prostora za skladistenje ali je i prilagodjen kotlovima nasih proizvodjaca. Moj kotao je Radijator Kraljevo 33 kW, trajnozareci. U toku grejne sezone lozim ga samo jednom i to ujutru. Naravno iskustvo pokazuje u zavisnosti od sloljasnje temperature dali cu ga puniti do vrha ili samo onoliko koliko treba. Neracionalno je uvek ga puniti do vrha. Kada su temperature ispod nule reda -10 i manje pun kotao greje do 14 ili 15 casova kada ga je potrebno dopuniti opet u zavisnosti od spoljne temperature. Kotao zbog posla uvek lozim oko 7 casova ujutru a grejem dve ataze u kuci zidanoj kamenom i ciglom povrsine 160 kvadrata.Potrosnja je reda 2 do 3 metara drva i 8 tona vreoci. Ucesnici foruma koji kazu da se u kuci greju sa srazmerno kaloricnoj vrednosti uglja manjom kolicinom ne spominju koliko trine, granja i drugih materijala iz ostave upotrebljavaju za lozenje a to ocigledno nije malo. Kada ove zime izgoris to sto se nadje po ostavi sta goris iduce. Za brzu potpalu a ujedno i za povremeno ciscenje kotla koristim plinsku bocu sa velikim gorionikom. Tada Vam nisu potrebna drva za potpalu a i kada je tesko vreme pre stavljanja uglja zagrejte dimnjak onda vam nece vracati dim. Takodje obratite paznju na regulator promaje on se podesava uvek kada promenite vrstu goriva. Drvo trazi veci protok vazduha od uglja i to ne pise na regulatoru. Temperaturu koja se podesava na regulatoru prilagodjavate samo kad kotao neprekidno radi sat ili dva najmanje. Samo tako dovodite da Vam regulator drzi podesenu temperaturu. Na hlano podesena temperatura je samo pocetna i nikada nije dobra. I zapamtite mesajuci ventil je zakon ukoliko ste predimenzionisali kotao. U velikim kotlarnicama je skoro uvek ugradjen samo ga je potrebno pronaci i podesiti. Svima onima koji se odlucuju da uvode grejanje na cvrsta goriva preporucujem da kotao smeste u kotlarnicu pored objekta u kome stanuju i sto blize ogrevu. Dimljak je preporucljivo da se zida po sidelovom principu i da ne prolazi kroz kucu pogotovu ako cete da lozite ugalj.

Sidel moze opusteno da ide i kroz kucu, jer je dobro odradjeno i resenje izolacije dimnjacke cevi od samog spoljasnjeg elementa dimnjaka (mineralna vuna), a i ventilacija je efikasno resena (cetiri vertikalna kanala na ivicama spoljasnjeg elementa). Pri ugradnj (odnosno izgradnji) dimnjaka samo mora da se strogo vodi racuna da se izolacija svuda stavi kako treba i da se ni slucajno bilo kakvim stranim telom ne zatvori ni jedan od ventilacionih kanala, pre svega da ne upadne masa kojom se povezuju elementi. Nakon postavljanja svakog pojedinacnog elementa to obavezno treba proveriti, da ne bi posle bilo problema koji veoma tesko mogu da se saniraju.
Sto se tice podesavanja regulatora promaje - moje iskustvo - stelujem ga na 60 stepeni, sto znaci da kad pocnem da lozim na pocetku grejne sezone otvorim ga i pustim da se vatra dobro razgori i da temperatura odlazne vode (ne temp. u kotlu, nego odlazne vode) stigne do 60 stepeni, i tad podesim lancic tako da klapna bude zatvorena potpuno, a lancic zategnut taman tako da ako ga malo gurnem prstom pocne da otvara klapnu. Kasnije tokom dana, ili sledeceg dana proverim na istoj toj temperaturi da li je OK, malo doteram ako ima potrebe i to je to.

Molim vas da me posavetujete koji kotao da kupim.
Imala sam 20 godina EMO CENTRAL (slovenacki), ali mi je pre neki dan procureo, pa moram da ga menjam. Obzirom da mi je kotlarnica mala, sto se dimenzija tice moze samo da stane kotao koji sam vec imala, ali on kosta skoro 1.400 ura.
Druge opcije su CENTROMETAL 23 i ALFA PLAM 23.
Volela bih da mogu da koristim ugalj vece kalorijske snage (na primer ugljeni briket), pa nisam sigurna da li bi to neki od ovih kotlova mogao da izdrzi.
Sto se lozenja tice, mi dolazimo kuci sa posla oko 18h, pa lozimo tek oko 19h. Kuca se ugreje oko 21h, i bude 22-23C. Ubacimo u to vreme jos jednom ugalj (do sada uvek suseni vreoci) i to je kraj za taj dan.
Ne znam da li je uopste moguce i brzo grejanje i dugo trajanje vatre.
To se pitam iz razloga sto alfa plam ima rezervoar za vodu od 16 litara, a centrometal od 35 litara. Da li taj kapacitet utice na brzinu ugrevanja sistema?
Hvala vam svima unapred,
Da... kuca mi je povrsine 100m2, prizemlje i sprat. Demit-fasada 5cm. Stolarija klasicna, ali solidna. Nameravam da ovog leta izolujem pod na tavanu , da zadrzim toplotu u kuci.

_{[Ovu poruku je menjao bela.rada dana 25.03.2010. u 08:40 GMT+1]}

>

ja ložim banovićki ugalj, kuća je oko 170 kvm i potrošim 10 tona uglja i oko 2 metra drva
peć je centrometal 30kw

Nov sam na forumu pa sasljusajte moje ideje.
Predimenzionisan kotao nije problem cak prednost ako mu se doda akumulacioni bojler sto kodnas niko neradi.Princip rada tog bojlera je taj da uzima svu tem. i zadrzi do momenta kad zatreba.Ponavljam da kotao radi punim kapacitetom 100%.Prednost ovakvog nacina lozenja je ta da kotlovi imaju dobro sagorijevanje rade na 80c a potrebnu kolicinu tem nap 60c salju u radijatore.Ostatak akumuliraju u tom bojleru pa kad zatreba uzmes.Time se smanjuje broj lozenja i povecava udobnost stanovanja jer imamo konstantnu tem.Sve se moze samostalno da napravi.

Imali ko na forumu sto lozi Banovicki ugalj da mi objasni kako se lozi taj ugalj.Ja sam probao pa nekako lose se pali ili su kamiondzije dovukli neki drugi.

Evo jos jednog mog zapazanja na temu mijesajuceg ventila.

Taj ventil nije skup zavisno od velicine nekuh 50e bez montaze.ALI klasicna primjena neznaci nista po meni.Za mene nista nije ako kotao zagrijavamo na 80c recimo a u tom momentu imamo hladne radijatore.Koja je svrha cuvanje kotla a imati hladnu sobu.?Onako kako neki majstori ugraduju taj ventil apsolutno nije dobro i skroz je netacno.Nedostatak teorije i praktike.Ima drugo resenje da se stavi cijevni termostat i sa njim pusta u rad pumpa isto resenje ko i mijesajuci ventil samo jednostavnije i jevtinije A to nije resenje jer nezelim oscilacije vruce hladno.Kad nemas 60 c nemas grijanja.

Za onaj akumulator i pretvarac nemislim da je dobra stvar .Razmislite o elektromagnetnom ventilu koi kad nestane struje jednostavno otvori protok kad pumpa stane.Mnogo bolji jednostavni duze traje.

Kod mene je peć predimenzionisana ,ustvari trenutno ne grejem sav prostor za koji je namjenjena.Imali ko iskustava sa "akumukacionim bojlerom". Koja je potrebna veličina ,Kako povezati ,izolovati ,kakav grejač.Dali tu mogu što pomoći dva bojlera sa izmjenjivačima od ukupne veličine 130 l?

Pa velicina ide ovako ,
1kw kotla 50 litara zapremine bojlera.
Sigurno fukcionise samo ko razume da ih spoi .
Da ukratko opisem rad na prost nacin.

Predimenzionisan kotao netreba prigusivati naprotiv pustit ga da radi sa punim kapacitetom.
Sta dobijemo kad ga prigusimo?
Sad da nelupam brojke ali se dobro zna da neke smole bitumen i td. na vecoj tem. sagore.Kad ga prigusimo to ne sagori i jos se stvara kiselina koja nagriza kotao kondens i td.

Suva drva najmanje dvije godine susena sa vlagom manjom od 20.jedino su i preporucena da se loze.
Sad da nebudem bijela vrana pa da solim pamet onima sto drva kupuju u decembru i odmah ih loze .A to nije za tehniku MOZE ZA SMEDEREVAC i on je dobar kuvas i grijes se.

Da se vratim na rad bojlera
Trosimo koliko trebamo bez obzira koliko smo proizveli toplote.Jednostavno uzimamo tamo gdje ima.Nemoze se uzimati tamo gdje nema zbog toga dobro dodje predimenzionisan kotao .Ono sto je vise zadrzimo pa kad treba uzmemo.Gubitci postoje ali su isplativi i sigurno je ugodno ako se tokom 24 sata moze da drzi ista temp.A sa kotlovima na cvrsto gorivo je jedino tako moguce.Kod gas i loze brener se gasi i pali po potrebi a ovdje ne moze samo kad se razgori.E tad ako ga prigusis onda nista od grijanja.

Jednom rijeci sa klasicnim nacinom instalacije nema grijanja .Regilator promaje je nuzno zlo a hidraulika nesto drugo.Svi veci proizvodjaci nude proracune i semu.Mada to moze i rucna izrada od hidrofor boce nap samo je dobro izolujes.Sa pravilnim dimenzionisanjem sa jednim lozenjem moze i 24 sata da se grije.Netreba da se lozi pa da se otvara prozor kad je vruce.

Jos jednom ponavljam da mijesajuci ventil na obican kotao bez bojlera nije nista.Smijesno je kako centrometal objasnjava kako to cuva kotao.Dali su oni mislili na mene kad se smrzavam u situlaciji da se postigne recimo 60 ukljuci pumpa kad promijesa hladnu vodu iz radijatora iskljuci .Sta je to igranje misa i macke.

Bez ikakve želje da ulazim u bilo kakve rasprave jer svako ima pravo na svoje mišljenje hoću samo da prokomentarišem pojedine navode Mackalina

Ako je kotao npr. 30 % veći od potrebnog i da je kuća oko 100 kvm za koju je potreban kotao oko 25 kw, a instaliran je kotao koji je 30 % veći tj. 32 kw. Za ovoliki kotao, ukoliko je tačan podatak Mackalina da za 1 kw kotla treba bojler od 50 l, potreban je bojler od 1600 l odnosno 1,6 kubika. Uzgred jer može neko da zamisli toliki bojler, to je 20 puta veći bojler od običnog kućnog ili kao omanji bazen, kocka čije su stranice oko 1,2 m.
Prvog dana se voda zagreje u bojleru, mreži, kuća bude topla, tog dana se utroši 5% vode z bojlera i šta raditi sutradan. Ložiti ili ne ložiti pitanje je tad. Jer gde predati višak toplote od tog drugog dana loženja? Koristiti toplotu iz bojlera drugog dana uopšte nije tako lako tehnički izvesti.
Pretpostavljam da većina od nas ima normalan kućni bojler od 80 l. Ako ga zagrejemo jednog dana na 80 C i potom isključimo iz struje. Neka svako izvede eksperiment da li će za naredna 24 časa utrošiti svu tu toliko toplu vodu...a onda nek uzme u obzir to da će u konkretnom slučaju imati bojler koji je 20 puta veći. Ukoliko se sva ta topla vodi potroši za 24 časa to znači da će za mesec dana utrošiti 48 kubika vode i to tople a o onoj hladnoj i da ne pomišljam. Eh sad taj podatak uporedite sa računom za vodu pa ćete videti ko koliko troši mesečno...

Mešajući ventil koliko sam ja upoznat služi da smanji razliku u toploti fluida koji odlazi i koji dolazi u kotao, a ne da ne dozvoli vodi iz kotla da ode u kuću. Cevni termostat samo sprečava da pumpa raznosi hladan fluid u kuću jer se time ne postiže ništa korisno već samo štetno jer se u kotlu održava niska temperatura sve do momenta kada se celokupan fluid ne zagreje na potreban nivo koji će omogućiti konstantnost temperature. Cevni termnostat je obično na nižoj temperaturi od optimalne temperature za kotao. Ako je mreža velika i duga fluid se dosta ohladi odnosno preda toplotu i mešajući ventil služi da smanji razklioku u temperaturio odlaznog i doklaznog fluida tako da cevni termostat i mešajući ventil nemaju baš mnogo veze...svako radi svoj posao.
Akumulator i pretvarač je bio odlična stvar u vreme restrikcija struje kao i kod nestanka struje iz bilo kog razloga. Slažem se da nestanak struje treba ređe da se dešava nego zemljotres ali ipak je ovo Srbija...Ova prednost pretvarača i akumulatora posebno je dobra kada je mreža horizonatlna odnosno kada se celokupna mreža nalazi na jednoj etaži koja je u nivou s kotlom ili neposredno iznad kotla. Bez akumulatora i pretvarača udaljeni delovi mreže neće dobiti toplotu jer fliud ne može dopreti do njih ali nestanak struje u Srbiji više nije toliko česta pojava na svu sreću.
Elektromagnetni ventil koji je u položaju otvoreno kad nema napajanja struje je potpuno nepotreban jer kod nestanka struje fluid ništa ne sprečava da izadje iz kotla u višlje delove jer pri nestanku struje nedostaje samo pogon koji će poterati fliud da se iz kotla raznese po mreži.
Živo me inmteresuje i šta taj ventil radi kada ima struje...u kom je položaju..? da nije u zatvorenom položaju što je tek misterija...

...Gubitci postoje ali su isplativi...? mi nije baš jasno ali to nije ni bitno. Tačno je da se brener pali i gasi po potrebi ali je pravilno dimeznionisan. Predimenzionisan kotao znači da sa brenerom za kotao kuvaš ručak ili kafu npr...i tad će se paliti i gasiti brener ali koliko će te koštati to kuvanje...Tema se zove "Kako najekonomičnije ložiti ugalj..."
Ova zadnja 2 pasusa stvarno ne razumem
I na kraju da kažem da predimenzioniran kotao nipošto nije dobar i da je loše isto koliko i kada je kotao manji od potrebnog. Problemi i nedostaci predimenzioniranog kotla se mogu ublažiti ali nikako u potpunosti izbeći zato vodite računa o tome. Majstori obično "komotno" odrede veličinu kotla jer će Vam biti toplo sigurno a pri tome ne vode računa o tome koliko će Vas to koštati. A to će Vas koštati više od potrebnog ne onoliko koliko Vam je toplo već onoliko koliko Vam je kotao predimenzioniran jer bi vam toplo bilo isto toliko i da je kotao pravilno dimenzionisan.
Izvinjavam se na ovolikom postu.
Pozdrav svima i srećnan praznik vernicima

Ovakav odgovor sam i ocekivao.SASA ZIVICU
Prvo sretan ti praznik ako si vjernik inace razbio sam ti jaje.
Sve tvoje postove sam procitao i vidim da se nerazumijemo.Apsolutno ne zeljm da se komfrontujem samo jos jednom podvlacim da sve sto sam napisao stoim iza toga.Prvo Onaj racun za vodu i tvoj proracun nemaju nikakve veze,niti se to tako racuna.Naime radi se o zatvorenom sistemu i jednim krugom grijanja.Sav sistem se sastoi od kotla par senzora nekoliko mijesajucih ventila od akum.bojlera ,koi radi na kotao a ne na striju.Princip rada je jednostavan.Zagrijes vise pa uzimas onda kad ti treba,a uvijek imas onoliko koliko ti je potrebno.To sa kuhanjem kafe nema veze,samo ima veze ako tebi treba za tvoj stan 5kw energije za 24 sata toliko i trebas da potrosis bez obzira ako si napravio 20kw.Onih 15 ostavis za sutra.Ako mislis da sam na pogresnom forumu ja bih ti objasnio da sa ovim nacinom stedi se i do 30% energenta.Smanjuje se broj lozenja ima se bolji komfort.Jednostavno imas konstantnu tem.Moj cilj je bio da se ne lozi svako 4 sata.Ida se razumijemo sve ovo nisam smislio ja nego neki prije mene a radi savrseno.Za tvoju imformaciju ovaj pufer kako ga zovu Dojce OBAVEZAN JE ZA SVE KOTLOVE NA CVRSTA GORIVA IZ RAZLOGA BOLJEG ISKORISTAVANJA ENERGIJE.Onaj proracun za jedan kw kotla 50l akumulacije je potpuno tacan.Vjeruj mi kad sam uradio sebi smijali se i cudili a danas je tako.Sve to malo kosta ali se isplati.Uvijek imas grijanje i vrucu vodu sa malim brojem lozenja.Sad sam dobio gas ali i dalje koristi jer smanjuje broj paljenja brenera.A najvise se energenta potrosi pri paljenju.

Za el magnetni ventil da pojasnim. Dok ima struje prolaz vode drzi zatvorenim a kad nestane otvori ,kad nema magneta.To zamjenjuje one ventile kod pumpe sto moras trcat da jedan zatvoris a drugi otvoris tako nekako ILI IZBACUJ ZAR.Kroz pumpu voda neprolazi kad se ugasi.To je potrebno samo da bi se ocuvao kotao na vecim sistemima ,a ne da bi se grijali u tom periodu .Moze to i sa pretvaracem samo ono je nesigurno a ovo cisto mehanicki.
Za mis ventil koi ja ne priznajem u klasici pa makar on i smanjivao protok fluida kako vi navedoste malo objasnjenje.
Za dobro grijanje je potreban dobar protok bez velikih krivina smanjivanja .OTPORA.Ako vi smanjite protok fluida a pola radijatora vec hladno i ono pola ce se brzo ohladiti sto ja apsolutno nezelim.Dogadja se da ponekad tapkamo oko onih 60 pa uvijek imamo smanjen fluid .Moja teorijaje da pumpa treba da radi stalno ko hoce da se konstantno grije.Moglo je i uz sporet sjednes a u kupatilu prozori zamrzli.I opet potrosis 10 metara drva a grijes jednu sobu doduse moze i da se kuva.

Ovo sam pisao ne da vas provociram nego da pojasnim da postoi i drugi nacin instalacija.Sjeti te se velikih majstora sa autogenim .Sad rade bakar sa dozom gasa letuju ili spajaju plastiku bukvalno bez alata.Nazalos na nasim stranicama nema puno podataka ni objasnjena a ako vas vise interesuje mogu vam poslati nekoliko linkova na njemackom gdje se sve ovo jasno vidi.

Jos jednom ponavljam da predimenzionisan kotao nije preveliki potrosac ako se energija ekonomicno iskoristi.POZDRAV

Samo jos nesto da dodam.Sale za tvoj bojler od 80 l .Ti njega jednom ugrijes trosis i dodajes.Ono ceg se ti plasis da neses potrosit sve za dan.Pa i netreba da se trosi sve.Poenta je u tome da nemas padova oscilacija vruce hladno.Cak ima tu i brzo progrijavanje.Treba tu vremena dok se ugrije 2000 vode a kad ugrijes onda potrosis dodas.Onaj bojler ima vise izlaza nap u gornjem dijelu je najtopli pa kad nemamo dobar plamen uzme vodu iz gornjeg dijela .Ako i tad nije dovoljno onda prvo zagrijava sistem pa tek onda dopunjava akumulaciju.To je samo amortizer naravno za sve se brine mikro procesor glava svega.Odredjuje kad sta treba i koliko.Naravno energija mora da se ima.Teorija da se lozi manje kad nije hladno apsolutno ne stima.Nikad mi nemozemo odrediti koliko treba uglja da bi postigli 24 u kuci na ovaj nacin sve se drugi brine.Sva poslata energija iz kotla je potrosena a ako se pricuva pa kad zatreba uzme onda produzi nekoliko sati.A sa tim stedi energija.Jednostavno trosis koliko ti treba a ono viska sacuvas a vrijeme ide .Ima tu proracun koliko zaista treba da se nebi previse akumuliralo ili bilo malo.

Taj akum. bojler je u sistemu grijanja i ako jednog dana potrosis samo 5% to je super vise ti ostalo za sutra.A ako se ti plasis da neces imati posala da lozis pa ja tako i zelim.Eventualno ako nemozes bez onog na 4 sata ti iskljucis regulaciju pa lozis klasicno a ujutro u 4 malo ces se da smrznes.

Aj pogledajte najobicniju semu kako ovo fukcionise.
Napises Heizen mit Weizen

pa kliknes na ono Praxis
pa lijevo ANLAGENSEHEMA
Na onoj semi kliknes na jedno od troje
öliheizung
mit puffer
ili samo puffer ---to je ta akumulacija objasnjeno kad radi samo kotao kad oboje kad samo trosi iz bojlera
kliknes na bonton pa pratis crveno vruce kud ide

Mackalino, prijatelju, kao prvo neobično mi je drago što moj post nisi uzeo za zlo ili mi se barem čini da ga nisi tako shvatio, a kao drugo nije mi jasno zašto si očekivao baš mene...pa ja nisam nigde rekao da znam bilo šta...a moje stručno obrazovanje što se tiče diploma je daleko od termodinamike i sl. Negde sam napred naveo da je najbliže tome moje obrazovanje iz srednje škole a po tome sam elektrotehničar automatike koji uzgred nikada nije radio u struci. Kasnije obrazovanje i posao kojim se bavim posle fakulteta je daleko daleko od termodinamike. Sve što znam o ovome znam iz nekih priručnika, časopisa, interneta i dr i do istog sam došao jer sam bio pritisnut mukom oko loženja. Još jednom napominjem da nemam nikakav kredibilitet da raspravljam o ovoj temi sa bilo kim ne na forumu nego inače. Jedino što radim je to što iznosim svoje mišljenje isto kao i ti tvoje pa neko svako proceni šta mu je najbolje činiti.
Što se tiče bojlera ja opravdam i savetujem svima da ga obavezno povežu na centralno grejanje jer doprinosi boljem iskorišćenju kotla, ali nikada ne bih predložio nikome da predimenzionira kotao bilo koliko a kamoli značajno da bi mogao da postavi veliki bojler zarad boljeg iskorišćenja. To mi dodje kao namerno stvaranje problema pa onda nalažanje rešenja u stvari obratno pronalažanje problema za nešto što se tretira kao rešenje.
Nemački jako slabo razumem tj. ne razumem ga uopšte. U situaciji kada je kotao na čvrsto gorivo jako teško je ovo koristiti na ovaj način u praksi. Kod kotlova na gas, naftu, mazut, lože ulje...je sasvim druga priča.
Ako sam te dobro razumeo ti smatraš da drugog dana ne moraš ložiti jer ćeš koristiti neutrošenu energiju tople vode skladištene u bojleru pa će ti biti hladno ujutru oko 4 sata. To je jako komplikovano proceniti da li će hladno biti u 4 sati ujutru ili 1 ujutru ili u 6 ujutru ili u 22 uveče tog dana kada na ložiš. Potpaljivati vatru popodne nije tako lako jer je pritisak vazduha takav da otežano povlači dimnjak da bi se vatra razgorela odnosno potpalila. Tema je da podsetim vezana za ekonomično loženje uglja. S druge strane kod kotlova na gas, naftu, mazut, lož ulje može se automatski podesiti da se kotao pali kada temperatura dostigne određeni nivo što kod kotla na čvrsto gorivo nije baš tako lako...odnosno gotovo ne izvodljivo.
Vezano za el.mag. ventil ne razumem šta si hteo da kažeš. U situaciji kada su radijatori potopoljeni (što je najgora moguća varijanta) nikakav el.mag. neće pomoći ukoliko nema akumulatora i pretvarača a struja nestane. Jedini lek tada je ugasiti vatru...Kada je kotao ispod mreže topla voda sama ode na gore. Ne znam kakve ventile treba otvarati i zatvarati. Meni je pred kraj sezone crkla pumpa i ložio sam bez problema. Imam kuću od 100 kvm na jednoj etaži a kotao je u podrumu. 2/3 kuće najbliže kotlu su imale grejanje ali ona 1/3 udaljena od kotla nije. Slažem se da treba izbegavati krivine u mreži ali kad se mora onda mora praviti krivine. Kuće su češće položene nego li uspravne...
Ne razumem ni ovo pola radijatora toplo a pola hladno...to se dešava samo ako ima vazduha u mreži...
I kod mene pumpa radi non stop ali i taj režim ima prednosti i mane u odnosu na režim da se uključuje i isključuje preko cevnog termostata...
Da ne davim sada ali moram da objasnim ukratko još ovo. Ja se ne trudim da sačuvam žar do ujutru jer mislim da se time stvaraju gubici. napominejm da imam gusani kotao. Od ujutru do večeri ložim 3 puta ukupno u zavisnosti od spoljne temperature kombijnujem drva, trinu, kaloričan ugalj, ( Bolje bi bilo kada bi imao 2 vrste uglja, nisko kalorični i visokokalirčni odvojeno). Naložiti kotao uveče da bi me sačekao žar ili vatra ujutru je po meni kontraproduktvino jer je to moguće samo u koliko prigušim kotao a to je loše zbog stvaranja čadji i kondenazcije. To je pogotovo loše za čelične kotlove. Preko dana se trudim da voda u sistemu bude onolika koliko je dovoljno da mi u kući bude toplo. Na radijatorima imam termoglave. Višak toplote preuzima običan bojler sa spiralom od 80 l koji se solidno zagreje. Preko noći pumpu ne gasim i ona raznosi toplu vodu iz bojlera tako da me ujutru sačeka bojler bez tople vode a u kući bude malo svežije...uostalom i oni koji su povezano na centralno grejanje nemaju grejanje preko noći. Ujutru se kotao očisti i potpali pa za manje od pola sata temperatura u kući bude prijatna i opet "Jovo na novo...".
Pozdrav Mackalino...i živ bio.

Pozdrav svima i srecan praznik.
Ukoliko zelimo da se ekonomicno grejemo i da ne lozimo onda je najbolje prikljuciti se na centralno grejanje ili pak uposliti profesionalnog lozaca pa ce on o svemu voditi racuna. Sto se tice rezervoara za toplu vodu najbolje je da je on sto veci po mogucnosti da u blizini kuce imas jezero. pa postavis izmenjivac toplote u jezero ii netreba uopste da loziz. Izmenjivac radi kao klima uredjaj i trosi nesto struje za kompresor. Ukoliko nemas jezero pored kuce onda napravis rezervoar ispod temelja sa puno cigli kao kod TA peci pa tu uduvavas topao vazduh preko dana ali obavezno sa solarnim panelima, sondama za temperaturu i odgovarajicim kompjuterom. Onda kad nema sunca a ti okrenes ventilator pa u kucu uduvavas topao vazduh u kucu. Sve ovo je princip vezan za solarnu gradnju a ne za lozenje uglja. Ukoliko planiras novu instalaciju najbolje je da kotao na gas ukoliko ta mogucnost postoji izaberes prema preporukama a ne predimenzionisan i da kad je mnogo hladno a ti tada zalozi kotao na ugalj koji takodje treba da je pravilno dimenzionisan. Zasto bi pravio dodatne troskove za nabavku specijalizovane opreme za kontrolu kada sta da ukljuci. To je moguce ali stvara dodatne troskove, po meni nepotrebno. Sto se tice mesajuceg ventila govorimo o najprostijem modelu. Na mesajuci ventil moguce je dograditi motor koji u kombinaciji sa nalegajucim ventilom radi regulaciju onako kako ti podesis. Inace za kotao je najbolje da prvo postigne radnu temperaturu a onda da pocnes grejanje. Ukoliko pocnes lozenje na vreme nece biti hladno u kuci. Isto vazi i za bazene sa vodom kada nema akumulirane energije a ti si na poslu docekaju te hladni radijatori. Sto se tice kotlova koji imaju rezervoar sa malo vode situacija je sledeca malo vode se brzo zagreva ali i brzo hladi. Takodje kotao koji ima malo vode ima i malo loziste pa je potrebno cesto loziti. Umesto "specijalizovanih" pretvaraca moze se uzeti i osrednju UPS za kompjutere. Poenta je samo da se uzme UPS sa vecom snagom i po mogucnosti sa prikljuckom za dodatni akumulator. Ako neko ima dosta para onda moze na svoj kucni kompjuter da poveze i dizel agregat pa kad nestane struje kompjuter koji je prikljucen na UPS lepo ukljuci agregat i onda pored grejanja imas i sve ostalo. Naravno ovo vazi ako imas dosta dosta para. Mozes i mini HE da stavis pored kuce naravno ako za to imas para i uslova. Posto racunam da ovo nije forum za one koji imaju dosta para predlazemo jeftina resenja pogotovu ako vec imaju problem pa imaju sa takvim kotlom koji imaju. Nije jednostavno zameniti kotao a i kosta dodatno dodavanje bojlera pa sa svom tom automatikom, da bi se koristila energija tamo gde je ima. Mesajuci ventil je koristan kao i nalegajuci termostat stom razlikom sto ukoliko imas sve termostatske ventile na radijatorima onda oni igraju ulogu mesajuceg ventila. Ukoliko nemate na svim radijatorima termo ventile onda je bolja nabavka mesajuceg ventila kao jeftinija varijanta naravno ukoliko grejete sve povrsine i sa pravilno dimenzionisanim radijatorima. jer mesajuci ventil kosta kao dva ili tri solidna termostatska ventila. a ima slicnu funkciju kao i termostatski ventili. Sa termostatskim ventilima kroz instalaciju prolazi voda temperature koja odgovara kotlu. Previse sam oduzio ali se nadam da ce svi na forumu govoriti istinu i o stvarima koje ih sada ne kostaju ali su ih kostali da to ugrade. U stilu ja potrosim dve tone uglja za sezonu i ne znam koliko toma trine koju uzimam iz susedne strugare. Jako precizan podatak nema sta. Ili ja nemam nikave troskove za grejanje ps to radi cale ili brat. Pozdrav jos jednom i izvinjenje za dugu poruku

Pošto sam na ovoj temi mislim samo ja pominjao da za loženje koristim trinu osećam se blago "prozvanim" ovom konstatcijom pa da odgovorim ukratko. Ne vidim da sam bilo šta i bilo koga lagao u vezi bilo kog mog posta a pogotovo da sam se bilo čime hvalio kako malo trošim ili sl. To što koristim trinu koristim i nigde nisam izrazio količinu trine u tonama niti u kg jer nemam predstavu o kojoj težini je reč. Pominjao sam podatak o 2 traktorske prikolice pri čemu nisam merio zapreminu niti njenu gustinu...isto kao ni težinu novina i kartona sitne granjevine i drugog materijala koji sam koristio za potpalu. Razmišljam da za narednu sezonu uvedem "dnevnik loženja" i postavim vagu u podrum pored kotla pa da beležim sve kako bi udovoljio stručnjacima koji predlažu da ukoliko želimo ekonomično grejanje da se priključimo na centralno grejanje ili uposlimo ložača, a ujedno prebacuju drugima na nepreciznostima u postovima.
Izvinjavam se ljudima koji prate ovu temu na ovom mom postu unapred, takođe i moderatorima i administratorima ali sam se osetio prozvanim.
Pozz

Ja ložim samo trinju iliti piljevinu. 20m3 sa prevozom 100km me koštalo 12000 din. Temperatura u kući = noć min22°C dan 24-25°C. do sad potrošio oko 15m3. loži mašina koju sam pravio a ja jednom dnevno dopunim koš (zato što je mali) kad je ceo dan temperatura u minusu a čistim jednom nedeljno.
Nemam potrebu da se nikom izvinjavam zbog toga a smatram da ni ti ne treba da se izvinjavaš. Ko neće da radi neka se greje na gas ili na struju, samo tu nema jeftinog grejanja.

da li bi mogao da postavis slike te masine? bas me zanima kako izgleda.
Pozdrav

http://www.4shared.com/file/240270664/d40be45a/SASP_bosna.html
Ovo je mnogo lepše od moje "cevke i bureta" kako je to krstio jedan "stručnjak" kad je video.

uh, koliki je kotao! nema sanse da tako nesto stavim u moju kotlarnicu.
Danas su mi zamenili kotao. Stavila sam CENTROMETAL 23KW. Majstor je ustanovio da mi je sve ove godine(od 1980) pumpa radila u pogresnom smeru. Sad radi kao ludo, prezadovoljna sam. Ukoliko neko ima problem sa smerom pumpe, lako je ustanoviti na osnovu razlike u temperaturi izmedju odlaznog i povratnog voda. Dakle, ta razlika ne bi trebalo da bude veca od 10-15 stepeni. Kod mene je bila kod pocetka lozenja citavih 40 stepeni ( u kotlu 80, a na termometru na cevi 40). Ne znam da li sam dobro razumela, ali voda je pumpana iz smera kotla u povratni vod, pa je jadna morala da se probija kroz nepovratne ventile, ali u suprotnom smeru .

ne shvataj naopako. to je kotao od minimalno 150kW (samo šest tvojih "kotlića") To sam ti dao kao ilustraciju a moja "skalamerija od cevke i bureta" je proporcionalno manja jer je i moj kotao tu negde po snazi 20-30 kW
princip je ono bitno na linku koji sam dao

Ovakav kotao, kao na ovom pdf dokumentu, ima rezara gde uzimam piljevinu i koristi toplotu iz ovog kotla za grejanje pogona, kancelarija i sušionice za daske. Ja imam viadrus i koliko god da se trudim ne mogu da potrošim više od te 2 priolice za jednu sezonu jer ne mogu da naložim samo i jedino trinom već moram da stavim i nekoliko drveta pošto se u protivnom uguši vatra...
Djsloba, ako sam dobro shvatio ti ložiš samo i jedino piljevinom. Ajde slikaj tu skalameriju kod tebe i napiši kolika je kuća, kako je izolovana da bi skontao otprilike kolika bi potrošnja bila kod mene...
Pozz

već sam za bela.rada pisao da ne vredi da slikam jer slika ne pomaže. Moraš da radiš malu matematiku: 1 metar bukovine bi trebalo da je težak oko 600kg. ja sam za ovu godinu kupio 20m3 bukove piljevine i po proceni prevoznika tu je oko 7 tona. Ja sam potrošio oko 14-15 m3 što je oko 10 metara drva (bukve). potrošnja osim veličine i izolovanja kuće zavisi i od % vlage u ogrevu pa je teško da ti kažem koliko ćeš da potrošiš.
Poenta je da se piljevina još uvek može kupiti vrlo jeftino u odnosu na drvo i što se proces loženja može automatizovati pa ne treba često trčkati oko kotla.

Slobo, izgorecu skroz od radoznalosti! Ne bilo ti tesko, slikaj tu svoju skalameriju, bas me zanima! Da li bi neko mogao da mi kaze je li moguce bilo koji kotao prepraviti za piljevinu, ili je to moguce samo za one kotlive u koje moze da se ubaci gorionik?
Ako moze bilo koji, dajte vezu sa nekim majstorom koji to ume da uradi. Gde se skladisti ta piljevina da ne navuce vlagu?

Ovo i mene interesuje jer piljevinu dobijam besplatno...jedina muka je što se tovari ručno lopatama.
Skaldištim je u kotlarnici i ložim lopatama, pakujem u kese, pvc flaše,...ma kako stignem samo da je zguram u kotao...elevator nemam i nisam siguran da se može lako dodati u viadrus...inače....
Dakel Slobo...ajd da zvirnemo u tu skalamaeriju i ujedno mi kaži koliko kvadrata greješ i s kakvom izolacijom
Pozz

KBDNK+ bela.rada
na dokumentu koji sam postavio se vidi princip rada . Što se kotla tiče ja sam upotrebio totalno neodgovarajući kotao ali u datom trenutku najbolji jer sam ga dobio da ga odnesem da ne smeta. To je zrenjaninski kotao namenjen za naftu ili gas tako da nema pepeljare i dva puta mesečno otvaram kotao da ga čistim. Inače se može namestiti na bilo koji kotao koji je namenjen za čvrsto gorivo.
Spremam se da napravim novu verziju jer sam za dve godine korišćenja video par grešaka koje bih da ispravim.
Kvadratura kuće,izolacija i sl. je nebitno jer se mora poći od činjenica a to su : koliko treba energije da se zagreva tvoja kuća, koju piljevinu imaš na raspolaganju, kolika je vlažnost piljevine, koji je faktor iskorišćenja kotla....
ako baš insistirate probaću nekako da slikam iako je dosta tesno a spolja nema mnogo šta da se vidi. Kotao+četvrtasta metalna kutija u kojoj se sve dešava, u nju ulazi cev kroz koju se dodaje piljevina rezervoar za piljevinu (kod mene 1 i1/2 bure od 200 litara), ventilator (od gorionika za naftu), motor sa reduktorom koji dozira piljevinu i to je uglavnom to. Sam pravio, sam ložim a greju se svi :-)
To kod mene radi i leti jer sanitarnu vodu grejem u bojleru sa izmenjivačem a i veš mašinu sam "ukačio" da vruću vodu za pranje uzima iz bojlera pa mi "veš mašina živi duže uz piljevinu"

Evo me opet ma da sam se bio naljutio na one sto me ismejavaju.
OVAKO
Ako neko pise o ekonomicnosti da vam iznesem moj podatak o uglju i lozenju ali stvarno.
Za stan od 60 kvadrata potrosio sam za sest mjeseci nepune dvije ipo tone banovickog uglja i kubik ipo drva a pri tome imao konstantnu tem u stanu oko 24 c.
Da jos jednom ponovim grijanje je pocelo 15 oktobra a prestalo 15 aprila .
Da pojasnim potrosnju
Jedna tona Banovickog uglj kosta 75 eura a kubik drva 30eura kod mene su bosanske marke tona banovickog 150km kubik drva 60km
Jedan euro 2 marke pa racunajte.
Svi sto neznaju sta je mis ventil i zasto sluzi nek mi se jave na e- mail sto je moderator skinuo,A oni sto misle da je se najbolje prikljuciti na centralno grijanje da nauce da se to zove Toplana.A oni sto imaju srecu i jezero kod kuce da im pojasnim da toplotna pumpa moze da radi i na voda voda vazduh vazduh pa jezero i netreba obavezno da se ima.
Ako inzenjeri sa ovog foruma mogu nesto ekonomicnije da naprave od mene molio bih da mi posalju semu pa da zajedno proucimo .Za nekoga sto misli da 1 kw 50 litara akumulacije ogromna kocka bespotrebno i nevalja nek malo ode preko granice pa pogleda linkove iz nekih razvijenih zemalja a ne samo klasiku .Kotao izlaz ulaz pumpa i to je sve.Nekome kome je 50 eura ogromna investicija za za mis ventil sa pogonom nek kupi smederevac tamo to netreba.

Oko veličine bojlera piše na http://www.centrometal.hr/akumulacijski_spremnici.php i to sledeće:
''Prijedlog je da se na svaki 1 kW snage kotla ugradi min. 50 do 60 litara volumena spremnika, što znaći da je npr. uz Bio-Tec 40 kW potrebno ugraditi akumulaciju od najmanje 2000 litara''
Može li i više od 50-60l po kW, nisu li veliki gubici ili predugo čekanje do postizanja adekvatne temperature i naprezanje kotla?

Ako imaš mesta i novca?


Ra di se o dobro izolovanom zatvorenom sistemu za koje važe zakoni fizike: koliko energije uđe u sistem, toliko i izađe.


Da se spremnik potpuno napuni sigurno treba neko vreme, stim da je za temperaturni menadžent sigurno zadužena neka elektronika.
Ako ti toplota treba odmah onda se ona(verovatno) usmerava prema potrošaču, a ako ima viška ono se onda skladišti u spremniku toplote.


Kotao se najviše "napreže" u "Stop and Go" režimu. Zato se i preporučuje taj spremnik toplote da sam kotao radi
u dužim vremenskim periodima u, za njega optimalnom režimu.

Nema tu naprezanja .To radi na istom pritisku kao i obican kotao bez bojlera.Da je potrebno vremena da se zagrije potrebno je ali to se negrije odjednom 2000 litara.Princip rada je ovakav .Kod prvog lozenja ide brzo zagrijavanje kotla pa sistema a kad se zadovolji sve potrebno onda se zagrijava akumulacija ako dodje do toga.Sto znaci konstantna temp. u kuci pa onda rezerva.A rezerva se postize tako sto se izracuna koliko nam je potrebno energije za normalno zagrijavanje zamisljene prostorije i onda se doda onoliko enegije koliko vremena nezelimo da lozimo.Sta dobijemo sa tim???????
Pa kotao radi punim kapacitetom sa velikom temp. sagori sve sto normalno ne sagorijeva AKO GA TUSIMO .Ako neko zeli da ocisti kotao od bitumena i cadji onda ga nalozis maksimalno sve izgori i cadj i smole.Prednost ovakvog nacina je ta da ako imamo grijanje imamo a ne neke intervale sad ima sad nema.Znaci konstantno zagrijavanje prostorije.Uzima se tamo gdje ima a ima uvijek ako je proracun priblizno tacan .Kazem priblizno jer ima amortizer ako je malo lozices svaki dan ako je vise redje ce se hladiti.Ustede su sigurno samim tim sto ne pregrijavamo kad dodje do potrebnog akumulira se i nebaca.Negdje sam imao proracun koliko se potrosi energije kod paljenja brenera kod loze .Ili koliko se potrosi vise sirovih drva u odnosu na suva mislim da je cak 50 %.Razlika je u tome ako neko moze da bude u kuci obucen u dzemper i duge gace pa grijanje i nije toliko potrebno.Gubitci postoje samo su zanemarljivi u odnosu na cetiri lozenja pri klasicnom lozenju od 4 sata.Tu se najvise izgubi.Ono sto ja nevolim je sad vruce sad hladno.Nekad su ljudi palili grijanje samo za slavu a sad je potreba svaki dan.Sto se tice elektronike nista posebno.Moze se to izvesti i od naseg materijala.Kod mene radi na razlici od 5 stepeni.Kad je na 60
onda je napolju minus 15 a u sobi 24.Jedan stepen oko 5 % ustede pa kad smanjis 5 stepeni onda 25% cuvas za drugi dan.
Ugalj je idealan za ovo sto ne sagorijeva tako brzo pa odgadja lozenje.Kod nas je nezgodno sto imamo malu ponudu materijala.Nema polovne robe i malo obucenih ljudi.Ako trazis majstora on vjerovatno bio zidar pa vidio kako se radi.A onda ko njemu da objasni da postoi i nesto drugacije.Na netu malo imformacija malo podataka.A sve je izvodljivo sa malo truda isplati se za kratko vrijeme.

Sve ovo ispada teoretisanje sa kojim se slazem ali....Ta posuda za dodatnu akumulaciju nije mala, i sigurno nije male cene.Alternativa je da se koristi nesto drugo ali sta? To mozda i mozemo resiti kao i automatiku , ali mene konkretno zanima izmenjivac koji treba da predaje temperaturu peci nasem akumulatoru tople vode.Sta tu iskoristiti ?

Izmjenjivac toplote .
Kakvu ideju imas ??????

Jednostavno nemam ideju ,a to je najbitnija stvar .Ako se odlučim da to radim to će biti od "priručnih "sredstava i u vlastitoj reziji.Od toga zavisi dinamika rada.

Pa ja sam naišao samo na Centrometalov bojler od 2000l i košta oko 1000 evra.
Padalo mi na pamet da sam pravim bojler od nekih velikih cevi (Ø 750 mm ili sl.) ili rezervoara za naftu (ima ih od 1-2.5t) pa i inox kaca(ima ih od 500l pa da redno vežem par komada) time bi smanjio cenu par puta ali pitanje je koliko bi to trajalo jer fabrički bojler ima emajliranu unutrašnjost a pravljeni je nema pa bi rđa pojela negde i ko po marfiju procureo bi u sred januara za par godina pa tad sve ponovo + nerviranje. A i taj smanjeni vek trajanja mi poništava uštedu jer ako kupljeni traje 10-20 godina a ja treba da krpim ili pravim na svakih par godina, gde je tu računica?
Što se tiče izmenjivača najlakše rešenje je spiralna cev u bojleru kroz koju prolazi vrela voda, a najefikasnije je rešenje kao kod parnih lokomotiva gde imaš puno (20-30) cevi koje prolaze kroz bojler i preko svoje ogromne površine brzo i efikasno predaju toplotu, al' to je malo mnogo zezancije za napraviti u sopstvenoj režiji.

@pecinjo
ako hoćeš rezervu vode za grejanje izmenjivač ti ne treba a ne treba ni bojler koji je rađen da izdrži pritisak iz vodovodne mreže. Treba ti rezervoar koji će maksimalno bitri toplotno izolovan radi svođenja gubitaka na minimum. Problem sa korozijom se u ovom slučaju može rešiti na dva načina: kvalitetnom bojom kojom iznutra ( a i spolja) premažeš čeličnu cisternu ili da cisterna bude od plastike. I, što deblji sloj izolacije.

Ja sam to oko izmenjivača pisao kao savet-predlog-ideju mnm-u, znam da mi ne treba ali ne znam zašta će čoveku.

@djsloba10
Ček, ček to bi bilo super da bojler ne mora da trpi pritisak. Naime kod mene je zatvoreni sistem grejanja koji je pod pritikom 1.5-2.5 bara i mislio sam da se bojler povezuje u mrežu preko mešnog ventila i da je i on pod istim pritiskom kao i ostatak sistema.

Pretpostavljam da imaš kuću?
Da li je visoka 15 metara? to je samo pet spratova! Ako je tolika onda mora da imaš mogućnosti da kupiš ojačan rezervoar koji će da "trpi" 2.5bara.
Ja sam uradio otvoreni sistem - ekspanziona posuda na tavanu i pritisak 7 metara vodenog stuba. Izdržala bi ga i čaša od jogurta!
Da odmah napomenem -zbog pojedinaca koji traže ovuda razlog da dokazuju sebe - da je činjenica da kad je sistem sa nadpritiskom voda ključa na višim temperaturama, ali to u sistemu sa rezervoarom nema potrebe (kad ćeš napraviti takvu vatru u kotlu da ti proključa 2000+sistem litara vode?)
Uzgred majstori koji rade grejanje mnogo više vole zatvoreni sistem jer zavare parče cevi i prirubnicu i prišrafe sud i gotovo! Kad im pomeneš otvoreni sistem odmah počinje ubeđivanje koliko je ovo bolje, jer treba vući cev do tavana i izvesti prelivnu cev na krov ili je vratiti u kotlarnicu.
Ako baš hoćeš toliki pritisak za cenu bojlera koji si pominjao imaš cisterne za propan-butan koje trpe >15 bara a tu su po ceni kao taj bojler.

@djsloba10
Da živim u kuću na 4 sprata koju delim sa još 2 porodice, ja sam na I spratu kotlarnica zalepljena uz kuću u prizemlju. A oko razlika u sistemima nisam imao poima kad se radilo, verovao sam majstorima koji su slovili za ''dobre, proverene i poštene'' međutim ispostavilo se da su me malko za*****i jer da ko što ti reče njima je bilo lakše da privare i prišrafe tu i tamo iako je u odnosu na celokupan posao razlika u radu smešna između različitih sistema i rešenja al njima tako bilo lakše pa di si ušparaju koji minuta rada.
Al' sad je to gotova priča (umro majstor u međuvremenu), ko mi kriv što se nisam unapred dobro informisao pa sad moram da prepravljam, budžim i krpenišem jer pare niti crtam niti berem na drveću!

Mnogo ste zakuvali ovu temu i ima dosta stvari koje ne stoje, ali da podelim lično iskustvo.
Jesenas sam završio i pustio u rad rezervoar od 2.5 m3 (od plastike, 600evra), izolovao ga dvokomponentnom poliuretanskom penom od 10cm (100evra), ubacio izmenjivač (150evra, inače 20mm Rehau plastična cev za podno grejanje z apritiske do 10bara), spojio sa sistemom i sve radi super.
Ono za pritisak u rezervoaru: ja nemam pritisak u rezervoaru jer mi rezervoar služi samo kao kanta tople vode. Izmenjivač je pod pritiskom. Ovo zato što rezervoari ne mogu da izdrže pritisak od 2.5bara, a oni koji mogu su oko 1500evra.
U rezervoaru imam ugradjena 3 grejača od po 6KW pa se noću akomulator puni jeftinom tarifom struje. Loženje jednom popodne kad je ispod -5*C. Gubici kuće 11KW/h na -20. Površina 270m2.
Za prošlu zimu potrošio sam: struje za 11500din (6400kw niže tarife), drva za 20000din (6m3), zemnog gasa za 15000din (i to za 3 nedelje grejanja kada sam bio na putu pa niko od ukućana nije hteo da se zeza sa grejanjem). Ukupno 46500din.
I onda kada čitam ove neverice ne mogu da odolim a da se ne uključim.
Cela invesicija se isplati za 2 godine tj zime ne računajući da se loži 1-2 puta na dan, kad si kući, a temperatura uvek zadata. Milina.
Evo kako to izgleda:
http://www.samsvojmajstor.com/...0/postorder=asc/start=135.html
http://www.samsvojmajstor.com/...=0/postorder=asc/start=15.html

_{[Ovu poruku je menjao tihi2 dana 03.06.2010. u 12:38 GMT+1]}

Hvala tihi, ovo je genijalno rešenje!

Neko je ovde gore pisao za izradu rezervoara u kucnoj varijanti ali ga je bunilo oko zastite rezervoara od korozije , e pa evo kako treba da se uradi
Izvariti rezervoar i ubaciti spiralu ( ko hoce nije obavezna) i onda rezervoar odneti na toplo cinkovanje ili emajliranje i tako je on zasticen 30+ godina , ako se radi od prohroma onda zastita nije potrebna

pozdrav
Marko

Tihi svaka cast vratio si me u zivot .Mislio sam da sam crna ovca.
Ako pisemo o ekonomicnosti ima tu milion nacina.
Tema je ugalj.
Za mene je sve isto ako je ekonomicno i da grije ali zadano a ne vruce hladno.Neko spomenu teorisanje.Pa mora tako dok nedodje do zakljucka kako.Razni ljudi sa raznim idejama.Covjek je naveo kako se moze i za koliko a moze i drukcije i za manje i vise.Ponavljam da na nasim stranicama nema bas puno podataka np. raznih proracuna .Zatvoreni sistemi su za mene prakticniji zbog korozije i oksidacije.Bojler moze biti pod pritiskom a moze i bez pritiska.Samo da navedem jedan podatak da u njemackoj bez bojlera akumulacije grijanje se neradi.Normalno da neke firme kao Centrometal hoce da zarade pa prave razne mogucnosti.Ne objasnjavaju nikako pa zato i ne prodaju.Cilj bojlera je da omoguci kotlu da radi punom snagom jedino tad je ekonomican.Trebamo da znamo sta hocemo da grijemo i koliko treba energije pa tek proizvodimo.Najbolje je kombinovati ako hocemo da stedimo novac a ne da se mrznemo.Gore su pisali da mmoze pocinkovani plasticni ne znam stobi kromirani.

Ima o sam bar dvadesetak najstora od zanata koji nisu uopšte mogli da razumeju kako to radi. Ne mogu da razumem da za njih izmenjivač znači da topla voda ide u izmenjiač i da greje okolnu vodu i da tvrde da ne može obrnuto. Radi se i o ljudima koji su završili fakultet, koji rade zgrade, ali zdrava logika ne postoji. Sad kad sam uradio hoće da dodju da vide (pošto su mi polupoznanici) a ja nemam volje da im to pokažem jer sam se u njihovo znanje toliko razočarao. Jedan mi je, posle 2 sata objašnjavanja kako sam ja to zamislio i kako to radi, najzad razumeo i tražio 400evra za projekat, pod uslovom da on ne računa kapacitet imenjivača tj da sva odgovornost za funkcionisalje bude moja. Kad sam ga pitao šta time ja dobijam, kaže "pa to je komplikovana šema, ja ću izračunati protoke, dimenzije cevi i ventile itd".
Hoću reći, teško će neko od majstora ovo sam smisliti. Ostaje jedino samostalna varijanta, pa polako. Majstori rade samo proverena prepisana rešenja, a kad ne prepišu dobro onda se izgube. Oni dobri su za običan narod preskupi.
Jedino sigurno je naučiti njihov posao, a onda uz malo veštine mekog lemljenja i bakarnih cevi sve sam odraditi.
Dakle, knjige u šake i proračunati sam, a onda zvati majstora da pri pogadjanju i on proračuna, pa ako se slaže onda je lekcija naučena. Pa kupiti alat (brener+žica+pasta ukupno 2000din), skupiti volju i znanje i napred. I osta u džepu 50evra po grejnom telu i 150evra za kotlarnicu.
Malo li je?

Kako meni bojler ima izmenjivač ja sam ugradio diferencijalni termostat koji pumpu uključuje tek kad voda u sistemu za grejanje bude toplija od vode u bojleru. To da ne bih imao "izvlačenje" toplote iz bojlera.

Za nekih 20 godina rada u Njemackoj samo sam vidio dobroga milion ideja.Tu mozes sve sam da proracunas netrebas inzinjera sve potrebne tabele imas.Danas svako moze da zaletuje stegne mufnu pa gje je onda problem.Interesantno da D ferme daju same ideje seme proracune.Rezultat je dobra prodaja materijala.Ako neki majstor sto je obukao radne pantolone i zato misli da je majstor za svaku sitnicu uzme 100 evra.Ili inzinjer ima diplomu a zna ono iz 70ih to je nesto drugo.Ovdje ljudi jeftino se griju a mi imamo milion mogucnosti samo necemo.Kad sam ja uradio svoje grijanje sa 3000 li tara rezervur smijali se a sad pitaju kako .Neko prica da samo cetiri covjeka znaju u gradu to da urade smijesno.Nije to skupo samo treba malo volje.Kazem nije skupo zato sto je najskuplje kad se mrznes ili kad puno das za grejnu sezonu.Svaki energent se moze dobro iskoristiti i biti dobar samo malo volje.Po nekom mom vidjenju materijal i nije toliko skup koliko je skupo neznanje.
Najsmjesnije bi bilo da nacrtam jos neku semu hidraulike kako to ovdje zovu.E onda bi mi se smijali.A zaista funkcionise.
Ona nasa klasika je prevazidjena skupa to trosi ili se smrzavati.Pola nas zivi u sumovitim krajevima sjetite se kotla na pirolizu kako lijepo radi.A ONAJ STO NA PIJACI KUPI DRVA U DECEMBRU TO NEMOZE SIGURNO.

Tehnika stalno napreduje u stalno treba da se uci !
Koji si kotao to ugradio sa rezervoarom , piroliticki ili ?

pozdrav
Marko

Obican Buderusov kotao namienjen za cvrsto gorivo mislim na drvo i ugalj.Razlika je u tome sto taj kotao ima malu regulaciju nap.koje drvo se lozi.Sto ima lambada sondu koja sluzi da prepozna dim.Sjetite se satorskog krila kad se gasi pozar.Kad osjeti dim pri lozenju onda ukljuci ventilator u dimnjaci izduva u odzak gori ko lud.Nema klapnu regulator promaje nego ventilator koi po potrebi uduvava vazduh.Sta mu nevalja nece vecu vlaznost od 20% onda se bukvalno zacepi.Sto je interesantno da ima u dimnjaci ugradjen ventilator pa ako ti nevalja odzak on to odradi.Ventilator je napravljen tako da moze prirodna promaja a kad zatreba on se ukljuci i izgleda kad das gas na starom motoru.Pricamo o stednji.Na regulaciji imaju programi .Pa ako neko radi od sedam do pet u tom periodu neide vruca voda u radijatore nego u spremnik.I onda nastimas tacno u pola pet da grije radijatore zadas 24c .Ima spoljni i unutrasnji osjetnik neko kaze pipala.U 22 vraca na 21 nocni rezim rada.Ujutro u 5 ponovo 24.Razliciti programi mozes sam da zadas zeljenu tem u zeljeno vrijeme.Ono sto mnogima nije jasno da kotao mora biti jaci od stvarne potrebe kuce.Ako je potrebno nap.kotao od 60kw mora se staviti jaci da bi mogao proizvoditi rezervu.Sto se tice ustede sa ovakvim nacinom sigorno da postoi nekih 30-40 % pa i vise provjereno ne teoretski.Iz tog razloga sto trosi samo kad treba.Sto je ugodan za stanovanje.Nevalja ni kad je previse vruce ni hladno.Sve se moze kupiti polovno na zapadu za male pare.Sigurno je bolji kotao od provjerenog proizvodjaca polovan nego neki sklepan od nekog gvozdja koje se udesilo nije bilo drugog.Kod mene je gasifikacija nekoristim cvrsta goriva vise ali sistem je ostao u upotrebi i radi dobro.Ovdje sam se ja puno raspitivao tako jednom zakazem savjetovanje.Ocekivao sam diskusiju, medjutim gospoda dade folmular ispunim on stavi sablon i uoci sve greske.Prvo pitanje koliko se puta brener pali u danu.Blo je svako dva minuta.Totalna greska sistema.Razlog mali izmjenjivac toplote klasika bez akumulacije.Isli smo dalje i sve greske su bile one nase HRONICNE I AKUTNE.Kod nas stave mis ventil pa sa njim pokusavaju da zadrze vruc kotao a ovdje na bojleru ima izlaz pri vrhu u gornjem dijelu gdje je uvijek vruc.Topla voda uvijek bjezi na gore pri dnu je hladnija.Nije priguseno nista a radi savrseno.Jednostavno vruca voda se usmjerava tamo gdje treba.Mis ventil sa motornim pogonom se moze kupiti za manje od 50 eura nov ili upola polovan.Regulacija do stotinjak evra.Polovan kotao svjetskih proizvodjaca sa svim drangulijama do 1000 evra malo jaci.Na ebay ili rikardu vise puta neko poklanja samo nosi.

Ukoliko neko ima neki kontakt za radnike za unošenje uglja bio bi zahvalan. Google ne daje ništa na tu temu.

bilo koji fizikalci. Oni sa građevine kao i oni likovi što se vozikaju u konjskim zapregama po gradu.

Pozdrav svima ima problem i nadam se da mi neko od vas moze pomoci a,problem je sledeci:naime zidao sam ozdak od sitne cigle unutrnjih dimenzija 25x25cm visine 5m i nece da vuce uzme stiropor debljnie 5cm i izlepim kao malo bolje ali i dalje nije to to jos da naglasim da je koto vijadrus snage 25kw i da je odzak spolja zalepljen za fasdu sta da radim????HVALA UNAPRED

Proveri u uputstvu koliki dimnjak preporučuju za tvoj kotao. Tvoj dimnjak pravi 18-20Pa. Ne znam koji model tačno imaš, ali ako je preporuka 25Pa onda ti treba dimnjak od bar 6.5 do 7m (dimanjak od 7m ima oko 25Pa).

u uputstvu nista nepise za dimnjak a koto je VIADRUS HERCULES U 22 razmisljao sam jos i dali mogu da dodam cev(cunak) precnika 20cm i duzine 2m jer mi je pristup veoma otezan jos jednom HVALA PUNO

_{[Ovu poruku je menjao lazme dana 23.10.2010. u 10:44 GMT+1]}

Lazme, vrlo je teško dati savet koliko trerba da bude visok dimnjak jer to zavisi od mnogo čega a ne samo od snage kotla. Na visinu dimnjaka utiču, osim snage kotla, položaj dimnjaka, pravac duvanja vetra, položaj susednih kuća, oblik krova,...
Napisao si da je dimnjak ozidan fasadnom siglom unutarnjih dimenzija 25x25. Pretpostavljam da je propisno ozidan sa šidelom, izolacijom od staklene vune i na kraju cigla. To što si ga obložio stirporom to znači samo da si ga bolje izolovao i da ćeš umanjiti kondenzaciju a da bolje vuče teško.
Složio bih se sa ovim što ti je napisao tihi2 tako da ti po mom mišljenju dozidjivanje ne gine. Najbolje bi bilo kada bi mogao da prilikom zidanja imaš mogućnost da meriš promaju u dimnjaku i tako dozidaš samo do potrebnog nivoa. Prilikom dozidjivanja treba voditi računa da previsok dimnjak mnogo vuče i mnogo smanjuje iskorišćenje materijala za sagorevanje a prenizak dimnjak mnogo dimi, neće da vuče,...tako da niti jedno niti drugo nije dobro...
Pozz

Za tvoju peć na http://www.instal.si/pdf/viadrus_u22.pdf piše da treba 0.18Mbara tj 18Pa što bi moglo da znači nekoliko stvari:
1. Podatak koji sam dao (18-20Pa) sam dao na osnovu preračunatog svetlog otvora tvog dimnjaka pa preveo na Šidelov okrugli (oko 26cm ako se dobro sećam).
2. Pošto Šidel ima mnogo ravnije unutrašnje ivice i manji unutrašnji otpor od zidanog dimnjaka onda Šidel pravi veći pritisak za isti prečnik. Još ako nije omalterisan iznutra... tim gore.
3. Ako još misliš otežavati dimnim gasovima time što ćeš dodati čunak od 2 m onda i to moraš kompenzirati.
4. Dim u peći je siguran znak da dimnjak ne vuče dovoljno. Ako je malo niži od potrebnog onda dimi samo pri potpaljivanju i kada je visok pritisak tj pred kišu.
5. Prevelikom dimnjaku se leptirom na čunku uvek može smanjiti cug.

Mislim da nemaš izbora i da moraš dozidati, po meni, bar 2m. Mnogo skuplje ti je da menjaš peć (postoje neke koje imaju ventilator koji popravi promaju u dimnjaku).

ljudi hvala na pomoci u ponedeljak dozidjujem odzak pa ce da vidimo jos jednom HVALA PUNO

Kako jednostavno proveriti ima li dimnjak potrebnu visinu,tj kako izmeriti promaju?

Najjednostavnije je preračunati svetli otvor (ako je drugog oblika) na okrugli pa videti na djagramu. Link za dijagram za šidel je
http://www.schiedel.rs/proizvo...jom/lozista-na-ugalj-ili-drva/
onda smanjiti za nešto (recimo 2Pa) zbog većeg otpora i neravnina unutar dimnjaka i to je to.
A stvarno merenje može da uradi ko ima spravu za to.

Ponekad i razni drugi faktori uticu na sam dimnjak, kao sto rece kbdnk. Moj dimjak je visok 12 m i presek je 30cm ali kad su specificni uslovi, visok pritisak i sevorozapadni vetar pec se gusi, dimi... nije bas veliki problem, prilikom lozenja dim izlazi iz peci. Zvao sam majstore, dimnjicare ali jednostavno je tako. Svi kazu da nebi smela ali desava se. U svim drugim uslovima moram da zatvaram cug. Inace pec je ista.

Negde, ranije sam u okviru ove teme napisao da se to može proveriti tako što se prinese sveća ili upaljač za cigarete pored otvora gde ulazi ćunak ili dimnjača od kotla u dimnjak. Vatra na sveći ili upaljaču treba da se zakrene pod uglom od 45 stepeni ka dimnjaku. Ukoliko se više položi onda je to znak da dimnjak vuče više od potrebnog i obratno.
Da se razumemo ovo je primitivan način merenja ili "teška improvozacija"...

Ovo se javlja pogotovo kada se kotao potpaljuje u popodnevnim satima a napolju je magla...Tad i idealan dimnjak ima problema...
Pozz

Ovo je živa istina. Čim prođe prvih 3-4 minuta stvar je OK. Dok se dimanjak ne zagreje.

dodao sam visinu jos dva metra i prelazi sleme(visinu krova ) lepo vuce nedimi ali sad sporo i slabo(vratanca otvorim cela i nece da digne swe trba da mu bacam sicu da bi podigo temperaturu ) sta da radim ni sam vise ne znam molim vas pomagajte

Pumpa se uključuje tek kad voda u peći dostigne 65*C.
Šta ložiš? Kotao je namenjen koksu, kamenom uglju i, ako baš mora, cepanim sitnim drvima.
Nisi napisao koje je snage (ima samo tip).

Kad zatvoris vrata stavi ruku ispod poklopca promaje. Moras da osetis strujanje vazduha. Ako ga nema pogledaj kakvi su ti kanali iznad lozista. Dobio si celicnu cetku koja se navije na metalnu sipku. Ti kanali imaju rebra koja hoce da skupljaju pepeo, prasinu... Ako pec ne radi na svojoj temperaturi dolazi do kondezacije i tu se uhvati neka smola, kanali se skoro zatvore i moras da ih ocistis. Nemoj samo da guras cetku u kanale dok je pec vruca, kao ja :) nije bas toliko izdrzljiva. Najbolji savet mi je dao neko ovde na forumu da nalozim jaku vatru sa drvima do nekih 80 stepeni i sva smola izgori, sta ne izgori lako se sastruze.

Ako ima strujanja vazduha onda moras da naucis da lozis. Koristim sistem koji je kbdnk opisao. Poredjam red drva na dnu lozista, pustim da se dobro raspale i onda napunim ugalj skoro do vrha donje ivice vrata za lozenje. Sledece lozenje ide samo ugalj. Kad imam puno prasine, kao sada, ne punim punu pec vec recimo 1/4 velike kante od farbe za zidove.



65C? Radna temperatura peci je od 65 do 90 valjda, zaboravio sam gornju brojku. Pec lozim tek popodne i temperatura vode bude oko 20C. Uglavnom nedam da razlika bude veca od 15C. Naravno cim se ujednaci temperatura iskljucim pumpu i tako do 45-50C gde pumpu vise ne gasim.

pozdrav ima isti taj koto(viadrus herkules u 22 snage 25kw-29kw)kao i ti al dimnjak sam zidao od sitne cigle untarnjih dimenzija 25x25cm visine 6,5m odaljen od slemena oko 3m to jest zalepljen na fasadu kuce spolja i izoliran stiroporom debljine 5cm(podrazumeva se i lepak i mrezica)e sad problem je sledeci :kada otvorim vrata kotla on ne dimi drva sjajno gore(kasnije dodam ugalj) ali temperaturu nece da digne to jest veoma teko dize i to oko 40-50 stepeni(a dok je prosel zime radio na obicnim cunjcima unutarnjeg promera 12cm samo je pocetna krivina bila 16cm i dizao je odlicno temperaturu samo je mnogo dimio ja reko da ozidam odzak da ne dimi kao sto stvarno nedimi al sad nece da digne temperaturu)sta da radim ????HVALA UNAPRED

Jesi li pogledao kanale o kojima sam ti pisao?

Lazme, na kotlu ima klapna neposredno pre izlaza u dimnjaču. Ta klapna se otvara i zatvara sa prednje strane viadrusa, gore levo onom okruglom ručicom crne boje koja se kreće napred-nazad. Kada potapljuješ klapna treba da bude otvorena (zaboravio sam da li je klapna otvorena kada je ručica gurnuta ili izvučena ali videćeš to sam jer ported te ručice treba da ima jedna nalepnica koja to objašnjava), a kada se vatra raspali onda klapnu polako zatvaraš i to sve do onog nivoa dok kotao ne počne da dimi. Kada počena da dimi malo otvoriš klapnu i to tek da prestane da dimii i tu je kraj.
Sa novim dimnjakom si dobio bolju promaju i kotao lepo gori, ne dimi ali to je ona druga krajnost o kojoj sam govorio. Sada ti dosta toplote ide u dimnjak.
Pretpostavljam da si donju klapnu podesio na npr 65 i da tu temperaturu ne može da postigne pa se ona nikada ne zatvara. Ukoliko si ovaj termostat ppodesio na 40-50 stepeni onda je i normalno što kotao ne diže temperaturu.
Ajde javi šta si uradio...živo me interesuje jer je ovo ne može da bude neki naročit problem.
Pozz

Pa da i meni se čini da ti je sad prejaka promaja problem i da ti toplota odlazi kroz dimnjak tj. promaja ti izvlači toplotu iz ložišta pre nego što ona zagreje vodu u kotlu. Trebaš samo da pritvoriš klapnu na izlazu iz kotla tj. na ćunku, koliko treba da se zatvori to zavisi od vremena i od goriva kojim ložiš (drva ili ugalj) ali to ćeš sam da provališ brzo. Kad raspaljujem vatru klapnu otvorim skroz a kad se razgori zatvorim je na oko80% zubac ako je vreme loše (magla ili pred kišu tj. nizak atmosferski pritisak) ide na 60-70%.

Pre će biti da se kotao slabo loži. Ako je klapna na dimnjači otvorena, ako je promaja stavljena na 65*C i ako je kotao napunjen bar pola gorivom onda MORA da postigne tih 65*C. Dimnjak to ne može izvući. To je samo 7m dimnjaka Fi 25cm. Dodatna 2m dimnjaka ne mogu vući previše jer se bez ta 2m jako pušilo i nije vuklo nikako.
Jedino ako se loži lošim ugljem i mokrim drvima (drva bi se trebala sušiti bar celo leto).
Probaj onako u 2. rečenici. Ništa te ne košta. Kada dostigne 65*c onda zatvori cug za 1 ili 2 recke.

da li neko ima iskustva sa BOSCH (Junkers) kotlovima.

sta sam uradio pa ugradio jos jednu klapnu na cunak koji ide od kotla do dimnjaka jer mi je odvlacilo previse toplote sad greje kao ludo kao i pre....

Znaci jedna nije bila dovoljna ?Ili je ona prva izgorela?

Ili klapna nije korišćena?
Izgleda da je dimnjak prvo bio niži od krova kuće, pa kad je dozidano 2m izbio je iznad kuće i ispalo da vuče previše.
Ne znam šta dodatna klapna može da zatvori što ne može ona na kotlu.
Koliko znam, klapna na kotlu je u obliku kruga, ali krug nije ceo već mu fali 1/4. Kad se zatvori skroz klapna, ipak ne može da se potpuno zatvori cug jer peć mora da diše. Inače bi uzimala vazduh iz kotlarnice, a tu i vraćala dim kroz manje eksplozijice.

Klapna se i izradjuje da ne zatvori dimovodni kanal u potpunosti jer nikada nije potrebno zatvoriti dimovodni kanal 100%. To bi bilo kao da vozilo nema ler gas ili pak da se smanji potpuno...
Ali kad neko napravi dimnjak koji vuče kao kod Lazmea, e onda mora da se se dodatno suzi taj dimovodni kanal i onda se ugradi dodatna klapna. Za dodatnom klapnom ne bi imao potrebe da je proveravao visinu dimnjaka prilikom zidanja dimnjaka kod svakog dodatnog elementa dimnjaka. Ovako sada šta je tu je. Bolje i ovako nego da troši kao termoelektrana a da mu bude hladno.
Pozz

Dok je dimanjk bio niži od kuće loše je vukao. Čim je nazidan iznad kuće - sve je u redu.
Neverovatno mi je da i sa skroz zatvorenom klapnom previše vuče. Dimanjak od 7m?
Neka je on rešio problem, nekom će koristiti to saznanje.

Mene interesuje ugalj Pljevlja. S obzirom da nemogu vec duze vreme da nadjem banovice, poceo sam da razmisljam o nekom drugom uglju. Kao prva opcija mi je ponudjena Pljevlja.
Njega nisam nikad koristio, niti znam kakav je za centralno grejanje. Da li neko ima iskustva sa ovim uglje, koja mu je jacina u odnosu na drugi ugalj?

Pozdrav svima, procitao sam sve do sada napisano i mislim da sam na pravom mestu da zatrazim pomoc.
Imam zrenjaninski kotao od 24 kw i vec dugo ga nisam lozio nego sam koristio kotao na gas. E ove godine, zbog cene gasa sam odlucio da ga vratim u podrum i sve funkcionise solidno ali nisam zadovoljan dimnjakom. Kada nalozim drva jos je i ok ali kada dodam ugalj na spratu se oseti smrad iz zida kuda ide dimnjak. Jos uvek se nije pojavila fleka ali predpostavljam da je to samo pitanje vremena. E sam istrazujem kako da saniram dimnjak a da ne moram da rusim po kuci. Citao sam ove predloge sa cevima i to zvuci dosta dobro ali je problem sto je dimnjak zidan ciglom i to u pravouganom obliku unutrasnjeg otvora 130mm x 200 mm. Ako bi stavio cev promera 120 to bi verovatno bilo malo, pa mi je palo na pamet ili da pravim cev od recimo 150 mm pa da je spljostim u neki elipsasti oblik kako bi usla unutra, ili da pravim pravougaonu cev ali nisam siguran koliko je to pametno zbog ciscenja. Moje pitanje je da li je neko radio nesto slicno i ako jeste mora li cev biti fiksirana i odvojena nekakvim distancerima od postojeceg dimnjaka, kako ga ne bi grejala. Takodje da li bi jednozidna cev bila dobro resenje jer sam negde procitao da se kondenzacija stvara sa spoljne strane, pa bi i to mogao biti problem. Nadam se da sam dovoljno objasnio problem i da ce neko znati i hteti da mi pomogne da ovo resim.

Slican banovicima ti je djurdjevik, mislim da je malo kaloricniji. Jedino sto kao i kod banovica ima dosta pepela

Pozdrav

Pozdrav društvu, od ove sezone ložim BOSCH 2000B (bivši JUNKERS) zadovoljan sam sa njegovim radom, samo mi se do sada dva puta desilo da je regulator promaje spustio klapnu na zadatih 60-65 a u kotlu je vatra divljala i temeratura je bila 90, možda neko zna uzrok.

Pa kad zatvori klapna nema vise dotoka vazduha, kiseonika koji je bitan za sagorevanje. Pojedine peci imaju dodatne, da kazem, otvore za dotok vazduha. Uglavnom moras rucno da ih otvoris a i tebi se to desilo dva puta. Da nisi slucajno nesto pomerio...

Darko, ovaj lančić na regulatoru ti je "razbaždaren" i nije tačan. Da prevedem. Doteraš regulator na npr. 50 ili 60 stepena...nebitno. Kotao naložiš i potpališ. Kada vatra počne da gori i kada se kotao razgori pratiš kako se diže temperatura vode u mreži. Pumpu uključi dok ovo podešavaš da radi non stop. Kada se temperatura vode u mreži podigne i dosegne nivo koji je jednak onom nivou na regulatoru promaje u tom momentu klapna koja je lančićem povezana sa ragulatorom treba da bude zatvorena u potpunosti. Ukoliko to nije slučaj lančić se otkači sa kukice na regulatoru i dotegne ili otpusti onoliko koliko je potrebno da se klapna u tom momentu zatvori...ali ne samo da bude zatvorena nego i da lančić bude zategnut tako da može "brzo da reaguje". Posle toga pratiš reakciju i dotezanjem ili otpuštanjem lančića fino podesiš i to je to.
PS. Kada kažem da klapna treba da bude zatvorena potpuno to nije baš totalno. Na klapni ima šraf sa plastičnom glavom kojim se podešava da se klapna (kada je u položaju zatvoreno) nikada ne zatvori baš u potpunosti. Taj šraf treba da bude u položaju da klapna, u slučaju kada je u zatvorenom položaju bude odškrinuta otprilike za debljinu čačkalice..ali nikako više....i to je to...To jednostavno mora da radi dobro.
Kod tebe se verovatno desilo da je lančić pretegnut i da nije stigao da zatvori što je opasno jer može da dovede do pregrevanja i kuvanja kotla...
Nadam se da si razumeo.
Pozz

Nameštao sam regulator promaje na 60 i zatvori se to je čini mi se ok ( to je majstor namestio odmah po ugradnji i stvarno kada je u peći 60 bude otvoren još oko 2 mm), ali sa strane peći postoje dodatni otvori za čini mi se tercijarni vazduh koji se navodno po uputstvu ubacuje direktno na plamen raadi boljeg sagorevanja, oba puta kada sam ubacio dodatnu količinu uglja ubacio sam na 60 i klapna je bila spuštena sa otvorom od 2 mm ali je posle pola sata kada sam obišao peć bilo skoro 90 da nije problem u tim otvorima sa strane.

Darko, ja ne znam kako tačno izgleda taj tvoj kotao tako da se oslanjam samo na tvoj opis...Pretpostavljam da ti dotoci tercijalnog vazduha nemaju klapne, prigušivače i sl. tako da ne postoji način da ih pritvoriš jer da postoje klapne na njima onda bi to bio drugačiji problem. Ako nemaju klapne probaj da namestiš regulator na manju temperaturu...npr. 40 pa ćeš videti kako tada reaguje temperatura u mreži...Isto tako probaj da mu pritvoriš klapnu na dimovodnom kanalu ili dimnjaku...i na kraju probaj sa manje kvalitetnim gorivom koje teško sagoreva...Ništa od ovih predloga nije dobro ali vredi pokušati...
Pozz

Hvala na odgovoru, ti otvori za bem li ga terc, vazduh koji pomaže sagorevanju mogu se zatvoriti to je polukrug ili već kao leptir, koji se može slobodno otvarati i zatvarati, inače od ogreva koristim bukove brikete i ugalj sušeni vreoci ili tako nešto.

http://www.bosch-climate.rs/fi...003301310180.cvrsto-gorivo.pdf


peć se veoma lako se čisti i održava, to je prednost na prethodnu peć koju sam imao Panonija inđija koja me je služila 15 godina

Darko, pa onda probaj da zatvoriš otvore za tercijalni vazduh kad se zahvati vatra...

Dakle da se vratimo na temu, kako loziti ugalj:

Ovo je moje iskustvo od prethodnih nekoliko dana. Inace metod je cak u jednom postu pomenuo zlaja iz tuzle u ovoj temi, a ja ga prenosim sa jednog drugog foruma.
Dakle za sve vas koji posedujete gusane kotlove sa guscom resetkom, recimo viadrus, buderus, sime, junkers, zrenjanin itd. Mozda moze i na celicnim kotlovima koji imaju guscu resetku ali sa njima nemam iskustva.
Metod je inace opisan u ovom dokumentu

Ja inace imam Sime solida kotao od 20 KW 4 rebra.

U potpuno ociscen kotao direktno na resetku sipa se 6 do 7 lopata uglja. Mislim da je bolje sipati sitniju granulaciju "ORAH", to je kod mene negde malo preko polovine donjih unutrasanjih vrata. Naravno ovo uzmite uslovno kolicina zavisi od velicine vaseg kotla. Preko toga 5-6 listova zguzvanih novina ali tako da dva izvucem malo kroz donja vrata sa svake strane da mogu da lako potpalim. Preko toga sitno seceno granje, pa onda suva drva da prekriju to sve i to ne previse recimo 6-7 komada. Klapnu na izlazu kotla ostavim potpuno otvorenu da dobije sto jaci cug. Takodje otvorim i klapnu za sekundarni vazduh. Ostavim i otvorena vrata jedno 5 minuta dok se ne razgori. Posle 15 do 20 minuta vratim klapnu na pola, a nakon otprilike pola sata skroz zatvorim. Klapnu za sekundarni vazduh ostavim otvorenu na 1 cetvrtini. Regulator promaje mi je na 65. Ja imam 4-kraki mesni ventil pa njime smanjim temperaturu u instalaciji recimo na 50 do 55 zavisno od vremena. Na ovaj nacin vatra traje od 4 do 5 sati cak i sa susenim vreocima koji inace jako brzo gore. Nakon toga ponovo potpuno cistim kotao i sve iz pocetka. Ako je ostalo zara izvadim ga ili pomaknem i stavim opet na vrh. Jeste mozda malo vise posla ali bar meni ovo duze traje. Neki kazau da moze da gori i po 12 sati. Ja u to bas i neverujem ali eto probajte pa da cujemo i druga iskustva. Klasicnim lozenjem ugalj na potpaljena drva kod mene je to trajalo po 2 sata. Druga prednost je sto nema onog belog smrdljivog dima koji se pojavljuje pri potpaljivanju uglja. Inace je kod mene odzak los, pa se na ovaj nacin eliminise i MIRIS iz zida, a i komsije su zadovoljnije, napolju se skoro nista ne oseca sem pri inicijalnom paljenju. Mislim i da sama regulacija bolje funkcionise tj. da temperatura vode manje varira.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao bboba dana 02.12.2010. u 23:10 GMT+1]}

I ja sam probao i zaista super funkcioniše, manje dima i čini mi se da duže traja, mada u to ću se uveriti kad počne jača zima i temperature se spuste ispod -5 danju tj. -10 noću. Ali da je elegantnije i čistije rešenje svakako jeste. Inače ložim Centrometalov CK EKO 35kw i ja u njega saspem 2 kofe od farbe od po 25kg uglja (može i 3) i preko založim manju vatru od sitneža i letvica a stavim i po koju manju cepanicu, sačekam desetak minuta i zatvorim vratanca i okrenem regulator promaje (onaj pozadi na ćunku) na pretposlednji zubac i to je to, vatra traje desetak sati.

Gospodine Saša,
Vidjela sam da se razumijete u centralno grijanje, pa bih vas zamolila za jedan savjet, ako je to moguće.
Zovem se Danijela i živim u jednoj stambenoj zgradi sa dva sprata.Nedavno mi je popucao dimnjak u stanu, koji koristi moj komšija koji stanuje ispod mene.Njegova kotlovnica se nalazi u podrumu a dimnjak prolazi kroz oba stana.Počela sam da osjetim dim u stanu i tako sam ga upozorila da treba da se pobrine za rješenje tog problema.Inače naš postojeći dimnjak je od cigala i dupli, koji za sada koristi samo on.Svi su nam savjetovali da ozidamo novi vanjski dimnjak i da se eventualno spojimo sa dvije peći.Prva je ta koju bi on nastavio da koristi na novom dimnjaku a drugu bih ja kupila i spojila na taj isti simnjak.Pričala sam sa mnogo ljudi međutim niko nije znao da mi da stručan savjet.Neko kaže da dvije peći ne mogu na isti dimnjak a neko kaže da mogu s obzirom da je visina kuće oko 8 metara i plus metar dimnjaka iznad krova i da se eventualno ozida malo širi nego obično .
Moj komšija loži visokokalorični ugalj i za potpalu koristi briket.Ja sam razmišljala da kupim ili istu peć ili onu na pelet, koja je kod nas u Bosni oko 2500 € ili ovu što ima i on (čini mi se centrometral ili sl) ona košta oko 12oo km 600€ otprilike.
Zamolila bih vas da mi pomognete dajući mi informaciju o tome da li je moguće spojiti dvije peći na isti dimnjak, i da li je to moguće i ako se koriste dvije vrste ogreva?Koje dimenzije treba da ima taj dimnjak ili ako ih bude dva koliki da bude svaki?
Šta biste vi meni savjetovali s obzirom da moram da ugirjem stan na drugom spratu, tj iznad podruma i komšijinog sprata od 100 m2 pošto nam peć u zajednici nije baš pogodna solucija???
Unaprijed vam zahvaljujem i nadam se da ćete mi dati pogodan savjet s obzirom da nisam našla nikoga da mi sve to objasni a ja apsolutno ne razumijem u to.


_{[Ovu poruku je menjao vrlo zabrinuta dana 05.01.2011. u 09:51 GMT+1]}

Danijela, mislim da ste problem počeli da sagledavate od kraja a ne od početka.
Prvo šta treba sagledati i rešiti je sam izvor toplote pa tek onda dimnjak. Pošto kažete da imate oko 100 kvm i to na jednom nivou neophodno je potrebno razvesti mrežu i postaviti adekvatne radijatore. Tu se dolazi do drugog problema a to je materijal za sagorevanje. Koji god materijal za sagorevanje da koristite morate ga unositi u stanbeni deo kuće što zna da stvori određene probleme u vidu prašine, nečistoće, dima, pepela, neprijatnih mirisa,...a uz to problem je što taj materijal za sagorevanje treba dizati na spratni deo kuće. Možda je bolje sagraditi kotlarnicu u podrumu a cevi podignuti do stana, ili možda sagraditi zajedničku kotlarnicu i postaviti zajednički kotao u podrumu ili ko zna....To zavisi od mnogo čega a od toga zavisi sve ostalo u Vašem slučaju.
Za dimnjak je nebitno da li je kotao ili peć na ugalj, pelete, drvu ili šta već već kakav je kotao tj. peć i kolika je pa u skladu sa tim treba donositi odluke o dimnjaku.
U Vašem slučaju dakle prvo treba odrediti kakav kotao želite ili možete sebi priuštiti pa tek onda razmišljati o dimnjaku. Ono što je generalno nikako ne treba razmišljati o zajedničkom dimnjaku. Odnosno možete zidati jedan dimnjak ali sa dva kanala tako da svako od vas može koristiti poseban kanal nezavisno od onog drugog. Ne kažem da je nemoguće koristiti isti kanal ali to ne bih nikada nikom preporučio a kada bi sada zidao dimnjak sigurno bi postavio dva kanala nezavistna jedan od drugog. Zidati pored zgrade u odnosu na unutrašnji dimnjak ima svoje prednosti i mane...Mnogo toga zavisi od položaja soba u stanu.
Kada malo bolje razmislim jako je teško dati savet na osnovuz ovih podataka osim da treba izbegavati jedan kanal za oba domaćinstva.
Da ne bi davili ostale članova foruma javi se na pp ili na mail.
Pozz svima i srećni praznici

Da i ja pomognem Danijeli ako mogu iz sopstvenog iskustva, meni su majstori savetovali i ja ih poslušao da stavimo 2 kotla na jedan dimnjak i to neće da radi. Svaki put kad odem u kotlarnicu da ložim spominjem im familiju jer kotlovi dime ko nenormalni, više dima izlazi iz kotlarnice nego iz dimnjaka. Veruj da je užas, posle svakog loženja smrdim na dim kao da sam u odžaku bio da ne spominjem koliko je zdravo izlagati se tolikom dimu više puta dnevno skoro pola godine, tako da planiram novi dimnjak jer ti uvek jedan kotao vuče jače a drugi ne dovoljno tj. ponaša se kao da ima falš vazduh (što i ima jer imaš na dimnjaku ogromnu rupu kroz koju se javlja strujanje vazduha). A zajednički kotao ti i nije neko rešenje, brzo će izbiti problem ko će kada da loži i da čisti kotao i izbacuje popeo da ne spominjem zajedničku kupovinu ogreva i dogovor oko toga kad treba a kad ne treba da se loži i zašto se tako i tad ložilo a nije bilo potrebe za tim, u suštini ne gine vam teško svađanje u rekordno kratkom roku. Znači ništa zajedničko a ako te neki majstori ubeđuju da može da funkcionišu 2 kotla na 1 dimnjak traži lepo od njih pismenu garanciju da će to da radi perfektno ili da ti o svom trošku ozidaju drugi dimnjak ukoliko to ne radi kao što treba, pa ćeš videti koliko su sigurni u tu svoju zamisao. Ja sam se zeznuo , nemoj i ti!

Hvala vam svima na ovim korisnim savjetima.
Nažalost ja sam žena i ne razumijem se mnogo u tako nešto a koga god da pitam za savjet, svako gleda neku korist pa mi savjetuje ono što može bolje da proda.
Kad sam otišla da vidim kotao Viadru, kažu da je fenomenalan i obični i trajnožareći, a isto tako kažu i za kotao na pelet.
Kad sve to izračunam(dimnjak+kotao trajnožareći Viadrus) ili kotao na pelet koji se sam pali u određeno vrijeme, ulog je manje više isti jer za ovaj drugi nije potreban baš šidelov dimnjak koji sam košta oko 800 eura za moju visinu zgrade.
Moj komšija, koji živi na spratu ispod mene, odlučio je da zida novi vanjski dimnjak i to shidelov, s obzirom da ima kotlovnicu ispod stana i kotao na čvrsto gorivo na koji se grije već nekoliko godina.
Ja sam u dilemi dal da iskoristim priliku kad on bude zidao svoj, pa da ujednom zidam i moj pored,jer sam odustala od ideje zajedničkog dimnjaka, i znači uštedila bih novac za skelu i možda i nešto malo za majstora, ili ipak da se odlučim za kotao na pelet i da pokušam da ga stavim u podrum koji se nalazi pored njegovog ali sa nekom cijevi za odvodni dim, ili na terasu, s obzirom da taj kotao nije mnogo veliki i ne prlja mnogo(čisti se u tri dana)
Ja imam grijanje sa radijatorima provedeno prije 20 ak godina, koje je do prije godinu radilo na peć na etažno grijanje, ali nažalost progorena zbog godina starosti.
I ja sama smatram da loženje po stanu nije više prihvatljivo s obzirom na prljavštinu koju uzrokuje, tako da u svakom slučaju moram naći vanjsku soluciju, bilo to na pelet ili na čvrsto grijanje.
Pokušavam naći nekoga ko bi mi izračunao potrošnju za jednu sezonu jednog i drugog načina, kako bih donijela odluku.
I to je skoro nemoguća misija jer niko ne zna tačno koliko novaca treba za jedno ili drugo i kolika je znači razlika izmedju ta dva načina.
Sigurna sam da je pelet čišća solucija i komotnija u odnosu na čvrsto gorivo ali znam i da naravno komotnost košta malo više...lai koliko je to više???
Dal je vrijedno te uštede truda loženja??!!!1Eh to je nešto što će mi biti teže za shvatiti.
Najbolje bi bilo kada bih našla nekog eksperta koji bi došao i dao mi objektivam savjet sa svim podatcima već izračunatim.To je nemogu će ovdje kod nas barem...
Hvala vam ponovo

Ne znam koliko koštaju peleti ali znam da je jedan moj poznanik prošle godine koristio pelet i da je trošio oko 150 eur mesečno prosečno što znači da je nekih zimskih meseci trošio i više...Ne znam detalje o tome kolika mu je i kakva kuća, kakva je izolacija i dr. tako da nisam u poziciji da kažem bilo šta afirmativno ili suprotno u vezi peleta. Taj moj poznanik je "pod kintom" i nije mu stalo do računanja ali kada sam razgovarao s ljudima koji se u to razumeju nisam od nikog čuo da je to isplativo... U jednom momentu prošle godine kada se pojavio pelet ja sam čak razmišljao o tome da na postojeći viadrus kotao ugradim neki elevator u koji bi nasipao pelete i tako ga preradio na pelet ali cena peleta je "muška". Što se tiče komotnosti loženja na pelet tu ne treba trošiti reči. Loži se jednom u 7 dana čisti se svaki treći dan...nema prašine, neprijatenih mirisa i dr. ali daleko od toga da je praktičan za ugradnju u stan kao kotao šporet jer je daleko do toga da je estetski rešen i blizu kao bilo koji kotao-šporet. Nisam siguran da takav kotao kasnije može da se koristi za obično loženje odnosno za običan materijal za sagorevanje ali je pitanje kako će biti za kupovinu uglja i drva za 10-ak godina. Ko može da predvidi da za 10-ak godina nećemo biti suočeni sa nekakvim taksama ukoliko ne koristimo pelete a koristimo ugalj, drva, naftu, struju i sl. Koliko god to sada bilo na dugačkom štapu, moram da kažem da se u mom mestu zagovara da se dodatno oporezuju domaćinstva kroz uvodnjenje taksi koja se ne priključe na centralno grejanje pa vi sad vidite.
Nisam siguran da kotao na pelet može sam da se pali uz pomoć neke automatike kao što kažete a isto tako nisam siguran da mu nije potreban dimnjak ili da će biti zadovoljan "nekakvom cevkom" koja bi preuzela ulogu dimnjaka tim pre što je u pitanju spratna kuća zgrada ili šta je već. Kakva god da je cevka trebaće da bude dosta duga tj. visoka, a tu je pitanje izolacijke dimnjaka...
Izgradnja zajedničkog dimnjaka je takođe problem jer trebate usaglasiti sa komšijom gde ćete postaviti tj. ozidati dimnjak. Položaj dimnjaka treba da bude takav da lako možete priključiti kotao a ne da vodite dim ćuncima do dimnjaka. Kod ovog preoblema treba računati i na fleksibilnost komšije sa donjeg sprata jer bi se celokupni troškovi dimnjaka podelili ukoliko bi ste našli kompromisno rešenje da postavite dimnjak na mesto koje odgovara i njemu i Vama.
Ako prošlim postom nisam ništa pomogao sada je to gotov sigurno. Samo sam vam stvorio konfuziju i skrenuo Vam pažnju na još nekoliko stvari koje treba sagledati.
Da ne bi sad prošao bez ijednog egzaktnog odgovora smaram da bi postavljanjem običnog kotla u podrumske prostorije i izbacivanjem postojećeg kotla iz stana uštedeli 10-15 % gotovo sigurno. Ukoliko ste trošili npr 13 prm ogrevnog drveta sada bi ste trošili oko 11 prm.
Ja sada ne znam koliko bi trošila peleta ali bi to izašlo otpilike kao novčana vrednst 18-20 prm drveta. Da se razumemo ovo je sve odokativna procena koja je sve samo ne precizna...ali bi to bio taj odnos.
Kotao tipa viadrus i sl možete ložiti i drvima i ugljem a ovaj kotao na pelete izgleda samo na pelete...dimnjak nije baš tako bezazlena stvar kod bilo kog kotla, a komoditet koji pruža loženje peleta je neprevaziđeno...pa razmislite sami.
Ja lično nikada ne bi dao 100.000 eur za vozilo, 1.000 eur za terepiju botoksom...jer ih nemam a i da ih imam pitanje je jer bi me bilo sramota ali ima i takvih koji imaju love i ne pitaju za cenu...i nije ih sramota...
PS. Jako malo podataka ste dali...nema ni broj ni dužina radijatora, položaja kuće, koliko ste prosečno do sada trošili za jednu grejnu sezonu, da li ima i kakve izolacije,...

Kotao ustvari gorionik na pelet se sam pali, gasi, regulise... Prakticna iskustva ipak su drugacija od price prodavaca. Kvalitet peleta odredjuje mnogo toga, koliko ce trositi, koliko ce se cistiti kao i samo fino podesavanje gorionika ili elektronike ili cega vec. Sav taj konfor koji pruza pelet se i placa. Za svojih 200 m2 placam 700 do 750 E godisnje grejanje na cvrsto gorivo, kombinovano ugalj i drva. Prijatelj, koji koristi pelet, za istu kvadraturu je vec premasio moj budzet. Neke nase racunice pokazuju da bi grejanje na struju bilo priblizno isto. Ovo mu je druga sezona grejanja na pelet i trosi oko 12 t. Pokusao je da smanji potrosnju ali bez veceg uspeha. Obe kuce su odlicno izolovane, cak je njegova i na boljem polozaju zaklonjena je od spoljnih uticaja. Na papiru uglavnom sve sjajno izgleda a praksa pokazuje pravo stanje.

Elem posto je tema oko uglja da ne bude da je sve sjajno i bajno kad se greje na ugalj. Ove godine mi je zapalo mnogo prasine... gori ali nije to to a i mnogo je prljavo, pa kad se lozi jos i kameni ugalj pepela i raznoraznog otpada ima previse. I kao sto reko na papiru djurdjevik je trebao da bude sa minimalnom prasinom a stigao mi je...

Zahvaljujem Gosp.Saša na ovako detaljnim odgovorima jer iako Vi tako ne mislite, ipak ste mi puno pomogli.Ovaj kotao koji se pali sam, proizvodi jedna firma iz Gračanice i zove se Kovan.Za moju kvadraturu stana(100 m2) trebao bi mi kotao od 4.800 km(otprilike 2500 €) što je jako puno.Taj kotao ima prednost što se pali sms porukom ili se odredi vrijeme u koje bi se palio svakodnevno.Što se tiče komotnosti, kao što i Vi sami kažete, nema sumnje!Pelt ovdje kod nas košta nekih 250 km po toni(130eura manje više) i ne znam vam reći tačno kog je tačno tipa. Kotao Viadrus trajnožareći košta otprilike 1900 km(oko 1000 €) i plus dimnjak shidel oko 800 € što znači da je ulog približan.Ovaj kotao nema potrebu za nekim određenim dimnjakom i vidjela sam da su ga postavljali i sa običnim cijevima do krova zato što, navodno, gas koji ispušta nije previše visoke temperature ni količine.
Što se tiče dimenzija, nije tako veliki niti lošeg izgleda, tako da se može ugraditi i u manji prostor.
Kotao Viadrus bih morala da stavim u podrum, koji se nalazi odmah do komšijinog i već smo pričali o tome da ozidamo i dimnjak između ta dva podruma i to sa vanjske strane, probiti zid na dva mjesta, svako naprema svome dimnjaku, kako bi se mogli priključiti oboje, stavljajući kotao prema tom zidu na kome će se zidati.
Znači moja dilema je sada samo u izboru kotla, jer moj komšija, s obzirom na izolaciju i kvadraturu, troši nekih 350-400€ godišnje na briket i ugalj i toliko isto bih trošila i ja sa kotlom Viadrus.Logično je da je loženje zahtjevno i da prlja, ali eto tješi me ideja da bi se to odvijalo u podrumu i ne više u kući.
Neki dan mi je jedan prijatelj rekao da su njegovi roditelji, za jednu kući sa lošom izolacijom, za nekih 200 m2 potrošili skoro 4 tone za sezonu sa tom Kovanovom peći tj.oko 500 € peleta.Imajući u vidu da je moj stan u pola manji, ja računam da bih mogla da trošim do 3 tone tj.max 400 € što je isto ono što potroši moj komšija za ugalj i briket i plus nema loženja.
Žao mi je što mi niko ovdje ne može garantovati potrošnju tog kotla na pelet, za moj stan, izolaciju i temperaturu koju želim u stanu, jer svi govore nešto manje više i nisu u stanju da dodju i da stave na papir sve, ipak to je matematika.
Ja ne želim da se mučim oko loženja, ako će moja ušteda biti samo 100€ sezona u odnosu na pelet.
Ja kada nekome kažem da želim na papiru izračunato tačno koliko mi peleta treba za 100 m2 sa tim kvalitetom peleta i sa mojom izolacijom računajući gubitke na plafonu itd, i naravno da imam 25 C u kući računajući jedan prosjek s obzirom na variranje vanjske temperature, svi me gledaju kao neku ludu koja traži nemoguće.
Pročitala sam skoro sve ove tekstove foruma i vidjela da ljudi koji se razumiju u ovaj posao, imaju mogućnost da to sve izračunaju.
To znači samo jedno, nisam našla eksperta nego neke prodavače nestručne i nedovoljno upućene u posao koji rade.To je žalosno ali je tako!
Hvala ponovo svima na odgovorima

G-đo,
ulog između 1000+800=1800 nikako nije ni približno 2500.
Dimnjak kakav god da je za taj kotao na pelet mora da košta bar nešto. Od kakvog god materijala da ga napravite pa makar i od kartona (što je nemoguće) i da bude dug do iznad sljemena kuće tj. zgrade jednostavno mora da košta jer ga treba nekako učvrstiti tako da i to mora da se uzme u obzir...
Običan dimnjak dužine oko 8 metra kakav treba vama bi trebalo da košta oko 1000 odnonso po 500 eur svakog od vas. Ja sam kotao viadrus za kuću površine 100 kvm platio pre nekoliko godina oko 850 eur i ne verujem da je poskupljivao gledano u eurima. Ovom mojom matematikom uvećavamo ovu razliku u korist običnog kotla na skoro duplo...
Što se tiče potrošnje kod običnog kotla za tu površini napisao sam ranije a vezano za pelet je pisao goran.mg što će reći oko 6 tona što daje u parama gotovo duplo u odnosu na "normalan" materijal za sagorevanje. Ta priča da taj tvoj komšija za kuću od 200 kvm potroši 4 tone peleta za sezonu a pri tome loži svakodnevno i održava temperaturu ne na 25 stepeni, kakvu vi želite, nego normalnih 20-ak stepeni je neverovatno pa taman da ima super ultra dobru izolaciju. Da je to tačno to bi bilo do te mere epohalno da bi ga pozvali možda i u Oslo na dodelu tamo neke nagrade...
Sad možete da se javite na pp ili mail. Dostavite mi podatke o stanu na pp pa da pokušam ja odavde da isštrumpfujem proračun...
Pozz

Odlicna tema,jeste mi pomogla ali imam par pitanja za one koji se mozda bolje razumeju.
Da li moze nocu da se zatvara onaj "cug" na kotlu,da bi ugalj duze drzao?
Na pocetku teme sam procitao da bi trebalo cim se postigne temperatura,cug zatvoriti (naravno ne ceo) a temperaturu regulisati samo onim regulatorom promaje.
Zar se tad ne remeti strujanje vazduha u kotlu?Ja sam cini mi se par puta probao tako i jedino sto sam dobio je da kotao pocne da vlazi i da pratkicno procuri od kondenzacije.
Lozim drva i ugalj,doduse vise ugalj.
Bilo kakav savet iz licnog iskustva je dobrodosao.

Kad kotao vlaži znači da si previše zatvorio cug. Ako je dimnjak po propisu (uputstvu za kotao i preporukama proizvođača) onda mora da ima promaju potrebnu da se kotao lepo i brzo upali.
Kada se zagreje, ta promaja je prevelika pa se onda smanjuje na čunku (koliko zavisi od konkretne situacije tj eksperimentom naći).
Ako drva ili ugalj nisu suvi, stvar je samo gora.

Gosp. Saša hvala vam na Vašoj raspoloživosti i evo vam neki podatci pa da pokušamo izračunati malo bolje :
Ovako imam stan od 100 mq visina zidova 3,30 mt izolacija je dobra na donjem dijelu(PVC prozori i debeli zidovi) međutim ima nekih gubitaka na krovu(daske i grede + stiropor i najlon preko).
U sakoj sobi ima po jedan radijator od ne znam tačno koliko rebara ali prekriva skoro čitav zid(2,5 najmanje) i u dnevnoj dva po 2 mt.Ja sad ne znam koji su tačno podatci potrebni da bi se izračunala potrošnja i ako vam bude potreban tačan br članaka radijatora, ja ću da izbrojim i pošaljem. Meni su rekli da za ovakav stan treba mi kotao od 25 kw međutim ovaj na pelet prave samo od 20 kw ili 30 kw dok onaj na čvrso gorivo mogu naći i od 25 kw.Iskreno ja sam više zainteresovana za ovu peć na pelet radi komotnosti ali eto bojim se te potrošnje jer je tona peleta € 130 eura ovdje kod nas u Bosni dok je tona uglja 75-80 € i metar drva 30-35 € mt2.Eto ne znam više šta bih vam napisala kako bih dobila dobar savjet..eventualno pitajte me vi šta vam treba i ja ću odgovoriti.
hvala puno

Vrlo zabrinuta g.-đo...malo je ovo podataka za proračun ali da ne bi sad "tvrdio pazar" i pravio se pametan pokušaću na osnovu ovih podataka da sračunam sve što treba...pa se javljam na pp sutra popodne kak one bi optgerećivali druge članove foruma...Ujedno ću vas na pp pitati još neke detalje koji su potrebni za proračun...Ono što sada mogu da kažem pre proračuna je da visina kuće od 3,3 m možda zahteva i veći kotao od 25 kw...Ja sam generalno gledano protiv kotla na pelet ali nisam spreman da se "rvem" i "dokazujem" sa nekim snobom koji ima para na pretek pa može da si priušti tako nešto...Meni lično je mnogo bolje da ložim običan kotao i običnim materijalom za sagorevanje jer mi plata državnog službenika ne dozvoljava da se grejem na pelet bar zasad. Oni snobovi koji pošteno zaradjuju platu koja je veće od moje to možda i mogu i neka im je na čast...Vreme koje utrošim na loženje i čišćenje i troškovi čišćenja, krečenja, čišćenja kotla i dr. su daleko manji od moje satnice koju ostavrujem u plati kao državni službenik...Hvala državi na tome...Odnos cena/kvalitet/troškovi je u ovom momentu daleko u korist klasičnih kotlova u odnosu na kotlove na pelet...Šteta što nemam energije da se raspravljam sa nekim snobom pardon stručnjakom koji tvrdi suprotno...I još nešto...Ovo je trenutno stanje jer me ne bi čudilo da u neko dogledno vreme država uvede raznorazne takse, poreze i dažbine i dr. namete onima koji korste obične kotlove zbog zagađenja životne sredine i time favorizuje proizvođače peleta i tako ja sad ispadnem glup...gledano iz tog vremena. Koliko god ovo što sada govorim izgleda smešno treba uzeti u obzir pre svega činjenicu ko su vlasnici kapaciteta i fabrika za pelete pa će vam se sve biti jasnije. To svakako nisu ljudi koji su ušli bosonogi u ovaj biznis već imaju iza sebe veliku polirtičku zaledjinu. Nemojte molim vas da ulazimo sada u te zavrzlame i rasprave jer ćemo isuviše brzo da pređemo u političke vode što nikako ne želim. Ti ljudi imaju jak želudac i to mogu da progutaju ...ja nažalost nemam...ali to je moj problem.
Čujemo se sutra...

Pogledajte kako se moze nastimati dimnjak.

Pogledajte kako se moze regulisat dimnjak koiji previse vuce.Ima i video.

Zugbegrenzer video.
a ima jos jedan pa se vidi prakticno samo se nastima koliko hoces nap. 15 Pa i ono samo otvara zatvara
DRAGREGULATOR VIDEO ovdje se vidi prakticno a na onom gore isto je objasnjeno kako u zimskim danima previse vuce .

Ovde moram na offtopic da odgovorim offtopic-om... Nije tebi bog odredio rodjenjem da moras biti drzavni sluzbenik, nego si sam izabrao jer ti to najvise odgovara! Cak i sada, ako mislis da si pogresno izabrao, verovatno ne postoji nikakav propis koji te sprecava da postanes privatnik ili radis za privatnika! a u slucaju da ti odgovara, cemu ova kuknjava gde joj nije mesto?

Imanjače mislim da nisi dobro pročitao naslov foruma, forum je "Kako najekonomičnije ložiti ugalj? Najmanje uglja , a najviša temperatura?"

Hvala administratoru što nije izbrisao tvoju poruku i tako me onemogućio da ti odgovorim. Posle ove moje poruke može da izbriše i moj i tvoj post da ne bi opterećivali temu zbog čega se unapred izvinjavam administratoru. Ukoliko admnistrator pak ne obriše postove ja se više neću obazirati na tvoja reagovanja u ovom i sličnom kontkestu ali na pp možemo da nastavimo kad god budeš hteo i želeo.

Dakle, ako si ovim tvojim postom želeo da kažeš da trebam da budem zadovoljan time što sam državni službenik i da ne treba da imam nikakve primedbe na visinu zarade moram da te razočaram. Ja u državnoj službi radim posao koji predstavlja moj dečački san...otprilike kao dete kada zaigra za Zvezdu ili Partizan...kapiraš. Što se tiče visine plate ona je 45.000,oo dinara mesečno ili oko 400 eur. Napominjem da imam 15 godina radnog staža i završeno visoku školu.
Ništa nisam pogrešno izabrao i slažem se sa tobom da nikad nije kasno da se okrenem ka privatnom biznisu ali ja to ne želim. Nije sve u novcu ali nema veze.
Recimo da sam glup i nesposoban...da baš tako GLUP I NESPOSOBAN i da baš zbog toga radim u državnoj službi...i šta sad. Ti si verovatno u privatnom biznisu pa si otud PAMETAN I SPOSOBAN...i šta sad. Ako je tebi loše u privatnom biznisu a uz to si PAMETAN I SPOSOBAN pa ti se onda napravi glupim pa dodji u državnu službu.
Možda zbog tih takvih kao što si ti ja nisam nikada ni želeo da odem u privatni biznis...Možda nikada nisam razmišljao o privatnom biznisu jer me nije interesovalo da bilo šta "hohštaplerišem"...šta misliš o tome.
Još jednom se izvinjavam administratorima i ostalima koji prate temu.
Pozz svima.

Mozel neko da mi odgovori koju sam gresku napravio.
Trosio sam 36 l loze na dan sto po mom racunu izadje 360 kw .U nadi da smanjim troskove presao sam na ugalj .Sad izgleda ovako.
Za 24 sata potrosim pet lozenja sa po tri kante od jupola (ukupno 180 kg).Jedna kanta 12 kilograma banovickog uglja (70 eura tona).Tako odrzavam na 60 tem.
Ako taj ugalj ima 4kw ili 4.5kw sto dodje oko 700-800 kw za dan i noc .Sta onda ovdje nevalja.
Napominjem da je loza bila super uvijek konstantno nema vruce hladno.60 tem u sistemu.Samo skupo bjese a i ovo nije jevtino samo prljavo.
Dali neko moze da mi objasni koliko bih ja trebao da potrosim u 24 sata .Taj banovicki je jedan od najboljih ugljeva 18 kj a nestima potrosnja.
Ako je 1 litar loze 10 kw mrkog uglja 4.5 kw kg ovo nista nestima.

De mi malo objasni kako si to ložio lozu...kakav je to kotao na lozu...kako sad u taj isti kotao gde si ložio lozu sada ložiš ugalj...Napiši kakav je i koliki kotao, prečnik i visinu dimnjaka, ukupnu dužinu radijatora i njihovu visinu, da li imaš spiralu u bojleru ili bojler koji je uopšt na bilo koji način priključen na sistem centralnog grejanja, koliki je taj bojler i normalno koliko je velika kuća koju greješ...Tu nešto opasno ne valja. Pa ti trošiš kao termoelektrana...1 tona tako kvalitetnog uglja za 5-6 dana...Pa ti kao da greješ kasarnu a ne kuću prijatelju...šalim se...ne zameri.
Pozz

Ma mene interesuje ako je bilo potrebno 360kw ili 36 l onda dok je gorela loza . Kako sad duplo kad lozim ugalj. Ako je tacno ono da taj ugalj ima tih 4.5 kw.
Kotao je viadrus 10 clanaka orginal nekad je bio drugi za lozu samo je toliko trosio.Nista tu nije prepravljano .
Ocistim sve ubacim tri kante od jupola banovicke kocke i odozgo podpalim suva drva .
Dobro gori dimnjak vuce nepusi podigne oko 60 nema bitumena ili cadji u kotlu nevlazi nije smolav .Povrat 10 c ito valj. Pritisak 1.5 Ozracen automatske ozrake
Gori oko pet sati a onda pocne da pada trazi lozenje.
Ono sto mene interesuje
→KOLIKO UGLJA MOZE DA ZAMIJENI 36 LITARA LOZE a da imam tih 60c u sistemu

Smijesno mi da imam pet puta po tri kante to mi dodje puno u kg a i u kw.
Da je 100 kg na dan pa to da bude 400 kw a da imam 24 sata grijane pa nekako a ovako ko da lozi nocu ili da ne lozim da se mrznem posle deset uvece

Sve ja imam po propisu ovdje odzak mislim da je 15 metara 250 cm otvor .Otvor dimnjace je 176 u viadrusa sto odgovara 250 odzaku.SIDEL po onoj tabeli je gradjeno i nema nekih problema sa dimnjakom.Ima promaju i regulator promaje gore mozes pogledat kako izgleda.Nije samo onaj na lancicu ima na cunku. Nemoze da vuce previse jer je ogranicen na 15 Pa .Mozes smanjit i na deset Pa isto.Samo sa vecom promajom brze pali drva i nedimi.
Dobro gori nedimi samo trosi.

Deset clanaka je veliki kotao. U moj od sest clanaka jedva stanu 2,5 kante. Trosim 4 kante na dan kad grejem 24h sa temperaturom vode od 65 C i uvece oko 23h smanjim na 50 C. Zanimljiva stvar kod djurdjevika da kad spustim temperaturu na 60 samo losije gori a na 65 lepo sagoreva. Oko 11 ujutru se dobro zalozi, pun kotao i miran sam do pred spavanje gde stavim manje ali i spustim temperaturu i tako radim kad su hladni dani. Kvadratura je oko 200m2, 170 i kusur sa radijatorima i cevi sam iskoristio da podgrevam nekih 80m2 koje bez radijatora "trose" do tih 200m2. Sad uporedi svoju kvadraturu sa mojom i potrosnje. Sa deset clanaka bi mogao da grejes 400m2 ako imas manje...

Au...odakle krenuti...
Ja stvarno ne znam koliko kw ima loza...nikada nisam čuo nikog osim tebe da loži lozu...tako da mi je nezgodno da preračunam u ugalj...ali...čuo sam za ovakav način loženja pri čemu mislim da odozdo staviš ugalj a iznad drva i da potpališ. Ja tako nikada nisam ložio što nikako ne znači da nije dobro ali jednostavno ja nemam iskustva sa takvim loženjem pa ne mogu da govorim ni afirmativno o tome niti suprotno...
Ako mogu nešto da zaključim to je da imaš kuću na sprat čim je dimnjak 15 m i to ne samo sprat nego i potkrovlje...Lično mislim da je pritisak u mreži 1,5 bar malo za tu visinu i da bi trebao da povećasš pritisak jer nisam siguran da ti topla voda odlazi do najviših etaža kuće. Kotao viadrus od 10 članaka ima snagu od 49 kw do 58 kw čini mi se u zavisnosti od toga da li koristiš drva ili mrki ugalj a to dalje znači da imaš otprilike nešto više od 200 kvm kuće...Ovo je sve zaključivanje jer te podatke nisi naveo...a proricanje mi danas nešto slabo ide od ruke...(ni loto brojeve ne mogu da pogodim). I pod uslovom da su ovi moji zaključci barem približno tačni potrošnja koju si naveo su veliki u stvari enormno veliki.
Ono što je sigurno to je da tebi toplota od kotla nije dobro iskorišćena...odnosno da ti toplota odlazi u dimnjak i da imaš enormno velike gubitke. U prilog ove moje tvrdnje ide to što kažeš da ti kotao ne smolavi, ne suzi i ne čađavi...Pokušaj da kada ga naložiš otvoriš klapnu na dimnjaku, klapnu preko lančića namesti na potrebnih 60 stepeni, leptir na gornjim vratima odškrini da možeš da pratiš situaciju...kada se vatra "uhvati" zatvori leptir na gornjim vratima, klapnu na dimnjaku pritvori dok ne počne da dimi kotao...počeće da dimi najverovatnije na leptiru na gornjim vratima...e onda klapnu na dimnjaku odškrini tek toliko da prestane da dimi i tu bi podešavanju trebalo da bude kraj...Napominjem da ovo važi kada se loži drvima ispod a ugljem iznad dok u tvom slučaju ne znam šta će se i kako dešavati jer kažem nemam iskustva sa takvim loženjem što nikako ne znači da nije moguće odnosno da nije dobro...
Nije mi jasno šta znači ovo povrat 10 c...isto tako mi nije jasno kako ti se isplati grejanje na lozu...i to 36 l dnevno...koliko košta to loza kod tebe prijatelju, odakle si ti to, gde se rađa ta loza...
Meni je ovo toliko teško da poverujem da sam na ivici da pomislim da nisi ozbiljan kada ovako nešto pitaš...
Pozz

Svasta sam probao ali mislim da imam previse kvadrata 400 nekad i vise.Sva iskustva dobro dodju ali ono sa potpalom odozgo meni najvise odgovara.Razlog,manje dimi lakse se upali .Durdevicki ugalj je bolji ali ga je tesko dobiti ceka se a banovicki ne.Ja sam sa druge strane drine pa kodnas tona kosta 70evra.Za Srbiju vjerovatno vise zbog carine ,ali vi imate i drugi izbor.Ovaj banovicki je posle durdevickog najaci.

Kod mene izgori za pet sati naravno ne ohlade se prostorije ali padne temperatura.Ja nalozim u 6 izjutra tri kante i to drzi do 11 sati onda se sija zar ali manometar pokazuje da nema snage pada ka 50-40.Ma moze i vise da stane od tri kante i pet ali to sagori skoro isto za pet sati sa vecom temp.

Evo sad objasnjenja za lozu. Loz uje ehtra lako.
Kazem da je super stvar .U dobra vremena regulisalo se sa daljinskim kao televizor .Samo kliknes koliko hoces 24c moze.Dalje kad zatrebas gorivo samo okrenes telefon eto ih odmah.Sami napune cisternu.Litar je nekad kostao 0.25 centi da nepisem u markama.1 EURO JE DVIJE MARKE.
Radilo savrseno spoljni senzor i unutrasnji samo zadas koliko hoces u sobi .Koliko dan koliko noc .Samo radi koliko treba po spoljnoj temp i zadanoj unutrasnjoj.

Sad da nisam ozbiljan to je sala.
Da objasnim povrat.Mislim na vruca 65 povrat hladne 10 razlike to je mjerilo.Ako je vise razlika nevalja a manje je bolje.Normalno povrat odnosno ohladjena voda netreba da bude manje ispod 60 .Znaci loziti na 70 da vraca 60 i nemas kondens bitumen vlazan kotao.Sve se moze uradditi ali .

O no sto sam zakljucio kad u kotlu imas prasinu na zidovima onda imas dobro sagorijevanje.Ovo sa zatvaranjem cuga sam probao ali kod mene ima onaj regulator na cunku koi sam odradi netrebas vracat onu crnu kuglu na viadrusu.

www.zugbegrenzer.de
Pogledajte ovo pa da cujem komentare.Ima prevod na google.

Kako to misliš 400 kvm a nekad i više...Pa ti greješ površinu omanje kasarne, škole,...pa nije ni čudo da trošiš toliko. Kada bi ložio normalno tj. potpaljivao odozdo a ugalj iznad možda bi malo bolje iskoristio toplotu dima odnosno imao bi bolje iskorišćenje ali to je toliko zanemarljivo u tvom slučaju da se ne usudjujem da ti dajem bilo kakav savet...Ovo što si okačio nije mi jasno...slabu tumačim nemački ali probaj jedan dan da dimnjak otvoriš koliko može a da regulišeš promaju preko klapne na dimnjaku. Ne znam kolika ti je dimnjača...Potrošnja je velika ali i kuća isto tako...
Svaki dan pretovarivati 180 kg uglja, iznositi pepeo... pa to je kuluk...Pa tebi treba više od šlepera uglja za sezonu, gde to skladištiti, uz kakvu muku, pa još ložiti i čistiti...pa ja ti uopšte ne zavidim...Bojim se da za tu površinu nema mesta za bilo kakvo smanjenje potrošnje.
Pozz

Pa to je vise nego u redu:
180kg*4500w/kg=810000w
810000/400/24=84w/m².
Trenutni gradjevinski standardi u Srbiji zahtevaju da se stambeni objekti tako projektuju da potrosnja toplote ne bude veca od 95w/m², pa i to retko ko ispostuje. Kakva je izolacija? Prema ovim podacima zakljucujem da nije vrhunska pa bi se njenim poboljsanjem moglo ustedeti 40% energije.



_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 25.02.2011. u 00:03 GMT+1]}

Ne znam u kom kontekstu sam ja citiran u prethodnom postu...pa da pokušam da rajasnim moje mišljenje koliko toliko.
"...Bojim se da za tu površinu nema mesta za bilo kakvo smanjenje potrošnje."
pozz

Ne znam u kom kontekstu sam ja citiran u Darkovom postu...pa da pokušam da razjasnim moje mišljenje koliko toliko.
pozz

U kontekstu najlakseg nalazenja oba podatka na jednom mestu :)
Ostatak poruke mi je u ovom slucaju nepotreban.

Sa 36 litara loze imao sam komfort.Sad je skupo ali mislim da imam gresku sa ovim ugljom DUPLIRA.Iz mog iskustva mislim da se ugalj tali samo na vecim temp.Procitao sam ja negdje onda kad mi nije bilo toliko vazno da se moze loziti samo ako je tem visa od 70c.

Ma meni nije jasno kako ovoliko a nema konstantno to pada brzo .Sve sam probao i kod zatvaranja one klapne na dimnjaci (povices crnu kuglu dok ne zadimi pa malo vratis )nista posebno.
Sad planiram mijesajuci ventil i bojler da ugradim.Mislim da trosim na onim potpalama.Pola mi izgori ne dodjem ni na 55 .Mislim da kod vecih kotlova ne vredi loziti pomalo.
Drugo kod drugog i treceg lozenja niti mozes izbaciti zar niti loziti na zar.Ako bacim na zar to dimi i ne pali se tako brzo.
Ima na Youtube kako izgleda ta dodatna klapna koja se montira .IMA I VIDEO kako funkcionise.Dobra stvar jednostavno kad odzak povuce ona se otvori i ubaci cep od vazduha .Tad kotao pocne da se gasi isto ko i ona rucna ruckica samo sto kod ove sto je na kotlu nikad neznas dali je trebalo toliko ili ne.A kod ove sama regulise kad treba.U velikom minusu kad se mijenja pritisak podtlak dogadja se svasta onda vuce previse a kad je toplo napolju onda nece.
Sale ako si iz Novog Sela onda moras da razumijes. Ukucas na Google Zugbegrenzer video ili probaj Dragreglulator video pa vidi valjal ovo.

Mislim da je kod ugljeva tačka paljenja direktno srazmerna njihovoj kaloričnoj moći tj. što kaloričniji ugalj to viša tačka paljenja i obratno...
Opet nisam razumeo ono oko povrata...tj. da li je razlika u odlasku i povratku 10 stepeni ili odlazi 65 a vraća se 10 što je malo verovatno...Ukoliko je razlika svega 10 stepeni onda je to ok i ne verujem da ćeš nešto dobiti ukoliko namestiš taj mešajući ventil...
NI veće ni manje kotlove ne treba ložiti na pomalo već uvek na maksimum i nikada ga ne treba "doloživati"...znači ujutru napakuješ, novine, kartone, sitne grane, drva a preko odmah kokneš ugalj do nivoa donjih vrata...i tako ga ostaviš sve dok ima potrebnu temperaturu a kada ona počne da opada možeš da ga razžariš onim žaračem...normalno ukoliko ima šta da se razžari ukoliko nema dodjaeš drva, ugalj ili šta već i to opet do onog nivoa donjih vrata zatvaraš i to je to....Dodavati malo pomalo ogreva je pogrešno. Na koliko stepeni je podešena pumpa da se uključuje...jako bitan podatak...dok su ovi hladni dani probaj da eksperimentišeš...ukoliko imaš termostat na pumpi podesi je da se uključuje na malo stepeni ili da radi non stop.
Ovo oko dimnjaka ću pogledati na you tube...ili mi pusti link na pp.
Pozz

Nema dodavanja u zar i pepeo to sam naucio sigurno.Lozenje odozgo i to sam siguran isprobano.
E sad ono sa povratom da objasnim .
Neko kaze vorlauf ruklauf to oni nasi lokalni majstori.
Ja to nazivam vrucom i hladnom vodom.
Vruca sto ide gore a odozgo se vrati malo ohladjena.
Eto ja zovem povratom i to netreba da je vise od 10 c razlike.

Kad iz kotla ide 65c u radijator se malo ohladi i vrati u kotao 10 stepeni manje pa nije 65 nego 55.To moze sa vecom ili manjom pumpom da se regulise.
1 Bar 10 metara visine. Ona espaziona posuda gleda se koliko ima vode u sistemu pa toliku kupis
Stavis automatske ozrake pa same ozrace samo dodas vodu koliko izgubis vazduha .A ima i onaj aparat sto sam dopunjava (kod koga moze,otvoreni zatvoreni)
Nece ugalj da gori na malim tem. naprimjer ispod 70 to sam siguran.Samo bali.

Brzo zagrijavanje kotla sa mijesajucim ventilom i to sam siguran .Evo primjera provjereno.Odes u kupatilo i pogledas tus bateriju na jednoj polovini kapi na drugoj suvo .A moze i sa ladnim pivom u ljeto kad ga izvadis iz frizidera.

Moje vidjenje onog termostata sto gasi pumpu je nista.Tu imas uvijek vruco hladno.Neradi do 60 a kad se upali opet dobije sok iz hladnog sistema.

Kod mijesajuceg ventila je drukcije pomalo hladi pomalo zagrijava.Naprimjer kotao 80 a u sistemu 60.A nije skup 30€

Ja misli da treba maksimalno nalozit do vratica to sam negdje procitao.A to sto bude viska da se pohrani u bojler.Napraviti rezervu.

Njabolje je svako lozenje sve iznova.A dodavanje u pepeo i zar nije nista.Samo da te komsije zamrznu.
A I NAJBOLJE JE DA OVO DJUBRE NIKAD NIKO I NIJE ISKOPAO.Aman je ovo ko i kolumbo.Otkrio AMERIKU PA NAS BOMBARDOVASE.

Sta ovdje nevalja nemam pojma ali sam siguran da nevalja.

Neko spomenu izolaciju.Kako kod loze bi 36 litara toliko godina sve je isto.Treba da je 36 x 2.5=90 pa nek je i 120 ali da ima dan i noc.A NE SVAKIH PET SATI.

Ako ti je razlika u odvodu i dovodu u kotao svega 10 stepeni to i nije tako loše...to mi govori kao da ti radijatori ne emituju nešto posebno toplote pošto se ne vraća znatno rashladjenija voda ili pak da kotao radi u jako visokom režimu pa celokupnu vodu u sistemu uspeva da održava u konstantnom režimu...Probaj da preko termostata uključiš pumpu da radi non stop ako već nije tako pošto si protivnik termostata. A onda zatvori prednju klapnu preko lančića na manje stepeni. Vatra u kotlu nema potreba da se vidi...Najbolje iskorišćenje je kada se ugalj zažari i stoji u užarenom stanju...plamen nije poželjan osim prilikom potpaljivanja...Održavaj kotao na ivici dok ne počne da čađavi...
Još jednom da napomenem da za toliku kuću možda i nije to velika potrošnja...To što ložiš često to je problem kod čvrstog goriva...zato je i jeftinije od tečnog...
Pozz

Malo da skrenemo van teme...

Loza = rakija, 36l uh... :)

Naravno da je na lozu lakse, ali na struju je jos lakse. Pa imas i plin, pelete.... pa tek na kraju ugalj i drva. Kad gledas sa ekonomske strane onda ide obrnutim redom i valjda to i treba tako. Koliko je struja skuplja toliko i vredi tvoj rad.

Ako hoces manje da lozis kupi Djurdjevik, samo ima jedna mala caka. Koliko ubacis u pec toliko ces i da izvadis, mnogo je prljaviji od banovica, nece lepo da sagoreva na manjim temperaturama, ali zato i drzi jedno 30% duze koliko je i jaci od banovica. I opet da te upozorim koliko ubacis toliko i izbacis, meni se cini i vise :) Ovaj ruski kazu da je dobar kad nema mnogo prasine.

Gorane kako ti dobijes taj Durdjevik .Ja sam nedaleko od rudnika 30km ali moras cekat uplatis pa kad te pozovu.A pozovu te kad hoce kisa sunce.U Bosni nisam naisao na ruski ugalj to ovdje niko ne kupuje ima previse domaceg uglja koi je za lokalno stanovnistvo povoljn.40 € ovi slabiji po toni. Za mnoge je luksuz banovicki i durdjevik.

Imaju briketi od uglja samo ono skupo.Pileti jos gore.Spas je nas jevtini rad to je jasno.

Ja kupujem direktno sa rudnika a sa raznih skladista to je lopovluk.Mijesaju podvale kisne vlazan.Ispuca na suncu.Moj problem je taj sto u strahu da nestane uvijek kupim par mjeseci prije .Bude dobar a posle se iskoki icpuca i postane sitan.

Sva iskustva sam isprobao.Sigurno da ima i dobrih i losih pa vidjecemo.Nema tu posebne tehnike Ako su svi parametri zadovoljeni ostaje samo da cekam leto.

Zar i u Bosni ima toga....a ja mislio samo u Kolubari...

Kupujem ga na stovaristima. Verovatno su vage nastelovane, kisne, polivaju ga i ko zna sta sve rade. U poredjenju sa drvima ipak mi je nekako lakse ne vidim ocitu prevaru. Kubik drva nije svima isti jer matematika je cudna nauka :)

Opet da te upozorim na pepeo. Djurdjevik ga bas ima ali kad god nadjem da je kvalitetan ustvari bez mnogo prasine uzimam ga. I na kraju moja iskustva sa njim su najpovoljnija ustvari najefnija.

To jeste generalno usvojena praksa i to sa razlogom - veci konfor, ko bi trcao svakih pola sata da baci po lopatu uglja? Medjutim, to nije bas energetski efikasan nacin i upravo se gubi 50% energije u odnosu na sistem komad po komad, tj. kap po kap. Ja znam da ovim sto kazem ima da izazovem bujicu komentara kako sam glup, nemam pojma i da je to tako svi bi tako lozili. Medjutim, evo, na ovom primeru imamo eksperiment i njegov rezultat. Ne znam kako se lozi to ulje, pretpostavljam kap po kap, ako bi i ugalj tako lozio dobio bi identicnu potrosnju. Kod ulja, samo nagadjam, ne zatvaras ni klapnu ni dovod vazduha? Ako su moje pretpostavke tacne, onda imas dijagnozu - za visoku energetsku efikasnost i klapna i dovod moraju biti otvoreni do kraja a sagorevanje se mora regulisati iskljucivo podesavanjem kolicine goriva. Ne kazem da ti radis nesto pogresno, vec da svi rade pogresno, pa i da su kotlovi projektovani pogresno, jer energetska efikasnost i konfor lozenja samo 2x dnevno ne idu jedno sa drugim, a svi se radije odlucuju za ovo drugo. Ako nekom nije jasno kako i zasto, evo ukratko teoretskog objasnjenja - kod sagorevanja sa dovodom i odvodom na maksimumu postize se prilicno potpuno sagorevanje, u smislu da se odmah formiraju molekuli CO₂. Ako zatvorimo dovod vazduha, onda nece imati dovoljno kiseonika, pa ce se umesto CO₂ stvarati CO uz samo polovinu toplote, a druga polovina ce grejati vrapce kada gore u atmosferi taj CO nadje jos jedan O pa formira CO₂. Sto se tice klapne, ona jos pogorsava ionako losu situaciju nastalu manjkom kiseonika - povecava kolicinu CO₂ i CO u lozistu, pa i ono malo O ako ga ima ne uspeva da se probije do vatre. I mi srecni, vatra sporo gori, mozemo da lozimo samo 2x dnevno, divota. Sve dok neko ne uzme pa uporedi sa sistemom kap po kap i utvrdi da mu negde nekako nestaje pola toplote!

I ima jos nesto, a to je toplota u samom lozistu. Mnogi ce se iznenaditi kada kazem da drvo i ugalj NE MOGU DA GORE. Upravo tako. Moraju prethodno da se hemijskom reakcijom pretvore u gasove koji gore. Mozda ce biti jasnije ako se setite da ste mozda procitali da je covek prepravio Yugo da radi na drva i ugalj. Kako na ugalj kad ugalj ne moze kroz karburator uci u cilindre i pogoniti klipove? Pa upravo tako kako sam pomenuo, ugalj se prvo pretvori u gas, pa se taj gas odvede do motora i Yugo radi isto kao na plin.
Ovaj duzi uvod napisao sam da bih ukazao na nesto drugo - za pretvaranje uglja u gas potrebna je visoka temperatura u lozistu. Ako je temperatura nistka, to ometa stvaranje tog gasa a potom otezava i formiranje CO₂ i stvaranjew nove toplote. Dakle, kao sto je neko vec napomenuo, pumpa ne bi smela da se ukljucuje dok temperatura vode ne dostigne zeljeni nivo, jer se ranijim ukljucivanjem hladi loziste i smanjuje energetska efikasnost. E, sad, deo energije svakako tezi da pobegne kroz dimnjak i tu bi se mogla postici neka usteda projektovanjem nekog sistema za iskoriscenje te toplote, ali to nije tema ove diskusije, ta toplota je odlazila i dok se lozilo ulje, a korisnik je koliko sam uspeo da primetim bio zadovoljan bez obzira na to.

Znaci, probaj tako - sve otvoreno do kraja, kad se postigne temperatura sledi ukljucivanje pumpe i lozenje na svakih pola sata, pa javi da li se potrosnja prepolovila a dobijena toplota ostala ista, ili mozda dobijena toplota udvostrucila a potrosnja ostala ista.

Darko...šta reći...TI SI MOJ IDOL...Ja ti se divim do imbecilnosti...Morao sam da citiram mog zemljaka Zorana Radmilovića iz predstave Radovan III.
Posle ovog tvog posta ima da postanem siguran da se i zemljina kugla ne vrti u pravom smeru jer kad bi se vrtela kako treba Japan ne bi bio zemlja izlazećeg sunca...i ko zna kakav bi to uticaj imalo na berzu u New Yorku...i Londonu...
Pozz svima

Pa moram da te razocaram, ovde nema ni trunke mojih licnih stavova i zaklucaka... Ameri imaju jedan istitut za sporete, peci i kotlove, tamo rade profesori i doktori nauka i ja sam samo procitao neke od njihovih radova i prepricao ovde neke najjednostavnije principe. I zakljucak da vecina ljudi na planeti bira proizvode niske energetske efikasnosti zarad vceg konfora koriscenja je iskljucivo njihov. Citao sam to relativno davno, ali ovo je prvi primer da covek iz neposrednog okruzenja ima eksperimentalnu potvrdu njihovih zakljucaka, jer je direktno uporedio potrosnju pri lozenju kap po kap i 100kg po 100kg. Ipak i pored tog saznanja retko ko se odlucuje da nesto promeni, pa tako i ja lozim kao i svi ostali - sto vise, sto redje, zatvorena klapna, zatvoren dovod, potpuno svestan da tako vise grejem atmosferu nego svoju kucu. Sta drugo da radim? Da dezuram i lozim 50x-100x dnevno? Da koristim pelete, pa da me to izadje jos skuplje? Nista od sve te nauke, i dalje lozim isto kao ti KBDNK.

Darko, konačno da se razumemo...
Ne znam za taj Institu koji pominješ ali nemam razloga da ne verujem u njegovo postojanje i njihove nalaze...ali mi je teško da zamislim loženje uglja po sistemu kap po kap...osim ako oni znaju za tečni ugalj. Eh sad će neko reći postoje briketi uglja koji mogu biti manji ili veći i isti se mogu nekako dozirati na način približno sistemu kap po kap ali cena tih briketa je znatna zbog troškova proizvodnje tako da...Svaki kotao ima i podatak o stepenu iskorišćenja i kod čvrstog uglja je toliki koliki je. Ova tema i služi kako da smanjimo gubitke na najniži mogućni nivo i tako dodjemo do odgovora na pitanje "Kako najekonomičnije ložiti ugalj..." Nalaz tog instituta o celishodnosti loženja uglja po sistemu kap po kap pri čemu se ne navode kako to uraditi u praksi je jako interesantan...
Pozz

to sto pricas za kap po kap ne mozes uporedjivati sa drvima i ugljem,tacno se zna koliko je potrebna kolicina drveta za postizanje odredjene temperature,ako ubacujes jedno po jedno drvo u kotlu sta mislis kada ces postici zeljenu temperaturu.jedna cepanica i njih deset ne daju istu toplotu.sto se tice grejanja na palet ne mogu 10 zrnca grejati kao njih 100. problem je kod nasih kotlova na trzistu sto su losih resenja iskoriscenja toplote u lozistu.na primer kod sporogorecih koji se loze odozgo kada se napuni loziste do vrha,vatra slabo greje zidove u lozistu,samo greje u zaru.a to je skoro pola vode u kotlu.ja sam imao megalov kotao i trosio 50m3 za 200m2 za zimsku sezonu,napravio sam kotao gde sam pokusao da uklonim ove nedostatke i smanjio potrosnju za 20m3 po grejnoj sezoni.imate sliku kotla na jedu od mojih tema pa mozete da pogledate

Zakljucak se svodi na sto manju kolicinu i sto cesce, s tim da ucestalost ne ugrozi temperaturu u lozistu (zbog stalnog otvaranja vrata). Jedino je bitno da dovod vazduha i odvod dima ostanu na maksimumu, a da se kolicina toplote regulise kolicinom uglja, a to svako moze da eksperimentalno utvrdi koliki je interval u njegovom slucaju. Kod mene je to oko pola sata najvise. Postoje briketi i peleti kako od drveta tako i od uglja kojima se moze automatikom regulisati optimalno lozenje, ali s obzirom na njihovu visoku cenu ne postize se usteda novca, naprotiv to bude skuplje. E, sad, ja kad uracunam koliko bi drva i uglja tako ustedeo, a koliko vredi moje vreme koje mogu da posvetim necem drugom, dolazim do zakljucka da mi vise odgovara da lozim na manje efikasan nacin. Medjutim, posto covek koji je pitao trosi enormne kolicine uglja a eventualno bi se moglo desiti da ima nekog besposlenog ko bi po ceo dan lozio po malo, moglo bi se desiti da za njega ovo budu korisne informacije. Svakako s obzirom na troskove koje pravi, mislim da ce zeleti da proba da li je to stvarno tako, ako nista onda zbog toga da razjasi sebi zasto mu ugalj ne daje toliko toplote koliko ekvivalentna kolicina tecnog goriva.

Precizirao sam jasno na sta se ovo odnosi:
"Znaci, probaj tako - sve otvoreno do kraja, kad se postigne temperatura sledi ukljucivanje pumpe i lozenje na svakih pola sata.... "
Znaci, do postizanja temperature sve je identicno u oba slucaja - lozenje sitnijim komadima drveta, dovod vazduha i odvod dima na maksimumu... u ovom delu nema nikakvih razlika, vec samo u postupku nakon toga.

Isprobavajuci razne sisteme isprobao sam i Darkov sistem. Nije bilo lozenje na pola sata, zato sto je to nemoguce postici sa kotlom, jednostavno kolicina goriva je mala da drzi temperaturu, vec negde na sat vremena. Usteda ne postoji jer gorivo ili ugalj sagoreva konstantno i jednostavno nema "pauzu" u sagorevanju gde je klapna zatvorena i gorivo sporije sagoreva. Naci meru gde ce se klapna otvoriti dva puta je po meni najekonomicniji nacin lozenja. Nema previse goriva koje ceka na sagorevanje, ili sagoreva lose u tom trenutku. Kad se klapna ne zatvara svu toplotu predajemo grlicama. a i one jadne moraju da se greju. Cak mi se cini da sam i vise trosio, ali to su bili moji pocetci lozacke karijere. Sad mozda kad bi se nasla prava kolicina gde klapna nebi bila maksimalno otvorena, mada mi se cini da nebi bila neka usteda.

Ovoga se jedva secam davno je bilo, ipak sam masinac:) Kolicina CO je mizerna, jedino ako je pec neispravna pa zatvara dotok O2 u dovoljnim kolicinama. Retko kad se stvara samo CO, vec i CO2. CO je jako opasan, nema miris. Da ga stvaramo u kotlarnicama vec bi se nesto desilo pa bi proizvodjaci bili primorani da nesto promene jer bi ostali bez kupaca.

Nezelim da osporavam radove nekog instituta. Verujem da takav kotao nije isti kao i nasi kucni, verovatno ima manje loziste ili ko zna sta. Mada cesto brojke apsolutno nista ne znace. Niko mi dosada nije objasnio kako kotao ima stepen iskoristenja 90% a motor sa unutrasnjim sagorevanjem oko 30%?

Ovoga sam se najviše plašio.
Voleo bih da Darko okači link ka tom Institutu kao i link ka proračunu potrošnje od 95 w/kvm...
Pozz

grejem se na kotao na cvrsta goriva vec 15god,napravio sam jedan koji sada koristim,i 5 sporeta za parno grejanje.usteda ogreva zavisi od mnogo faktora-samog kotla i njegovog odabira,postavljanje mreze,suvoce ogreva i njegova kaloricnost.ja nisam inzenjer ali sam mnogo toga probao u praksi i video mnogo kotlova i sporeta za parno grejanje na delu.lozenje na palet,briket ili bio masu ne znaci da je iskoriscenje toplote vece,to zavisi samo od izrade kotla.bitno je da se toplota sto duze sacuva u samom kotlu.grejanje na palet,briket i bio masu se vrsi iz levka i automatski zato sto oni tako najbolje gore malo po malo,kada bi se sipalo od jednom ugusili bi protok vazduha ili zbog svoje lakoce ne bi mogli da propadaju na dole ka zaru,sto je kod drveta i uglja drugacija prica.

Evo jedne od vise vise desetina njihovih publikacija:
http://www.bioenergylists.org/.../Heating%20Stoves%20LO-RES.pdf

Da ne biste citali sve, evo ukratko sta kaze Dr. Mark Bryden:
Complete combustion is the goal of the combustion chamber. But a slow
burning heating stove cannot burn wood very cleanly. Nearly complete
combustion in a wood burning stove can be achieved by doing the
following things:
1.) Metering the fuel– Cutting wood up into smaller pieces and feeding
them at a proper rate into the fire as they are consumed.
2.) Making a hot fire- Creating a combustion zone where fuel, flame and
air are mixed by turbulence, at a high enough temperature, for a long
enough time to completely combust. Combustion temperatures must
be hot enough to assist burning all escaping gases released from the
wood.

i malo dalje, da vidimo sta kaze o koriscenju klapne:
Do not allow the user to block the holes reducing primary air or to reduce airflow in the chimney by using a damper. Cutting down the primary air makes smoke, creating pollution and wasting fuel.

Kotao da ima stepen iskoriscenja 90%, moze ali isto kao sto moji malecki kompjuterski zvucnici imaju 2000W snage :)
Kotlovi ovakvi kakve obicno koristimo imaju stepen iskoriscenja 20%-30%.


http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/pdf08/M%2012.pdf
I par citata iz ovog dokumenta:
Srednje godišnje specifične potrošnje energije za grejanje svedene na primarnu energiju iznose za:
sisteme daljinskog grejanja 304 kWh/m2, sisteme centralnog grejanja sa lokalnim kotlarnicama 268 kWh/m2
Grejna sezona u srbijio traje 120 dana, pa se potrosnja energije po satu dobija kao:
268000/120/24=93W/m² za lokalne kotlarnice
i
304000/120/24=105W/m² za sisteme daljinskog grejanja. Ova razlika otuda sto se deo energije trosi pri transportu, kao i zbog pojave da mnogi odvrnu radijatore do kraja i otvore prozor ako su prikljuceni na gradsku toplanu, a to nikada ne rade ako sami kupuju ugalj i drva :)
Nadalje, to i pise:
Utvrđeno je da bi prosečna instalisana snaga za stambene zgrade projektovane i građene nakon 1988.
godine, od kada je obavezna primena standarda JUS U.15.600 iz 1987. godine, uz striktnu primenu standarda,
bila cca. 95 W/m2 što je daleko ispod ustanovljenog republičkog proseka od 160 W/m2 koji važi za toplifikacione
sisteme i sisteme centralizovanog grejanja iz lokalne kotlarnice.
Ovih 160 W/m2 je inace potrebno iz razloga sto se ne greje 24 sata dnevno, a toplota se gubi 24 sata dnevno, pa je 14 sati po 160w/m2 isto sto i 24 sata po 95 W/m2. Naravno, kad su najhladniji dani, grejanje radi 24 sata dnevno da nadomesti razliku nastalu zbog nepostovanja gradjevinskih standarda.

Za ove kojima 95W/m2 deluje kao jako dobra energetska efikasnost, evo podatka za Dansku iz istog dokumenta, koja, kao sto znamo ima mnogo hladniju klimu ali i neuporedivo strozije standarde za izolaciju:
u Danskoj u zgradama priključenim na daljinske sisteme grejanja specifična potrošnja toplote za grejanje iznosi 96 kWh/m2
Pa da vidimo koliko je to po satu:
96000/120/24=33W/m²
To je daleko iznad nasih standarda, koliko nas je ikada videlo fasadu sa 30cm izolacije? Navodim taj podatak samo da se zna da nije nemoguce.

Trebalo mi je 3 sata da ovo sve ponovo nadjem, pa vas molim da me ubuduce ne terate da dokumentujem svoje iskaze, ako sam napisao da sam procitao onda sam procitao, nemam nikakve koristi od laganja po forumu.

vi izgleda da mesate dve razlicite teme,prvo pricate o iskoriscenju toplote u kotlu,sada pricate o potrosnji ogreva na osnovu izolacije odlucite se.sto se tice iskoriscenja kotlova oni najgori i najprostiji imaju gubitke od 20 do 30 posto.sto znaci da kotao proste proizvodnje ima iskoriscenje 70posto.naravno da izolacija utice na potrosnju ogreva ali to nemora da znaci da je kotao los ili da ima slabo iskoriscenje toplote.

Darko, nisam imao nameru da te bilo kako proveravam ili da pokazujem da sam nepoverljiv već naprotiv...nekoliko puta sam naveo da ja nisam nikakav stručnjak u ovoj oblasti pa sam ove linkove hteo da iskoristim da proširim svoja znanja...



Zemljače, u pravu si oko ovoga ali su to stvari koje su jako bliske jedna drugoj. Način loženja uglja i kotla uopšte u mnogome zavisi od vrste kotla, stepena njegovog iskorišćenja, kvaliteta uglja, spoljne temperature, veličine kotla, veličine objekta koji se greje, izolovanosti, dimnjaka,...
Pozz svima

95w/m2 nije Bog zna kakva izolacija, čak je, po današnjim merilima, loša.
Po srpskom standardu, neophodno je imati 8cm stiropora na fasadi i ako ima 10cm na plafonu, kuća od 100m2 već ima oko 60w/m2.
Sa 10cm Demit fasade i 15 cm izolacije na plafonu, kuća već ima oko 40w/m2 što spada u niskoenergetske objekte.

Trazio sam odgovor zasto trosim previse uglja.?I zasto nije u kw isto ugalj i loz ulje.

Evo nekoliko moih zapazanja.

Kad ukljucim kotao na lozu onda istrosi 5 l litara u startu dok ujednaci sistem ,odnosno dok progrije svu vodu .
Inace trosi 1.5 litara na sat.
Po ovome mogu da zakljucim .a gore je neko napisao kap po kap sto je ispravno.
Da ponovim imam ennormnu potrosnju uglja a nemam konstantno grijanje kao na loz ulje.Ebas tu je problem.
Sto znaci taj start trosi previse.Pogledajte gore ako samo triput ohladim i potrosim 3x5 litara i plus na sat 1.5 litara pa to je to
Kod gasa i nafte regulise se termostatski nikad se ne ohladi i nekrece sa 20c a kod uglja dogadja se i tri puta da se voda ohladi.
Normalno da je moguce regulisati isto termostaski i kod uglja a mnogi to nerade.
Pokusacu pa cu da javim.

Da, naravno, to je ocigledno isto kao kod automobila - hladan motor trosi mnogo vise za istu snagu, nego sto to cini onaj koji je zagrejan na radnu temperaturu. Gore sam pomenuo vaznost temperature lozista kao jednog od faktora potrosnje. To se vidi i na dimnjaku - ako je dim gust i taman, znaci da je sagorevanje bilo polovicno. Kod potpunog sagorevanja, dim je gotovo bezbojan. Kod ulja sigurno imas uvek taj skoro bezbojan dim?

Ideja za razmisljanje je oblaganje lozista samotnim ciglama sa unutrasnje strane. Time bi u loziste stalo manje goriva, pa bi korisnik cesce lozio ali zato imao intenzivnije sagorevanje i visu temperaturu u lozistu, sto bi znacilo potpunije sagorevanje i manje gubitke energije.


A da li iko zna kako se ovo meri? To moze u trenutku vremena kada je loziste vec dobro zagrejano, a odvod dima i dovod vazduha potpuno otvoreni. Ovako kako svi mi lozimo, nema sanse da iko iskoristi preko 50% energije! Neka neko postavi kalorimetar pa neka kaze koliko je energije iskoristio za godinu dana a koliko drva/uglja potrosio. Ocekivani rezultati su oko 30%.

...Ideja za razmisljanje je oblaganje lozista samotnim ciglama sa unutrasnje strane. Time bi u loziste stalo manje goriva, pa bi korisnik cesce lozio ali zato imao intenzivnije sagorevanje i visu temperaturu u lozistu, sto bi znacilo potpunije sagorevanje i manje gubitke energije...

Darko, pa nije intenzivnije sagorevanje samo sebi cilj...Stepen iskorišćenja kotla po meni zavisi pre svega od toga kolika se količina toplote materiajal za sagorevanje, usled sagorevanja u kotlu, preda vodi u kotlu...Ukoliko obložimo ložište kotla šamotnim ciglama nećemo postići mnogo toga jer ćemo toplotu odvojiti od vode. Možda ćemo manje ložiti ili manje trošiti ali neće biti neke naročite koristi od toga. To mu dodje kao dijalektički materijalizam i teorija o jedinstvu suprotnosti. Bolje sagorevanje ćemo postiću ukoliko smanjimo promaju dimnjaka...
Slažem se inače sa tim da dim koji nastane usled sagorevanja ima energetsku moć i da on greje. Zato se kotlovi i konstruišu tako da iskorišćavaju delom i energiju dima. Negde sam pročitao ali nisam siguran da temperatura dima ne bi trebala da prelazi 120-130 stepeni na izlazu iz kotla. Da bi se to postiglo jedan od načina je sprečiti otvoreni plamen u ložištu. To je onaj plamen žute boje. Činjenica je da on daje najveću temperaturu ali je tu toplotu jako teško, gotovo nemoguće iskoristiti u potpunosti. Tečna goriva se ne žare već daju plamen žute boje ali su i kotlovi na tečno gorivo konstruktivno tako rešeni da taj otvoreni plamen iskoriste adekvatno. Veličina žutog plamena kod kotlova na tečno gorivo je jako manja od žutog plamena kod čvrstih goriva. Za kotlove na čvrsto gorivo najbolje je imati u kotlu žar kao u tzv. kovačkoj vatri. Zato se gvožđe i topi u žaru a ne u vatri...Zato i nije moguće ložiti po sistemu kap po kap čvrsto gorivo i da uz to to bude praktično...Trajnožareći kotlovi su konstruktvno tako rešeni da omogužćavaju određeni stepen "automatizacije" (doduše uz pomoće zemljine teže) u loženju na način koji je jako sličan sistemu kap po kap ali nije baš identičan. Kod gotovo svih trajnožarećih kotlova dimovodni kanali su duži pa se u znatnoj meri iskorišćava toplotna energija dima.

Loženje čvrstog goriva po sistemu kap po kap kod običnih kotlova kao što je viadrus i sime ima smisla samo ukoliko ložimo materijalom koji ima dovoljnu energetsku moć...u suprotnosti nema nikakvog smisla i sve to samo pod uslovom da ne uzimamo u obzir gubljenje vremena pored kotla zbog takvog načina loženja.
Ukoliko bi ložili slabim materijalom za sagorevanje to bi bila "utopija".

Ja ovu celu temu nisam procitao ali smatram da mogu da doprinesem razjasnjenju nekih problema.Imam centralno vodeno grejanje sa gornjim razvodom i otvorenim sistemom u porodicnoj kuci velicine oko 180m2 iz dve etaze.Zidovi su u prizemlju cigla 32cm a sprat siporeks 25cm a tavanica izolovana sa 10cm tervola.Prozori drveni krilo na krilo a vrata drvena pravljena- domaca.Dakle veoma je vazno da je kuca toplinski dobro izolovana sto je moja mozda malo bolje od klasicnih po Srbiji.Potrosim 6 tona suve Kolubare i 3 m2 drva.Koeficijenat prolaza toplote je oko 0.85 kcal/hK za zidove a za tavanicu 0.5.Proracun potrebnog kotla tj gubitaka se racuna kao proizvod povrsine i koeficijenta prolaza toplote te razlike temperature (unutrasnje zeljene -spoljna).Uzimaju se samo povrsine gde postoji razlika temperatura u racun .Te gubitke mora nadoknaditi kotao na cvrsto tecno i gasovito gorivo ,te elektricni.Za kotlove na sagorevanje je vazno da im se dimni put sto vise produzi kako bi stepen iskoristenja bio sto veci.Sad se pojavljuju novi kotlovi ali dosta skuplji na drva sa pirolizom i tu je stos da kad ga napunis drvima i potpalis nema otvaranja dok sve ne izgori pa zato za visak toplote moras instalirati akumulator toplote u vidu izolovane cisterne zapremine 1000lit i vise.Pelet je u zadnje vreme aktuelan i to je isto sto i briket tj. presovana poljevina samo malih dimenzija i to je slicno kao gorionik za loz ulje tj dok ima goriva vatra gori i lako se preseca tj iskljuci i moguc je daljinski rad pa je to i komforno za razliku od uglja i doticne regulacije sa klapnom za dovod vazduha.Za sve lotlove u uputstvu uz njih ide i obavezno u semi naznacen i mesajuci ventil.Njegova uloga je da regulise temperaturu u prostorijama grejnim tj regulacuja temperature vode u radijatorima od 90 do 30 st C a da se sacuva kotao tj produzim vek .Naime na temperaturi povratne vode od 65C ne dolazi do interkristalne korozije i onto omogucava .Ja imam cetverokraki i moj kotao je trajao 25 godina a to je CENTRAL 24 i opet sam ga okrpio tj izmenio deo gde idu hladni dimni gasovi koji prourokuju kondenzaciju SO3 i na kraju se pojavi sumporasta pa sumporna kiselina .Ako je temperatura pobvratne vode sto veca onda je malo vlage pa i doticne kiseline .Samo da dodam da je i kotlovsli lim problem u Srbiji bar oko 2000 godine kad sam ja nabavljao isti.Da dodam da je ovo gore sve zastarelo u poredjenju sa dizalicom toplote povezanom na podno grejanje gde je uslov kompresor i on prebacuje toplotu iz zemlje ili reke ili vazduha u prostoriju zimi a leti obrnuto.I ovo je nasa buducnost osim ako neko ne pronadje Teslin patent koji je sa svojim sestricem se 7 dana vozio elektroautomobilom na antenu bez baterija sto znaci da je energija svuda oko nas samo je treba uzeti.To ce ici malo teze jer sta ce da radi naftni lobi koji drzi celu energetiku i elektodistribuciju

Da li neko moze da mi objasni kakve cu ja probleme dobiti sa mojom idejom.

Mislim da na izlazu dimnjace na kotlu u 22 viadrus ugradim regilator promaje.
Regulator promaje koi radi na istom principu kao i napried gdje zatvara klapnu za dovod zdraka.
Znaci na cunak zavrnem regulator promaje doradim navoj i sve sto treba pa onda lancicem podizem ili spustam
onaj leptir u dimnjaci.Znaci nebi onom ruckom regulisao onih 80% kad se vatra razgori nego bi iskoristio toplotu cunka

Da pojasnim jos jednom.
Kad se vatra razgori 150 c tep u dimnjaku onda malo prigusim dok ne pocne da dimi pa vratim malo da prestane da dimi
To bi bilo to rucno stelovanje .
A ideja bi bila sa regulatorom promaje da on to odradi bez mene kad zatreba.Time nebi grijao vrabce i duze bi trajala vatra u kotlu.

Jos bih vas molio da mi objasnite sledece:

Koliko se maksimalno moze naloziti Banovicke kocke ako je loziste 125l zapremine.Koliko kg ugllja?????????
Do koje granice mislim do doljne ivice vrata to bi bilo pun kotao.Imaju dvoja donja ona gdje ima resetka i gornja gdje ima otvor sa zrak.
Kotao viadrus u 22 deset rebara 58 kw ugalj

Molim komentare valjal ili nevalja.

Pozdrav svima,

i ja sam u fazi postavljanja grijanja pa me interesuju vasa misljenja. Ja cu opisati svoju trenutnu situaciju i moje neke namjere a volio bih cuti ako neko ima iskustva ili prijedloga sta bih mogao uraditi drugacije/bolje.
Vidim da ovdje ima velikih znalaca i odmah na pocetku da se zahvalim na brojnim komentarima koje sam dosada procitao. Ovo je stavrno za veliku pohvalu. A moja situacija je sledeca:

Imam kucu na tri sprata i dva podruma. Pored toga imam garazu koja je u nivou podruma. Podrumi su zakopani na pola kuce sto hocu reci da je kuca u brdovitom dijelu grada. Svaki od spratova ima po 80m². Na kuci su podrumi i dva sprata zidani sitnom ciglom. Treci sprat je zidan klasicnim ciglenim bolokovima. Sto se tice izolacije, na dva sprata kuce je postojala klasicna(ne izolaciona) fasada preko koje je uradjena termo fsada sa stiroporom 8cm dok je na treci sprat postavljen samo stiropor debljine 10cm i uradjena fasada. Stiropor je nosivosti 25kg/m³. Grijanje trenutno imam na gas, ali samo na prvom spratu sto zanci da mi je tu razvedena instalacija i postavljeni radijatori. Cijeli sitem na prvom spratu je prikljucen na plinski bojler koji to uredno grije samo je cijena gasa preskupa. Imam namjeru da kupim kotao na cvrsto gorivo i da uradim instalaciju grijanja na ostala 2 sprata i da povezenm sa instalacijom na 1 spratu. Plinski bojler namjervam izbaciti iz upotrebe. Znaci sve tri stana bi se grijala od kotla. Podrumi i garaza nece imati grijanje. Trenutno skidam ovaj dokument koji je netko prethodno okacio "Uradi sam_Grejanje". Kotao namjeravam drzati u podrumu jer imam dovoljno mjesta. Interesuje me koji kotao da uzmem i kojih karakteristika? Koliko ogrevnog materijala i u kojem odnosu?

Neki ljudi su mi govorili da uzmem Stadler-ov kotao 35kw-43kw i schiedel dimnjak da uradim. Radijatori Lipovica, mislim da je visina 70cm. Detaljne karakteristike ne znam ali nisu ni bitne jer nisam nista od toga kupio tako da se mogu jos prilagodjavati. Po mom nekom skromnom misljenju ova pec je ok, radijatori takodjer ali snaga je po meni nezadovoljavajuca.

Volio bih cuti i vase misljenje i vasa iskustva sta i kako da radim? Na sto sve da pazim?

LP

Definitivno precizan odgovor preko foruma nije moguće dati ali otprilike oko 10 t kvalitetnijeg uglja i oko 15 prm ogrevnog drveta za tih 240 kvm koliko planiraš da greješ tokom zime(ukoliko sam ovo dobro zaključio). Snaga kotla za tu kvadraturu bi mogla da bude ta k oju su ti rekli. Raspravljati o markama kotla nas vodi u reklamerstvo, a o prednostima i manama trajnožarećih kotlova, gusanih i čeličnih ima u ranijim postovima podosta.
Dogradnja instalacije je možda nemoguća misija zbog promera cevi. Da ja uvodim grejanje u mojoj kući i da imam ovakvu situaciju kao ti ja bih stavio toplotni izmenjivač,...Ukoliko tokom zime ne koristiš istovremeno sve tri etaže možda nije loša ideja i imati posebno kotlove ali to zahteva dimnjak sa više kanala...složeno za objašnjavati preko foruma što znači da ti ne gine izbor nekog stručnog lica koje bi izašlo na teren i uradilo precizan projekat koji možeš korigovati nekim detaljima koji tebi odgovaraju...ovako...teško.
Pozz

KBDNK ti je dao pravi odgovor samo sto se ne slazemo u kolicini goriva. Sve to zavisi od dosta faktora, ali mislim da bi verovatno trebao da imas manju potrosnju. Naravno to je na osnovu mojih iskustava ali dosta razlicitih faktora utice na potrosnju tako da ti to tesko neko moze odgovoriti...

Skoro 200m2 sa kotlom od 35kw bez problema grejem, cak mislim da ima i prostora za neki kvadrat vise. Vodu u sistemu sam drzao na 55-60C, tao da mi se cini da tu ima prostora za jos neki kvadrat. Ove zime sam potrosio 4t djurdjevika i 3 tone banovica. Imao sam nesto drva za podpalu, ustvari tri kubika za dve zime. Izolacija je jako slicna kao kod tebe. Ne lozim svih 24h vec negde oko 14h koliko smo kuci radnim danima i naravno vikendom 24h. Izolacija lepo drzi toplotu ali mislim da bi neznatno vise trosio da grejem 24h. Temperatura je oko 23C i ne pada ispod 17C pred sledece lozenje. Tu verovatno dosta gubim dok ponovo zagrejem, ali nemam lozaca za prepodnevnu smenu.

Koristim ugalj kao gorivo zato sto tako lozim dva puta dnevno, dok bi drvima verovatno udvostrucio broj lozenja. Djurdjevik ima znacajno vise odpada ali je i izuzetno kalorican. Njega koristim kad je jaca zima i naravno kad nema nista drugo da se lozi :) Svake sezone nesto novo isprobavam, jos mi je ostalo da probam neki kvalitetniji drveni ugalj kao gorivo za prelazne dane.

Preporucio bi ti da ugradis automatsko ozracivanje radijatora i "automatsku" dopunu vode u sistemu. Za ozracavanje ventila sam svasta cuo, da hoce da se zaglave... ali juriti vazduh po radijatorima zna da bude mukotrpan posao. Dopuna vode u sistemu je isto tako odlicna stvar. Kotao je povezan na gradsku vodu. Izmedju ima ventil na kojem se nasteluje pritisak vode i ako pritisak vode je manji u sistemu samo otvoris ventil i dopunis, naravno kotao mora da bude hladan. Nema razvlacenja creva... Dobri majstori to postavljaju kao standardnu opremu.

U svakom slucaju moras da nadjes strucno lice koje ce izvrsiti procenu.

Gas mozda i jeste skup onih pola evra.Ali kad sve stavis na papir onda si na istom.Kad potros 10t uglja i 15 kubika drva i jos platis lozaca onda je bolji gas.
Vrijeme jevtine energije je proslo.DRVA 30€ I jos unosenje cijepanje rezanje cekanje dvije godine da se osuse.Ugalj bolji 100e ubacivanje pepeo lozenje.
Razlika je u tome sto kod gasa imas komfort kod cvrstog oscilacije .Stedis samo kad ne lozis.Mnogi od nas neshvataju da agencija za energetiku racuna energiju u KW pa onda sve isto.Na cvrsto gorivo se samo isplati ako imas svoju sumu nekoga da ti besplatno lozi i nemoras imati konstantnu tem.Za nekih 300kvadrata ja potrosim 3000e na cvrsto a toliko bi me i gas kostao bez velikog nerviranja.Ja licno nisam ljubitelj uglja iz samo jednog razloga sto se ne pali bas dobro .Kod drva je drugcije podignes tem kad hoces a ugalj je nista gori kad hoce cekas cekas.

Sasa sto nema odgovora gore na moju ideju.Ti si u svim postovima zelio da zug pritvoris eto ja mislim da na taj nacin regulisem pa da cujem tvoj komentar.

Kad lijepo ugradis kondezacioni bojler sa spoljnjom i unutrasnjom tem dan i noc regulacijom .I sa dobrom izolacijom sigurno izadje isto ko i ugalj samo neuporedivo bolje.
Kodnas se jos uvijek koristi klasika a sa cijenom sadasnjom nemoguce skupo.Pogledaj sta pise kod AGENCIJE ZA ENERGETIKI RS sto apsolutno stima.Poenta svega je da oni prate i poskupljuju sve sto je jevtino

Mislim da je pretjerano 10 kubika uglja i 15 tona uglja, ili?

Zeljezara, razumeo sam ovo oko regulacije dimnjaka šta namervaš ali jednostavno ja nemam mišljenje oko toga...Ne znam koliko je brz odziv termostata koji ćeš da staviš na dimnjači pa preti opasnost da zbog njegove inertnosti imaš više problema od koristi. S druge strane, termostati s brzim odzivom koštrajku više pa i to treba uzeti u obzir...
Negde na netu sam video sisteme za automatksu regulaciju dimnjaka ali sada ne mogu da isčačkam to ponovo da okačim link...Ti sistemi niau nešto preterano komplikovani a verujem ni skupi ali kažem još jednom nisam ih video kod nas...Na kraju krajerva nije ih teško ni napraviti...
Na kraju ovog dela posta da napomenem još jednom...NISAM NIKAKAV STRUČNJAK ZA GREJANJE...pa otud nema potrebe prozivati mene i očekivati uvek od mene odgovor...Mnogo više ne znam nego što znam...Ako sam ikada nekom pomogao mojim mišljenjem to mi je dovoljno...Na ovom forumu kao i na svim ostalim sam ne da bi delio savete nego da bih naučio kroz razmenu iskustva sa ostalim...
Poz
Ah da...zamalo da zaboravim...deo odgovora za CallMeMaster.
Goran,mg je naveo da je za kuću od 200 kvm potrošio 7 t kvalitetnog uglja i 1,5 prm a loži 14 sati dnevno radnim danom.
Prostim poreračunavanjem da ne loži 50 sati nedeljno ((24-14)*5) što je oko 30% od ukupnog broja sati...za toliko treba povećati količinu utrošenog goriva...a tako dobijenu količinu ogrevnog materijala treba uvećati dodatno za još 25% jer je za toliko tvoja kuća veća. Otud dobijamo ovom računicom količinu koja je za oko 62,5% veća od njegove što znači 11,5 t uglja i 2,5 prm. Da bi doveli ovih 11,5 tona uglja na onih 10 tona koje sam ja rekao to znači da 1,5 tona uglja menja 5 prm drveta i tako dolazimo do 10 tona uglja i 7,5 prm...Eh sad, veća kuća i veći broj etaža dovodi do povećanih gubitaka što dolazi do približnih 10 tona uglja i 10 prm...U to treba uzeti u obzir i postojanje određene rezerve jer ukoliko ne pretkne ogrev onda sigurno nedostaje na kraju grejne sezone...
Zgužvao sam mozak svima ovom mojom računicom ali ipak mislim da je jasna...
Možda je 15 prm drveta mnogo ali možda i nije...Možda je ipak pametnije zadržati 15 prm drveta a smanjiti ugalj za otprilike 1,5 tonu...ali to zavisi od smeštajnih kapaciteta skojim raspolažeš.
Pozz

Kolege lozaci :) sezona je pocela. Ove godine sam se dokopao resave i mogu reci da sa zadovoljan. Slabiji je od djurdjevika ali ima dosta manje otpada, pepela suta ili kako vec... Novost kod mene je bojler prikljucen na kotao i za sada sve lepo funkcionise, samo je malo rano za neki objektivan utisak.

Narode imam i ja pitanje do sad sam u glavnom citao i trazio odgovore ali konkretno pitanje bi bilo:
Imam trajnozareci kotao "radijator Kraljevo K33" i grejem nekih 180km u dva nivoa, kuca ima izolaciju, ravnajuci sloj sa stiroporom iznad i pvc prozore, koliko bi bilo "normalno" potrositi uglja i drva za sezonu, meni dnevno ide 3-4 kante jupola i 6-9 cepanica drveta. u kuci je tempeartura 19-21C.
to bi bilo jedno pitanje oko potrosnje, a drugo pitanje je na koliko da se zatvara klapna regulatora promaje, meni je nastelovana na priblizno 40C vode ali bi voleo da cujem jos neko misljenje.
I trece pitanje bi bilo ako je temperatura vode 60C, koliko je veca potrosnja u odnosu na 40-50C. Lozim 3-4 puta dnevno...

Dobro dosao!
koliko ja znam, ne bi smeo da drzis na tako niskoj temperaturi kotao, jer onda on smoljavi, ne moze da dodje do pravilnog i potpunog sagorevanja i stvara se smola koja u sebi ima sumporastu kiselinu i onda to progrize lim u lozistu. Nisam ja neki strucnjak, ali imala sam veliki problem sa smolom u kotlu, pa sam to sto sam napisala pokupila po raznim forumima.
Mnogi kazu da nije iskljuceno da cak manje ogreva potrosis na vecim temperaturama, jer iz njega izvuces vise kad pravilno sagoreva. Ako probas da ubacis uobicajenu kolicinu uglja ili drva i stavis na recimo 65 C, videces da ti je ostalo manje pepela nego pri radu na 40C. To je znak da je vise energije uzeto od ogreva. A posto imas izolaciju, kuca se tesko rashladjuje i mislim da neces imati problem da ce ti biti hladno, cak iako nalozis jednu vatru manje dnevno. Ne znm sta drugi misle, ali zar ti nije mala temperatura 19-21C ? Sa tako dobrom izolacijom verujem da za temperaturu prostora koju ti imas, mogao bi "ladno" da se grejes na struju, da ne robujes. Zns ono: pustis nocu po jeftinoj struji da radi grejanje, i ako ti je ujutru recimo 22-23C, nece pasti temperatura vise od 1-2 stepana do kasno popodne.
Ali to je samo moje misljenje....

Legalos, ajde još malo dodtanih pitanja...
Koji ugalj koristiš pa trošiš 3-4 kofe od farbe dnevno, koje ogrevno drvo, kada je sečeno, pretpostavljam da je tvoj kotao snage oko 33 kw ali pretpostavljam...i glavno pitanje da li se u kotlu i dimnjaku stvara smola s načinom loženja koji primenjuješ...
Kako stvari stoje mnogo trošiš jer svaki put kada ložiš strpaš 1 kofu uglja i 2 cepanice...a to traje 3-4-5 sata, a zima još nije došla...nije to baš zahvalno. Pa šta ćeš da radiš kada dodje -10 c preko dana, a noću još niže...da ložiš na svakih sat vremena...?!?!?!
Treće pitanje oko razlike u potrošnji u režimu rada kotla na 60 C u odnosu na režim rada 40-50 c je nezahvalno prognozirati upravo zbog ovog što je i bela rada naveo...Može da bude i manja potrošnja ili ista ali bolji kvalitet grejanja...
Takođe nisi naveo da li greješ i vodu u bojleru, koliki je bojler, da li imaš jedan ili dva bojlera,...
Sve to je bitno da bi moglo da se kaže bilo šta iole precizno mada ni tada nije baš tako lako odrediti ovako preko neta...
Pozz

Ima smole po zidovima kotla, i ne mogu da je ocistim probao sam sa celicnom cetkom i spaklom ali nesto mi slabo ide. Slazem se da je mala temperatura, ali ajd iz pocetka: Kuca je nova, ovo mi je druga zima u njoj. Takodje drugu zimu lozim, nesto bas nisam siguran u to da je dobro lozim a Pera lozac mi dao otkaz ma pa moram sam :)

Koristim ugalj "Banovic kocku" , ostalo mi nesto od prosle godine hrast i malo bukve to je suvo, ali sad sam uzeo hrast i gle cuda vlazan je i ako je kamiondzija koji prodaje rekao da je suv ko barut! :)
Kotao jeste 33kw. U dimnjaku nisam primetio da se stvara smola sto ne mora da bude tacno, po uputsvu za kotao dimnjak je odgovarajuceg promera i visine...
Bojler na kotlu nemam, a ni onaj u kupatilu pa da ga kotao zagreje samo radijatori... I meni se takodje cini da je mnogo ali nisam ranije imao iskustva sa lozenjem pa da pitam sta kaze forum...

Smolu iz kotla je jako teško (da ne kažem nemoguće) očistiti dok je kotao hladan. Te naslage smole nastaju zbog niske temperature na kojoj drva gore (koju si ti sam podesio). Da očistiš smolu iz kotla naloži sitnim drvima, pusti da se razgori desetak minuta, neka temperatura počne da raste, ako možeš čekaj da stigne bar do 50 stepeni, onda otvori kotao i dok je smola vruća sastruži ju sa zidova. Sitna drva su bitna jer gore jakim plamenom a brzo izgore, pa možeš da otvoriš kotao, i po potrebi možeš i da metalnim džaračem/žaračem (neko nekako kaže) razlupaš neizgorela drva ako ti je plamen prejak dok čistiš smolu. Smola koja padne na žar i vatru gori, pusti ju neka izgori, nezgodno je samo što se dosta dimi...

Legalos, to što se stvara smola na kotlu je najbolji pokazatelj da materijal za sagorevanje ne sagoreva kako treba odnosno ne iskorišćavaš isti adekvatno. Kada loviš prepelice to činiš sačmom mada možeš i municijom za slonove ali iskorišćenje nije dobro.
Probaj i sam da podesiš klapnu na 65 c npr pa ćeš videti da li ćeš i koliko trošiti više u odnosu na sadašnjih 40 c.
Da me ne bi pogrešno razumeo kotao može da radi i na 40 c i da ne stvara smolu ali nikako ne treba koristiti u tom slučaju ugalj a pogotovo ne banović ugalj jer je jako kaloričan...Iskorišćenje je jako loše u tom slučaju...
Još nešto probaj jedan dan da ložiš samo drvima a da kotao držiš na 40 c pa ćeš videti razliku i sam.

Nisam siguran kako da podesim klapnu na 65C, jel da se zatvara na 65C
ili da naguram temperaturu vode na 65C, i iz nekog razloga mi je tesko
da prebacim temperaturu vode 50 i neki stepen. Kad zalozim vatru i
nekako mogu zato sto stavim i malo dascica ali posle samo sa 1-2
cepanice i ugljem takoreci nemoguce... Koliko bi bilo optimalno uglja
loziti dnevno?
Hvala svima na odgovorima, nadam se da cu uspeti da postignem neko
optimalnije resenje sa lozenje. Ovako stvarno mnogo potrosim uglja i
drva, a nema adekvatnog rezultata...

Jer imaš uređaj na kotlu uz pomoć kojeg podešavaš otvor kroz koji izlazi dim iz kotla u dimnjak?

Da imam, najprostiji sa 4 polozaja, 0-zatvoren 1,2,3. Na trojci je naravno otvotren do kraja. To mi je otvoreno u glavnom na 1 ili 2 , tako da predpostavljam da nije zbog toga. Kad je nizak-visok pritisak otvoren do kraja( u jednom slucaju nece da vuce pa nisam siguran kad)

Pitanje je kako ti je podešen regulator promaje, odnosno njegova veza sa klapnom na kotlu. Taj lančić koji povezuje regulator promaje sa klapnom treba tako podesiti da ti pri postignutoj temperaturi vode u kotlu spram podešenosti regulatora promaje, klapna bude otvorena oko 1cm. (Npr. na regulatoru promaje namestiš 65 stepeni i kad voda dostigne 65 stepeni klapna treba da je skoro zatvorena, odnosno 1cm da bude otvorena. Ako to nije tako, onda produžavaš ili skraćuješ lanac dok ne postigneš željeno.)

A problem oko nepostizanja većih temperatura može biti baš oko te klapne, odnosno da u ložištu nema dovoljno vazduha za dobro sagorevanje. To ćeš najlakše proveriti tako što ćeš potpuno otvoriti klapnu, pa onda posmatraš da li voda može da postigne veću temperaturu. Naravno, tad ne ostavljaš kotao bez nadzora, jer se može desiti da temperatura vode poraste više nego što bi smela, pa da možeš na vreme osloboditi klapnu da ponovo priguši dotok vazduha a samim tim i vatru.. Ako ni sa skroz otvorenom klapnom ne postižeš veće temperature vode, onda nije problem u regulatoru i njegovoj podešenosti, već negde drugde u kotlu ili dimnjaku.

Moja kvadratura je mozda malo veca i potrosim za sezonu do 6 tona kvalitetnog uglja i 2 m3 drva. Dve kante jupola zalozim odozgo i to mi traje od 15h do 22h. Prepodne se ne lozi. Za vikend isto samo sto kad sve izgori dodam dve cepanice i uglja po potrebi. Za ovu da kazem nasu kvadratutru trosi se izmedju 5 i 9 tona. Sve zavisi od slucaja do slucaja.

Ja bi podigao temperaturu vode na 55 do 60 stepeni i verovatno bi potrosnja bila priblizna. Temperatura u kuci bi bila znatno visa i na toj temperaturi vode u sistemu bi stalno zagrevala, podizala temperaturu u kuci. Po mom iskustvu banovici lepo sagorevaju na nizim temperaturama. Malo kvalitetniji ugalj djurdjevik i resava lose sagorevaju i traze vecu temperaturu pa je potrosnja skoro ista a posla mnogo manje.

Ocigledno je bio problem kod dizanja temperature na 60C ili 65C, danas sam probao da nastelujem klapnu da zatvara na otprilike 60 i neki stepen i uspelo je. Covek koji je ugradjivao ceo sistem mi je namestio da se klapna zatvara na 40C i to je tako ostalo. Ranije sam ziveo u stanu gde sam grejanje dozirao na dugme, to jest TA pecke... tako da nisam imao nikakva iskustva oko ovog vida grejanja.

Potrosnja-ipak trosi malo vise, u stvari brze izgori ali se temperatura vode od 60C oseti u kuci. Prosle godine sam potrosio 8 tona uglja i skoro 3 metra drva i grejanje je bilo bar 20% losije od ovog danas. Konkretno na ovakvoj spoljnoj temperaturi bez vetra nisam mogao da predjem 19C a sa vetrom, zivim na jednom od Beogradskih brda koje je veoma vetrovito, 17.5-18C. Kad padne na minus 7-8 ja sam pevao kad sam imao 17C. Danas je recimo temperatura u kuci bila 20.5-21.5C dok je spoljna temperatura bila 0-4C, i veoma sam zadovoljan. Verovatno cu vam postaviti jos neko pitanje oko lozenja, ali za sad da malo poradim na ovim saznanjima...
Hvala svima na brzim, preciznim i korisnim odgovorima.

_{[Ovu poruku je menjao legalos dana 25.11.2011. u 23:43 GMT+1]}

Ćao svima, ja sam novi što se tiče loženja i problema sa loženjem.
Ovako da počnem. Ja sam iz Bara (MNE) i ovamo kod nas nisu neke velike zime ali eto nekako je centralno grijanje najpogodnije za ugrijat cijelu kuću. Inače kuća ima prizemlje i jedan sprat sa potkrovljem (oko 200 kvadrata) . Posjedujem "Viadrus u22" kotao. Koristim drva i ugalj (Pljevlja). Dimnjak je f200.
Moj problem je loženje. Pročitao sam cijeli topic unazad i sve mi je jasno. Sve sam dobro naštelovao i problem je što ne mogu da postignem temperaturu od 65c. Postignem je u startu ali kad sve namjestim poslije nekog vremena ona padne na oko 50c i ako je regulator promaje otvoren i sve kako treba ona neće da poraste. I imam još jedan problem čim temperatura padne stvara se smola u kotlu i poslije se ubijam da je očistim. A u kući nam je temperatura oko 24-25c i vjerujte mi pretoplo je :-)
Ne znam što da radim sve živo sam pokušao i isprobao ali jednostavno ne funkcioniše. Ako neko može da mi da neki savjet šta da radim bio bih mu zahvalan.

sparky,
ja imam slican kotao kao tvoj. Prvih dana sam imala i ja isti problem. Onda sam na nekom forumu procitala za sistem potpaljivanja "odozgo" za ovu vrstu kotlova, pocela tako da lozim i jos sam izolovala kamenom vunom celu dimnjacu (to je cunak od kotla do dimnjaka) Moj dimnjak je fi 16, a koliko se secam i na viadrusu je otvor fi 15?
Da sam na tvom mestu ja bih probala ovako:
1.napunis kotao ugljem do nivoa gornjih vrata
2. stavis preko nekoliko zguzvanih listova novine , hepo kocku (moze i bez nje), nekoliko sitnih cepki za potpalu i 2-3 komada srednje velicine . Kao kad normalno potpaljujes, samo sve naopacke. Onda potpalis vatru.
3. Stavis regulator promaje na 70C. Kad dostigne tu temperaturu ostavis ga jos jedno pola sata da izgore ti volatili sto stvaraju smolu i onda smanjis na 60C. Malo pritvoris klapnu na dimnjaci .
4. Kad ostane sasvim malo zara, prodzaras dobro da pepeo propadne sav dole u pepeljaru, pomeris ga zaracem sto blize vratima, pa uspes ponovo ugalj. Opet stavis na 70C, pa posle smanjis.

Meni se vise smola ne stvara, a vatra mi traje dugo. Ja nalozim ujutru (7-8 h), nateram na 70C, kad u 9 krenem na posao smanjim na 50C, i kad dodjem sa posla ceka me zar i topla kuca, a smola je skoro sva izgorela i spada sama.

Verovatno bi najbolje resenje bilo staviti mis ventil, ali ja sam ga imala a kre*en od majstora koji mi je ovaj kotao montirao mi ga je skinuo i mislim da me grdno zaj**ao.

Probaj da zavrneš malo radijatore u kući...nema potrebe za tolikom temperaturom koliko god da si zimogrožljiv.
Stvaranjem smole ćeš smanjiti ukoliko ne budeš ložio ugljem nego drvima. Ugalj sačuvaj za kasnije kada stegne jača zima, a sad drva...

@bela.rada
Pokušaću tako da ložim kad pojača zima jer mi KBDNK kaže da ugalj koristim tek kad bude malo jača zima.

@KBDNK
Neko mi je rekao da to šteti pumpi ali eto izgleda da nije tako. Odmah ću da ih zavrnem :-)

Hvala na odgovorima...

sparky, da lii maš ugrađen četverokraki ventil?

sparky,
uz svo postovanje prema KBDNK, moram da kazem da ovi liveni kotlovi nisu podesni za drva. To su kotlovi koji su konstruisani da se loze na antracit. U svakom slucaju, javi kako je prosao eksperiment sa drvima.

Sparky, to zavrtanje ventila nema ama baš nikakve veze s pumpom. Niti joj škodi niti koristi...


Ovaj ventil sigurno ne bi bio na odmet imati ga...Ukoliko ne bi pomogao sigurno ne bi odmogao...Ukoliko ga paknemaš nije to neka investicija da se ugradi ali može i bez njega samo treba preciznije dozirati materijal za sagorevanje u zavisnosti od spoljne temperature.
Ja sada ne mogu ni da zamislim klimu tokom zime u Baru ali znam kako je ovde na istoku Srbije a to nije za uporediti sa Barom...


Hvala na ovim rečima vezanim za poštovanje...iako se ne slažem sa ovom konstatacijom.
Antracit je ugalj koji se koristi za visoke peći koji ima izuzetno jaku kalorijsku moć i izuzetnu visoku tačku paljenja. Niti jedan kućni kotao to ne bi izdržao.
Eh sad,činjenica da u tehničkoj dokumentaciji za kotao viadrus stoji da se loži "koksom" ali mislim da je taj termin loše preveden sa engleskog na naš jezik. Koks jeste antracit ali mislim da je pravilniji prevod mrki ugalj.
U mom kraju se nalazi Rudnik Antracita Vrška Čuka koji je jedini u Srbiji a mislim i u staroj SFRJ. Niko nikada nije kupovao ovaj ugalj za domaćinstva iako je sam rudnik imao jako puno problema oko plasmana ovog uglja. Na njihovom placu je bilo nekoliko hiljada tona ovog uglja i što je najgore niko nikada nije ni pokušao da ga krade...šta mislite zašto...U jednom periodu je mogao da se kupi tzv. kovački ugalj za koji mislim da su neke sitnije frakcije ovog antracita ali ni taj ugalj niko nije pokušavao da stavi u kotao nit ga je pak neko kupovao zta te namene. Pitanje da li bi se antracit uopšte i upalio u kotlu kakav je viadrus.
Pozdrav svima

Opet ja, sta je cetvorokraki ventil i cemu sluzi? Ja imam pored kotla ventil koji ne propusta vodu ispod neke temeprature koju nastelujem, meni je prvobitno bilo na 40C i vremenom sam to smanjio, kad sam pitao coveka koji je ugradjivao ceo sistem on kaze da je to isto, odnosno da ima istu funkciju, to jest ne propusta vodu u sistem dok ne dostigne temperaturu 40+.Kad temperature vode u kotlu predje 40C onda tek pusta vodu u sistem.
Da li bi to ili nesto slicno bila namena cetvorokrakog ventila?

@KBDNK
Da li postoji mogucnost da se nekako dodje do tog uglja? ja bih ga probala rado.
Ima jedan forum u susednoj nam Hrvatskoj slican ovom nasem. Tamo ucestvuje neki gospodin pod nick-om ramzey, koji je strucnjak za grejanje. Pise covek radove za svetske casopise, ali nije teoreticar, nego stvarno znalac. On je pricao to o antracitu. Stvarno je na tom forumu ova tema ogromna, ali ima mnogo da se procita o grejanju na drva, pirolizi, .... evo link ako nekog ne mrzi da cita. A bukvalno je skola za grejanje na drva
http://www.forum.hr/showthread...7206&posted=1#post36957206

Koliko sam ja upoznat ovaj rudnik trenutno vrši neka istraživačka iskopavanja ili kako se već to stručno zove ne znam ni ja. Poslednje što sam čuo je da su prodavali jako sitne frakcije ovog uglja za proizvodnji filtera. Da li se može naći sada ne znam. Pročačkaj negde broj telefona JP PEU Resavica u čijem sastavu radi ovaj rudnik ili dirketno broj rudnika pa vidi...stvarno ne znam ali i dalje mislim da je jako teško gotovo nemoguće koristiti ovaj ugalj za kućnu upotrebu. Znam i to da su jako sitne frakcije ovog uglja (prašinu ili sl.) koristili za proizvodnju briketa tako što su je mešali sa nekim drugim ugljevima ali nije bilo nikakvog komercijalnog uspeha iz prostog razloga što vezivno sredsto košta toliko da obesmisli samu proizvodnju briketa. Jeftinije vezivno sredstvo ne može da veže brikete pa se raspadaju...tako da je to sve smuti, smuti pa prospi...
Ovaj hrvatski forum nisam otvarao do sada ali vidim da je jako razvijena diskusija. Stvarno ne mogu da sada čitam sve ali možemo da raspravljamo ovde o tome što pišu tamo.
Napominjem da ja nisam nikakav stručnjak ni u teorijskom niti u praktičnom smislu niti u obraznovnom kada je u pitanju grejanje. Negde ranije sam naveo moju stručnu kvalifikaciju da se ne ponavljam. Na ovom i na ostalim forumima sam da bih nekom pomogao ili nešto naučio. Verujem da je taj ramzey expert i voleo bih da čujem njegova razmišljanja...ali mi je stvarno smorno da čitam sada ceo forum...tim pre što su oni stigli do 190 strane a mi do 22-23. Bolje ga pozovi da se uključi on ovde pošto si aktivna i na tom forumu...


Ima detaljno objašnjeno na prethodnim stranama. Ukratko...služi da smanji razliku u temperaturi u odlaznoj i dolaznoj vodi odnsono da izjednčai temperaturu u celokupnoj mreži...kako i zašto je to potrebno ima na porethodnim stranama...
Pozz

KBDNK,
hvala na informaciji za rudnik, probacu da nadjem.
Ma, nisam ja aktivna na tom forumu, samo sam danas napisala da se divim ramzeyu. Prosto sam morala. A dva puta sam iscitala svih 190 strana kao manijak. Zao mi je sto nemam makar malo vece znanje, onda bih mogla bolje da pratim, ovako sa mojim malim znanjem tek po nesto ukapiram.
Ali, niko se naucen nije rodio!
Hvala jos jednom, pozdrav

Rado dobro se raspitaj pre nego sto stavis antracit ili koks u kucni kotao. Koliko mi je poznato ima visoku temperaturu sagorevanja i koristi se u livnicama. Video sam kotao koji nije mogao da izdrzi djudjevik, resetka se iskrivila. Nije bio liveni ali opet...

hvala na upozorenju, goran.mg. Pitacu proizvodjaca, pa cu bas da vam napisem ovde. Verujem da bi to moglo na sve livene kotlove da se primeni. A ja bas volim da se dopisujem :)

Evo jedno iskustvo vise.

Na kotao gusani viadrus sam ugradio termicki ventil na polaznom vodu.Koi radi sasvim mehanicki .Znaci otvara na 70 postepeno do 80 .Tad je skroz otvoren.Temp vode u kotlu se brzo postigne jer je premalo 60 litara u kotlu .Nema cadji bitumena smole sve izgori.Pouzdan i provjeren podatak da povratna prohladjena voda nesmije biti manja od 55 minimalno.Do te tem se stvara smola i bitumen. .Preko ne.Ventil je Esbe Svedski.Kotao spojen na cas centrometalov .
Proracunat po energentu i potrebama grijanog prostora.
Da pojasnim ventil.
Dok je hladna voda vrti u krug po kotlu .Kako se zagrijava pusta u bojler postepeno.Bez naglog otvaranja kao mijesajuci.
Posle bojlera trokraki ventil sa motornim pogonom komandovan regulacijom po spoljnom i unutrasnjem senzoru.
Ciscenje kotla od smole je najbolje brenerom.Sve izgori netreba cetka .Ili nalozis da dostigne 80 .Onda se sam ocisti.
Svi oni koi misle da stede ako smanje na 40 je pogresno.Kotao mora da radi punim kapacitetom i tad je najveca iskoristivost.

Temper vode ne smanjivati na regulatoru promaje.Nego na mis ventilu.
Rgulator podesiti tako da se zatvara kad se postigne 80.Ida potraje.
Energent dozirati tako da se regulator pri izgaranju zatvara.Ne loziti malo pa sve ode u odzak nikad se ne postigne 80 ili kradko.

Lozenje
Do vratica .Podpala odozgo sa drvima.Drva se dobro razgore smanji se dim i cadj jer se brzo postigne tem.Smanjivanje cuga samo kad se dobro razgori.

Ciscenje odzaka.
Obavezno podpaliti.
Znaci sve dobro ocistiti da bi bilo sto manje tem. Inace pukne cijev u odzaku .Onda podpaliti prvo gornji dio.Izgaranje podesavati tako sto se na donjim vraticama regulise dotok vazduha i regulise izgaranje.Moze se raditi u vise sati.Bitno je da se ne pregrije.

Uslucaju nestanka struje.
Regulisano el magnetnim ventilom. A moze i ladomatom.Bez struje otvoreno.Cirkulacija vruce vode.Vruca potiskuje hladnu u bojleru i hladi kotao.

Mislim da nisam nista zaboravio.

Zeljezara,
kad napunis drvima i podpalis, koliko ti dugo traje vatra bez da moras da ubacis ponovo?
Ja lozim ugalj suvi vreoci, pa mi traje 8-10 sati ta prva jutarnja vatra koju podpalim odozgo. Nemam drva da probam, ali posto necu imati uglja za celu zimu moracu da dokupim ili ugalj ili drva. Vazno mi je da dugo drzi, jer odem u 9 ujutru, a vratim se u 5-6 popodne. Da li je moguce sa drvima da izgura taj period?
Hvala unapred

Sta je mis ventil? Imam ''Hertz'' termoglave na radijatorima, da li su to slucajno ti mis-ventili?
Inace i dalje imam bolje rezultate grejanja nego pre pomoci sa foruma... Za 2-2,5 stepena vise. Sad je recimo -2, ja u dnevnoj sobi imam 21C, mada mi je u spavacoj sobi koja je severna strana 18,5C i to mi je opet malo problematicno da izjednacim... Tacnije nikad nisam uspeo :( ... Nocu ne lozim, zalozim oko 10-11h prepodne, i jos oko17h po kantu i po do dve velike kante, imam manje pepela, bolje sagorevanje. I jos malo oko 22-23h ali to brzo izgori...

zeljezara

Da li možeš slikati tvoj sistem, ili bar šematski prikazati kako je izveden.

Iz tvog teksta mi nije baš jasno kako ti je izveden sistem. (Npr. ne znam šta je "cas" u ovoj rečenici: "Kotao spojen na cas centrometalov."?)

Pretpostavljam da je kotao preko tog termičkog ventila spojen na akumulator toplote (bojler - cas?!), a da se iz ovog preko trokrakog ventila pušta topla voda u radijatore. Da li su akumulator toplote i kotao spojeni u jedan krug sa radijatorima (na istom pritisku), ili postoje dva nezavisna kruga preko izmenjivača u akumulatoru?

Takođe mi nije jasan ni taj termički ventil, ako je on vezan samo sa potisnim vodom, tj. samo na njemu zatvara ili propušta vodu, kako uopšte do njega dođe topla voda kad nema cirkulacije (jer je on prekine)?

Izvinjavam se, ovi mi je zaista interesantno, ali se slabo snalazim u ovakvim postovima sa "telegramskim" stilom pisanja. Mnogo više mi prija kad je nešto lepo i opširno opisano.

Legalos,
meni nikako nisu jasne te tvoje niske temperature u kuci.
Ja imam gusani (liveni) kotao 22 kw,140 rebara aluminijumskih radijatora 60cm visine, grejem 120m2 kuce izolovane stiroporom 5cm. Pod i tavan mi nisu izolovani, a stolarija je (osim kupatilskih prozora i ulaznih vrata koji su pvc- novi), iz 1968 godine, nisu losi ali nisu bas ni dobri.
Vec sam pisala kako lozim, ali da ponovim:
Ujutru oko 7-8h izbacim pepeo i nalozim odozgo sa 1,5 kantom od jupola (napravili smo ovde na forumu "merku" zvanu "kanta od jupola" :) ). Pustim da se temperatura popne na 70C i oko 9 smanjim na 50. Za tih sat vremena izgore one materije koje stvaraju smolu i slobodno moze da se smanji na 50.
Oko 17,30-18h kad dodjem sa posla u kotlu mi je i dalje 50C, radijatori topli , u kuci 23C. Razdzaramdobro da pepeo propadne u pepeljaru, izbacim taj pepeo iz pepeljare, onaj zar pomerim sto blize vratima i sipam 1.5 kantu. Opet povecam na 70 i posle nekog vremena (taman dok rucamo) smanjim na 60C. Oko 20h je vec 25C u kuci.
Ujutru kad ustanem temperatura je 22-22,5.

Ove temperature u kuci su mi se povecale posle izolovanja svih cevi u kotlarnici i cunka koji ide od kotla do dimnjaka. Na tim cevima mi se gubilo 5C do ulaska u kucu. Imam termometar na kotlu i na odlaznom vodu , pa mogu da kontrolisem sta se tu desava. U pocetku sam mislila da je nemokuce da bude razlika izmedju ta dva termometra 5C i mislila sam da je jedan od njih neispravan, ali kad sam izolovala cevi shvatila sam da je to ipak bio gubitak.
U petak mi dolaze majsori da mi zadihtuju stolariju, pa me bas zanima sta cu onda ako bude jos toplije? moracu da zavrcem ventile na radijatorima.

Negde sam procitala da je jedan nas "kolega lozac" imao slicne probleme tvojima, i na kraju je otkrio da nema dovoljno kiseonika u kotlarnici i da bez obzira koliko otvori regulator promaje nije mogao da se normalno greje. Onda je poceo da ostavlja otskrinut prozor na kotlarnici i sve je momentalno profunkcionisalo!
Ja bih ti jos savetovala da pogledas kakva ti je dimnjaca (cunak). Moze biti i da ti se tamo natalozilo mnogo smole, pa da to lepo ocistis. Kroz ona vratanca za ciscenje dimnjaka gurni ogledalce, pa vidi da li ti je dimnjak cist, Treba da vidis "nebo", t.j. svetlo kruznog oblika ako je dimnjak cist. Ako nije tako, zovi dimnjacare da ga ociste.
Ja jesam zensko, ali sam u svojoj kuci "hauzmajstor". Radim sve osim struje i varenja.
Pisem previse opsirno, ali nekada neka sitnica koja izgleda beznacajna i kao da se podrazumeva uspe da resi i veliki problem.
Pozdrav i srecno!!!

do2
cas je centrometalov akumulacioni bojler od 2000l kod mene

Mis ventil je mijesajuci ventil koi ima na sebi motoric sam se otvara i zatvara komandovan termostatom.Da nebi rukom moze i sa motorom.Zovu ga trokraki ili cetverokraki kome kakav treba.A ima i sa dva kraka.

Termicki ventil .To je isto kao termostat u kola.Kod auta otvara mislim na oko 90.Ovdje na 70.

Kako dobija vodu.

Vodu dobija tako sto je konstruisan tako da dok je voda hladna neide u akumulacioni bojler nego se vraca u kotao.Zamisli dvije cijevi koje idu u bojler gore na vrh vruca a dole na dnu bojlera hladna.Bajpas eto to.Te dvije cijevi sa jos jednom spojis izmedju i tu je taj krug.Jednostavno on spoi vrucu i hladnu dok ne ugrije a kad ugrije dole upusti iz povratnog voda onoliko koliko je ispustio vruce vode.

Sa mijesajucim ventilom uzimam vrucu vodu za radijatore iz aku.bojlera po potrebi koliko hocu i kad hocu moze i dva dana da ceka kao svaki bojler uz gubitke ali ceka.

Dvije pumpe i vise krugova.

Jedna pumpa je na povratnom vodu iz bojlera .A iza nje je cijev sa kojom je spojen termicki ventil koi je ugradjen na vrucoj vodi .Tako kad zatvori u bojler vraca u pumpu i gura u kotao.
Kad ugrije vodu onda otvori u bojler zatvori cijev u hladnu.A ta mala pumpa tad gura u bojler i kotao.Isto kao mijesajuci ventil mijenja smjerove kretanje fluida samo bez struje ili rucno.

IIli ovako AB je vruca iz kotla kad je hladno zatvori A otvori B kad je vruce zatvori B otvori A. Zamisli slovo T pa sam nacrtaj.

Koliko kilovata toliko grije. Prednost je sto mozes ugasiti a da kotao radi.Pa kad zatreba koristis.

Za one sto rade mogu da naloze i odu na posao netrose dok nedodju.Kad dodju samo pojacas sobni termostat i vruca voda krece iz akum .bojlera.A nikako da odu na posao a sve izgori dok dodjes pa opet u hladno.Sve treba izracunati.Gubitci kuce.Koliko kilovata trebas i koliko je energent pa onda sve stima.Kako se racuna drugi put.

Rado, impresivno...
Prosto ne mogu da verujem da se žena ovoliko razume u instalaciju grejanja i ostale tehnikalije. U mom kraju za takve žene kažu "Žena-Muž".

Moram da priznam da me ova recenica nasmejala...prijatno....cesto umem da se nasalim da mi je testosteron visok, pa se zato tako bavim stvarima koje nisu zenske. Ipak mi brkovi jos nisu porasli. Mol avatar je stvarno moja fotografija, samo malo obradjena da me bas ljudi ne prepoznaju na ulici.

Hvala na komplimentu!

@ zeljezara

Pokušao sam iz tvog opisa da skiciram kako izgleda tvoj sistem, a ti mi reci koliko sam uspeo. U prošlom postu nisi ni spomenuo taj bajpas vod i automatski sam imao potpuno drugačiju sliku funkcionisanja tvog sistema. Zato bih i dalje više voleo da ti slikaš, ili skiciraš tvoj sistem, mnogo bi mi to olakšalo razumevanje načina rada takvog sistema, sa tim ventilima i akumulatorom toplote.

Jedan moj poznanik namerava da uskoro u svoj sistem umetne akumulator toplote, i pitao me je za savet kako da to uradi. Zbog toga se trudim da potpuno razumem načine rada različitih sistema prikazanih ovde na netu, i zato toliko insistiram da u potpunosti sagledam tvoj sistem do detalja. Naravno, na tebi je da li ćeš mi u tome pomoći...




@ bela.rada


Rado, Vi ste Carica! (ma koliko ne voleo ovaj novi sleng)

Ako sam dobro shvatio, Vi imate termometre na kotlu i na odlaznom vodu, i razlika je bila 5 stepeni pre izolovanja cevi, a sad jednako pokazuju. Koliko su udaljena ta dva termometra?

Ja imam oko 6-7 metara cevi (zbirno, polazni i povratni vod) od kotla do ulaska u kuću. Odavno sam hteo da izolujem te cevi, ali u mojoj okolini nigde nisam našao izolacije za 6/4 crne cevi. Ako su stvarno toliko veliki gubici, onda ću pokušati na napravim neku provizornu izolaciju (npr. staklenu vunu i omotač od neke folije), mada sam i ja mislio da su ti gubici mnogo manji. Ovih dana bih trebao ići u Novi Sad, pa ako neko zna tamo kakvu radnju koja prodaje izolacije za ove cevi, molio bih ga da mi to ovde napiše (ili na pp ako se smatra reklamom). Hvala!

d02,
hvala na komplimentu.
Termometar mi je udaljen 2,5 metra. Ni meni ne bi nikad palo na pamet da stavim jos jedan termometar na odlazni vod, ali majstor ga je stavio tamo greskom, a kad sam ja to videla, njega mrzelo da ga sece, pa mi stavio drugi na povratni vod. Eto, ta njegova greska je ispala bas zgodna.

Te cevi za izolaciju su bas zgodne i nisu nesto ni skupe. Mene je 10m kostalo 900 dinara dimenzije 5/4. Uzela sam najdeblje, mislim da su 3cm.
I savetovala bih stvarno svima da izoluju i dimnjacu kamenom vunom.
Poslacu ti na pp gde ima cevi u Novom sadu

I nemoj da mi persiras, mi smo ovde na forumi svi drugari, nema tu ni pola ni godina. Svi smo isti i tu smo samo da pomognemo bez drugih namera (mislim "zadnjih" namera)

Ja grejem oko 180 km u 2 nivoa, 197 rebara sa ''Radijator Kraljevo K33'' kotlom. Na spratu imam 115 rebara od 60cm a u prizemlju 82, Razlika je u jednom radijatoru vise i dodatku od 20% rebara prosle godine jer je razlika u temperaturi bila ogromna, sad je u 0,7C. Prosle godine je kuca useljena, a preko leta sam dodao ravnajuci sloj na plafon, to jest na potkrovlju. Kad kazem da je razlika bila ogromna to znaci da je u prizemlju bilo 24C a na spratu je 18C i tad sam srecan.
Odzak sam cistio sam, izbacio sam skoro 2 kante cadji iz odzaka, cistio sam ga na kraju grejne sezone. Nemam prozor na kotlarnici ali sam iznad vrata napravio otvor 15*15 i ako na samom uputstvu za pec pise da mora da bude otvor 20*20, ali meni su privremena vrata na kotlarnici pa i kroz njih duva. Danas sam ga prosirio na predvidjenih 20*20. Rezultati sa danasnjim expiremntom su trenutnih 22,5C dok je napolju ''0'', bilo je 23C i nisam mogao da verujem svojim ocima kad sam gledao u brojke na termometru.
To sam postigao tako sto sam nagurao vodu na 70C i posle 1 sata sam smanjio na 55C i i to je to. Do pre neki dan mi je bilo nezamislivo da naguram vodu na 50C i da to radi, jednostavno se ugalj istopi i nece ni makac vise od 50C i odmah padne na 40 i neki stepen, mislim da je kod mene bilo pogresno stelovanje klapne da zatvara na 40C i malo vazduha u samom kotlu, sad mi zatvara na 62-65C i postignem tu temperaturu.Jos malo finog podesavanja na samim termo glavama na radijatorima, i da izjednacim temperatutu u svim prostorijama.
Jos jednom hvala na odlicnim savetima.

Takodje nameravam da izolujem i cevi u kotlarnici, tamo gde ne mogu na nekim uglovima da stavim one okrugle izlatore sto se koriste za creva klima uredjaja tu moze da dodje pur pena, ona je isto izolator, svake druge-trece godine mi se isplati da dam 350 dinara za flasu pur pene...

Nemoj da stavljas pur-penu. Mislim da ona ispusta otrovne gasove na temperaturi.
Kad stavljas one izolacione "cevi", seci ih pod uglom od 45 stepeni (kao kad pravis ram za sliku). Te spojeve samo obavijes leplivom trakom, oni lepo legnu jedan na drugi. Probaj, nije nikakav problem. Seces ih obicnim ostrim nozem. Meni je on bio bolji od skalpela.
Po nekom standardu otvor treba da bude 6cm2 po kilovatu snage. Najbolje je da taj otvor bude dole, jer kroz otvore koji su gore izlazi topao vazduh. Hladan vazduh je tezi i lakse ulazi dole.

I pogledaj ipak dimnjacu (cunak). Mom komsiji se za dve nedelje toliko smole nakupilo, da nije mogao nicim da ocisti i morao je novu dimnjacu da kupi. Veruj mi, smola je mnogo gadna stvar, a tebi je dugo kotao radio na rezimu koji proizvodi smolu.

Ma, ima da te ugrejemo da setas u gacama po kuci!

Ako je kotao liven ima da se u radnjama kupi sredstvo koje se zove "garvan". To je u stvari sumpor u prašku koji se ubaci na jak žar u kotlu. Pakuje se u kesicama kao kokosovo brašno u pakovanju 100-200 gr ne znam tačno. Možeš da ubaciš i dve kesice. Ne košta mnogo. Otprilike oko 100-200 dinara. Sagorevanje tog sumpora stvara jaku temperaturu koja progori svu smolu. Normalno ne ostavljaj kotao sam kada ubaciš te kesice. Sagorevanje traje manje par minuta. Nisam siguran da ovo sredstvo ne štete u značajnoj meri čeličnim ktolovima ali livenimne može ništa
Pozz

DO2
Bas tako kako si nacrtao bez i jedne ispravke.Bitno je da se izracuna potrosnja kuce.Pa posle je sve lako.Bolje je predimenzionisati nego da bude malo.

Ono sto nasi majstori tvrde da je prevelik kotao potrosac apsolutno nije tacno .Naprotiv daje vise komforta bolje iskoristi energiju.Naravno netreba pretjerati u dimenzijama.

Koliko kilowata ubacis toliko ces i koristiti uz minimalne gubitke.Jednom zagrijes i posle samo odrzavas tem.Svaki energent ima svoju kaloricnu vrijednost .Sirova drva sa vlaznoscu vecom od 20% nisu ni 2.5 kw tako da se waraju oni sto misle imam kotao 50kw pa nije bitno sta nalozim.

Ovo je prakticno sto nisi obavezan da stalno cackas i mozes trositi kad hoces.

Mijesajuci ventil za radijatore ima vise mogucnosti da se sa njim komanduje.Imaju termostati sa dan noc ili sedam dana pa u 22 h smanji za nekoliko stepeni i slicno.

Mislim da ovo nije tačno...Najbolje je instalirati kotao onako kako je precizno proračunato. Majstori obično vole da dodaju pravdajući to "rezervom"...kakvom ne znam. Zamislite da su vam potrebne cipele br. 45 a vi kupite br. 47 (za svaki slučaj). Pa šta očekujete...? Da nastupi ledeno doba. Kasnije kada potrošnja bude veća ti isti majstori koji proračunavaju rezervu govore "pa ako hoćeš da ti bude toplo mora i da platiš"...velike li mudrosti?
Čak što više ja sam sklon da je manje zlo za 10 % smanjiti kotao nego ga za toliko povećati. Taj manjak snage se u kriznim danima zime kojih nije više od 15-ak tokom cele zime može naknaditi dogrevanjem nego višak od 10 % koji će nas "izjedati" tokom cele zime ali mi nećemo ni znati da nas "izjeda".
Druga je stvar kada se kupi kotao i koristi a onda se odradi izolacija na kući, promeni stolarija i kotao postane "predimenzioniran". Tada ima svrhe praviti ovakav izmenjivač pogotovo ako je zgrada tj. kuća velika.

KBDNK,
slazem se sa tobom. Predimenzioniran moze da bude samo kotao, koji ide sa spremnikom tople vode.
Kotao je najekonomicniji kad radi u maksimalnom rezimu. Za onih 10-15 dana sibirske zime nije potreban jaci kotao, jer se ugrejani zidovi ponasaju kao "termicka masa" ukoliko se lozilo pre tog "ledenog doba". A lozilo se sigurno, jer se lozi od oktobra-novembra, a ti ledeni dani dodju tek u januaru- februaru.
I ne znam o kakvoj "rezervi" majstori pricaju, kad je proracun snage kotlova radjen na -18C. Nego, svi ti majstori (ili bar dobar deo) nemaju veze nikakve sa termodinamikom i grejanjem, nego su uglavnom vodoinstalateri malo priuceni. A od skole imaju veliki odmor i 5 casova fizike sa kojih su pobegli.
Da se neko ne nadje uvredjen, ima i dobrih majstora sa iskustvom i sa logikom, ali retko covek na njih naleti.
Nego te ubedjuju da kupis jaci kotao da ispeglaju svoje greske u instalaciji. I meni je onaj "srtucnjak" koji je probao da me "oguli k'o bananu" predlagao da kupim jaci kotao, ali ja se nisam dala. Sta bih sada radila? Pisala sam da mi je temperatura 25C, a danas su mi izdihtovali prozore i vrata onim aluminijumskim trakama, ceo dan kuca bila otvorena sirom .Nalozila sam oko 16h 1,5 kantu uglja i evo sedim u gacama i potkosulji, a u kuci mi 26C!
Ljudi moji, samo treba svom kotlu "uhvatiti foru", loziti suv ogrev i odrzavati zidove kotla i dimnjak cistim. A sto se izolacije tice to je AKSIOM. Nema dobrog grejanja bez dobre izolacije.

Istina te trake rade ko lude ali, umeju da za..ebu kao sto su meni, pa sam ih zvao da opet odrade uz natezanje su stvarno odradili, posle godinu dana sam uradio ceo stan i bilo je ok. to je kod mene radilo 2 godine, vise nisam u tom stanu ali mislim da jos stoji na prozorima...

Ja sam uspeo da podignem temperaturu, slusajuci savete sa foruma, a mislim da cu i poceti da lozim po tehnickom uputstvu odnosno da drzim stalno na 65C vodu u kotlu. Da sam se obratio ovom forumu pre godinu dana mislim da bi imao sigurno bolje grejanje i prosle godine, 23C u decembru prosle godine su za mene bila misaona imenica :) a danas sam ih imao, lozim 2 puta dnevno, do pre nekoliko dana sam i tri puta lozio, a trosim jedno pola kofe vise, ako ovako nastavim pocecu da rasprodajem radijatore:)... za vikend cu verovatno da odradim izolaciju cevi u kotlarnici, pa cu i ja okaciti rezultate i zapazanja...
Uz ovakvo lozenje imam manje smole bez nekog posebnog ciscenja... Koliko je otprilike potrebno da vremena da se sirova drva osuse, i da li se brze suse ako ih iscepkam na sitnije cepanice?

Drva se najbrze suse kad su nacepkana po duzini. Moj otac je, dok je lozio drvima, uvek drzao po jednu "turu" drva na kotlu da se dodatno osuse i ugreju. Ta drva bi stavio u kotao, a novu turu poredjao opet da se suse.
Koji ti kotao imas? izvini, nisam zapamtila a ne mogu da nadjem sad u prethodnim postovima. Ako imas kotao sa vertikalnim promajama, probaj da drva postavis vertikalno i da ih potpalis odozdo. Ako imas horizontalne promaje, onda drva slozi horizontalno i svaki sledeci red po 90 stepeni u odnosu na prethodni, pa probaj sa lozenjem odozgo.
U principu postoje ta dva tipa kotla. Ovaj sa vertikalnim promajama (kad stavis drva vertikalno i potpalis odozdo) ponasa se kao "rocket stove", a ovaj sa horizontalnim promajama (kad ga potpalis odozgo) ponasa se skoro kao piroliticki. Sto je najvaznije, sa ovako prilagodjenim lozenjem najlakse ispare volatili (materije od kojih nastaje smola), i verovatno neces imati vise smole.

Samo napred!

Rado, koje to trake ti stavljaš? Ja na pojedinim prozorima imam neke gumene samolepljive trake koje nisu loše. Ovo im je druga zima. Sećam se da su bile u dve boje (braon i bela). Cene se ne mogu setiti. Ne bi bilo loše Rado, kada bi okačila sliku tih traka.
Legalos, ja drva kupujem krajem jula i to oblice hrasta, cera i sl. Bukvu ne kupujem. Odmah ih isečem testereom na dužinu od oko 3 cm. (Kao kobasica- dva reza tri parčeta) i iscepam na cepanice ali ne sitne nego samo onoliko koliko je dovoljno da se proguraju na vrata kotla. Složim ih pored podruma i tako stoje u hladovini do početka zime. Ukoliko počnu kišni dani pokrijem ih da se ne mokre od kiše. Normalno i da nema kišnih dana krajem septembra ilipočetkom okrtbora ih pokrijem i to je to. Nisam siguran da su jako suva drva zahvalna. Tako suva drva daju veliku temperaturu ali brzo i izgore i progore.
Samo da ti kažem da sam pre prošle zime renovirao krovb na kući i uradio izolaciju. Ostale su mi stare hrastove grede od krova i mislio sam da ću se njim ogrejati...Mislio sam. Muke tantalove. Grede sam najpre jedva isekao jer su tvrde kao kamen, a o cepanju nisam ni razmišljao jer su mogle da prodju kroz vrata kotla. Plamičak koje su davale te grede je bio kao iz upaljača. Katastrofa.
Pozz

Sad cu ja da teoretisem jer nisam probala, ali posle one moje muke sa centrometalovim kotlom, citala sam svu mogucu dostupnu literaturu i kukala na sve strane, pa sam usput "pokupila" neku teoriju.
Onaj visoki zuti plamen je plamen kojim sagorevaju tzv. VOLATILI (smole i ulja iz drvata), t,j,isparive supstancekoje stvaraju smolu. Prava vatra treba da ima kratak plamen plavo-ljubicaste boje, da sagoreva jednolicno, i stvara cumur u medjufazi izgorevanja. Kada se testira efikasnost kotla koriste se drva 5cmx6cmxduzina, bez kore, vlaznosti do 20%. To su drva koja daju najefikasniju vatru. Iz toga zakljucujem da ne bi valjda proizvodjac imao interes da na testu dobije lose rezultate, nego najbolje moguce. Priznajem da nisam to probala, ali sam o tome citala, pa rekoh, mozda bi neko probao ? Vrsta drveta je nebitna, jer se racuna njihova kolicina tezinski, a ne zapreminski. To zbog teorije da tezinski sva drva imaju slicnu kalorijsku vrednost.


Inace, trake se heftaju za prozorsko krilo i nije bas jednostavno da ih postavis sam. Inace, momci dodju, anpasuju sve prozore i vrata i naheftaju te trake. Bukvalno su mi sad prozori kao PVC. Imam nekoliko PVC prozora u kuci i tacno mogu da uporedim. Moja cerka u svom stanu nije mogla da postigne temperaturu vecu od 19C (ima centralno grejanje iz toplane). 24 sata dnevno su joj radile dve klime da bi nekako "nagurala" na 22, jer ima dve bebe. Prosle godine je stavila te trake i istog momenta se temperatura popela na 22 bez ukljucivanja klime. Ja sam je jos ubedila na na spoljne zidove ispod prozora (kod njih je to betonski parapet) stavi stiropor. Stavila je 1cm samo i temperatura u stanu je skocila jos 2C. sada su u kuci u kratkim rukavima i nocu se pokrivaju frotirom. Pa vi sad vidite koliko nam energije i love ode na ulicu.
Ako neko hoce mogu da mu posaljem kontakt na pp, ali ima u oglasima dosta njih koji to rade (mislim dihtovanje alum. trakama)

Rado sve to stoi da je tako.Samo ima neka formula koliko se izgubi energije za podizanje sistema.Nekom to nije bitno sto recimo tri puta izgubi 20kw za podizanje sistema.
Drugo tacan proracun nepostoi.Odnosno promijeni se stanje.Novi prozori i nista od proracuna.Stanje energenta.Skupa energija natjerala je da se kontrolise potrosnja.
Stima to da samo kotlovi sa bojlerom trebaju biti predimenzionisani.

A takve sisteme iz DDR vremena jos kod nas ugradjuju i proizvode.Za mene nije grijanje ako ide vruce hladno.Grijes se samo kad nalozis.Tako moze i uz smederevac lakse se cisti a mozes i kuvati.

Naj ekonomicnije je ako se kombinuju vise energenata.Mislim na jevtinu struju ,toplotnu pumpu,gas u kombinaciji sa dvima.

e, to je moj neostvaren san! Ne mogu toplotnu pumpu da stavim (bar ne onu najekonomicniju voda-voda), ali moslim da cu dogodine da predjem na pelet i da ga kombinujem sa jeftinom strujom.

Hrast i cer se suse najmanje dvije godine a bukva moze godinu.Skoro svuda se moze kupiti mali aparat za mjerenje vlage petnestak eura.

Na zapadu ako ti pronadju da lozis sa vise od 20% vlaznosti osiguranje neplati nista ako dodje do pozara.A kod nas ljudi kupuju drva u novembru.
Kotao mora da radi na tem visoj od 70 stepeni .Jedino tako mozes izbjeci smolu i bitumen.
Volio bih da znam kako se to precizno izracunava potrebna snaga kotla.Vjerovatno kao i broj za cipele.A isto bih volio da saznam koliko je iskoristenos kotla kod onih sto sve regulisu klapnom i dal se to isplati.

Za manje povrsine nema jevtinijeg grijanje od jevtine struje.
Voda voda jest super na monitoru a u praksi kad sve izracunas .Naprimjer radijatorsko grijanje prepravis na niskotem. podno sa polazom od 35 c.To kosta pa busenje.
Pa servisi koje nemozes sam .

Cini mi se da ce i ugalj da poskupi toliko da ce biti luksuz.

evo jedan programcic za izracun toplotnih gubitaka, ali moas da radus sobu po sobu. Imala sam ja neki mnogo detaljniji, ali sam ga izgubila kad mi je crkao komp.. a lik koji ga je dao za probu besplatno povukao ga je i ne moze vise da se skine.
http://www.radiatorcentre.com/Heatloss/heatcalc.html

Bela Rado, jasno mi je to za izolaciju cevi ali mozes li mi objasniti sta je tacno svrha izolacije dimnjace? Pretpostavljam da si je izolovala kako bi vazduh koji ulazi u dimnjak bio topliji i stvarao manje cadji u dimnjaku. Meni je kotao u podrumu a dimnjaca mi je skoro 2 metra dugacka pa mi ujedno pomalo greje podrum tako da i ne bih bas da je izolujem ako ne moram.
Doduse, dimnjak mi je nov, napravljen pre mesec dana pa jos uvek nemam problem sa cadji...

Po pravilniku temperatura dimnih gasova kod kotlova na kruto gorivo može biti i do 350 C kratkotrajno , a 250 C trajno.

A praksa pokazuje da jedno koleno u dimnjači prividno skida visinu dimnjaka za metar , ali ako se izoluje , onda se prividno i realno dobije taj metar dimnjaka.

Bitno je da dimni gasovi dođu sa što višom temperaturom do dimnjaka jer se na primer kod temperature od 273 C u dimnjači i pod uslovom da je spoljna temperatura 0 C dimni gasovi osećaju dva put lakši od okolnog vazduha, što je jakoooo puno.

Tako to tumaci moj "guru" za grejanje.

Tako sam i mislio al' reko da proverim. Inace nemam problema sa dimom, kao sto rekoh dimnjak je nov, tako da ce dimnjaca za sada ostati neizolovana. U svakom slucaju hvala i tebi i svim ucesnicima foruma na korisnim savetima. Opet sam na pocetku sezone iscitao citav forum od prvog do zadnjeg komentara, jos jedna zima i naucicu napamet...

Sta kaze ;guru" za kotlovnicu koja je zatvorena nema prozorce za vazduh koliko je tamo navedeno.Jednostavno hladi mi deku .Oksigen uzimam iz hodnika gdje je toplo da nebi sve to izolovao i jos hladio sa otvorenim prozorom u kotlovnici.Nisam mjerio ali gori tako da ga ima vjerovatno dovoljno.To da nece vatra goreti u zatvorenom prostoru vec je isprobano ali ventilator montiran u plasticnu cijev odradjuje dobro posao bar zasad.Mrzi me da to sve raskopavam kad cistim dimnjacu.To ja spalim brenerom ostane ko fisek cist.

Sa ovim poskupljenjem gasa jos jednom postaje najprljavi ponajbolji.

Dali neko ima ideju da se ugrade duvaljke i poboljsa sagorijevanje odnosno taljenje uglja.Banovicka kocka suvise pepela inace gori dobro.Kad bi se nekako poboljsalo sagorijevanje.

Vise puta izbacujem zar i nesagori sve.Ostane u pepelu .Cini mi se da moze biti dva dana da se neugasi.

Zeljezara,
i kod mene isto tako zar moze da stoji koliko hoces ukoliko smanjim dotok vazduha ispod 65C. Kad ostavim na 70C, pepeo je lep, svetle boje i sve izgori.
Nema veze odakle uzimas vazduh. Sasvim je u redu da to bude iz hodnika.

Prisilno ubacivan vazduh je odlicno resenje, ali su nazalost ti centrifugalni ventilatori koje treba ugraditi jako skupi, a i za njega ti treba i neka automatika u smislu senzora za plamen ili za dimne gasove da bi mogao da kontrolises sagorevanje. Inace mozes doci u situaciju da ti prokuva kotao.
Ja bih ti savetovala da probas za pocetak da regulator promaje ostavis na 70C, pa da vidis da li nesto time dobijas ili gubis.

Sto s dimnjace tice: nije stvar samo u tome da je problem nagomilavanje smole u njoj. Ta smola je POSLEDICA loseg sagorevanja. Kad nemas smole znaci da je sagorevanje dobro.
Ja razmisljam da kupim aluminijumsku foliju (onu armiranu), pa da kamenu vunu stavim izmedju dve folije, uheftam lepo krajeve folije sa svih strana, i tako obmotam dimnjacu. Vezem na nekoliko mesta zicom i uvek mogu lako da skinem zicu i ocistim dimnjacu. Premda mislim da to ciscenje nece biti ni potrebno, jer tamo gde mi je kapao kondenzat ostavila sam mali prorez neizolovan tako da mogu da kontrolisem sta se desava i kondenzata vise uopste nema.

Ako je sasvim uredu da uzimam iz hodnika onda je super.Razlog prohladjena kotlovnica odnosi puno energije.Mnogi naprave prozorce u kotlovnici pa otvore kad loze .
Kod knaufa sam gledao koliko se gubi energije nap na krov ili na spoljne zidove a na otvoren prozor to niko ne moze platiti.

Sta sam primijetio da u pepelu ostane nesagorive mase.Mislim da je velika masa 70 kg sto ja lozim.Pa u tom pepelu ostane nesagorele komadi u obliku zara.To se sija ali tem pada.Kod mene sagorijevanje je oko 8-9 sati i jos 5 sati drzi akumulacioni bojler.Prokuvavanje sam rijesio ugradnjom el.magnetnog ventila na povratnom vodu iz akum bojlera. Htio sam ladomat pa mi bi skup ali je dobra stvar.Onaj pretvarac napona mi se nesvidja ovo mi je mehanicki i sigurnije

Ima gore sema DO2 je nacrtao.Pa tamo gdje je mala pumpa sto ubacuje u kotao iz ak bojlera tu sam ugradio taj ventil .Koi radi tako kad NESTANE STRUJE onda je otvoreno.Ili kad je u kotlu vise od 80 onda on otvori pa ide sve u bojler.A toliko energije nema da bi moga prokuvat oko 2000 lit.

To ubacivanje vazduha nebi bilo lose pa vidjecemo.Dimnjak je sidel vuce ko lud.Kad ocistim kotao i sve cini mi se da nema dima na odzaku.

Kod mene nema kondezata mislim da ima dobro sagorijevanje iz razloga sto postizem 80 i ako grijem 400 kvadrata.Ti ventilatori jesu poskupi ali mislim da donose puno.
Ima to i polovno da se kupi a nov kosta oko 300 e.Ma problem je ugalj sto ga niko nelozi u zapadnoj evropi pa niko i nezeli da diskutuje na tu temu.Ovdje sam gledao puno proizvodjaca.Svi kotlovi su elektronski propraceni.Nap lambada sonda.Problem je sto ta elektronika hoce da zna sve .Np.koje drvo lozis zbog kal vrijednosti dima itd.A sta da stavim za ugalj.

I ovako nije lose nov sam sa ugljem pa vidjecemo .Inace lozenje sam naucio na ovom forumu.

E ljudi eto ja opet sa problemima. Riješio sam problem sakupljanja smole na zidovima kotla. Držim jaku temperaturu u kotlu i za sada je ok. Temperatura je 60-65c. Zavrnuo sam radijatore i sve je kako treba. Kombinujem drva i ugalj i radi odlično. Ja sam zadovoljan.
Ali imam drugi problem. Regulator promaje moram da drzim na 80c da bi postigao 65c. Nisam pokušavao da ga štelujem jer se bojim da ne zeznem nešto.

Interesuje me smeta li to što tako radi i mogu li ga ja naštelovati?

Ja mislim da nesmeta.Ali mozes nastelovati tako sto cekas dok manometar na polaznom vodu odnosno na vrucoj vodi koja izlazi iz kotla bude 60.
Onda skracujes lancic ili ga produzavas dok nebude 60 na manometru i 60 na regulatoru promaje.Tad ce pokazivati tacno .

Pokušao sam tako da ga štelujem ali tek onda mi se zabrljaju stvari. Postigne 60 i na jedno i da drugom mjestu 60 a lanas ili previše labav ako ga pomjerim za jednu "rupu" dolje ili je previše otvoreno ako je ga podignem za "rupu".

Nadam se da si me razumio :-)

Na jednom kraju lanac je vezan za termostat a na drugoj za klapnu. Na klapni se uglavnom nalazi vijak, sraf sa usicom ili neko slicno resenje. Fino stelovanje vrsis sa tim srafom.

Sparky,
nikada ne treba da ti potpuno bude zatvorena ta donja klapna.
Kada lozis na drva, onda kad zategne lanac treba da bude otvorena 4-6mm
Kada lozis na ugalj, onda 1,5-2cm

Ako bas hoces da ti bude "knap", onda uzmi neku zicu, pa privezi lanac sa njom

Pa da se i ja ukljucim !
Cesto pominjanje , u razgovoru , je i da peć progori ili će progoriti od jakog uglja. Ja sam napravio kombinaciju poljskog kamenog uglja 0-15 mm i KREKU u odnosu 40-60 %. Jako žari i dugo traje ako naložim pola ložišta. Imam peć TVT sdandard - prva godina grijanja i držim temperaturu kotla oko 70-80 stepeni.Malo teže se pali odnosno užari , jer stavljam vrlo malo drveta za potpalu , ali kad krene prigušujem odvodnu klapnu na dimnovodnoj cijevi . Kakva su vaša saznanja o ovome ?

Pec od jakog uglja nikad nece progoriti ako se pravilno koristi .Odnosno ako ne prokuva pa ostane bez vode.Ako sve radi kako treba nemas potrebe da strahujes.Ono od cega trebas da strahijes je to da ti se nezaglavi lancic to uvijek kontrolisi.Meni se jednom desilo.Kotlovi vodom hladjeni kako da progori.Dogodi se da pusti var a to ponovo zavaris i gotovo.

Posebno da te pitam gdje nadje u Brckom Poljski ugalj.

Taj krekin je jako slab samo dobro gori odlicno ga poznajem .Ja lozim Banovicki a Djurdjevik je jos bolji.

evo mene ponovo pozdrav swima.odzak koji mi je mucio morao sam da srusim i uradiosam nov i to tako sto sam iz kotla odmax stavio krivinu pa na nju cunjak precnika fi 160mm i tako do ploce pa na plocu ozidao dimnjak od elemenata fi 200 dimnjak je opet visine oko 7m,a problem je sledeci:grejem se na drva i ugalji cini mi se da trosim previse a i mora cesce malo da lozim ili da cesce odem da rascaram jer kao da se zagusi i nece dobro da gori cim procaram ono gori dobro.A i sutra cu probati ovj sistem lozenja "bele rade" da prvo stavim ugalj pa odzgo dodam malo papira i drva.U sutina mislim da mnogo trosim ogrev sta da radim ??

i jos da dodam da nekad gori kao ludo i da dize temperturu bez problema (70-80 sto mi nije potrebno jer je pretoplo) a nekad nece da digne ni 40-50 zasto??

Lazme,
izvini, ali ne mogu da nadjem koji kotao imas? To te pitam zbog lozenja odozgo.

Izoluj cunak kamenom vunom

kotao je viadrus u 22 hercules snage 25-29kw,a cunak je u kotlarnici pa smatram da je nepotrebnio al mogu i to da probam.Mene najvise interesuje potrosnja jer mislim da trosim malo vise nego sto bi trebalo i kako da sto manje puta lozim (jer zbog obaveza nisam uvek u mogucnosti da lozim) tj. na nekix 7-8 sati hvala unapred :D

To je kotao slican mom. Oni su namenjeni za ugalj. Slobodno probaj da lozis odozgo kako sam vec opisala na prethodnim stranicama.
Evo, ja sam jutros nalozila u 7,15h, a stigla sam sa posla u 18. Radijatori su bili mlaki (40C), i bilo je taman toliko zara da se ponovo podpali.
Sada kad je zahladnelo, moram da stavim regulator promaje na max. 60C, inace ne zateknem zar. Juce sam ostavila na 70C, i bilo je jako malo zara, pa sam morala da prvo ubacim nekoliko grancica da podstaknem vatru.
Inace, sipam nepune dve kante od jupola ujutru, i isto toliko kad dodjem sa posla. Nocu ne lozim. Sad mi je temperatura u kuci 23,5C

juce zalozim odozgo na gornja vratanca(bela rada princip) i gori lepo swe ok temperatura od 60-70C milina i onda problem ostalo dosta zara napunim opet al ono nece da digne temperaturu ne znam stvarno vise sta da radim ....

Mozda imas previse pepela u pepeljari, ili lozis pre vremena? . Nemoj da dodajes ugalj dogod nije samo desetak santimetara zara ostalo.Moras dobro da razdzaras, da samo zar ostane na resetki. Onda lopaticom povucez zar sto blize vratima, a zadnji deo resetke ti ostane slobodan. Onda sipas ugalj. Tako bi trebalo da bolje cirkulise vazduh i da lakse podigne temperatura.
A mozes i da izvadis lopaticom zar, pa da sipas prvo ugalj, a preko njega zar. Ali meni je to previse komplikovano , pa radim na prethodno opisan nacin.

Inace ujutru kad me doceka zar, ja ga izvadim i bacim, pa lozim iz pocetka. Svaki put stavim uglja sto vise mogu, cak i preko donje ivice gornjih vrata. Tako lozim samo dva puta dnevno: ujutru pre posla i uvece kad dodjem sa posla.

Kod podpalivanja odozgo ostane puno zara i nesagorivog uglja.Mislim da je nedostatak vazduha odnosno kiseonika.Razlog je taj sto pepeo zatvori dotok zraka sa resetke.
Jednostavno u pepelu ostane nesagoriva masa koja sagori ali treba cekati.
Kod viadrusa ona resetka je dosta gusta ima za drvo i za ugalj.
Svaki mjesec moras kotao ocistiti i odzak isto tako.
Ciscenje gasom sa brenerom.POZADI MORAS DEKLO DA SKINES.Ima dihtung obicno izgori moras zamijeniti.
Za smanjenje potrosnje ogreva.
Ima jedna formula koja tacno izracunava koliko se energije potrosi kad se sistem podize vise puta.Isto tako koliko trebas energije.Kad to uskladis onda potrosnja pada 50%
Tacno se zna koliko energije izgubis sa podizanjem sistema.Ijos vrsta energenta koliko je kw onda drva nikako loziti ako imaju vise od 25%vlage a to su sva ona koja se nesuse dvije godine na promaji.
Kad ocistim dimnjak i kotao bukvalno na odzak nemam dima kao da ima katalizator pa onda svaki dan vise.

Imam jos jedan problem.
Radijatore sam ozračio ali nakon 2-3 dana u jednom radijatoru imam vazduha pa ga moram ponovo ozracivati i tako stalno, ali samo u jednom. Nadalje u jednom od radijatora koji je ozracen i nema vazduha non stop cujem pijukanje, kloktanje i sl. i sve vise kako se radijator hladi . Kakva su Vasa iskustva i je li neko imao slične probleme. Ovo pijukanje me izluđuje.

Lazme, ja još uvek nisam pokušao da ložim ovako kako je rekla bela rada ali ću to probati sad za vikend. Problemi o kojima ti pričaš da se nova količina uglja neće lako potpaliti može delimično (pored ostalih uslova koji su već pomenuti od strane drugih) biti uslovljeno i vrstom uglja koju ložiš kao i samom frakcijom uglja. Mislim da bela rada loži sušeni vreoci koji je lako zapaljiv. Ukoliko staviš neki mrki ugalj ili neki drugi teško zapaljiv ugalj ili pak ugalj sitnije frakcije koji "zacementira" rostove biće muke i zahtevaće vremena da se potpali...U istim uslovima mnogo lakše se potpali sušeni vreoci nego bilo koji drugi ugalj...


Miro2222, po meni trebalo bi da doliješ vodu, antifriz ili šta već imaš u sistemu jer ovi problemi mogu da se jave kada ostane malo vode...Obzirom da si često ispustao vazduh možda u sistemu ima malo tečnosti pa se javljaju ovakvi problemi. Količina vode u sistemu i sam pritisak zavisi od veličine mreže, na koliko etaža dižeš toplu vodu...i da...treba prekontrolisati ekspanzionu posudu da nije pukla guma jer ukoliko je guma pukla onda u mreži imaš vazduha koiko hoćeš i više od toga...
Pozz

Vode ima sasvim dovoljno. U hladnom ima 1,6 a kad se zagrije 2,2 bar. Sto se tice spratnosti peć je u podrumu a grijem samo drugi sprat . E ako sam sretan da je otišla ekspanziona posuda a prvu godinu radi e jbg. Piskanje imam samo u jednom radijatoru i to onom koji nema vazduha , a ovaj je među najvišim njega i rešetku u kupatilu moram da odzračujem.

Miro, pitanje je kako je rešena instalacija na donjoj etaži kuće koju ne greješ. Ja sam razumeo da između podruma gde je kotao i druge etaže koju greješ postoji barem još jedna etaža kojku ne greješ...U tim skretanjima može da se stvore vazdušni džepovi iz prethosnih godina i da ti prave probleme koje opisuješ. Vazduh inače teži da doje do najviše tačke pa je sada neminovno da odzračuješ. Probaj da odzračiš i na donjoj etaži koju ne greješ ukoliko imaš odzračni ventil koji nije na radijatoru već na najvišoj tački donje etaže...Možda možeš da postaviš i odzračno lonče koje automatski ispusta vazduh kod kotla mada ja nemam neko pozitivno iskustvo sa tim.
pozz

Poz svima, nova sam na forumu, i imam problem sa Rima kotlom za grejanje. Mnoooogo dimi, tacnije kada otvorim vrata od kotla da nalozim vatru, ubacim drvo, to je takav dim da je to neverovatno!!! Ne znam u cemu je problem, od pocetka povezivanja kotla imam taj problem, kotao ima 32kw, grejem povrsinu od 100m2. Pomozite mi molim vas.

Kotao je predimenzioniran pa radi u sniženom stepenu iskorišćenja što dovodi do pojave čadji i smole i dalje do zapušenja dimovodnih kanala u kotlu, dimnjači i dimnjaku pa zbog toga dimi.
Najpre oćistite kotao, dimnjaču i dimnjak, a onda ložite niskokaloričnim gorivom (drva) a ne visokolaročinmim (ugalj).
Član ovog forum, Željezara, će vam sada preporučiti da dogradite bojler pored kotla malo veće zapremine kako bi poboljšali iskorišćenje kotla a ja bih Vam preporučio npr da dogradite još 40-ak kvm kuće ili izgradnju pomoćne kuće i time doveli kotao na potrebnu meru ili eventualno da zamenite kotao, pogotovo ako je u "poodmaklim" godinama.
Pozz

Sve je tacno .Samo da dodam,
Energent ne vlazni od 25% svedno sta lozis.Bitno je da dize do min 70 stepeni.Povratna rashladjena ne manja od 60.
Vidis kod sidela ona pravila za dimnjak visina i sve ostalo.
U kotlu mora biti prasina a ne bitumen.Tad imas sagorijevanje.
Obicno nevalja dimnjak koi upusta sa strane kroz pukotine koje mi nevidimo.

Sale nemora bojler a ni dozidat jos 40 kvadrata.Na 70 mora a moze i prozor da se otvori.Najjeftinije.

Kazu da moze da pomogne i smanjivanje lozista samotnim ili obicnim ciglama.

Hvala na savetima, totalno ste upravi, kotao je katastrofa prljav, tj sa gornje stane gde se nalaze oni kanalis vodom su ne pfogodni od neceg poput katrana...tj ne znam sta je lozio ovaj pre mene, kao koristio je samo godinu dana....a ustvari strano... hvala vam u svakom slucaju, puno ste mi pomogli.

Majo bre,...pa ovo je ozbiljan forum...nije ovo zezanje...
Šalim se normalno...ne zameri.
Pozdrav

Majo,
ukoliko resite da smolu spalite, budite ekstremno oprezni. Najbolje da pozovete odzacara. Obzirom da su kanali puni smole, verovatno je i odzak pun. Pazite da ne dodje do pozara, ili do pucanja dimnjaka.

http://zastavametal.com/termotehnika.html

Imam ovaj kotao od 40 kW, kosa vrata.

3 sezona radi kod mene, kupljen nov.

Kuća je oko 150 kvm, prizemlje i sprat.

14 radijatora.

Mešaoni ventil ugrađen.

Kupljen da bih mogao da imam "autonomiju" rada od minimum 8 sati, imam malu decu, zimogrožljivu ženu, i kotao se ne gasi.

Tj, gasi se jednom nedeljno, da ga lepo očistim, i onda potplala drvima, "podignem" temperaturu na 60, mešaoni stoji na pola, tako da je u sistemu 40-45, i u kući je normalno, 23-25 stepeni.
Kuća je od siporeks blokova, nemam dodatnu izolaciju.

Dakle, 3 do 4 puta dnevno ga punim, rastresem češalj, još dodatno džaračem, dodam ponovo uglja do vrata gore, zamandalim i odoh.

Onaj gore cug može da se diže i spušta nekih 10ak CM, ja ga držim "podglavljenog" na nekih 15 mm od donje mrtve tačke, primetio sam da mi tako mnogo bolje sagoreva. Inače trošim kostolački ugalj, zbog cene i uslova plaćanja, imamo neke rate i slično ....

E, sad ...

Ove godine imam mnogo problema sa kondezacijom.
Desni onaj donji otvor je do zida, i on nikad nije otvaran.
Tačno osetim kad smrdi unutra, i onda ga pustim da se ugasi, i kad stavim neki sud, to bre ume i po 3-4 litra garantovano da izađe kondeza.

Na 2 šrafa ključ 13 se drži taj poklopac, i onda popustim, pa pustim da iscuri, pa ga onda skinem skroz, i izvlačim lopaticom, to je kao neki mulj, i gar, nešto ubi bože.

Odžak nije zatvoren, vuče kao lud.
Menjao sam na tom sa strane i na onom gore gde se diže spušta cug, dihtung, kažu neki, propadne, pa vuče falš vazduh. Našao sam u gradu gde seku po meri te dihtunge, odneo oba poklopca, znači to je sve utegnuto.
Čunak gde ulazi u odžak je isto zadihtovan staklenom vunom, nema da pisne. Jer sam primetio i mrlje spolja na par mesta na odžaku.

Ali problem ostao.

A prve dve godine se opšte ne sećam da sam imao tih problema.

Neko mi predlaže i da na poklopcu gore od kotla otvorim malu rupu, prečnika 2-3 mm, da mu napravim tzv. sekundarnu promaju.

Šta da radim, a da ga ne razvalim sekirom?

Obećali nam toplifikaciju, ali to može da prođe i još 2 godine, samo primarni vod je prošao ulicom, a mi tek na pola zime.

E, da, i kao da gubi negde vodu, majku mu, ja dopunim do 1 bar, i posl enekog vremena pokaže 0.6 ... i ja sad ostavim , ne diram, i 0.6 stoji kad je hladan. Ja dopunim opet do 1.0, kad ložim 1.5 otprilike, i posle nekog vremena opet 0.6 .... dal je to normalno?

Taj otvor sto nikada nisi otvarao sluzi za ciscenje komora. Cini mi se da ti dve godine nisi cistio te komore ili kako se vac zovu. Ko zna sta ima unutra. Verovatno otvoris odogzgo procistis i sta mozes da dohvatis a ostalo padne na dno. To mi jedino pada na pamet.

Meni je kotao povezan sa vodovodom i imam ventil sa regulatorom gde nastelujem koliki pritisak hocu da mi bude u kotlu. Na pocetku sezone dopunim i to je to mozda jos jednom. Jedno mi se desilo da sam slucajno okrenuo taj regulator i dopunio na 2 bara kad je kotao bio hladan. Pripremio sam kofu da ne kazem bure da ispustim vodu i iscurelo je do pola litre, verovatno i manje. Tako da kondez nije vezan sa gubljenjem vode. Znam da neki dosipaju vodu jednom u dve nedelje, zato sam i ugradio taj ventil. Da li je to normalno nemam pojma samo ti prenosim moja iskustva.

Ne, nisi me razumeo. desni je od zida. Ima na obe strane, da možeš kotao da staviš kako hoćeš.

Naglasio sam da desni nikada nije otvaran, i da zato na desnom nisam menjao dihtung.

Kada čistim generalku, onda otvorim gornji gde je cug, i otovrim levi.

Odozgore koliko uspem četkom sastružem, pa sa strane dole privučem i vadim lopaticom.

Taman posla da 2 godine nisam čistio, sa ovim kvalitetni kostolca, čađ i gar bi dogurao do čunka gore posle jedne sezone. :) :) :)

E, sada na tom levom prvo spustim 2-3-4 litra kondeza, pa onda otvaram da čistim. :( :( :(

Magoc master, kažeš 14 radijatora...to je kao da si rekao imam kola...ne znamo koliki su ti radijatori...da li greješ bojler u kupatilu ili ne...da li imaš jedan ili dva bojlera,...
Ovi podaci bi značajno pomogli ali ajde sad...
na osnovu ovih podataka koje si naveo reklo bi se da se ovi problemi javljaju sada tj ove sezone iz razloga što je zima blaža pa se kotao "ne razmaše" kako treba. Značajno bi pomoglo kada bi umesto tog uglja koristio drva...probaj jedne nedelje da ložiš drvima...Kada dodje značajnija zima onda koristi ugalj...MOžda bi pomoglo kada bi radnu temperaturu kotla povećao na 65 ali "možda" bi se povećala potrošnja...kažem "možda" jer nisam siguran.
Pozz

MagicMaster, treba nekako da podigneš temperaturu povratne vode u kotao na bar 60*C. najbolje je ako imaš načina da to izmeriš, bar približno, makar termometrom za spoljnju temperaturu ili onim za kola.
Ja bih prvo probao da temperaturu kotla podignem na bar 70 ili 80*C i da to bude radna temperatura kotla, a mešač da ostane na istom položaju.
Ako to ne pomogne onda bi pomerao mešač tako da više vode ide u kotao. Radi uvek samo jednu promenu da vidiš efekat.
Kreni prvo od trenutnog stanja. očisti sve i izmeri vodu posle 3 dana. Onda povećaj temperaturu kotla na 80*C i izmeri posle 3 dana.
Fleke na dimnjaku su znak da je na izdisaju tj da propušta - napolje crne fleke a unutra falš vazduh. Može dočekati toplifikaciju, ali nisam siguran da je to jeftino rešenje. Računaj na bar duple troškove po sezoni ne računajući priključak na toplovodnu mrežu (ponuda koju sam ja dobio je priključak 5000evra gde sam pitao dal' treba ja sam da isfinansiram celu mrežu; još se niko nije priključio; možda se neko napeca ako budu dali priključak džabe).

Meni bi priključak trebao da bude oko 2000 evra po nekim procenama, koje su plaćali ljudi sa sličnom kvadraturom.

Posle bih imao oko 5 hiljada mesečno račun. Pa nek je i 6000.

U najgorem slučaju to je 72000 godišnje.

15 tona uglja sam platio 15 x 33000 = 49500, dakle skoro 50000, i to kad kupiš direkt, a ne na crno po 40-45 evra kod kamiondžija.
unošenje 15 tona uglja u podrum sa ulice "profesionalci" = 3750 i njihove kafe, i piće kaži 4000
2 metra drva za potpalu 2 x 2000 = 4000
sečenje motorkom, i cepanje drva, benzin ..... to sam radim, sa ocem, ali nek bude da i to vredi 2000 po sezoni.
hepo kocke x pakovanja po sezoni, nemam predstavu.
rukavice bar 2 para po sezoni,
četke, lopatice i sitna oprema bar svake 3 godine.
Ove godine sam pravio 2 nove pepeljare po 600 dinara mi naplaćene, da budu lagane,
4 bureta po 60 litara koje kupujem svake druge godine, toliko izdrže, progore od pepela, 4 x 300 dinara 1200 dinara svake druge godine.
Sve ukupno, godišnje, prosek, prebace se 60 000, a možda i dodje i do tih 72000.

Sve ovo je samo novčano, znam , mnogi će reći sitničarim, ali ja računam SVE šta mi treba za grejanje, realno. Sve to ulazi u troškove.
I sve to je samo finansijski.

+ Dnevno oko kotla izgubim minimum sat vremena. Kaži da je to Okt - Mart 6 meseca. nega bude 5 meseci po 30 dana. 150 dana = 150 sati / 8 = 18 radnih dana od 8 sati neka je najjeftinija dnevnica fizičkog radnika (a ovde sam to) 10 evra, dakle 180 evra nisam plaćen za svoje vreme.

+ P E P E O ! ! ! HEBENI PEPEO !!!! Presvlačenje, mirišeš na dim, čistiš, kad izađeš iz kotlarnice, nisi za nigde, znači češće tuširanje, pranje odeće, itd itd itd .... Kad presipaš pepeo iz pepeljare u gornje pomenute kante, koliko god polako i pažljivo radio, on leti, i pravi oblak ..... čak je i najbolje kad je vetrovito, onda ide samo u jednom pravcu, pa staneš na suprotnu stranu .....

Tako da, kada sve saberem i oduzmem, ja ću jeftinije da prolazim sa toplifikacijom, a jedini posao će mi biti popunjavanje uplatnice. :) :)

Ako sam negde pogrešio, ispravite me slobodno, ali imaju pravo da me isprave samo oni koji žive u kućama , i lože kotao.
ko živi u stanu, i ima centralno grejanje, i greje se na struju, nema pravo glasa. :) :)

Tihi, pokušaću ovo sa dizanem temperature .... da ne nabije mnogo potrošnju onda? Moraću mešaoni onda da stavim na 40 posto.

Računica je dobra. Stvarno loženje toliko i košta. Samo što svi gledaju gde se može uštedeti pa ispadne na svom radu (koji ne košta ništa). Većina nema ni izbora.
Znam da je 1kw toplotne energije iz toplane pristojno skup,a postoji i fiksni trošak (kalorimetri će doći ako ne odmah a ono za koju godinu).
Pogledaj pa uporedi http://www.samsvojmajstor.com/...tro%C5%A1nja-toplotne-energije
Pravi računicu, ali se ne nadaj jeftinijem grejanju od duplo skupljeg nego sada. Moraju i oni od nečega da žive. Tragedija je da ja 1kw toplotne energije proizvedem 5 puta jeftinije od toplane.
Dizanje temperature: probaj 3 dana pa ćeš videti. Drugi problem je što kotao sa kondenzom može da radi 4-5 zima (ako i toliko) i to ne spada pod garanciju jer "uslovi eksploatacije nisu odgovarajući što potvrđuje pojava kondenza" jer lepo piše da je kotao namenjen grejanju 90/70 tj povratna voda 70*C.

Prijatelju, računica ti je katastrofalna...
U Zaječaru je grejanje 110 din/kvm što bi u tvom slučaju značilo 150*110=16500 din mesečno...a čisto sumnjam da je u Požarevcu 40 din/kvm pa da te grejanje košta 150*40=6000 dinara mesečno...
Ugradnja kalorifera znači još skuplje po trenutnim cenama tako da...

KBDNK misli na kalorimetar...

Uh, kakvu glupost sam ispalio...hvala Tihi2

Sva sreca da imamo pazljive kolege lozace koji citaju :)

Niska ti je temperatura od 40- 45C i mora da kondezuje. Imam malo veci broj radijatora pa mi je kod 55C vruce u prelaznom periodu. Problem je sto je prelazni period poceo u oktobru i jos se nije zavrsio. Resio sam otvaranjem prozora u kuhinji, predsoblju...


Za tu kvadraturu u Beogradu racun bi ti bio oko 10000 dinara mesecno. Koliko me secanje sluzi najavljivano je neko poskupljenje. Mi smo, u kucama, navikli da se grejemo nocu ili makar pola noci. Stanovi se greju do 22h, kako je sa kucama nebi mogao reci ali mogu reci da je drugacije kad se iskljuci grejanje u stanu i kuci. Stanovi u najgorem slucaju imaju dva spoljnja zida i recimo da su u prizemlju i podkrovlju pa nemaju komsije sa svih strana. Ranije su uslovljavali da njihovi izvodjaci uvode grejanje. U slucaju da postoji odredjeni sistem grejanja vrseni su neki pregledi koji su kostali... ali to je bilo pre deset godina. Mozda se nesto promenilo mada...

Kod daljinskog grejanja jedini ti je posao da platis posto i uplatnicu dobijes popunjenu. To mora da i kosta ali po mom misljenju i vredi, naravno ako se ima para.

Daljinsko grejanje je vrlo skup sport. Baš sam gledao na http://www.subotica.com/vesti/...rejanje-u-subotici-id9355.html pošto je 1kw i ispada da je energija 4.5din/kw a fiksni deo 28din/m2.
Za mojih 270m2 to je 162700din. Do sada sam potrošio manje od 8000kw struje. Čak da sam trošio i pola više : pola niže tarife, 1kw energije iz struje me košta 5.3din. 16000kw za sezonu izađe 85000din što je duplo jeftinje nego kad greje toplana (jer nema fiksnog dela). Na stranu što to mene košta 50000din.
I gde je tu gas? Kad sam se grejao trošio sam 2200 do 2500m3 što bi bilo oko 100 000din.
Drva (koja ložim kad ložim) daju još jeftiniji kw energije.
To je ono što se pitam: kako je moguće da toplana pravi 3-5 puta skuplji kw energije nego što mi svi pravimo u kući? I to još propagira kao super povoljno rešenje.

Bre, ne znam.

Ajd sutra ću da probam da prikupim od par prijatelja informacije o kvadraturama, ili da mi kopiraju račune. SVI gde je prošla toplifikacija, a toplu vodu vuku iz elektrana kostolac, valjda, su prezadovoljni, neki kažu da ih isto košta, a neki da im i jeftinije.

Pa da nabacim ovde ......

Inače nisam gasio kotao, ali sam mu digao temp ...

i probaću da nabacim termometar na ulaznu u koitao, neki spoljni, odolkativni, ali da vidim ...

Sada imam samo na izlaznom pre i posle ventila.

Tihi2, pa ne propadamo mi slučajno...Problem nije u proizvodnji toplote nego u njenoj distribuciji i dok svi normalni razmišljaju o alternativnim izvorima energije tipa vetar, sunce, toplotne pumpe i dr. naši experti prave toplovode...Od čega napraviti cev za toplu vodu da traje 30 godina kako ne bi uslovljavao raskopavanje asfalta a da uz to bude u ceni koja mu omogućava amortizaciju za 30 godina...
Ja mislim da je u Boru topla voda nus produkt topionice ali distribucija...to je problem isto kao i kod struje...
Nigde u svetu se ne greju na struju jer se struja smatrta plemenitim energentom ali kod nas je toliko situacija poremećena na tržištu usled katastrofalnih intervencija države da više ništa nije normalno tako da...
Imam jednog prijatelja koji je nabudžio neki sistem za elektrolizu vode u svoje vozilo i smanjio potrošnju goriva za više od 30% a ako je to zasta tako to je onda isplatljivo i za grejanje. Ja doduše stvarno nemam energije i motiva da se upustam u razmišljanje oko toga mada...
Pre 15 godina sam čuo da je na nekom sajmu u Parizu jedan prodavac opreme za grejanje iz mog grada video kotao koji radi na žito što je možda najjeftiniji energent. Njegovi komentari su bili da nije ni razmišljao da ga uveze jer bi ga možda uhapsili...
Pozz

Energija postaje sve veći i skuplji problem. U Hrvatskoj je oko duplo skuplja, a u Nemačkoj 2.5 puta skuplja nego kod nas sa tendencijom rasta zbog gašenja nuklearnih elektrana 2020 zbog primera Fukušime. I nemaju blok-tarife već popuste na veliku potrošnju. Ne biraju oni gas i alternativne izvore zato što hoće već im je to jeftinije od struje. Cena je jedini regulator. Otkud sada toliki naš narod da napusti grejanje na gas i da se vrati loženju? Gas ima svetsku cenu i tu je negde po ceni kao u Nemačkoj i okruženju, ništa skuplji. Pošto je uvozni mora da se plati, a struja je domaća pa se može prodavaci ispod cene.
Skok cena hrane je posledica proizvodnje etanola i biodizela. Nemož' i ovce i novce. Pre samo 3-4 godine seljaci su masovno ložili kukuruz, a sad nikom to ne pada na pamet.
To što spominješ je HHO, ali kvaka je da se isplati samo pri nižoj tarifi struje (obična elektroliza i razdvajanje vode na kiseonik i vodonik) a opasan je (eksplozivan) za skladištenje. Čak i po ovoj ceni struje.
Jedino imati sve načine grejanja pa svake zime i meseca računati šta je najjeftinije. A posedovati sve vrste grejanja nikada nije najjeftinije.

Dobar dan svima

Dugo vec pratim ovaj forum i stvarno sadrzi puno korisnih i strucnih informacija pa bi ija da pitam nesto.naime,imam kucu osnove 11X11(prizemlje i 2 sprata) zidanu blokom na 25cm samo omalterisanu sa odlicnom alu stolarijom.Kotao je ABC proizvod 48kW-ekonomik i dimnjak fi200 visine 12m.Ukupno se kreje oko 250m2sa sledecemo kolicinom panelnih radijatora.

6 x 1400 x 600
5 x 1600 x 600
6 x 600 x 600
1 x 400 x 600
1 x 1000 x 600
1 x 2000 x 600
1 x 800 x 600
2 x 1800 x 500 (sušači)

Pitanje je da li je taj kotao adekvatan jer imam utisak da je preveliki,lozimo ga 3-4 puta dnevno punjenjem skoro do vrha i temperatura mu ne prelazi 60 stepeni sto bude dovoljno da u kuci bude oko 22 stepena ali jednostavno za to ode i po meni previse uglja ( i do 12tona banovica,djurdjevika ili pljevaljskog-sta nadjemo).Kotao imamo 10 godina i do prosle godine se nikad nije desavalo da kondenzuje a sada je to redovna pojava.Zanima me da li negde gresim u lozenju ili u sistemu nesto nije u redu?

Špediter, preko foruma je jako teško dati precizan odgovor ali generalno gledano kotao u tvom slučaju nije predizmenzionisan već naprotiv možda je i manji od potrebnog. Ono što je meni upalo u oko je velika površina radijatora...Ne znam koji radijatori su u pitanju pa ne mogu da preračunam njihovu moć. Kod mene su radijatori proizvodjača iz Gnjilana visine 65 cm i njihova moć je 2,25 kw po metru dužnom...
No bilo kako bilo...mislim da je potrošnja od 12 t pljevaljskog uglja prevelika. Nisi naveo podatke o tome koliko i da li koristiš ogrevno drvo...Mislim da je problem i u tome što ne koristiš adekvatan materijal za sagorevanje tj. ne koristiš drvo. Neophodno je potrebno da se koristi i drvo i ugalj i tada je iskorišćenost najveća.
Sad ako pitap kako to da 10 godina nije suzio a sad je počeo a prethodnih godina si koristio npr samo ugalj bez drveta. Odgovor je u tome da je ova zima posebno blaga u odnosu na prethodne i to stvara dodatne probleme. Zbog toga je najbolje koristiti drvo i ugalj i još bolje imati 2 vrste uglja i to slabiji i jači pa kombinovati materijal za sagorevanje u zavisnosti od toga kakva je zima.
Ukoliko nemaš adekvatan prostor za smeštaj uglja pa moraš da kupiš jači ugalj u manjoj količini a ne slabiji u većoj količini onda je problem još veći. Delimično taj problem možeš da rešiš kupovinom u dva navrata pri čemu druga nabavka dolaziu zimu kada je ugalj mokar i slabijeg kvaliteta. Sličan je problem i sa drvima pošto zahtevaju veliki smeštajni prostor ali to je neminovnost. Kada je neko projektovao tolikukuću (da ne kažem kasarnu) onda se moraju predvideti i adekvatne pomoćne prostorije...Zamisli da nemaš garažu...katastrofa.
Pozz

Pozdrav Sasa

Sto se tice povrsine radijatora tice,njih su racunali majstori na osnovu kvadrature prostorija i mislim da nisu pogresili jer ja ne mislim da nam je hladno u kuci,cak naprotiv nego jednostavno mislim da trosimo previse ogreva.Radijatori ne znam cije su proizvodnje ali nesto kroz secanje iz tog perioda kao da su spominjali madjarsku firmu ali to nisam siguran.Inace,sto se samog lozenja tice,drva koristimi samo jednom u toku dana i to kad potpaljujemo,sve ostalo je samo ugalj.Ne znam sta drugo bi reko ali jednostavno slusajuci druge ljude iz komsiluka mi ispadosmo najgori lozaci.Nisam napomenuo u prvom postu da ta moja "kasarna" ima ogromno izdvojeno stepeniste koje nikad ne moze da se zagreje pa sam razmisljao da tu potpuno zavrnem radijatore da se ne hlade bespotrebno.

Kao što rekoh ne može se biti precizan preko foruma ali da naglasim da ja nisam eksplecitno tvrdio da su radijatori veći od potrebnog.
Jedino što ti je preostalo je da pokušaš da na kotlu zavrneš malo klapnu koja vodi ka dimnjaku i to na sledeći način. Pre nego što otvoriš kotao da dodaš ugalj klapnu otvoriš do kraja sačekaš par sekundi i otvoriš vratanca. Naložiš kotao do kraja i zatvoriš vrata. Ukoliko imaš neko prozorče da možeš nesmetano da pratiš vatru tim bolje jer čim vidiš žuti plamen to znači da se vatra zahvatila i zatvartaš klapnu ka dimnjaku do kraja. Ako nemaš to prozorče sačekaš npr. 1 minut. Kada vidiš plamen kroz prozorče ili prođe taj minut onda zatvoriš klapnu ka dimnjaku do kraja. Kotao tada obično počne da dimi i tada polako povećavaš otvor klapne sve dok kotao ne prestane da dimi i to je kraj podešavanja. Ulazna vrata kotlarnice bi trebalo da su zatvorena u tom momentu. Radnu temperaturu ne diraš ili je povećaš od 60 na 65 i to je to...Bolje od toga ne može...Iduće godine kupi i drva ne samo za potpalu nego i više a manje uglja...Može kvalitetnijeg kao što je pljevlja.
Pozz
Eh da...i javi šta si uradio ovim "manevrom"

Neko spomenu lupanje kotla sekirom, e pa nisam daleko od toga.
Moze li mi iko dati ideju u cemu je problem sa mojim kotlom. Radi se o tome da imam Zrenjaninski kotao sa 11 rebara 25 kw iako oni kazu 35 kw ali kada se lozi na "koks" i nikako nisam zadovoljan temperaturama koje postizem. Dok nisu krenuli ovi minusi jos sam i dobacivao do 70-80 stepeni kada se potrudim a na ovih - 10 stepeni nece vise od 65 pa kako god da lozis. Doduse, lozio sam drva i banovicki kameni ugalj a sada imam umesto banovica nekakav drveni ugalj ( poslao sam tasta u lkupovinu pa mi kupio drveni...) pa je mozda i to uzrok problema. Kako god, i kada lozim samo drva i kada mesam sa ugljem temperatura jedva 55-60 a uz sav trud ne vise od 65. E sad da li je to generalno losa pec pa da je menjam na prolece ili ja nesto pogresno radim. Dimnjak je nov, lozim na "sistem Bele Rade", probavam i sa otvorenom i sa zatvorenom klapnom a cak raspirujem vatru sa malim kompresorom da pre nabije temperaturu... U kuci je 18 stepeni a ja se ubi lozeci.

@sersantic,
nemoj da se nerviras, nego prvo proveri u kakvom stanju ti je cunak i dimnjak. Moja je procena da se to malo zapusilo.
Inace, meni se banovici pokazao kao jako los ugalj.
Ja sam za vikend ocistila cunkove i dimnjak, i bilo je puno gara. Bez problema drzim kotao na 80C, ali mi ne traje vatra dugo kao proteklih dana. Sada traje 6 sati, pa ako zakasnim, imam muku da je povratim. Najlakse je da nalozim iz pocetka.
Sve u svemu, ja cu u subotu da se oprostim od uglja i da predjem na pelet (ako Bog da)

I jos nesto: da bi doslo do sagorevanja, mora da ima kiseonika. Nemoj da zatvaras klapnu, nego proveri da se nije bas tu kod klapne napunilo smole, pa vazduh ne prolazi.

Sersantc 

Koliko već dugo ložiš taj kotao i kakva i kolika su ti lična iskustva u loženju u stani-pani uslovima,mislim na spoljnu temperaturu?

I ne lupaj ga sekirom,nije on kriv.

Nekako mi nema logike da je cunak ili dimnjak zapusen, zar ne bi onda imao problem sa dimom, tipa nece da vuce ili slicno. Ovaj vuce kao lud, nov je i dimnjak i cunak ( stari 3 meseca). Dimnjaca je duza nego inace, skoro 2 metra, a huci kada se nalozi kao da vetar duva unutra.
Obzirom da ne mogu da postignem temperaturu pocela je da se hvata smola pa nesto kontam da li je moguce da je smola "izolovala" loziste pa zato ne moze da zagreje???
Inace taj kotao je nekada lozen na loz ulje, pa dve sezone na nekakav ruski ugalj, pa je stavljan gorionik na gas i na kraju izbacen napolje da bi ga prosle godine vratio nazad i od tada borba. Prosle godine mi nije valjao dimnjak pa nisam mogao da lozim ugalj, ove godine sam ozidao novi i sada ne smrdi ugalj, vuce odlicno ali temperatura ...

Probaj jednu vatru da zalozis klasicno, drva razgoris pa dodajes ugalj, jednu nasu poznatu meru kantu pa kad se razgori ugalj dodaj koliko mislis da treba. Tako se lakse i brze nabija temperatura. Mozda dobijes koji stepen ali ces izgubiti dug interval izmedju lozenja.

Mislim da je ugalj glavni krivac. Trenutno lozim resavu ali imam i banovice za blaze temperature. Probe radi zalozio sam jedan dan na banovice. Termostat stoji nastelovan na nesto vise od 60 stepeni negde oko 63 -64. Morao sam da ga okrenem do 70 da bi postigao tu temperaturu sto je negde 10% vise. Kod resavice nema promena ili su zanemarljive. Prosle zime sam pozajmio dve kante nekog jeftinog uglja cini mi se kostolac i razlika je bila jos veca.

Najvise sam ekspermentisao zbog ustede. U novcu bi mozda ustedeo 7% do 10% sa nekom jeftinom varijantom uglja ali bi izgubio na svom radu dosta kao i na prostoru za skladistenje...

Mislim da nije problem u nikakvom zapušenju dimnjače, dimnjaka ili kotla nego u materijalu za sagorevanje. Ako je kod tebe spolja -10 to je onda super pošto je kod mene bilo i -21 nekoliko dana.
Prilikom projektovanaj projektuje se da je najniža temperatura -15 spolja i ukoliko se pak desi da se temperatura spusti ispod toga onde tu više nema fajde od ničega osim da se dogreješ nečim u tih nekoliko dana. To što kotao ne može da nabije potrebnu temperaturu to je zbog toga što je ugalj koji koristiš slab i ne može da dostigne potrebno. Ukoliko čuješ da dimnjak huči to je tek propast u ovim danima. Drži zatvorenu klapnu na dimnjaku da vuče što manje a otvori klapnu regulatora promaje. Zatvranje ove klapne na dimnjaku se vrši kada se raspali vatra.Detaljnije sam to objasnio negde ranije...Pošto kažeš da si kompresorom raspaljivao vatru to je gotovo siguran znak da ti topao vazduh beži u dimnjak i stvara gubitke U protivnom bi to dimilo značajno da ne bi mogao da sediš pored kotla i rasplajujep na taj način. Toplota treba da ostane u kotlu i da se tu prenese na vodu. Ugalj treba da bude u užarenom stanju a ne da daje plamen. Tako ćeš izvući najviše iz uglja. Što se tiče uglja banović prošle godine sam imao katastrofalno iskustvo i ne bi ga više uzeo ni u slučaju da mi ga poklone a kad malo bolje razmislim ni da mi plate da ga uzmem džabe.
Probaj ovo sa otvaranjem promaje i zatvaranjem klapne na dimnjaku pa javi da vidimo šta si i da li si nešto postogao.
Samo da napomenem da je moj kotao koji ložim lubničkim ugljem u vreme onih -21 dostizao jedva do 65 i ni makac dalje. Mogao sam i pesmu da mu pevam...neće pa neće. Radijatori vrući ali u kući osetim svako otvaranje ulaznih vrata. Nisam stigao da ugradim neka pregradna vrata između verande i hodnika tako da mi je cela prizemna kuća od 100 kvm jedna prostorija pošto pregradna vrata na sobama ne zatvaramo.
Zato nije kotao još za sekiru...taj problem imaju mnogi u ovim ledenim danima...
Pozz

KBDNK ti je detaljno objasnio vrlo moguć razlog ne postizanja željene temperature u kotlu,tako da tu nema šta da se doda,ostaje samo da ga poslušaš i verujem da efekti neće izostati.
Lično bih eventualno pokušao da u "program" uvedem i šapurinu uz sugestije koje je
KBDNK dao.
Isto takva zrenjaninska peć je instalirana u kući moje majke,istina trenutno sistem nije u pogonu jer je majka sama u kući,pa koristi TA peć,ali dok je za života mog oca to funkcionisalo ispoljavalo je izuzetne efekte.

E,sad,ono što me posebno interesuje u ovoj diskusiji je momenat gde par diskutanata ispoljava nezadovoljstvo ugljem "Banović",pa me posebno interesuju detalji tog nezadovoljstva,odnosno u čemu se sve ono ogleda.

Lično sam decenijama izuzetno zadovoljan bio toplotnim efektima tog uglja,jer sam praktično mogao da se igram sa temperaturom vode u sistemu,nezavisno od spoljne temperature i to isključivo kada su spoljne temperature bile oko i ispod -10°C.
Za višlje spoljne temperature sam već imao problem viška toplote ili nepotpunog sagorevanja tog uglja zbog prigušenja klapne,dakle ugalj je za te uslove u mom slučaju bio "prejak".
Do skoro,pre ovih mrazeva,koji su tu negde oko -10°C,sam koristio samo "kostolac",takođe sa izuzetnim toplotnim efektima,a sada u njega mešam "banović-orah"(granulacija) i evo u ovom trenutku 22.48 h temperatura u prostriji je 21°C.
Da ima potrebe,A ZA SADA NEMA,bez imalo problema mogu temperaturu u kotlu da podignem sa sadašnjih 60-65°C na koliko god hoću.
Trošim dnevno 2-3 kofe te mešavine,uz drva i šapurine,koji uglavno služe za potpalu i primarno dizanje temperature kotla,a peć je MIV Vranje,od 20 Kcal,etažna,koju sam ja preuredio za centralno grejanje izolovanjem staklenom vunom i spustio u podrumče zbog mogućnosti grejanja na principu slobodnog pada u nedostatku struje za pogon pumpe.
Sve je to instalirano još 1985.godine i od tada još uvek besprekorno funkcioniše.

Ovo sam sve naveo samo radi iznošenja ličnih iskustava sa "banović" ugljem,te da na taj način svoje iskustvo uporedim sa iskustvom onih koji su tim ugljem nezadovoljni.

Stvarno bih voleo da znam čime ste to bili nezadovoljni korišćenjem tog uglja.

Hvala.

Meni se banovici nekako "muce" u kotlu, a pri kraju izgorevanja ima mnogo nesagorele mase, pa cak po malo i zgure.
Probala sam i ruski ugalj koji bi bio fantastican da nema toliko smole koliko ima. Neverovatno je da kad sam nalozila tim ruskim ugljem, temperatura se bez problema popela na 90C (bas sam htela da probam), a u kotlu je ostala ona "lakovana" smola. Inace jedna kanta mi je drzala punih 12 sati.Pretpostavljam da bi na ovim niskim temperaturama trebalo 3 kante za 24 sata neprekidnog grejanja.
A sto se nacina lozenja tice, kad god sam nalozila klasicnim nacinom (odozdo), uvek mi je balio i slinio kotao. Taj problem ne postoji kad ga lozim odozgo. Ako hocu brze da se ugreje, onda dodam nekoliko komada drveta vise .

Po nekoj mojoj logici (koja je mozda glupa i netacna) kod livenih kolova koji nemaju vodenu resetku, nema logike forsirati temperaturru u donjem delu kotla.

Nisam nezadovoljan banovicem samo sam izneo moja zapazanja da prilikom nizih temperatura moram da "dodam" 10C na termostatu da bi dobio istu temperaturu. Sto znaci da vise i trosim dok sa resavom nemam takvih efekata.

Ugalj sa kojim sam se najvise mucio i sa kojim sam se najbolje grejao je djurdjevik. Mnogo otpada, slabo sagoreva na nizim temperaturama ali kad ga pustis na 75C perfektan je. Vreme sagorevanja je skoro isto. Moj problem je sto nemam mesajuci ventil i temperatura u kuci je bila preterana. Jedini problem je sto ima mnogo pepela sta god sa njim radio, koliko ubacim toliko i izbacim.

I jedno pitanje. Koliko je tona kostolca kabastija od tone banovica?

Po nekoj mojoj gruboj proceni možda za trećinu,opet sve zavisno od granulacije jednog i drugog.

Bice na kraju da je to do uglja. Jutros sam izbacio sav zar i pepeo, ubacio 2 kante uglja (12 lopata) i nalozio drvima do vrha pa mu je opet trebalo skoro dva sata da podigne temperaturu sa 30 na 60 stepeni. Jedino sto mi jos pada na pamet da probam jeste trokraki ventil da ugradim.
Stavio sam, prosle godine, cevni termostat i nastimao ga da na 60 pali pumpu i to je funkcionisalo do ovih minusa kada to vise nije bilo dovoljno da ugreje kucu. Tada sam pomerio paljenje pumpe na 70 i onda shvatio da kotao ne moze da nagura tih 70. Dimnjaca je precnika 160 mm a dimnjak je 200 mm sidel pa je moguce da vuce vise nego sto treba. Probao sam da otvorim klapnu skroz ne bi li bolje gorilo i brze nabilo tepmeraturu, poslusao sam savet da kada se razgori pritvorim klapnu do momenta kada pocne dimiti ali to i dalje nije to. Cini mi se da je malo bolje kada pritvorim klapnu ali nisam siguran. Taj kotao ima bojler za potrosnu vodu i njega sam iskljucio jos na pocetku sezone i opet slabo nabija temperaturu. U svakom slucaju hvala svima na korisnim savetima ako resim problem javim do cega je bilo.

Sad mi se čini da je uglaj krivac. Kažeš da si isključio bojler, da si pumpu podesio na 70 i da mu treba dosta dugo da podigne s 30 na 60. Nema tu šta ugalj je krivac. Prošle godine sam kupio banović ugalj jer sam bio mišljenja da je kaloričan i cena mu je u rangu kaloričnih ugljeva ali ne lezi vraže...To ne valja ama baš za ništa. Kao što rekoh da mi platei da mi poklone taj ugalj ne bi ga uzeo...Količina pepela koju ostavlja je impoznatna...gotovo koliko ubaciš toliko izbaciš a kaloričnost je na zavidno niskom nivou...Bilo kako bilo nije vredan pomena...
Pozz

Pališ peć odozgo kao @Bela Rada?

Lično nemam iskustva sa takvim načinom loženja,ali ovo kako si gore opisao,dobro je uopšte da ti je za dva sata zagrejan sistem na 60°C.

Gore ti pomenuh šapurinu,pa te ponovo na to podsećam ne bi li pokušao da nađeš/kupiš negde jednu prikolicu toga,što u ovoj ravnoj Vojvodini ne trebalo da ti predstavlja neki nerešiv problem,

Za situaciju tvoju,brzo postizanje "radne" temperature nećeš naći ništa efikasnije od šapurine ili možda to u Novom Sadu zovu čutke,svejedno kako,ali pokušaj nećeš se pokajati.
Natrpaš samo toga u peć i pališ odozdo,sa jednom šapurnom koju si namočio u naftu ili hepo kockom.
Kad se to zapali komšija će pomisliti da ti se kuća upalila od dima,ali to relativno kratko traje,jer se šapurina dosta brzo užari i onda ne dimi više.
Ako se temperatura u kotlu nije popela na željenu,natrpaj ponovo još jednu turu tih šapurina i pusti da se i to dobro užari

Na taj žar sad natrpaš prvo drva i čim počnu da plamte dopuni ugljem i mirna Bačka.
Možda sve ovo zahteva malko više angažovanja oko posluživanja kotla,ali još se niko čašom meda ne zasladi,dok se čašom žuči ne zagrči.

Kotlarnica,jednostavno,traži slugu,a ne gazdu.

Pošto ćeš teško naći šapurinu u NS probaj da se pomogneš briketom. Ja sam u MajGoru pored Metroa kupio 10 džakova briketa i 3 džaka briketa od uglja (još ga nisam probao) za slučaj da mi sama drva ne mogu da zagreju. Briket je baš dobar i, kada mi se vatra skoro ugasi (i pri potpali), stavim 3-4 komada briketa od 10-20cm a odgore drva. Značajno ubrza zagrevanje a i mokro drvo tada izgori bez problema, kao i suvo. Vrlo sam zadovoljan, ima jako malo pepela, a bio je po 12000din/t. Probaj 1-2 džaka, mislim da kada preko sloja briketa staviš ugalj da će i ugalj moći da održava temperaturu.

Sto se tice palenja peci odozdo, ne bih opet zapocinjao diskusiju sta je bolji sistem. Ja sam probao i cini mi se da je mnogo bolje a i par prijatelja koji su poslusali moj savet da tako probaju se slazu sa mnom, znas kako se kaze " ne kudi konja koga nisi jahao". Salim se naravno ali mislim da treba probati svasta pa i to. Skontao sam ja i prvi put kada si mi predlozio tu sapurinu ali ne stizem da odgovorim odmah. Ja jesam u Vojvodini ali stvarno nisam nailazio na to da neko prodaje tako nesto, doduse nisam nesto mnogo ni trazio, probacu da obezbedim za sledecu zimu.

Tihi, to bi mogla biti dobra ideja. Prosle godine sam narucio od neke firme iz Mladenova briket ali su imali veliku potraznju pa su me poceli zavlaciti, dizati cenu i na kraju sam odustao. Kupio sam bio dva dzaka da probam i to nije izgledalo lose mada sam ja ubacivao isto tako samo po dva tri komada. Otici cu sutra pa kupiti par dzakova i to bi moglo biti resenje barem dok ne potrosim ovaj drveni ugalj.
Nego pitanje za sve, a pre svega za Novosadjane, koji ugalj kupiti umesto Banovica i gde u Novom Sadu, na netu nema nista pa da ne moram da obilazim "uzivo" gradjare.

Evo moga zapazanja za Banovice i Djurdjevik.

Dobro griju pale se samo na preko 70 imaju dosta pepela.Kod mene i nema drugog boljeg uglja Resavice i Ruskog da probam.
Naravno ima slabijih sa vise sumpora i vlage ali manje pepela samo u hladnim danima nemogu ni na 50 c. Tamo gdje je potrebno malo energije moze sve da se lozi ali ako trebas vise onda se osjeti.Mnogi nemogu da razumiju da se svi ugljevi prodaju po toploti koju proizvode.Sto vise KW vise kosta.Istina je da lignit bolje gori ali ne i da bolje grije.
Nisam probao brikete od piljevine sad to aktuelno ista toplotna moc samo ne znam dali ono drzi vatru i koliko.Vidim da je cena ista kao i mrki ugalj.

Baš ovako bi trebalo da bude ali kod nas nije...nažalost. Deklarisana snaga često odstupa od realne bilo na gore, bilo na dole...U zavisnosti od toga kome šta odgovara i ko kojoj političkoj opciji pripada...A mi običan narod sve to moramo da platimo.
Samo jedna napomena u vezi ovog što sam naveo. Ugljeve iz pojedinih rudnika je bilo moguće kupiti samo kod određenih dobavljača koji koriste svoj politički položaj tako što su izdejstvovali da se određeni ugljevi deklarišu s manjom snagom, taj momenat iskoristili i uplatili pozamašnu količinu, a posle od zarade, koju su ostvarivali od prodaje tog uglja, finansirali proizvodnju uglja u tom rudniku i dovodili rudnik u dužničko ropstvo. Pošto je rudnik dužan tom nekom mi obični smrtnici ne možemo da kupimo od rudnika već od tog nekog koji to prodaje po većoj ceni, a onda se donese odluka o dodeli dodatnih boniteta za avansnu uplatu što još povoljnije utiče na tog nekog i na kraju na političkom nivou se odluči da se ugljevi moraju kupovati samo od stovarišta a ne od rudnika i tako sve ovo dovedu u zakonski okvir.
Istovremeno loše ugljeve deklarišu više nego što je realno i time ih poskupe pa na taj način dodatnu "dunu vetaru leđa" megakupcima koji su medju njima...a mi ovde raspravljamo o tome "Kako najekonomičnije ložiti ugalj? Najmanje uglja , a najviša temperatura?".
Izvinjavam se što sam ovim postom skrenuo s puta...
Pozz svima

Briket gori samo malo sporije nego drvo, ali mnogo burnije. Ja sa 3-4 briketa dužine oko 20cm a debljine 10cm i 2-3 cepanice za 20 minuta dižem temperaturu vode sa 40 na 80*C. Ali posle sat i po se ponovo loži. Sa zatvorenim cugom traje oko 2 sata. Ali moje ložište je malo i ne može stati više od 5-6 cepanica.
KBDNK pročitaj Email i PP.

Nije me bilo dugo pa da i ja po neku kazem o Banovicu, ranije nisam uspevao da zagrejem kucu nikako i najzad sam postigao i to cudo. Danas na -10 ili -15 kolika je nocu ja imam u kuci 21-22C i prezadovoljan sam. prosle godine na istoj temeperaturi je bilo oko 16-17C.
Lozim Banovic 3*2 kante i 24h imam temperaturu koja varira 20,5-22,5C od 6 kanti uglja imam dve pune pepela.Ne zanm tacno sta imam na pecki ventil koji ne propusta vodu unutra ili iz pecke dok ne postigne temperaturu 50C a klapna mi zatvara na 60 i stalno varira u tom rasponu. Ranije je stvarno bilo vise odpada ali kako sam podigao temeperaturu vode na 50-60C znacajno se smanjio i odpad.
Prosle godine sam se smrzavao, malo zato sto je bila prva godina lozenja pa nisam ni znao, malo zbog ne adekvatnog stelovanja kotla.Imao sam odpada na 3 kante uglja 2 kante pepela. Bas juce sam imao peh da mi kamencic uglja upadne i zaglavi klapnu, za nepun sat od lozenja, a lepo se rashladilo imao sam goste pa dok sam sisao u kotlarnicu proslo vreme, temperatura mi dosla 85C mislima da je pala na 30C kad sam zalozio tako da banovic i nije toliko los ugalj i nekalorican.
Probao sam sistem Bele rade za lozenje, nije mi se nesto pokazao. A mozda je samo stvar navike. Kd mene je bio problem nedostatak kiseonika u lozistu, sto sam resio tako sto sam nastelovao klapnu da zatvara na 60C, s tim stelovanjem sam dobio jaceod 4C u kuci i sad sam prezadovoljan.
Prosle godine sam potrosio 8 tona uglja i 1,5 metar drveta i nisam se zagrejao, ove godine sam za sad potrosio oko 5 tona + 2 m drveta i grejem se... Zadovoljan sam sto nema previse odpada pa mi je i tu mnogo lakse. i Prosle i ove godine je bio Banovic mesani...

Izgleda da sam uspeo da resim problem, bar se nadam. Kao sto smo i pretpostavljali ugalj je taj koji ne valja a i drva koja sam kupio letos (Cer) drze vatru ali sporo podizu temperaturu. Juce sam, kao sto mi je Tihi predlozio, kupio briket i jos drva ali ovaj put bukvu cepanu, i to dosta sitno, i jutros kada sam nalozio za sat vremena voda u kotlu je dostigla 70 stepeni sto je do danas bila misaona imenica na ovaj minus. Ostaje da vidim koliko ce ta bukva drzati vatru ali o tom po tom.
Jos cu probati da ubacim taj mesajuci-trokraki ventil na prolece pa ce onda valjda biti dobro.

Ja sam na pocetku lozio cepanice cepane na pola ili cak cele, debele izmedju 12 i 20 cm i rezultati su bili porazavajuci. Jedno drvo cepnes na 4-6 komada u zavisnosti od debljine i to plane jako brzo i dobijes temperaturu vode koju pozelis. Kad mi se zalomi iz dzaka uglja da imam mnogo prasine onda otvorim cug koji se nalazi na dimnjaci ili dimovodnoj cevi (kako je ko zove) i opet gori ko blesavo, kad se bas raspali ja smanjim za jedan stepen i opet imam iste rezultete.
Valjda sam navikao da lozim sa drvetom i ugljem pa i ne pokusavam vise bez drveta, inace znam coveka koji po sezoni trosi 50 cepanica drveta a temperatura mu u kuci 23-25C. On zalozi u oktobru i ako mu se po neki put desi da se vatra ugasi, samo i iskljucivo ugalj lozi Banovic mesani kocku i orah.
Umesto tog trokrakog ventila ima nesto novo, ista je namena ali je novije proizvodnje da kazem tako, on zatvara vodu u ili iz kotla dok ne postigne zadatu temperaturu i onda je pusta u sistem, pa novu kolicinu i tako u krug... Ventil koji imam ja je do 50C i za sledecu godinu cu najverovatnije da stavim jaci da bi mogao da zatvram avodu od 65C koliko je fabricki deklarisano za moj tip kotla. Kaze proizvodjac da mi tad daje najbolje rezultate, pa ajd da ih poslusam. Kako sam se priblizio fabrickim vrednostima imam neuporedivo bolje grejanje u kuci...

U pitanju je termo glava kojom se podesava temperatura vode koja koja izlazi iz kotla u sistem. Samim tim se sprecava rosenje kotla, proizvodjac je hertz koji je kod mene i on ima samo termo glavu do 50C, a ima jos proizvodjaca koji imaju isti tip ventila koji ima mogucnost zatvaranja do 70C. Posto nisam mogao da se setim zvao sam lokalnog dilera opreme za grejanje i saznao da je cena ventila i termo glave od 3/4 oko 5000 dinara,to je termo glava koja ima mogucnost da zatvara do 70C. Mislim da je to sledeca investicija kod mene sto se tice grejanja...
Kad vec pricam da dam potpunu informaciju, zato se ispravljam...

Gotovo iste rezultate bi postigao i da si taj cer nacepao sitnije. Ukoliko to sada radiš neće ti biti lako. Kada je sirov cepa se kao kremendla ali sada teško...u stvari zagreješ se dok cepaš tako da ni to nije loše. Kad se sitnije iscepa daje veću temperaturu ali kraće traje. Bukva je tu neprikosnovena ali kratko traje...to joj je mana...Nemoj neko da pomisli da imam nešto protiv bukve i briketa ali bukva brzo plane a briketi su skupi tako da sam ja ipak za običan cer ili sl. drvo.
Pozz

t


Taj ventil je kod mene vec duze vremena .A zovu ga termicki ventil.Mozes pogledati kod Esbe ima KODNAS.Radi na principu da se otvara kao termostat u kola.Ja sam montirao da se otvara na 70 c.(Ima raznih opcija 50 60 65)To radi tako sto se prvo malo otvori na 70 i sto vise ugrijavas on se sve vise otvara i upusta hladne vode iz povrata.Na 80 skroz otvoren.Po meni je bolji od mesajuceg ventila zato sto radi sam bez pogona.ILI ONAJ RUCNI PROKUVA KOTAO AKO ZABORAVIS DA POMJERIS.Znaci mehanicki bez motora i struje.
Rezultat je da nemas smole i cadji svi bolji ugljeni se dobro pale na 70 i vise .Netrebas kotao apsolutno cistiti.Naravno nemozes loziti nista iznad 25%vlage.Moze se montirati na vrucoj polaznoj i hladnoj svejedno samo naravno druga temp.otvaranja.Kod mene je 5/4 nekih 60€ sam platio .Super stvar nebi kotao cistio kao neki svake nedelje za te pare.

Ljudi, skoro sam se registrovao zbog mogućeg učestvovanja u drugoj temi, ali sam ovu pratio još od prošle godine, pa je možda vreme da podelim neko iskustvo sa vama. Prvo ću sve da pozdravim.

E sad...

Prvi put sam koristio centralno grejanje u svojoj kući prošle godine. Po preporuci majstora koji mi je pomagao oko sistema za grejanje, kupio sam ugalj Đurđevik. Čitajući ovu i slične teme na drugim forumima, uporno sam držao kotao na 60-65S. To je i dovoljna temperatura vode za moju kuću za 90% vremena u toku zime. Auuu kako sam se majstoru prošle sezone naspominjao svega ženskog u familiji. Vreme je da napomenem da imam kotao sa ravnim ložištem i uskim rešetkama, a bez ugrađene poluge za "džaranje" (nasleđen u kući, TAM Stadler, 1975 godište, kombinacija čvrsto / nafta, sa naglaskom na naftu). Kako Đurđevik nikako nije hteo da sagori do kraja u tim uslovima, nego je ostavljao komade, stalno mi se dešavalo da zapuši rešetku, pa da vatra krene da se guši i da temperatura padne ispod 60. Vala sam se namučio. Uzgred, nije bilo teorije da ložim 2 dana za redom, jer je kotlu trebalo detaljno čišćenje svakodnevno. Na kraju sezone, ostalo mi je 150-200 kg uglja, koji sam odložio u šupu ne želeći da ga vidim više. Istovremeno sam čitao i na ovom i na drugim forumima o sličnim iskustvima drugih korisnika i nisam ni sumnjao da sam u pravu što nisam oduševljen. Čak sam bio u stanju da uđem u raspravu sa njih par, koji su mi tvrdili da mora da mi je uvaljen Banovići, jer se on tako ponaša.

Ove godine sam se odlučio za kombinaciju Kostolac - "ruski" u razmeri 6:1 (2,5t : 0,4t). Milina za loženje, sve lepo izgori do kraja, ostaje samo sitan pepeo i to u mnogo manjim količinama nego prošle godine. Prvo naložim drva za potpalu, pa stavim Kostolac, dodam jednu lopatu "Rusa" da brže nabije temperaturu i onda polako slabijim ugljem. I ja konačno zadovoljan. Avaj, kako je počeo ovaj hladniji period, tako su zalihe "Rusa" počele vidno da se tope, jer sam počeo da ga koristim i u toku dana. I ja šta ću, u šupu po Đurđevik, mada nerado. I šta sam slučajno otkrio? Obzirom da sam u jednom od predgrađa Beograda, kuća na vrhu brda, a da je košava uz onih -15S razbijala nekoliko dana (a meni stolarija loša), onih 60-65S u sistemu nije bilo dovoljno. Podignem ja na 70S, sipam sloj "Rusa", sloj Kostolca i stavim Đurđevik na vrh. Otkrovenje! Od čitave mešavine, uključujući i ozloglašeni Đurđevik, samo par lopata pepela, umesto pune kofe poluizgorelog grumenja. Probam posle samo Đurđevik da ložim, sa regulatorom promaje na 70S - ista priča tj. mnogo manje pepela. A gori i greje kao lud, drži žar odlično, možda čak i bolje od ruskog.

Malo sam se raspisao, ali sam hteo da što slikovitije opišem svoj slučaj, da bih pomogao svima onima koji su prošli muke sa Đurđevikom i koji su u zabludi da ne valja. Na 60 ne vredi, ostaje poluizgorelo grumenje, što neko ranije napisa: "koliko ga ubacim, toliko i izbacim". Na 70 sasvim druga priča. Toplote koliko hoćeš, a pepela mnogo manje. Toliko. Hvala! Pozdrav svima!

Kako da očistim ovo?

Inače



Hvala, tihi, ovo je izgleda upalilo.

Nema više curenja.

E, na ovoj slici, kada otvorim taj bočni otvor, tu ranije izadje 3 -5 litra kondeza. LITRA ....

Znači, bilo je čudo .... Sada primetim ponekad par kapi, kada je kotao ono, u fazi gašenja, ili u fazi dizanja temperature .... ali ni traga onome ranije.

Magicmaster, mnogo je krupna ova slika...ne znam gde je ovaj strava i užas otvor koji si slikao...Probaj da razgoriš vatru i da se napravi dobar žar, kao kod kovačke vatre i onda ubaci dve kesice "Garvan". To je sumpor u prahu i gori kao brener. Nije baš dobar za čelične kotlove ali neće mu škoditi ponekad ukoliko se ne preteruje. Mislim da se može naći po farbarama i cena mu je trivijalna...ispod 100 dinara za kesicu ja mislim. Možda možeš ovo i da ostružeš nekako, s nečim ali to je robija.
Pozz

To si verovatno neka moja zapazanja citao. Dok se ne pusti da gori djurdjevik pravi raznoraznog otpada u velikim kolicinama. Inace negde je u rangu sa ruskim malo slabiji ali znatno mu je manja cena. Najveci problem skoro svih clanova foruma je nesto veci kotao i dosta nas nema mesajuci ventil. Meni je ludacki vruce kad podignem na 70C. Temperatura u kuci se konstantno podize a drzati prozor otvoren na -15 C i nije zanimljivo. Ove godine sam probao resavicu i lepo sagoreva i na nizim temperaturama. Jedino je cena malo veca. Planirao sam sledece godine da uradim i posednju liniju grejanja kako bi ugradio i nesto za regulaciju temperature vode u sistemu.

Ja se izvinjavam, moj propust.



Evo, to je taj kotao.

DOnja slika je otvor gore. Kada je sve hladno, ona poluga se diže gore, da dim ide direkt u odžak, da ne kruži, dok ne povuče sve lepo i dok ne zagreje.

Onda ga spustim, i dim ide iz ložišta, penje se gore, pa ga ploča navarena na polugu vraća dole u drugu komoru, pa se kroz treću ponovo diže i ide u odžak.

A slike gore, e , to je taj otvor sa strane. I on nema mnogo dodira sa ložštem, odvojen je fizički, dim tu cirkuliše ....

Samo je ova slika kontra-profil, kod mene je ta desna strana uz zid, a leva je otvorena, i vidi se da u dnu slike ima tamo naslaga....

Ne znam da li da zapalim taj garvan direktno tu ? Da se ne ošteti nešto, u ložištu su ipak valjda deblji limovi?

Danas ću da slikam i odžak da postavim slike. Spolja, da vidite te mrlje što su mi se pojavile ... Da li je to zbog sada ogromnog mraza, pa napolju -25, a ja digao temperature kotla, pa pravi kondezacije? Dok nisam digao temperature, nisam imao te mrlje.

A ona flaša LAV piva, ne, ne ločem dok ložim :) :) :) ne pijem uopšte alkohol, to je neka WURTH tečnost, 1700 dinara litar, pa se razblaži sa vodom 1:3 ...

Navodno poprskaš, odstoji 15 minuta, pa mu onda naložim veliku vatru, otvoren plamen, samo suva drva, i sve ono sa unutrašnjosti ložišta sve naslage, bi trebalo da sagore i otpadnu ...

Međutim, ništa ... bačene pare ...

A struganje sam probao, nema vajde, sve se steglo. Znam da mi to umanjuje i iskorišćenost plamena i toplote.

Jedino da probam kada je vruć, dok ložim, da skinem taj bočni, a gore ono podignem da dim ide direkt, da vidim da li je tada mekša ova smola ili šta je već? Da li smem to da uradim ?

Uh, koliko problema.
Ta mrlja na odžaku je znak da je pukao negde u unutrašnjosti i da se čađ iz dimnjaka provukla kroz šidel elemente ili između šidel elemenata negde na spoju, namokrila izolaciju dimnjaka i izbila dalje na zid. Nimalo nije dobro jer to znači da kroz tu istu rupu dimnjak vuče falš vazduh i da na mestu gde se izolacija namorkila nema nikakvu izolaciju jer kada se izolacija namorki onda kao i da je nema ako ne i još gore. Najlakše i najjeftinije rešavanje tog problema je "hilzniranje" dimnjaka elementima od prohrom lima ali cena im je značajna. Ne znam tačno ali za dimnjak od 7-8m može da izađe i oko 400 eur.
A sad kotao.
Gotovo sigurno je da ti kotao radi na niskoj temperaturi a to je verovatno zato što je isti predimenzioniran ili pak imaš isuviše kaloričan materijal za sagorevanje pa ga prigušuješ ili pak i jedno i drugo. Sam postupak čišćenja garvanom ukoliko ga primenjuješ 2 ili eventualno 3 puta godišnje nije opasan ni štetan. Možeš i da ga ručno ostružeš ali to je kao što rekoh robija. Kako god da ga očistiš to će ti se desiti i stvoriti ponovo vrlo brzo iz napred navedenog razloga.
Moraš kotao da držiš na višoj temepraturi a to je iznad 65 C bilo da je zima blaga ili jaka, ako ti je u slučajku blage zime vrućina u kući kada je u kotlu 65 smanji radijatore, ako ti je mreža velika odnosno imaš kuću od 200 i više kvm mešački ventil je potreban koliko i sam kotao, ukoliko je kotao predimenzioniran materijal za sagorevanje mora da bude što slabiji ali to ne znači loš tj. slab ugalj već dobra drva. Može i slab ugalj ali mora da odstoji kako bi izgubio vlagu. Ako kupiš ugalj sada nadrljao si...
Ala sam te utešio...Ne bi me začudilo da pomisliš na najgore...Šalim se...U stvari možda bi bilo bolje da povremeno "cepneš" neko pivce...smanjiće se problemi...videćeš.
Pozz

Baš ću da premerim kuću, da napišem tačno koliko kvm, i koliko radijatora i koje su dimenzije. Radijatora.

Kotao sam uzeo već, jer sam se 4 godine patio sa nekim malim, koji sam morao da ližim kao peć, svakih satipo - dva.

Ovaj ima mešaoni ventil, to sam odmah ugradio, jer sam znao da bi bio pakao u kući.

Sad sam digao temperature, po savetu Tihog, Izlazna je 75-85, a povratna 60-65, par radijatora mi je i zatvoreno, npr u hodniku, jer nema potrebe za grejanjem , jer umam jedan veći odmah kod ulaznih vrata, a na istom zidu imam u kupatilu.

I nemam više kondeza, kažem ti, to je kuljalo i smrdelo kao sami pakao (sumpor) ....

Mešaoni mi je na pola, kada bih ga skroz otvorio, pocrcali bi. :) :)

Neki dan mi pobegao na 95-100, nije lepo zatvorila klapna, upao mali grumenčić, 4-5 mm, ali dovoljno .... vidim ja, ma toplo bre nešto, mnogo. Pipnem radijator, vreo, nije to ono što treba.

Sjurim se dole, pogledam, lanac visi od klapne, 95 izlaz 85 ulaz .... :) :) :) Samo odvrnem mešaoni, zatvorim klapnu, otvorim ta dva radijatora, i spustio za 15 minuta na normalu.

Znači, da probam još da dignem temperaturu, a mešaoni da još malo smanjim? Ili da povežem nekog komšiju, pa da gruvamo u 16est?

Možda jeste predimenzioniran, ali sam hteo autonomiju od 10-12 sati, da ne moram da radim, i da mislim da li mi kuća hladna ....

Pa jer su one slike nastale pre saveta Tihog ili posle...sad ne razumem

Molim te, nemoj to JER .... :) :)

Nastale su posle saveta, kada sam mu digao temperature, sada je suv. Vidiš kako suvo, milina, samo malo ima svega i svačega .... :) :)

Zaboravio sam da slikam dimnjak. :( :(

OK, znači bolje je to što sada ne curi. Za koliko vremena napravi ovoliku količinu zgure. Možda bi dodatno pomoglo kada bi imao nekakvu klapnu na izlazu izkotla ili na ulazu u dimnjak koji bi zadržao dim duže u kotlu ali to je sve stvar eksperimenta. Ja na viadrusu nemam ovako nešto ali je viadrus konstruktivno drugačije rešen. Dugački dimovodni kanalai kod tebe su zamišljeni kako bi poboljšali iskorišćenje kotla. Kada bi mogao nekakvim klapnama da zadržiš dim u kotlu što duže i da što ohlađeniji izlazi u dimnjak smanjio bi stvaranje ovog otpada koji si slikao, povećao iskorišćenje kotla a olakšao bi i dimnjaku. To je mnogo lakše reći nego izvesti ali vredi pokušati. Još jednom da ponovim. Ova zgura je plod lošeg sagorevanja jer materijal za sagorevanje kondenzuje ali zbog povećanje temperature u kotlu kondenzat iz dima sada u većoj meri ispari, a ne iscuri kao ranije kada su temperature u kotlu bile manje.
Ako te ranije nisam zbunio sada jesam gotovo sigurno.
Pozz

Nisi me zbunio, shvatam šta hoćeš da kažeš.

Kondez koji je cureo je i dalje tu, samo se nalepio gde god je stigao.

A loše sagoreva, zašto? To je ono što kažeš predimenzioniran?

Od samog početka mi je bilo čudno što nema klapnu na dimnjaku, to još nisam video ni na jednom kotlu, a gledao sam ih po kućama jedno 20ak. Valjda su mislili
da će biti dovoljno to što su napravili da cirkuliše ovoliko, gore - dole - gore pa napolje.

Ne znam za koliko je napravilo ovo, iskreno, nezgodno je za prilaz, pa dole nisam nikada ni čistio. Ja odozgore očistim zidove, što se i vidi, one četke čelične, odžačarske, pa udri do zore ...

I onda ododole izvlačim.

Dal bi mogao da napravim ja jednu klapnu, da izmedju kotla i čunka ubacim neki home-made cilindar i da na njega prikačim klapnu sam? A možda ima i da se kupi to?

Znači, misliš da kad bih još malo zadržao dim u kotlu, da bi manje štete bilo? U principu, ja samo pepeo izbacujem, nemam mnogo one zgure, imam nešto sitno, ali to je zanemarljivo, obzirom da ga
gasim jednom nedeljno da bih ga čistio.

Probaću ja sada za vikend, da dok je vruć, prvo da skinem poklopac, ako počne mnogo da dimi, onda ću i da mu podignem onu klapnu da dim pravo iz ložošta piči napolje,
a ja da ispipam u kakvom je stanju tada ovo dole, da li malo omekša, pa da je lakše za čišćenje, da ga "oberem" ... :) :)

Ako ne, onda mu u nedelju ujutru ne gine GarVan ... i to jedno pakovanje u ložištu, a drugo tu odmah ispod centralne komore .....

A jedno pakovanje napolju, na sred dvorišta, baš me zanima kako gori .. :) :) :)

Kotao je kopija Štadlera od pre bar 30 godina (ima bar 3-4 proizvođača sa malim modifikacijama). Slabo su nešto bolje smislili od tada. Kotao ima jako dugačak put dima a time i veliko iskorišćenje.
One naslage mi izgledaju dosta čvrsto. Pitao sam odžačara kako bi se to moglo očistiti i kaže da je Garavan za to slab (košta te 300dinara da proveriš da li je u pravu). Kaže da potražiš neku hemiju za čišćenje kotlova u farbarama ili gvožđarama. On je koristi kada su veći kotlovi i nedostupni džepovi.
Pre hemije, probaj da brenerom zagrevaš deo po deo pa strugati. Tako mi odžačar čistio kotao: zagreje brenerom na butan samo naslage a one na hladnom kotlu lakše otpadaju. Jedino se sve mora dohvatiti rukom.
E kad se rešiš naslaga, više nećeš dozvoliti da se stvore. A i trošićeš bar 20% goriva manje.

Ova čađ u kotlu bi možda i sagorela kada bi je napao nekim brenerom...možda bi uspelo i sa onim malim brenerom koji radi na plinsku bocu koji se prodaje na buvljaku...a garvan gori jakim žutim plamenom kao plamenobacač...ali slaba fajda ako se ovo ponovo stvori. Ja ne znam gde se toplota predaje tečnosti u tvom kotlu. Da li je to u samom ložištu ili kod dimovodnih kanala ili na oba mesta?
Ova klapna je kod mog kotla na samom izlazu iz kotla ali se može lako napraviti u dimnjači (ćunku). Kako je to konstruktivno rešeno pogledaj kod nekog komšije ili prijatelja koji ima viadrus pa prepiši...Više je nego prosto. Ali da se razumemo...to je proba ili eksperiment. Ne mogu da tvrdim da ti kotao neće dimiti ili da će biti od koristi ali isto tako ne mogu da tvrdim da neće delovati. Kako sada stvari stoje za iduću godinu kupi samo kvalitetnija drva (cer, hrast) ali to uradi još u julu mesecu, iseči ih (2 reza-3 parčeta kao kod kobasice), nacepaj ih tek toliko da mogu lako da udju na vrata kotla, složi na suvom mestu ili ih pokrij nečim i čekaj zimu. Za ovako ekstremne zime možeš da kupiš 0,5-1 t kvalitetnijeg uglja i to je to...
Autonomija u loženju koju pominješ i koju si želeo da postigneš se postiže na drugačiji način ali sad je kasno.
Pozz

"Autonomija u loženju koju pominješ i koju si želeo da postigneš se postiže na drugačiji način ali sad je kasno."

NA koji? Nikad nije kasno, da se loži strasno ....

Probaću sve ovo ... možda i zovem nekog da očisti kotao, ne košta valjda to 100 dukata.

Za klapnu mi je sada kasno, jer treba da se skida čunak, da se meri, pravi, da se vraća, a mnogo je hladno za toliko nemanje grejanja.

Sve u svemu, ja sam zadovoljan, kotao greje, evo, sinoć sam u 22.00 naounio 3 one kofe plastičen sam surduknuo, od bojaa za krečenje, koliko su, bem li ga , 15-20 kila, a evo jutros ustao, sada je 09.45, još nisam otišao dole. Radijatori vrući.

Sad odmah idem posle ovog posta, i samo ću trebati "češallj" da malo rendam tamo ovamo, još malo džaračem kroz rešetke, pod 90 stepeni u odnosu na češalj, izvadim taj pepeo, i opet roknem ugalj, i miran sam do večeras. Jednom u toku dana oddem čisto malo da češljem razmrdam, i dodam pola kofe, jer preko dana nam ipak treba malo veća temperatura, a noćom može i malo da spadne.

Probaću prvo brenerom, imam to negde u garaži, to mi je najbre
že i najlakše, pa posle ćemo ostale, radikalnije metode.

ja bi probao sa 2 litra nafte ili loz ulja, pokvasis zidove kotla i natopis lepo to cudo i stavis zapaljenu novinu i bezis :). Bar ja tako cistim svremena na vreme po necijem savetu sa foruma. Nije lose' ali ipak je cetka bolja... Samo pazljovo, hoce bas da bukne vatra iz kotla, probaj sa donjih vrata da zapalis to. Za pocetak samo probaj sa malo i jednim zidom. Posle natopi sve i zapali.

Niti autonomija u loženjuniti bilo štadrugo se ne postiže predimenzioniranjem kotla. U stvari time se postiže samo povećana potrošnja i ovi problemi sa čađem u kotlu.
Autopnomija se postiže se pravilnim izborom kotla uk onstruktivnom smislu a to znači da su "autonomniji" trajnožareći kotlovi od običnih. Trajnožareći kotlovi su konstruktivno tako rešeni da imaju veći spremnik za materijal za sagorevanje koji pod uticajem zemljine teže silazi u ložište. Dok kod običnih kotlova to nije sklučaj pa zahtevaju češća i manja punjenja.
Isto tako izborom kotla koji radi na gas ili na pelet dobija se daleko veća autonomija. Kod nekih kotlova je moguće naknadno ugraditi gorionik ili neku vrstu elevatora ali je to sve stvar konstrukcije i inovacije.
Javi šta si uradio oko čišćenja
Pozz

Postovani prijatelji, tek sam pre nekoliko dana dosao do ove teme na forumu. Zelim da se i ja ukljucim na istu jer sam do pre par dana imao velikih problema kod lozenja centralnog grijanja. Na moju srecu problem sam najvjerovatnije rjesio za duze vrijeme a mozda i za sva vremena pa reko da moj problem opisem u nadi da ce mozda neko imati koristi od moga javljanja. Imam pec WW Term - Stadler Eco 40 KW na drva i ugalj bez bojlera na samoj peci, pec je u podrumu koji ima 120 m2, a grijem sprat iznad podruma i dvije sobe u potkrovlju. Trecu zimu lozim pec i do pre deset dana imao sam velikih problema. Dimnjak je Sidel f 200mm kako kazu majstori ozidan je po prospektu a isti je iznad krova kuce visi bar 0.5m, a od najblize planine udaljen sam vazdusne linije bar 300 metara, a ni kuce nam nisu bliyu jedna druge. Nisam mogao naloziti vatru a da iz peci ne suklja dim, cak sam skidao i lancic sa regulatora promaje tako da zatvorim skroz dotok vazduha na malim donjim vratima to malo umanji ali opet je dimilo, iz toga razloga sam da dimnjak stavljao i poklopac u obliku pisma, kao i elipsastu rotacionu kapu sa perajima koji se okre'u kad vetar duva da izvlaci dim, malo pomogne ali sve je to slabo. Lozim vatru a ruku guram u dim udjem na sprat kuce duks smrdi na dim, otvorim vrata sprata a dim iz podruma ulazi u hodnik, da poludis, zeni prostirke od hodnika sve pocrnile. Skim sam se god konsultovao svi kazu prljav dimnajk ili pec ali tako bude i nakon ciscenja i jednog i drugog, kazu nije dobro ozidan dimnjak ili nije izasao vise krova koliko treba, nevalja pec i svasta. Pre desetak dana odem na slavu Casne Verige kod rodjaka i onako malo po malo a u nadi da cu cuti koju pametnu oko moga problema prilikom lozenja peci ja nabacim temu. Svak svoju pricu uglavnom o prethodno navedenim mogucim kvarovima, medjutim kad sam im rekao da za dva dana lozenja drva i uglja imam puno malo bure od 70 l otpada, kao i da isti nije dobro ni sagorio isti nisu mogli vjerovati. Medjutim na moju srecu na slavi je bio i brat od slavnika kojeg i ja znam u zadnjih par godina, covjek sa strane ali koji je preko 30 godina radio oko centralnog grijanja cak i u bivsoj JNA koji je rekao da mu nije nikako jasno sta se kod mene desava i da ce doci kod mene obavezno da vidi u cemu je problem. Drugi dan na poitarce navedeni je dosao kod mene kuci i poceo sa trazenjem kvara na istoj. Kad je vidio koliko imam luga i kako je isti lose sagorio rekao je da je ovdje problem peci sa sagorjevanjem. Od prvog momenta se zakacio za regulator promaje i govorio je da je samo problem u njemu. Da budem iskrem covjek je regulator poceo okretati lijevo desno po nekoliko puta, boga molim da to napravi a boga molim da ostavi reko da nebi pokvario. Uze kljuc i vice ovo nije u redu ovo je sve rastelovano, okrenu jednom dva puta dotegnu regulator i da ne povjerujete od tada ima girjane mogu reci samo tako. Pogotovo kad sam procitao mislim od KBDNK da se pec lozi puna i samo puna u kuci u kojoj grijem preko 140 m2 na minus 15C sa regulatorm peci od 75-80C imam temperaturu od 18-20C. Sad mi nije jasno kako je taj regulator promaje bio toliko rastelovan sto je neko rekao na forumu pec Stadler je kao Mercedes kod vozila. Da li su to mogli majstori koji su istu montirali da ga namjerno rasteluju jer ja nisam bio kuci kad su je postavljali mozda su ocekivali da im mimo sto ih gazda plati da ih i ja pocastim kojom markom, ali nemogu dusu gresiti, medjutim da sad odem u trgovinu gdje sam kupio pec i da kazem koji sam imao problem sa njihovom peci trgovci bi tvrdili da se to kod njih nije moglo niposto desiti, mada su mi tad isporucili pec bez pribora za ciscenje, a ja sam im tad rekao isto kao da sam kupio skupa kola ali bez dizalice i rezervnog tocka, tako da su naknadno dali pribor za ciscenje. O ovome za sada toliko.



















<sub>[Ovu poruku je menjao cuker.mg dana 10.02.2012. u 22:15 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao cuker.mg dana 10.02.2012. u 22:15 GMT+1]</sub>

Pričao sam danas sa ocem oko čišćenja. ono, da zaplim tu smolu.

Ne smem to da uradm.

Jer jednom sam, kad sam palio kotao, dignem ono gore, da dim ide direkt u odžak.

Potpalim, sve super, dignem temeraturu, napunim ugljem, zatvorim vrata, proverim klapnu da li može da se zatvori, ali ZABORAVIM u žurbi da spustim onu pregradu koja vraća dim dole.

I kaže mi, logično, plamen gruvao direkt u odžak i zapalio tada odžak. On spustio klapnu i sve pozatvarao da uguši plamen, i uspeo tako.

Ali, zato ne smem ja sada plamenom da očistim smolu u kotlu, jer sigurno može opet isto da se desi. Plamen direkt iz tih komora.

Izgleda da mi ne gine samo omekšavanje iste i struganje dok mi oči ne ispadnu.

Zato mi se možda i pojavile mrlje na odžaku. U gornjoj četvrtini.

Cuker, hvala na tome što me pominješ u pozitivnom smislu...hvala...
Inače to sa raštelovanim regulatorom promaje nije tako retko a ljudi koji se ne razumeju u detalje to i ne primete nego cepaju tako i muku muče.
I kod mene je pre par godina nešto zeznuo regulator promaje i ja malo pomalo razmontiram isti skroz. Pre nego što sam i pokušao da ga sklopim pitam da li imaju i koliko košta nov pošto nisam verovao da ću uspeti da napravim ponovo celinu od svega ali mi je ipak uspelo. Ni sad nije baš najbolji jer jako otežano ide kada povećavam temperaturu pa moram rukom da podignem lanac kako bi povećao teperaturu a posle toga kada ga podesim ima snage da zaadrži klapnu na zadataoj temperaturi. Kada ga smanjujem ide bez problema.
Regulator promaje je inače glavna komanda na kotlu...kao volan kod kola...

Magic, nije strašno zapaliti smolu u kotlu. Ponekad to može da se desi i da ne znaš...pusti kotao da podivlja jedno popodne na 95 npr pa ćeš videti...ima da ga oglanca i sam. To kada ti se zapalio dimnjak nije strašno ako u dimnjaku nemaš čepove od čađi. Tim zapaljenjem čađi u dimnjaku dimnjak se očisti. Ukoliko ima čepova pa se vatra začepi odnosno zadrži na jednom mestu može doći do pucanja dimnjaka a onda je to problem na kvadrat. Pojedini odžačari čak prilikom čišćenja dimnjaka primenjuju paljenje dimnjaka ali ipak su oni experti u toj oblasti za razliku od nas koji ovde čavrljamo.

Pozz svima

Sasa, posto vidim da ti i jos par kolega sa foruma dobro baratate oko centralnog grijanja, sad me najvise interesuje kad bi ja na svom kotlu imao dodatni bojler na njemu da li bi imao bolje tj. ekonomicnije grijanje, tj. da li bi lakse grijao prostor sa njim a sa manje utrosenog uglja i drveta. Ako ti nije tesko pogledaj kako izgleda moj kotao isti doslovce (www.ecos-vitez.ba (trgovina, grijanje, kotlovi i prateca oprema, kotlovi wwterm-stadler, strana broj 2, kotao 40084) i takav isti kotao poput moga samo sa tvornickim dodatnim bojlerom na njemu (www.sajcommerce.rs katalog, kotlovi, 3 eko, prospekt). Unapred vam hvala.


_{[Ovu poruku je menjao cuker.mg dana 10.02.2012. u 21:46 GMT+1]}

Prijatelji skonto sam kako da stavim adresu na kojoj mozete pogledati moju pec. Veliki pozdrav za sve i ocekujem vase komentare. Hvala vam unapred.

_{[Ovu poruku je menjao cuker.mg dana 10.02.2012. u 21:50 GMT+1]}

Ako ti je kotao dobro dimenzioniran nemaš potrebe da dogradjuješ nikakav bojler. Ako je pak predimenzioniran onda ima logilke pogotovo ako ti je kuća velika pa i na tako veliku kuću imaš predimenzioniran kotao.
Pobornik dogradnje bojlera na kotlu je član ovog foruma željezara pa se možda on uključi oko toga detaljnije.
Kod mene u podrumu gde je kotao vlada tolika skučenost da nema mesta ni zašta a kamoli za bojler...ako ti kažem da retko kada stojim ispred kotla kada ga ložim već sa strane shvatićeš...Uzgred vrata od podruma udaraju u šipku klapne dimnjače sa zadnje strane kada se otvore pa se desi da se klapna "automatski zatvori" kada udjem u podrum jer vrata udare tačno u metalnu šipku klapne sa zadnje strane i gurnu je u zatvoreni položaj...
Inače nema tu nikakve posebne pameti. Nije to perpetum mobile pa da postigneš neke epohalne uštede ili smanjenje troškova. Glavna filozofija je kako predati toplotnu energiju materijala za sagorevanja vodi i oko toga se sve vrti...Argumente za i protiv smo iznosili i ja i železara ali i mnogi drugi sa foruma pa prouči i razmisli. Ugradnja bojlera kao investicija je značajna stavka ali i je i ušteda solidna.
Meni je do 31.12.2011 u večernjim satima jedini bojler u kući radio na struju iako sam imao sprovedeno grejanje u spiralu na tom kućnom bojleru. Tog 31.12.2011. godine crkne grejač i ja prebacim na sistem parnog grejanja. Nisam to radio do tada jer sam smatrao da neće zagrejati vodu dovoljno pošto kotao radi u niskom režimu zbog blage zime ali bojler se zagreva savršeno. Ako ti kažem da sam smanjio dnevnu potrošnju struje za 10 kw samo time što nisam grejao vodu u bojleru na struju shvatićeš. To je 300 kw mesečno...Mislim da je to oko 20 eur mesečno uštede... da mi je neko to pričao ne bi mu verovao... ali tako je.
Pozz
PS ni ja nisam neki stručnjak da kačim slike...trebao bi da proučavam forumsku tehniku a sad nemam vremena.

Sale ja se nerazumjem, moja pec je kao sto sam napisao 40KW sa njom grijem i bojler za sada u jednom kupatilu, kad budem grijao komplet gornji sprat imacu oko 200m2 grejanog prostora a cini mi se jos bar koju godinu sa nenabacenom kucom. Pa da li je moja pec predimenzionisana ili ne. A ja konto ako bi taj bojler ugradio a imam prostor u podrumu za tu nadogradnju, bili lakse grejao jer kontam da bi se i u njemu zadrzavala veca kolicina vode nego samo da se grije u samoj peci. Ili ja nerazumjem kako to funkcionise, nisam ja od te struke a prvi put se susreato sa grejanjem u zadnje vrijeme. Ako bi se odlucio za to da li je taj dodatak skup a kako sam procitao uz njega ide i neki regulacijski ormaric sa siguronosnim i radnim elementima za za regulaciju bojlera. Izvini i hvala ti. Veliko hvala.

Pa za200 kvm i treba kotao od oko 40 kw. To bi bilo to.
Bojler u tom slučaju ti ne bi bio neophodan ali ne bi smetao. Ako ništa drugo omogućio bi ti veću "autonomiju" uloženju koju pominje magic master jer bi ložio redje. Toplota bi se predavala vodi u bojleru a odatle bi se razvodila po kući. Kuća od 200 kvm ima veliku mrežu i nije loše imati taj bojler kao neku vrstu izmenjivača toplote.
Koliko bi te koštala ugradnja tog bojlera sa regulacijom ne znam i da li bi ti se ta investicija isplatila kroz uštedu i kada ne znam. To je stvar za dublju analizu i detaljan proračun...

Evo i ja da se ukljucim, ja grejem takodje 200m2 u dva nivoa sa kotlom od 33kw. kad sam radio grejanje zvao sam 2 coveka da mi daju ponude i oba su se slozila u snazi kotla, broj rebara je bio kad se sve preracuna 4-5 komada razlike. Izabrao sam rebro malo vece snage i malo manje rebara... sad sam konacno zadovoljan jer sa ovim minusom od 15 ispod nule ja sacekam jutro 21,5C pa opet dizem za stepen preko dana, to su uslovi kad ne duva vetar, sa vetrom je potpuno drugacije jer sam na vrhu brda...

Pozdrav prijatelji, upravo sam razgovarao sa trgovcem prodavnice gdje sam kupio pec pre dvije godine, kaze da imaju pec kao sto je moja i ona kosta 2.700,00KM tj. oko 1.400,00€ bez tog bojlera na njoj ali nemaju pec sa bojlerom niti poseban bojler sa tim regulatornim ormaricem. Medjutim provjerice mi u ponedeljak pa cu ih zvati da vidim koliko bojler sa regulatornim ormaricem kosta i da li bi mi se isplatilo. Jos cu se malo raspitati oko toga a mozda se ukljuci neko ko je pobornik toga (kao sto mi Sale napisa cini i se da je to Zeljezara) pa cu odluciti dali cu do sledece grejne sezone isti instalirati. Laik sam ali kako god skontam ima logike da bi lakse grijao jer bi uvjek uz pec imao vise tople vode za potrebe radijatora nego sad kad imam samo mozda par cjevi u peci koje grijem. Neznam a mozda i grijesim. Kad dobijem informaciju o cjeni onda cu vjerovatno vise znati sta raditi.

Pozdrav ljudi, šta radite?
Nije me bilo neko vreme na forumu. Od kako me je Saša posavetovao i od kada sam napravio novi dimnjak keramike mladenovac, grejanje radi kao ludo.

Zanima me samo kako prolazite ove hladne dane sa ogrevom?
Jel mnogo da od prvog oktobra do danas za kotao 25kw i oko 140 m2 koje grejem potrošim 3 tone banovica kocke i 8 metara hrasta?
Ložim 24 sata dnevno i nisam od tada ni jedan dan gasio kotao. Kotao čistim otprilike 1 nedeljno, tako da se ovih dana pošto uglavnom idem na varijantu ugalj dosta pepela nalazi u samoj peći što verovatno otežava vatri????
U kući je uvek između 22-27C(u zavisnosti od spoljašnje temp), ložim 3-4 puta/24h, tj samo dosipam, ne gasim vatru.

Saša da li imaš neki savet da smanjim potrošnju ogreva ili je ovo ok, s obzirom da je najhladnija zima u prethodnih 10tak god.

Pozdrav

Mala ispravka, vadim pepeo svaki dan, ali detaljno gasim i čistim ceo kotao jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje...

CUKER
Ja jos stoim iza toga da je ugradnja bojlera dobra stvar i da stedi i do 40%energenta.Jednostavno komandujes temostatom iz sobe i li kako hoces.Nema vruce hladno.Za te ormarice ja ti mogu sve objasniti odlicno vladam tom tehnikom.Svi oni sto misle da je centralno samo regulator promaje i prigusivanje dimnjaka mogu lijepo da kazu da to nije nista.

Mislim da je regulacija vazduha vise od 80% osnovna funkcija kotla u njegovom ispravnom i pravilnom funkcionisanju.

Bojler je super pomocni prikljucak u zimskim danima jel bukvalno se isplati sam bojler sa cijevima za 3-4 sezone sto se tice potrosnje struje.

Kod nas se za zagrijavanje kuce koristi gusani kotao Viadrus mardus u22 (40-46 KW) za zagrijavanje negdje oko 230m2 kroz 3 etaze, prvobitno je predvidjen kotao za 330m2 ali nije doslo jos do te faze.

Uglavnom lozimo na drva i ugalj, a radna temperatura kotla ne pada ispod 60 0C (max podesena na 70 0C ) jel dolazi do znojenja kotla, ako je ispod 60 0C i voda koja ulazi u kotao ispod 20 0C. Takodje ovaj kotao poseduje mogucnost prikljucka tecnog ili gasnog lozionika, ali samo jos uvek zadovoljni sa ovom opcijom lozenja.

Za ove zimske dane na vanjskoj temperaturi od -21 do -8. potrosimo otprilike oko 4-6 kanti uglja (jupol kante 25l) i oko 1/2 tacki drveta, a vreme lozenja je od 09-01 AM. Unutrasnja temperatura u kuci ne pada ispod 20 0C. Zidovi su 25 suplji blokovi+2 malter+5 stiropor+demit.
Jacina kotal koja se treba postavljati za potrebe centralnog grijanja zavisi od vanjskih zidova i izolacije.
Kod nas je problem posto imamo veliko loziste i preko 200l vode u sistemu, a za prelazne intervale izmedju 10-15 0C vanjske temperature moramo loziti.

Da umlacimo kucu trebaju nam jedne tacke drva, oko 1/5 m3 bar po mojoj proceni. Po meni nasa sledeca stavka ce biti el. kotao za prelazne vremenske prilike do pocetka grejne sezone. Mozda je isto para ali se bar ne maltretiram sa lozenje, a da negovorim o tome da se vatra teze zapali u popodnevnim satima kada se obicno i oseti to zahladjenje.

na grejnu sezonu potrosimo izmedju 15-20 m drveta i 3-5 tona uglja kamenog.

Zeleo bih prvo sve da pozdravim! Nov sam na forumu ali ovu temu pratim vec nekoliko meseci tj od kad sam ugradio centralno grejanje. Ovo mi je prva godina i jos uvek se ucim "kako najekonomicnije noziti ugalj, a najvisa temperatura" :)

Ovako, kupio sam liveni kotao Sime Solida7 35kw i grejem oko 170 kvm. Imam 12 radijatora, dva susaca i bojler koji zagrevam . Najvise vremena lozeci provodi moja majka tako da na pocetku uceci se verovato je nesto pogresno radila i sada mi najveci problem predstavlja smola, cadj i kondenzacija! nikako da resim taj problem...? Probao sam onaj garvan i nista nisam uspeo da uradim.Lozim na drva i na ugalj, mada su mi drva ove god strasno vlazna i cure prilikom sagorevanja. Interesuje me da li je prevelika razlika ako mi je temperatura u kotlu 80 c a povratna tem. vode 60?! Da li ta razlika treba biti manja ili ja gubim negde energiju, temperaturu? Na prvom spratu mi je temperatura oko 22 c ali mi zato na spratu mnogo niza i ne prelazi 17, 18. Verovatno cu morati neku izolaciju na ploci da stavim, sta bi bilo najbolje?

Cuker, ajde ovako da "uplastičim" situaciju.
Zamisli da imaš kola koja voziš nekom ulicom a sa obe strane je provalija. Isti auto ćeš mnogo lakše i komotnije voziti ukoliko je taj put širi tj. što širi. E to ti je slučaj i sa kotlom i njegovim bojlerom. Koliko god da se ne razumem u mehaniku a ne razumem se potrošnja tog vozila će biti ista bez obzira na širinu puta.
Loženjem kotla stvaraš toplotu koju predaješ vodi koja je ukotlu. Ta topla voda se dalje odvodi do radijatora koji zrači toplotu u nekoj prostoriji. U slučaju kada imaš bojler ta toplota se ne predaje radijatoru direktno nego bojleru odnosno vodi u bojleru a iz bojlera se odvodi radijatoru u toj nekoj prostoriji.
Kakve veze sad ima bojler i široki put. Evo ovakve. Niti jedan kotao nema posebnu preciznu regulaciju. Vrlo često se desi da kotao nabije temperaturu više od željene i u slučaju kada nemaš bojler ta toplota se u određenom procentu gubi ili pak može da se desi da ti toplota u kući bude veća od željene pa ti bude vrućina što je u konkretnom slučaju gubitak ili neprijatnost a u slučaju kada imaš bojler taj višak toplote se predaje vodi u bojleru i može se kosristiti kasnije. Dužina čuvanja te toplote u bojleru zavisi od izolacije bojlera. Ukoliko bojler nema da se kupi nije to neki bauk ni napraviti. Mogućnost akumuliranja tog viška toplote u bojleru ti omogućava "komoditet" u upravljanju jer je možeš koristiti kasnije kada to zatreba što znači da je to taj širi put pored provalije.
Eh sad oko uštede. Bojler ne može stvoriti dodatnu toplotu to je sigurno. Nije to perpetum mobile. Teoretski gledano može da dovede do toga da se ne loži svakog dana...normalno opet sve u zavisnosti od toga kolika je zapremina bojlera. Njegov gornji limit je količina toplote koju proizvede kotao sagorevanjem materijala za sagorevanje. Zamisli jedan kompresor koji ima pumpu čiji je maksimalni pritisak koji može da proizvede 6 bara. Bez obzira da li imaš bocu na kompresoru od 25 l ili 250 l pritisak će biti u oba slučaja isti tj. ne viši od 6 bara. Komoditet koji ti pruža boca od 250 l je daleko veći od boce od 25 l ali ta veća boca i košta.
Prilikom ovog razmatranja treba uzeti cenu bojlera bilo kupovinu, bilo izradu ali i činjenicu da se prilikom svake razmene energije stvaraju gubici a u slučaju bojlera imaš jednu razmenu više. Isto tako treba uzeti u obzir da bojler zauzima mesta, da je potrebno dograditi i delom prepraviti instalaciju, merne instrumente i tako to...a sve to košta. S druge strane samoizrada bojlera ima i neke prednosti jer možeš prilagoditi veličinu i oblik koji ti odgovara da ga smestiš negde gde ti neće smetati a i gotovo sigurno ispadne jeftinije.
Posedovanje bojlera pruža i komoditet u slučaju kod ljudi koji nemaju nikog kod kuće u prepodnevnim satima jer su na poslu. Popodne kotao teže povlači vatru, a čovek dođe kući umoran i nervozan a kuća hladna...pa preko svega toga kotaoneće da se povuzče vatru...da poludiš. Tad je lepo imati bojler jer je kuća topla od vode iz bojlera, vi posle poslaq ručate pa polako i bezžurbe kresnete kotao...ako ne iz prve vi onda iz druge...ili treće i tako...
Generlano gledano, ukoliko pravilno rukuješ i komanduješ kotlom od bojlera nećeš imati epohalnih ušteda. Komoditet ćeš imati ali značajnih ušteda teško. Ukoliko pak samo ložiš kao nezdrav i ništa te drugo ne interesuje niti hoćeš da naučiš onda je bojler potreban ili čak što više neophodan. To neznanje i ne pokazivanje interesovanje da se nešto nauči (pa makar i loženje i upravljanje "uređajem" zv. kotao) ima cenu koja mora da se plati a to bi trebalo da bude ekvivalent ceni bojlera pa sve to stavi na vagu, odmeri i preseci šta tije činiti.


Đorđe, ta potrošnja je otprilike normalna...nemoj da očekujemo nemoguće

Ovo je teško shvatljivo...da curi vlaga od drva ili od uglja a da kotao radi u režimu 80/60...Kada si kupio drva, kako su skladištena, da li su nacepana i koliko sitno, koji ugalj koristiš?
Pozz

Ovako, drva sam kupio u leto prosle godine i iscepao sam na ne bas sitne komade otprilike pecnika do 12, 13 cm...da ne budu bas sitna i da brzo izgore. Drva su od bukova i cerova. Bila su na suncu nekih mesec dana i potom su skladistena pod trem u kome mogu lepo i da se suse i da ne kisnu. Cuo sam neke price i da zavisi sa koje strane brda su secena, u koje doba godine itd.

A ugalj je kameni Krepoljin kupljen u istoo vreme, sa njim sam relativno zadovoljan ima dosta velikih komada ali se desava da ostane i kamena na dnu lozista koji ne moze da sagori.

Najveci mi je problem ta razlika u temperaturi i nije mi problem da podignem temperaturu kotla vec mi se cini da mi je tem vode previse niska u odnosu na kotao. A i smolu nikako da uklkonim!?

Izgleda da stvarno ima veze sa koje strane brda su sečena drva ali to sigurno nije uzrok curenjukoje ti se javlja. Krepoljin je odličan ugalj za kotao i on ne bi trebqlo da bude uzrok.
Ovo je prosto neshvatljivo tim pre što su drva bukva i hrast, da su kupljena letos, iscepana, nisu izložena vlazi...
Jewr ne gubiš vodu u sistemu i da li si siguran u taj termostat koji meri 80/60...gde je postavljen termostat...
pozz

Pa bojler i siroki put nemaju veze nikakve.A isto tako nisam nikad cuo da kompresor ima pumpu.I niz nekih poredjenja.Koliko ti dobro baratas ovim stvarima je i cinjenica da ti meni izracuna da trebam kotao od 90 kw.Ponavljam da vise nego uspjesno grijem sa ovim od 50 kw i aako se grije 400 qm na minusu -21 .Ocigledno si zanat ucio kod vidovite Zorke.

Da predjemo na bojler.
Ja i dalje tvrdim da moze da stedi i do 40%.Po mojoj statistici bar ove godine nije bilo minusa prije 15 januara skoro u citavoj nasoj lijepoj Jugi nekadasnjoj.
Svi oni sto su na regulatoru promaje smanjivali i odredjivali tem u kuci i slicno imali su velike probleme.Ako imas bojler ti pustis da radi kotao u rezimu rada 80-70 a to sto ti je previse i netrebas stoi u bojleru.Pa ako zatreba imas.Ja poznam onaj NJUTNOV ZAKON o energiji i ne pada mi napamet da pravim drugi.Samo sam siguran da i tvoj kotao ima iskoristivost 60%.Ako hoces inventar onda mora drugcije.

Da te pitam za taj regulatot promaje koi radi tako sto dize i spusta na toplu i hladnu vodu.??
Koliko on preda toplote kroz odzak dok se sistem podigne.Voda hladna sve maksimalno.Samo to maksimalno izlazi na odzak.
A i to sam siguran da kad ti se ta klapna zatvori i vatra u maksimumu bas i onda najvise ode u odzak a moglo bi u bojler.
Prvo sto me covjek upita koliko se puta pali vatra ili brener.Pa pomnozi sa 30kw gubitaka sto je dva sata grijanja kod mene.PA tri puta tako to je 6 sati.A kako je kod onih sto loze drva pa svako dva sata vruce hladno koliko oni imaju gubitke.

Ja se koristim raznim formulama koje je neko davno prije mene odredio i izmislio vrucu vodu.

Ako neko misli da su ovo besmislice nemora ugradjivati i trositi pare bezveze.

Pprilicno sam siguran da su mi tem. tacne za to sto je sve novo uradjeno, cevi, kotao i sve ostalo. Termostat je ugradjen u kotao a drugi se nalazi na povratnoj cevi koja vraca vodu u kotao. Zeljezara mi rece da povecam brzinu na pumpi!? Pumpa je Vilo i ima dve brzine a meni je uvek radio na sporijoj. Prebacio sam na danas na vecu brzinu ali jos uvek ne vidima neku razliku...?

Velika razlika izmedju vruce i hladne netreba da ne bude vise od max 10 .Vjerovatno ces morati vecu pumpu da montiras ako vec neide sa drugom brzinom.
i obavezno da kupis aparat pa izmjeris vlagu drveta koja nesmije vise od 25%

Treca stvar je da ne nalozis dovoljno drva kad podpaljujes.

Ovo sa brzinom pumpe stavis na 2 u mene je gunfas ima tri brzine i uvijek radi na 3.
Razliku gledas kad je vatra na maksimum razgorena nikako ne u pocetku tad ti se moraju pribliziti hladna i vruca.
Znaci vorlauf 70
Ruklauf 60

Gde mogu kupiti taj aparat za merenje vlaznosti drveta, prvi put cujem da to ima? A ja nemam termostat na cevi za odvodnu vodu vec direktno na kotlu. Znaci li to da temperatura kotla je ustvari temperatura odlazne vode, jel da ? A ta razlika mi skoro nikad nije ispod 20 c! Vidim da je neko pricao i o nekim musucim ventilima i jos nesto ali ja od toga nista nemam, da li je potrebno?

Što se tiče pitanja oko bojlera, pre nego što nastavite prepucavanje, prvo se dogovorite da li vas čovek pita za bojler za sanitarnu vodu ili bojler - toplotni akumulator. Ni ne razumete (ovde pre svega mislim na ovog železničara / železara) o čemu se radi, ali bitno da se prepirete. Uzgred, ti željezara si (koliko se sećam) muku mučio sa grejanjem pre samo par stranica, nisi znao gde si šupalj, a sad ispade doktor nauka za te sisteme. Nemoj da pretražujem temu i tražim tvoje poruke.

Ja lično mislim da cuker misli na bojler za sanitarnu vodu, jer uz kotao u ponudi ide takav, kao dodatna oprema. Za kotao od 40 KW bi trebao akumulator od 2000 litara (koliko sam čitao šta pišu ljudi koji se razumeju), a takav teško može da se montira NA kotao.

Ajd'

I ja sam mislio da pričaju o bojleru za vodu ovom klasičnom, da zimi ne trošim struju za kupanje, nego da koristim energiju koju već pravim loženjem .. . .

Pa sam samo stojao sa strane i čekam šta će da bude .... :) :) :)

Nisam ni znao da postoje ti bojleri/akumulatori ....

Ja nekoliko puta do sada napisah da nisam nikakav stručnjak u ovoj oblasti niti u teoretskom niti u praktičnom smislu, niti što se tiče mog obrazovanja niti pak moje profesije za razliku od mnogih drugih, da sam ovaj kao i mnoge druge forume doživio kao mesto gde pre svega mogu nešto da naučim, da ukoliko nekom pomognem tim bolje i da treba uvažiti tudje mišljenje pa makar to bila i vidovita Zorka te da mi nije teško priznati da postoje mnogo upućeniji od mene u ovu oblast misleći pri tom upravo na željezaru i njemu slične.
Zbog mojih napred iznetih stavova g.-dina željezaru i uvažavam i ove njegove prekore doživljavam kao dobronamerne iz kojih ću nešto zaključiti a to nije za podcenjivanje jer se očito čovek razume.
Ne mogu, a da ne pojasnim ono što sam hteo malopre u svom postu da kažem pošto vidim da železara nije shvatio šta sam želeo da kažem ili je barem tako napisao.

G.-dine Željezara zar nisi napisao sledeće: "...Po mojoj statistici bar ove godine nije bilo minusa prije 15 januara skoro u citavoj nasoj lijepoj Jugi nekadasnjoj.Svi oni sto su na regulatoru promaje smanjivali i odredjivali tem u kuci i slicno imali su velike probleme. Ako imas bojler ti pustis da radi kotao u rezimu rada 80-70 a to sto ti je previse i netrebas stoi u bojleru.Pa ako zatreba imas."
E vidiš to sam ja uporedio sa širokim putem. Ne moraš precizno da regulišeš klapnu na regulatoru promaje već ukoliko imaš viška toplote to predaš bojleru i koristiš kasnije kada kotao i ne radi. Zar to nije malo veći prostor za upravljanje kotlom ili ti širi kolovoz? Mislim da si trebao primeniti induktivni metod zaključivanja i samo bi ti se kazalo. Prosto ne mogu da verujem da si napisao ono malopre samo da bi mene diskreditovao...a još manje da si uopšte i imao nameru za tako nečim. Zar ne g.-dine željezara?

Što se tiče kompresora da nisi znao da kompresor ima pumpu hteo sam da kažem da je pumpa uređaj koji sabija vazduh u bocu. Sad, posle ovog tvog posta sam konsultovao i wikipeidu i evo šta tamo piše: "...Pumpa pomiče tekućine iz područja nižeg pritiska u područje višeg pritiska, a razliku u pritiscima prevladava dodajući energiju sistemu. Pumpe koje kao radni medij imaju plinove (vazduh) nazivaju se uglavnom kompresori, osim u slučajevima primjene vrlo malog porasta pritiska (npr. grijanje, ventilacija, klimatizacija), gdje se ugrađuju ventilatori ili puhala .
Rad pumpe se upotrebljava za pomicanje medija, bilo da ga diže ili pomoću sile kompresovanja...".
Meni nije jasno da li si znao šta je kompresor i kako si mislio da se komprimira vazduh u boci kompresora, da nisi mislio da se upotrebljava neka vudu magija ili sl.
Još jednom ću da napomenem da prosto ne mogu da verujem da si napisao ono malopre samo da bi mene diskreditovao...a još manje da si uopšte i imao nameru za tako nečim. Zar ne g.-dine željezara?

Što se tiče potrebnog kotla za tvojih 400 kvm za koje sam napisao negde da je potreban kotao od oko 90 kw neka tihi2 ili neko drugi primeni onaj program za izračunavanje gubitaka za osrednje izolovanu kuću ili pak kuću bez ikakve izolacije (kakvih je najviše) pa neka iznese podatak ovde javno. Ja za 100 kvm imam kotao od 25/29 kw. Ukoliko bi primenio analogiju iz tvog sistema onda bi mi trebao kotao od 12 kw. Baš me interesuje ko od članova ovog foruma ima kuću od 100 kw i koristi kotao od 12 kw. Grejati kuću od 400 kvm na temperaturu od 22 c kada je spolja -20 c kotlom od 50 kw je moguće jedino ako imaš bojler veličine oveće cisterne i kreneš da ložiš tokom jula meseca kako bi akumulirao toplotu. Da li ja lično verujem u to da sa 50 kw greješ kuću od 400 kw na 22 c u uslovima kada je napolju -20 c je sada potpuno nebitno. Uz to koliko se sećam na kući nemaš gotovo nikakvu izolaciju ali za ovo nisam siguran. Ostalo je samo da navedeš da si potrošio ili da ćeš za celu zimu da potrošiš 5 m ogrevnog drveta i 2,5 tona uglja i da još više poverujem u sve što si napisao.

A šta tek reći o NJUTNOVIM ZAKONIMA koje pominješ...Da te podsetim ima ih 3

1. Telo ostaje u stanju mirovanja ili se kreće konstantnom brzinom ako na njega ne deluje nijedna sila, ili ako je rezultat svih sila koje na telo deluju jednaka nuli.
2. Veličina sile na neko telo direktno je srazmerna ubrzanju i masi tog tela. Smer sile ima isti smer kao i ubrzanje.
3. Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije. Sila reakcije je istog intenziteta i pravca kao i sila akcije ali suprotnog smera. Važno je
istaći da se one uzajamno ne poništavaju.

Vervatno simislio na sva tri odjednom ali niti jedan nema nikakve veze sa zakonima termodinamike kojih ima 4

1. Ako su dva termodinamička sistema u ravnoteži sa trećim, onda su u ravnoteži i među sobom.
2. Promena unutrašnje energije zatvorenog termodinamičkog sistema jednaka je zbiru toplotne energije dodate sistemu i termodinamičkog rada primenjenog na sistem.
3. Ukupna entropija izolovanog termodinamičkog sistema se vremenom uvećava, sve do maksimalne vrednosti.
4. Kada se sistem asimptotski približava temperaturnoj apsolutnoj nuli, svi procesi praktično prestaju, a entropija teži minimumu (nuli).

Vidiš kako je lepo poznavati vidovidtu Zorku koja mi dojavi na šta si ti mislio...Lepo sam ti rekao da svačije mišljenje treba saslušati i uvažiti...

I na kraju kažeš i pitaš "...Da te pitam za taj regulatot promaje koi radi tako sto dize i spusta na toplu i hladnu vodu.?? Koliko on preda toplote kroz odzak dok se sistem podigne.Voda hladna sve maksimalno.Samo to maksimalno izlazi na odzak. A i to sam siguran da kad ti se ta klapna zatvori i vatra u maksimumu bas i onda najvise ode u odzak a moglo bi u bojler. Prvo sto me covjek upita koliko se puta pali vatra ili brener.Pa pomnozi sa 30kw gubitaka sto je dva sata grijanja kod mene.PA tri puta tako to je 6 sati.A kako je kod onih sto loze drva pa svako dva sata vruce hladno koliko oni imaju gubitke."...
Pa preda isto toliko toplote u dimnjak kao i sa dimnjakom. Bojler nema moć mda hvata toplotu iz dimnjaka, a kotao nije "smart" uređaj pa da razumišlja. On sagoreva i stvara toplotu bilo da ima ili da nema bojler. Povećana potrošnja će ti se javiti kod dizanja sistema bilo da imaš ili nemaš bojler. Čak što više u određenom slučaju ćeš imati i gubitke iz bojlera dok se ne podigne sistem jer toplota ide od toplijeg ka hladnijem neminovno. To je regulisano nultim zakonom termodinamike čini mi se koji je ovde pod brojem 1. Ne mogu da nadjem na kojoj sednici parlamenta je isti zakon usvojen...

Sve u svemu nisam siguran da ćeš ovakvim stavovima ikoga ubediti u bilo šta ali nema veze.
Ja još jednom napominjem da posedovanje bojlera nije loše ali to nikako ne znači da ga pošto poto treba dogradjivati i ugradjivati niti pak da će isti doneti epohalne uštede ukoliko su ostali elementiu sistema postavljeni kako treba.
Izvinjavam se moderatorima i članovima foruma na ovom mom postu. Jednostavno sam bio pomenut po mom mišljenju u smislu koji je zavređivao repliku pa sam stoga morao da reagujem. Više se neću osvrtati na ovakve postove željezare, šta god bude napisao i u kakvom god postu me bude pomenuo, a da ne bi moja bila poslednja pozivam G.-dina željezaru da razmenu mišljenja LIČNE prirode nastavimo putem pp kako ne bi davili ostale članove foruma.

Pozz

Čovek ima ovaj kotao: http://www.sajcommerce.rs/documents/katalog.php?cat=4# ima na slici i kako izgleda taj dodatni bojler, ali je za njegov kotao predviđena veličina 140 litara, što sigurno nije akumulator. Ono može i on da služi, isti je princip, ali je to bedna količina toplote za toliku kuću.

Magic, postoje ti tzv. akumulatori toplote, koji služe da skupljaju višak toplote, koji nastaje u toku loženja i omogućavaju da taj višak posle pustiš kroz sistem, kada ne ložiš kotao ili kada padne temperatura u njemu. Prosta dobro izolovana cisterna sa vodom, kroz koju prolazi spirala (ili izmenjivač nekog drugog oblika) spojena na sistem za grejanje. Automatika određuje kada će voda iz kotla ići u radijatore, a kada u akumulator. Mnogo dobra stvar, za koju sam i ja prošle godine saznao (uostalom, od prošle godine i ložim cg). Pogotovo je dobra za one sa predimenzionisanim kotlovima, jer omogućava da ga ložiš na propisanoj temperaturi, a da višak ide u akumulator i da ložiš kraće, umesto čitav dan. Samo što fabrički akumulatori koštaju skoro kao kotao, u zavisnosti od veličine. Ima ljudi koji to sami naprave, jer je prosto, samo treba znati variti, lemiti i malo oko automatike i ventila. Koliko sam ja negde pročitao, veličina akumulatora se računa: 1KW kotla = 50 litara vode. Možda može i manje ili više, ne'am pojma. Možda zavisi i od površine koja se greje, mada je prema njoj proračunat kotao valjda

Prijatelju pravi rzbrzotrz, nisam mislio na sanitarni bojler isti mi je spojen na instalaciju vec taj bojler koji se montira na kacu a da bi isti mozda malo yadrzavao toplotu, gledajuci sliku iste moje peci i peci sa tim bojlrom na njoj i kataloske podatke ako sam dobro razumio to je kaca u koji stane oko 25 dodatnih litara vode. Pozdrav za sve. Sad sam dobro vidio na slici je bojler za sanitarnu vodu. Nikad pameti dosta.

Veličinu akomulatora je najbolje odrediti preko količine energije koju treba da čuva tj prema gubicima objekta. Cilj je da se loženje svede na 2 puta kad je hladno kao sad ili jednom na dan kad je temperatura oko 0*C.
1m3 vode od 60*C = 70kw ili 1m3 ima 1.16kw/*C.
Rezervoar ispod 2000l teško da ima smisla jer je korisna energija samo ona iznad potrebne za radijatore (ako sada polazna voda ima 60*C onda akomulator od 2m3 temperature 80*C ima samo 2*20*1.16=46kw korisne energije).

Evo da se i ja uključim malo u diskusiju vezano za gubitke/uštede kod korištenja toplotnog spremnika (puffer).
Puffer ima određene energetske gubitke poput električnog bojlera u kupatilu, samo što su ti gubici zbog neuporedivo veće vanjske površine mnogostruko veći. Za primjer imam atest jednog „Gorenje“ bojlera od 100 l kojem je dnevni gubitak 1,77kW (bojler stalno uključen na temperaturi vode 65C, pri temperaturi okoline 20C, mjereno prema DIN 44532).

Posuda jednog puffera od 1000 l ima približno 5 puta veću površinu preko koje se zrači toplota od posude navedenog bojlera. Gubici bi po tome iznosili 5 x 1,77kW = 8,85 kW kod temperature vode od 65C. Ako uzmemo u obzir da je puffer nešto bolje toplotno izolovan, gubici bi paušalno mogli iznositi 6-7 kW na dnevnom, odnosno oko 200 kW na mjesečnom nivou. (nisam uzimao u obzir uticaj temperature u prostoriji gdje je smješten puffer).

Klasični kotao na drva ima veću iskoristivost kada radi u prigušenom režimu, jer manja količina toplote odlazi kroz dimnjak. (posljedica toga je veća količina katrana u kotlu).
Kada je maksimalno sagorijevanje goriva u kotlu, odnosno regulator za zrak potpuno otvoren, gubici su nešto veći, (s tim gubicima se zagrijava dimnjak i omogućava bolju promaju za rad kotla). Da bi se akumulisala toplina u pufferu i istovremeno zagrijavali radijatori u objektu, kotao praktično treba da radi bez prigušenja tako da i tu možemo govoriti o gubicima na pufferu.

Pozitivna strana puffera je ujednačena temperatura i kontrola zagrijavanja objekta tokom cijelog dana, na čemu bi se mogla ostvariti nekakva ušteda. Postiže se i nešto veći konfor prilikom nalaganja kotla, ako uopšte možemo govoriti o nekakvom konforu pri bilo kakvom grijanju na čvrsta goriva.

Čitam ovdje nekakve podatke da se sa pufferom može ostvariti ušteda i do 40%, što je i teoretski i praktično nemoguće. Po ovom što sam naveo smatram da puffer može proizvesti samo energetski gubitak, osim toga sam puffer, dodatna oprema i montaža predstavljaju značajno povećanje cijene cijelog sistema grijanja. Ali ko voli konfor, neka izvoli.


_{[Ovu poruku je menjao pesek dana 13.02.2012. u 00:42 GMT+1]}

@pesek, neke kostatacije ne stoje... pošto 2 zime imam akomulator od 2500l, imam i neko iskustvo i mišljenje. Stvarni gubitaj na mom akomulatoru je 4*C za 24h kada se ne koristi. Izolacija je 10cm poliuretanske pene. To bi bilo nešto manje od 10kw. Akomulator punim sa 130kw energije pa je onda gubitak oko 7%. Mnogo? Poređenja radi, kolika je razlika na meračima temperature na kotlu i na ulazu u kuću? Kod mene 5-7*C (nema ni 2m dobro izolovanih bakarnih cevi od 35mm) što bi bio gubitak od 10% koji niko ne računa već majstori kažu "lažu merači na kotlu". Nije nego.
Iskoristivost goriva kod kotla je 60-80% pri čemu je 80% kad radi punom snagom. Zatvaranje promaje i smanjenje radne temperature kotla uzrokuje loše sagorevanje koje se pokazuje kroz smolu, katran, curenje crne tečnosti, više pepela i šljake. Iskoristivost goriva pada na 60%. Stvara se sumporna i sumporasta kiselina koja nagriza kotao pa ne može da preživi 3-4 zime. Svi imamo predimenzionisane kotlove, bilo zato što su majstori ostavljali veliku rezervu, bilo zato što je izolacija urađena naknadno i prepolovljeni toplotni gubici objekta. I sad kotao koji je grejao vodu na 80*C treba da greje na 60*C. Kad je ovako zima OK, a šta j esa prelaznim periodima kada je kotao grejao na 60*C, a sada treba da greje na 45*C jer je na 60*C pakao?
Piše da smanjenje sobne temperature za 1*C pravi uštedu od 7%. Meni je to malo mnogo, ali tako piše. Za prijatnost u sobi je vrlo važna ujednačenost temperature (moja varira od 22.3-22.6*C, noću 21*C). Loženje u prelaznom periodu (tj kada je temperatura oko 0*C) se svodi na potpalu i jedno dodavanje 5-6 cepanica drveta . Neko na forumu (treba listai pa naći) je kupio 1000l akomulator i na 0*C loži ujutru i uveče.Velika prednost je što nema kondenzacije i vek kotla bi morao biti puno veći.
40% su lovačke i ribolovačke priče. Ušteda postoji u značajno boljoj iskoristivosti goriva (do 20%) i konstantnoj temperaturi soba. Teško je to izmeriti (koliko je drva ili uglja stvarno dobijeno, koliko je produžen vek peći) ali bi se mogla kretati oko 10-15%. Meni je prava ušteda energent: koristim isključivo nižu tarifu struje (4 puta jeftinija) pa se grejem za 300din/dan. Ložim tek kad je napolju ispod -5*C. A tada (kao ovih dana) potpalim posle 14-15h i dopunim oko 17h. I to je sve. Komfor treba platiti, cela investicija bila 1000evra, godišnja ušteda u odnosu na gas 700evra. Meni se VRLO isplati. Ovo je treća zima da je tako.

Pišeš da imaš gubitke oko 7%, međutim ja to računam ovako: recimo da je gubitak puffera od 1000 l na dnevnom nivou 6 kW. To je kao da je neki potrošač od 0.25 kW uključen 24h dnevno. Prema uobičajenom proračunu za puffer od 1000 l trebao bi kotao od 20 kW. Gubitak naspram snage kotla je zapravo 1,25%. Tvoj puffer je mnogo veći i koliko se sjećam sam si ga pravio, tako da vjerovatno najbolje znaš koliki gubitak imaš na pufferu. Sa onim proračunom sam zapravo htjeo da prikažem kojeg je reda veličina gubitaka zbog zračenja topline. 1,25% ili nešto više predstavlja zanemariv gubitak za tako grubi sistem, ali je to ipak gubitak a ne ušteda.

Sad je pitanje kako posmatramo iskoristivost kotla, da li iskoristivost energetskog kapaciteta kotla ili iskoristivost u smislu iskorištenja kalorične vrijednosti ogrijeva. Ja sam mislio na ovo drugo. Što se tiče prigušenog rada, slažem se da su tu prisutne negativne pojave kao katran i štetni kondenzati. Međutim u tom periodu najmanje toplotne energije izlazi preko dimnjaka, a temperatura vode se održava u potrebnim granicama za zagrijavanje objekta. Da li su šljaka i pepeo izašli u obliku prašine kroz dimnjak ili ih čovjek mora izbaciti iz kotla, ne utiče na iskorištenje ogrijeva. Idealno bi bilo da je kotao pravilno dimenzionisan i da je klapna za zrak toliko otvorena da omogućava lagano sagorijevanje ogrijeva. Nemaju baš svi predimenzionisane kotlove kao što pišeš, ali o tome treba razmišljati kod planiranja ugradnje sistema grijanja. Ipak se grijemo pola svog životnog vijeka, a to je značajna stavka u svakom kućnom budžetu. Za one koji imaju predimenzionisani kotao iz razloga koje si naveo, mogla bi se također napraviti kalkulacija, da li je bolje uzeti novi kotao manje snage prilagođen sistemu (prodati stari kotao) ili krenuti u ugradnju puffera sa pratećom opremom. Trebaš isto računati da nisu baš svi spremni kao ti i ja da se upuste u samogradnju takvog sistema i da bi to uslovilo zavisnost od koje kakvih majstora pri ugradnji i održavanju, a to isto košta.

I meni se čini malo pretjerana ta ušteda od 7% za stepen niže temperature, a i nije mi toliko ni bitno. Važan mi je, kako kažu „subjektivan osjećaj topline“ bez obzira koja je temperatura u prostoriji. Nekada mi je prijatno na 21C nekada na 23C, sve zavisi. Desi se čak da se u istoj prostoriji nađemo supruga, kćerka i ja, kćerki je pretoplo, supruga kaže da bih još mogao pojačati grijanje, a meni je dobro. Pa kome sad udovoljiti? Naravno meni pošto sam ja ložač.
Kada su dobro dimenzionisani radijatori po prostorijama, dobro izbalansiran sistem i podešeni glavni ventili, temperatura se može bez problema kontrolisati sa samog kotla. Ja doduše imam kotao za etažno grijanje tako da je to ovdje onako usput, za razliku od onih koji imaju kotlarnicu odvojenu od kuće.
U svakom slučaju tu ipak ostavljam rezervu u pogledu nekakve uštede sa pufferom, a ako je ima onda je po meni zanemariva.

Jasno je da puffer u kombinaciji sa kotlom na struju stvara uštede zbog jeftinije tarife. Ali i onako, kada bih bio u situaciji da moram koristiti struju za grijanje, takvo grijanje ne bih nikada ugrađivao, radije bih se opredjelio za TA peći i klimu. Naveo si ovdje i usporedbe sa plinom, ali to su već neke druge kombinacije.
Dakle i dalje stojim pri tvrdnji da se sa pufferom generalno ne stvara ušteda već neki zanemarivi energetski gubitak. Pri tome naravno mislim na usporedbu dva sistema grijanja na čvrsto gorivo koji su napravljeni po svim pravilima struke. Što se konfora tiče, to ostaje na svakom da se odluči i vidi koliko ko može da se „rastegne“.




_{[Ovu poruku je menjao pesek dana 13.02.2012. u 16:43 GMT+1]}

Kad bi kotao radio 20kw cela 24h. Ja znam da mi je gubitak "na leru" oko 10kw. Meni prihvatljivo. Radni režim kotlova je 70-90*C. Sve ispod toga je manja iskorišćenost goriva. Koliko znam, većini je pretoplo na 70*C polazne vode kada je spoljna temperatura oko 10*C. Em je neprijatno, em je razbacivanje goriva. To kotao teško može da pomiri.TA peći su neupotrebljive (kad su izbacili popodnevnu nižu tarifu) jer ne mogu da dobace do uveče. Ako se dopunjavaju preko dana onda je preskupo. Klime da, ali ispod 0*C COP im je oko 2. Mada je to dobra varijanta.Mogao bih da se složim da kod dobro izračunatog sistema grejanja na čvrsto akomulator ne donosi vidljive direktne ekonomske koristi, sem komfora u loženju 1-2 puta na dan, stalnoj ujednačenoj temperaturi prostorija, loženje bez smole i produženju veka kotla. To je teško izmeriti. Za predimenzionisane kotlove akomulator je neophodan.

U pravu si, nešto sam ovdje na brzinu zabrljao. Trebao bih zapravo imati prosječnu dnevnu potrošnju u kW određenog sistema, ali to je već malo veći problem. Neka ostane to na 10 kW. Kada se usporedi površina tvoje posude i gore navedenog bojlera, izađe da je tvoj pufer veći oko 8.3 puta. Po onoj računici za održavanje temperature na 65C gubitak iznosi 14,7 kW. Kada se oduzme gubitak zbog bolje izolacije, to mu i dođe na tih desetak kW.


Meni je kotao naštelovan na minimum od 65C, odnosno pumpa se uključuje na toj temperaturi, a isključuje se na 60C. To znači da u radijatorima nije konstantna temperatura već varira po potrebi. Ipak je zagrijavanje nekog prostora prilično inertno. Sami zidovi akumulišu toplinu za šta je potrebna energija i vrijeme, kasnije se ta energija ponovo vraća u prostor. Mi u prelaznom periodu lagano nalažemo kotao tek poslijepodne pa do naveče, pošto je u prvom dijelu dana sasvim prijatna temperatura u kući. Istina je da imam u tom periodu nešto malo smole, ali kondenzat nisam primjetio.
Što se tiče trajnosti kotla, to je isto relativno. Ranije se nisu upotrebljavali pufferi pa su kotlovi trajali i tridesetak godina. Mislim da su tu mnogo bitniji neki drugi faktori koji utiču na trajnost kotla.

Nekad su se grejanja projektovala na režim 90/70 i na osnovu toga radijatori. I onda na -20 napolju kotao radi punom snagom tj polazna voda 90*C, a na spoljnih +10 kotao se namesti da šalje polaznu vodu od 60*C. A onda gazda kaže "da malo povećam broj radijatora da lakše greje" i poveća broj radijatora za 30%. Tada kotao mora na -20*C grejati polaznu vodu na 70*C, a na spoljnih +10 kotao treba da šalje polaznu vodu od 48*C da ne bude pretoplo a to je daleko ispod minimalnih 60*C koju traže proizvođači kotlova da ne bi bilo kiselina.
Još gora je situacija kada se naknadno na kuću bez izolacije stavi makar i samo 5cm stiropora. To je kao da je povećan broj radijatora za 50% tj traže još nižu temperaturu polazne vode. Znam puno primera gde je redosled gradnje da se naprave zidovi, da se useli, kad se već tu živi onda mora da se greje, a fasadu će kad malo skupi para, nekoliko godina kasnije.
Hoću reći da je nekada režim grejanja kotlova bio povoljniji po kotlove. A kvalitet je, kažu, danas mnogo lošiji, treba da traje mesec dana duže od garancije. I nama je sve bilo bolje dok smo bili mlađi.
Dobra varijanta je i upotreba klima u prelaznom periodu: većina već ima klime, pa jedna može dovoljno zagrejati skoro celu etažu bez problema (ako je napolju oko 10*C, pa i niže). A kotao ložiti kad se mora.

Gospodine Tihi
Rado citam ono sto vi napisete i apsolutno se sa vama slazem .Kao i sa ovim sto ste napisali.Apsolutno se vidi da je akumulacija potrebna.
Negdje sam napisao da se moze stedjeti i 40%.
Samo da vas pitam dali bi vas sistem funkcionisao da nemate taj ak.bojler.?
Negdje ste napisali da proizvedete energiju 5 puta jeftiniju nego toplane.(koliko je to posto)
Gore ste napisali kad je +10 onda treba polazna voda 48 c.
Neko tad ne lozi pa stedi .(netreba bojler netreba regulaciju)
Neko lozi isto dizuci na 70.(regulise otvaranjem prozora)
Negdje sam napisao da se energija gubi u podizanju sa 40 na 80 i vi ste stavili formulu.Kod lozenja drvima np. sagorijevanje traje 3 sata.Koliko se izgubi.?
Lakse je odrzavati nego podizati.

Velika vecina kad je toplo recimo +5 smanji kotao na 50.Sto nije radna temperatura kotla i onda eto problema.
Meni to odradi regulacija vodjena sa spoljnom i unutrasnjom tem.(kriva nesalje sto nije potrebno moze se podesavati) i jos ima dan noc.
Kotao radi na 70-80 a u sistemu onoliko koliko je potrebno.
Ili rad u taktu.Svaka tri sata baka nalozi.



Nek bude da ne stedi apsolutno pa ni 40% ali neophodan taj akumulacioni da bi se moglo kontrolisano grijati.
Sve ste dobro objasnili naveli svaku sitnicu naravno da ima onih sto bi to negirali.

Gospodine SASA
Samo da ti ovako javno napisem da ja dobro znam sta je kompresor netrebam da nigdje citam kao ti.
Svakom loncu si poklopac pa me to nerviralo.Dali ja sta znam to je moja stvar a ti i dalje prepisuj kao sto si i njutnov zakon prepisao od nekud.
Tvoje postove odavno ne citam jer se svodi sve na isto.

40% je možda moguće u prelaznom periodu kod jako predimenzionisanog kotla. Moguće.
Naravno da sam napravio da sistem funkcioniše i bez akomulacije. Kada je ispod -10, kao ovih 20 dana, kad potrošim energiju akomulacije direktno šaljem iz kotla u kuću.
To 5 puta jeftinije je bilo poređenje sa gradskim grejanjem po tarifi po m2. Koliko sam računao, sa kalorimetrom bi bilo još više.
Pošto ložim drva, ne može da se desi da temperatura padne sa 80 na 40*C jer je za to potrebno oko 4 sata, a vatra se ugasi već posle 3 sata ne loženja. Trudim se da održavam temperaturu kotla 50-70*C. Koliko se gubi na zagrevanje ne znam da izračunam. Ali to se ne može izbeći kod paljenja. Zanimljivo, kad potpalim vatru prvo loženje je posle 2 sata, a svako sledeće posle 2-2,5 sata. Prvo loženje mora da zagreje kotao sa 35l hladne vode pa je (možda) tih 20% taj gubitak?!
Kako Vam regulacija radi kada npr kotao radi, a ne postoji zahtev za grejanje 2-3 sata (npr sija sunce)? Po meni, sva ta energija odlazi u dimnjak tj bačena je ako nema akomulatora.

Akumulator ima sve kao kod tebe samo centrometalov pod pritiskom.Ima tu brzo progrijavanje.Prvo radijatori pa onda ako sta ostane ide u akumulator.Ne spustam ispod 50 c u akumulatoru da nebih podizao predugo.Kad sija sunce napolju +15 regulacija da komandu (mesajuci sa motorom) zakrene ventil sve ide u akumulator.Samo sto se kod mene konstantno trosi ujutro i uvece obavezno.Tek popodne moze da bude akumulacije.Racunao sam po energentu skoro sve stima.Godisnje 3200€ ali ima puno qm.
Racunao sam koliko trebam i koliko su gubitci tako da priblizno nalozim .Moram imati visak ali termostatski se isplati sigurno.Iza klapne na dimnjaci stavio sam jos jednu klapnu identicnu i regulator promaje koi radi tako kad se dimnjaca puno zagrije samo se pritvori da smanjim gubitke.

Nikad ja nisam ni mislio dodas akumulator i eto 40%.Nego isto kod ko vas jevtina tarifa u akumulator.Samo sto ja ne pipam u struju jer mi nista neznaci 50 kw.Koristim jevtina drva iz fabrike namjestaja suva 15%vlage ugalj sa rudnika nije daleko.
Naj vjerovatnije da cu preci na pelet.Ublizini otvorena fabrika pa vidjecu.Problem sa skladistenjem.

_{[Ovu poruku je menjao zeljezara dana 15.02.2012. u 19:24 GMT+1]}

Kada sam pravio sebi nisam našao Centrometalov, a i hteo sam plastični (da ne rđa) jer je metalnom (kažu proizvođači) vek do 10 godina.
Vidim da su se ovi na forumu, što koriste pelet, raspisali najstrašnije... neki se žale, neki hvale.
Ja više gledam da neku varijantu napravim sa toplotnom pumpom... investicija košta jednako a grejanje je najmanje duplo jeftinije .

Pratim i ja temu o toplotnim pumpama. Obzirom da ću (Bože zdravlja!) prodati ovu kuću i zidati novu, investicija uopšte nije toliko velika, kad uračunaš komoditet tokom korišćenja (nema rmbanja, čišćenja, dimljenja, toplo / hladno, intervali.......) kao i činjenicu da se i za klasično grejanje izdvajaju veliki novci. Niko za klasično ne računa ulaganje u dimnjak, kotlarnicu, skladište za ugalj, izrađen prilaz kamionu do skladišta.... Svi misle kotao i radijatori i to je to, pa im ulaganje TP deluje skupo. Ugalj - nikad više

Kad krećeš iz pošetka i imaš dovoljno para pa se useliš u GOTOVU kuću onda možeš sve da isplaniraš, pa i grejanje.

Poređenje:
Grejanje na čvrsto gorivo: 700evra dimnjak+ 1000evra kotao+ loženje; prenost: najjeftinije grejanje (recimo koeficient 1),
Grejanje na pelet: 700evra dimnjak+1000evra kotao+1200evra gorionik; prednost: nema loženja, koeficient 1.25.
Grejanje na gas: priključak 1000evra+700evra dimnjak+1000evra kotao (ili 1200evra bez dimnjaka); prednost: nema loženja, skuplje grejanje, koeficient 3.
Grejanje na struju: 400evra kotao; prednost: nema loženja, najskuplje grejanje, koeficient 4.
Grejanje na toplotnu pumpu; 1500evra bunari+2500evra toplotna pumpa; prednost: nema loženja, najjeftinije grejanje, koeficient 0.7.

I svi ovi moji koeficienti ne znače ništa onog momenta kada staviš dobru izolaciju (danas je ideal kuća sa 20cm stiropora na podu, 30cm stiropora na zidovima i 40cm na plafonu; mnogo? isti efekat daje i ytong blok+10cm stiropora) i izračunaš da ti treba 900kw struje mesečno da greješ kuću od 100m2. I tada nema smisla ulagati u kotlove, dimnjake, toplotnu pumpu...
Dobro je uložiti u objekat umesto u kotlarnicu. Cela igranka je da si što manji potrošač. A kad si mali potrošač, nijedno grejanje nije skupo.

Kad ce nam svima doci iz dupt u glavu ovakvav pristup? A pravi je! Svaka cast.

@tihi2

Mislis da je dimnjak bas 700€?

trebalo bi da zidam pa pitam...

Drugari, hvala vam sto odvajate vrijeme i pokusavate pomoci nama koji nismo bas upuceni puno oko rada centralnog grijanja. Pravio sam novu kucu ali majstore sam drzao tako reci pod kontrolom i tu sam laik ali oko toga dobro baratam, medjutim oko grijanja i kad nesto procitam nije mi bas sve jasno, zato bi postavio jos koje pitanje. Prvo ako sam vas pojedine ovdje dobro razumio taj dodatni akumulacioni bojler bi mi u savkom slucaju dobro dosao, ne iz razloga da mi je zao davati novac na ogrev vec radi boljeg iskoristenja tog istog ogreva. Na moju kucu ukupnog grejnog prostora od oko 200m2 mada sada grejem oko 140m2, na pec Stadler 40kw koliki bi mi minimalni taj akumulacioni bojler mogao pomoci, za koliko bi se on mogao novca napraviti (sa svim sto ide uz njega) od kojeg se materijala moze napraviti, i da li to neko od vasih poznanika pravi u Republici Srpskoj posto ja zivim blizu Banja Luke, ili ako ima uzeti gotov posto je i gdje ga ima uzeti. I jos da vas pitam sad kad otopli a svi ovih narednih dana ocekujemo temperature iznad plusa, na kojoj bi minimalnoj temperaturi najbolje tj, najekonomicnije trbalo drzati temperaturu pec da ne bude pretoplo a da je dobro za pec i dimnjaki, sto znam da zavisi od spoljne temperature. Pozdrav i hvala vam.

Ma jok. Sve je najčuvenija i najčešće korišćena odokativna metoda (od oka). Jesenas je bio Šidel ispod 100evra/m. Sad sam pogledao na http://www.schiedel.rs/fileadm...ovnik_-_Keramicki_dimnjaci.pdf i cena je tu negde, pogodio sam.
Sve je ono okvirno ali pokazuje odnos.
Zato bi svi pravili drugu kuću mnogo pametnije, ali retko ko ima prilike. Jedino ostaju prepravke i popravke (u životu ti ne bi palo na pamet da praviš kotlarnicu od 2m2, ja sam moju proširio za 6m2 zbog akomulatora, primera koliko hoćeš).

pozdrav svim forumasima,nov sam na forumu i zamolio bih nekog iskusnijeg da mi odgovori na moj problem,naime imam slican problem kao i korisnik sa 28 stranice s tim sto je kod mene obratno,razlika temperature kotla i odlazne vode je oko22 stepena,primer ako je na izlaznom vodu 70 meni na kotlu pokazuje 48 stepeni,dali je ok tolika razlika?inace imam kotao sime solida 5,lozim kombinaciju drva ugalj,unapred zahvalan!

Bakara,

Ja sam radio dimnjak na principu Shiedela sa vanjske strane kuce, u novembru. Cevi su bile Keramika Mladenovac a oplatu proizvodi firma koja mi je ugradjivala dimnjak. Ugradnju sam dogovorio sa njima jer daju garanciju 20 godina, navodno.
E sad cene: sam dimnjak, visine 10 metara ( znaci, cev i oplata, zavrsetak, prikljucak, vrata za ciscenje 2 komada...) kosta oko 350 evra dok je Shiedel bio preko 650. Zidanje 20 evra po metru. Striropor, mrezica, lepak... za oblaganje plus ruke za stiropor 5 evra po kvadratu + materijal. Oni stavljaju uze od kamene vune na spojeve cevi ali sam ja, obzirom da je dimnjak spolja, oblozio kompletne cevi kamenom vunom pa je i to bilo dodatnih 50-60 evra. Pre svega toga sam napravio dobar temelj, da ne bi slucajno secovalo i popucao dimnjak i on me je izisao sigurno oko 200 evra. Ne mogu da se setim svih troskova ali sve u svemu dimnjak visine 10 metara, vanjski kompletan je kostao oko 950 evra.
Nadam se da ti se nije smrklo od ove racunice, ali tako je. Pozdrav

7440 evra toplotna pumpa 17kw +pdv
1150 akumulacioni bojler od 800 litara +pdv
U pitanju je tp voda-voda ako sam ja dobro skapirao

Mene sad zanima gde i kako doci do te tp koju navodis za 2500 evra? Ova do koje sam dosao radi neka firma u Beogradu i podrazumeva montazu i svu kompletnu automatiku, ali na sve to dolazi i majstor da se poveze na sistem grejanja koji nije uracunat, naravno... Za moju kucu su izracunali da mi treba 17kw, u pitanju je 200m2 sa izolovanim zidovima, podom i plafonom...

Poslao na Email.

Tihi2, ajde i meni pošalji taj mail

@tihi2

Pa da, ali koliko te u izgradnji košta 6m2 (pre bih rekao 8-10) za kotlarnicu? Još najmanje 1000 evra, obzirom da je verovatno siva faza. Ne verujem da neko stavlja pločice ili parket. Drugo, tih 6m2 verovatno nije dovoljno da se strpa kotao, cevi, akumulator, 3-10t uglja + otvor kroz koji ćeš da ubacuješ ugalj + 50m2 dvorišta, koje će ti služiti između ostalog da kamion priđe što bliže kotlarnici. O tome pišem. Da ne spominjem praktični gubitak prostora, koji bi mogao da se iskoristi za neku sobu ili radionicu. Za TP je dovoljno najviše 2m2, to je jedna od velikih prednosti. Ali odosmo poprilično sa teme "Kako najekonomičnije ložiti ugalj? Najmanje uglja , a najviša temperatura?" Na stranu što mi tih 700 evra za dimnjak nekako deluje jeftino, što je potvrdio ovaj drugar što je pisao posle tebe. I ja ga računam oko 1000.

Postojala je kotlarnica za gas i čvrsto, dodatno je koštala 5 dana posla i 300 blokova+krov od lima sa imitaciojom crepa. Kotlarnica je sada 12m2 i mala je.
Ima tu nešto drugo što se teško meri: SIGURNOST i AUTONOMIJA. Kotlarnica je pravljena 94. da se greje na gas, a za svaki slučaj (ako Rusi zavrnu kao što su već zavrtali) postoji loženje. Kad ja smestim 5m3 drva, bole me uvo za restrikcije struje, nestašicu gasa i njihove cene. Od 90tih grejao sam se do 95. na struju s TA peći, pa gasom do pre 4 godine, pa od tada strujom. Svakih 5-6 godina smenjuje se najjeftiniji energent. Loženje je dugoročno najjeftinije, jeftinije i od TP i još će dugo tako biti.
Kad se opredeliš za toplotnu pumpu više nemaš alternativu. Struja u Evropi je oko 3 puta skuplja nego kod nas, a tarifni sistemi su drugačiji. U Evropi i Kanadi, baš zbog takvih opredeljenje za toplotnu pumpu, struja ima cenu u zavisnosti od spoljnje temperature, pa (ako malo prelistaš strane forume) svi prave bivalentno grejanje (grejanje sa 2 kotla) obično na naftu i uključuju ga kad je spoljnja temperatura ispod -5*C jer je cena struje i za njih neizdrživa (kod nas lož ulje košta oko 85din/l i koliko onda košta 1kw struje sam Bog zna). E kad se naš tarifni sistem uskladi sa Evropskim, kao što mora, pogotovo ako se pojavi novi (su)vlasnik, ti ćeš zaključiti da ti je onih 2m2 kotlarnice malo pa je proširivati... moja je izdržala 12 godina i nikad nisam mislio da ću se grejati na struju. Ali meni najjeftinija.
Bez dimnjaka si osuđen na gas i struju.
Sve je stvar opredeljenja, alternativa košta, ali dispariteti cena su toliki da se uštedi toliko da se cela investicija isplati za 2 zime (proširenje kotlarnice+rezervoar su me koštali oko 1300evra).

Generalno se slažem da bi trebalo ulagati u izolaciju objekta kako bi se smanjili toplotni gubici. Međutim ne treba ni tu pretjerivati da ne bi ispala izolacija skuplja nego ukupni troškovi grijanja neizolovanog objekta najskupljim energentom u dužem nizu godina.
I ja sam razmišljao da nabacim 5 cm stiropora na fasadu pa sam kroz računicu došao do slijedećih podataka.
U jednom stovarištu kod nas sam dobio informaciju da materijal za 1m2 izolacije od 5 cm u grubo košta oko desetak eura. Za mojih cca 180 m2 fasade to iznosi 1800 € bez izvođenja radova. Pošto bih to sam postavljao, za ruke računam 0 €.
Pročitao sam podatak da se sa takvom izolacijom može ostvariti ušteda od oko 25%. (čovjek je vršio usporedbu potrošnje gasa u višegodišnjem periodu, a sa izolacijom u periodu od četiri sezone grijanja, što mislim da je dovoljno relevantno).
Meni je prosječna potrošnja drva oko 17 m3 po sezoni, a uz cijenu od 30€ za m3 balvana to iznosi 510 €. Znači sa izolacijom bi mogao da uštedim oko 4,25 m3 drva ili 127,5 € po sezoni. Drva svake godine sami režemo, mašinski cijepamo, slažemo, tako da tu osim radne snage nema nekih većih izdataka. Ipak ću staviti tu neki paušal od 52,5 €, čisto da zaokružim ukupnu uštedu na 180 € zbog računanja. To znači da bi se meni postavljanje izolacije isplatilo tek nakon 10 godina, naravno pod uslovom da vrhunski postavim izolaciju (kod nas je u Podgorici u poslijednje vrijeme otpala izolacija sa par zgrada samo godinu dana nakon postavljanja, živa bruka ali toliko o majstorima). Treba imati u vidu isto da ne možeš parcijalno stavljati izolaciju kvadrat po kvadrat, već moraš odmah iskeširati sve troškove.

Sada računaj koliko bi koštala ova sila stiropora koju si ti naveo i koliko bi to uvećalo cijenu gradnje. Treba računati također da tako izolovan objekat praktično „ne diše“ i da bi tu bila neophodna ugradnja nekakvog rekuperatora za ventilaciju, što dodatno poskupljuje projekat.
U Njemačkoj npr. još uvijek postoji dosta starih kuća koje nemaju izolaciju po standardima koji su propisani EU normama, iako država dobrim dijelom subvencioniše takve projekte i iako je tamo neuporedivo viši standard nego kod nas.
Mislim da je optimalna debljina izolacije fasade u odnosu na sve parametre od 5 do 10 cm zavisno od klimatskog područja gdje se objekat nalazi. Takav projekat što si naveo, za ogromnu većinu građana u našem regionu može biti samo san snova.

Obzirom da se samostalno greješ duže od mene, kao i većina ljudi ovde (ja u kući živim tek 5 godina, do tada u stanu), bilo bi korisno da se podsetimo cena uglja u Srbiji pre samo 3 godine. Kolubara 2.700 dinara. To znači više od 100% je cena skočila. Samo od prošle godine, cena uglja je veća za 20-30%. Kad sam se uselio, drva sam plaćao 35 evra. Sada su 40-45. Prijatelju, neće samo struja poskupljivati. Odoše energenti u nebo, tako da te podržavam kada pričaš o izolaciji.



Pa i ne pravi se kuća za sledećih 2 godine, nego za 50 ili više. Mi sa ovih prostora smo poznati po tome da razmišljamo od danas do sutra, samim tim nam je period od 10 godina isplativosti za izolaciju predugačak. A možeš i da ideš drugom logikom, pa da ne praviš "čvrstu" nego montažnu, koja će trajati 20-30 godina, ali koja će opet imati izolaciju bolju nego 90% ostalih "čvrstih" kuća

Meni lično nije predug period od 10 godina za isplativost izolacije, ali u to je teško ubijediti ostale članove porodice, posebno kada je potrebno od jednom stvoriti 1800 € što mi je u ovom trenutku malo previše za naš kućni budžet. Znaš kako je, sve i da imamo te pare, uvijek se nađe nešto što je "prioritetnije".

Obojica ste u pravu.
Za isplativost svake investicije je potrebno primeniti samo osnovnu ekonomsku formulu - vreme povraćaja investicije. I videti da li se isplati ili ne.
Ja imam jedan sendvič zid urađen po propisu (25cm blok + 5cm vuna + 15cm blok) i kad sam računao pretprošle godine da li da stavim još 5cm stiropora pre fasada ispalo je da je povraćaj investicije 12 godina. Nisam stavio, predugo mi bilo.
Ne forsiram ja 40cm stiropora, ali to u Skandinaviji rade jer im je energent skuplji, temperatura niža, država pomogne subvencijom i ispadne da se investicija vraća za 10 godina kroz uštedu energenta. Njima se isplati.
Isplativost zavisi i od energenta: mnogo je isplativije za skuplji energent (struja, gas) nego za drva, pogotovo svoja iz svoje šume itd. Svako za sebe računa i koristi individualne prednosti koje ima. Pa podvlači crtu i investira ili odustaje.

Evo i mog iskustava sa nekom vrstom izolacije. Ovo mi je tek druga zima grejenja to jest lozenje sa ugljem, pre dve godine sam iz stana presao u kucu, na potkrovlju nisam stavio ravnajuci sloj i imao sam samo betonsku plocu kod mene na plafonu. Proslog leta sam imajuci iskustvo od predhodne zime sa ocajnim grejanjem, stavio 25-gramski stiropor 3 cm debljine, i ravnajuci sloj, predpostavljam 4-6cm ili koliko se vec stavlja. Zivim na vrhu jednog Beogradskog brda, izlozen sam kosavi, prosle godine sam imao u najhladnijim danima 16C u kuci, a ove 20C u najhladnijim danima sa vetrom, a bez vetra 21C. Nekih 800 evra koliko sam dao za 100m2 ravnajuceg sa stiroporom, mislim da mi se debelo isplatilo. I mislim da trosim isto uglja kao prosle godine ali ima 4C vise u kuci... Imao sam pokvaren regulator promaje na kotlu ali to se ogledalo u tome sto sam cesto morao da stelujem da mi kad podesim da zatvori na 60 i zatvori tad a ne na 50, to sam stelovao svakih 10-tak dana prosle godine, pa ipak mislim da m ije ova 4C dineo stiropor i ravnajuci sloj... zidovi su takodje izolovani ali u samoj gradnji, nisu naknadno kao ravnajuci sloj...

Zidovi su radjeni giter blok, 5 cm stiropora, i opeka napolju. Posto cigla nije fasadna cak planiram, ako budem imao sredstava, da omalterisem i mozda cak jos po 1cm stiropora i neka od mazalica preko toga.

Malterisanje pa stiropor je bacanje para za malterisanje. Umesto ta 3evra po m2 za malterisanje kupi stiropor (za iste pare možda i 10cm može da se kupi). Zaboravi 1cm stiropora. Razlika u ceni 1cm i 5cm stiropora je samo u stiroporu ni 100din/m2 a dobijaš 5 puta bolju izolaciju. Sve je ostalo isto: i ruke i materijal, i skela i vreme rada. Možda ti se i 10cm stiropora isplati (treba izračunati) ali ako već imaš 5cm onda se to isplati tek za 12-13 godina.
Ako se na tvoj sadašnji zid stavi još 5cm stiropora, ušteda za celu zimu je oko 10kw/m2. Lako je izračunati kad se to isplati (zavisno na šta se greješ).

Pravi rzbrzotrz.

Samo da ti objasnim da ja nisam zeljeznicar.Da grijanje imam vise od 30 godina.
To da ne znam odakle sam supalj.To je stvar vaseg vaspitanja.
I jos nesto gospodine.
Vase oci nisu vidjele materijala onoliko koliko sam ja ugradio za ovih 30 godina rada.
Kotlarnicu sam imao super modernu kao i danas jer svaku novu stvar mogu da prikupim i ugradim.
Na ugalj sam presao zbog cene nafte.

Ono sto nisam znao je ugalj jer ga nisam imao potrebu da lozim svih ovih 30 godina.
Cukeru sam pisao na privatne poruke.Vidim da se razumijemo.

Na ovaj forum necu vise pisati moje misljenje samo cu citati sta drugi misle.
A ti gospodine procitaj svoj post pa priupitaj nekoga dali ono ima smisla.
Ja se apsolutno ne prepucavam sa bilo kim a pogotovu sa vama takvim kakvi jeste.

@ytong blok@ mislim da ima gradjevinska svojstva kao siporeks, odnosno skupljanje/sirenje. Dok za specifikacije koristenih materijal znam da je 80% isti sastav. Pa mislim ako se vec radi sa tim materijlom treba odmah zavrsiti kucu, a ne u fazama. A druga stvar siporeks je jeftiniji u vecini slucajeva jer nije omiljen.

Smola u kotlu kod nas je uglavnom kada lozimo ugalj. Ali recimo kada nalozim ugalj i odmah ili poslije 1/2h preko uglja stavim 1-2 cjepanice drveta nepojavljuje se toliko smole na kotlu.

Temperatura sto je vise oboris poslije moras vise zagrijavati ili obrnuto sve zavisi od vremena i potreba lozaca. Mi obicno u kotlu lozimo svakih 90 min. Jel volim da je zar pristuna uz sistem cijevi koji prolazi ispod lozista. Nekada se desava da kada necemo biti tu natrpam pec do vrha i nakon nekih 5-6h kada se vratim bude izlazan temperatura iz kotla oko 60 0C. Mada to nije dobro ali jgb jer nemam rezervno napajanje ako nestane struje ali kako bi se na sve mislilo gdje bi mi mozak bio.

Ljudi kod mene pumpa stalno vrti da bude manja razlika izmedju ulazne i izlazne temp. vode. Mada znam da kod vas sa zeljeznim kotlovima nema to nekog efekta.

Dimljaci schiedel su ti brend, dok ti je keramika Mladenovac isto to radi a dosta jeftinija. Mislim da za kucno grijanje ti ne treba neki brend i garancija do 5-10 godina na proizvode. A za potencijalnu reklamaciju ce ti naci bruku tvojih nepropisnih rukovodjenja. Mladenovac daje garanciju od 3 godine bar mislim da tako bilo. Jedino sto znam je da schiedel radi super celicne dinjake za razliku do ostalih hajvana koji progorevaju ili se ljepe.
Moj ti je savjet da radis centralni dimnjak a ne vanjski. Mada unutrasnji dimnjak nikada nemoj cistiti paljenjem bez pristustva ovlastene kuce za ciscenje dimnjaka.

Sto je deblja izolacija i gustoca predmetnog materijala na 1m2 to su manji gubici prilikom grijanja.

Regulator promaje ili luft sto vise zatvoren vise gusi vatru zar nije tako ili sam nesto pobrkao. Da mi je samo videti onoga ko ga zatvori do kraja i ne sukne mu dim nazad u prostor kotlovnice. Za vatru treba goriva materija+kiseonik+temperatura, a mislim da u slucaju zatvorenog regulatora hvali kiseonik. :D

Toplotna pumpa cekaj malo jebemu misa zar to nije za prelazne periode????
Interesuje me onaj koji ce na 0 0C zagrijati kucu na +15 0C uz pomoc toplotne pumpe.
Da vas podesetim da su podzemene ovde obicno oko 10-15 0C (ne tremalne). A da podesetim da to obicno bude otvoreni sistem znaci vracanje koristene vode ponovo u podzemni tok. Gdje je tu kamenac necistoce, a raznim filterima se gubi na temperaturi dolazne vode. Da ne govorim o tome da kada zazive zakoni da necete tu vodu moci vracati nazad u tok nego cete je morati odlagati vani.

A vazdusne toplotne pumpe e to tek nema teorije da zagrijete na 0 0C na +15 0C, jedino da unajmis 100 ljudi da mu duva na vanjske celije. Ne govorimo o klimi jel ona trosi elektircnu energiju za zagrijavanje, a ni preradjena za rezim toplotne pumpe.

Ovde vecina govori da ima preglomazne kotlove za njihove potreba, a da vas pitam koliko je vas uradilo projekat masinskih instalacija prije kupovine peci? Manje od 10% ljudi. Vecinom se kod nas svodi na ono daj odem pogledam kotlove pitam onoga sto prodaje kotlove sta mislim on je obicno neki veliki J. strucnjak obicno koga boli K. za vas. Poslije toga malo guglam nabacim neko iskustvo i opet nanovo. Poslije toga stvorim svoje misljenje i kupim sta meni pase.

Grijanje nije samo kotao nego su tu sve stavke koje uticu na njegovo pravilno iskoristavanje sa sto manjim utroskom srestava. A recimo da su neke po meni tip kuce, gradjevinski materijali vanjskih zidova i ploca, duzina i presjek cijevi, broj radijatora, izolacija cijevi, uglovi motanja cijevi, kolicina spojenih radijatora na jednoj horizontalnoj cijevi, visina dizanja tople vode, pumpa, polozaj kotla u odnosu na pocetni radijator i kotao.

Nerazumijem Vas sto se toliko prepirete, bukvalno kazite svoje misljenje na iznesenu temu prethodnog. Onaj ko trazi vec ima neko misljenje i sam ce zakljuciti na osnovu ponudjenih odgovora.

Imam pomenutu pec i predvidjena je za grijanje pomenutog broja kvadrata.

Kad već spomenuste siporeks, koliko je on bolji od crvenog bloka?

Recimo siporeks = crveni blok + XX cm stiropora/izolacije ili kako već da uporedim ?

Jer je moja kuća pravljena od siporeksa ....

Evo dosta dobrog članka baš o stvarima o kojima se ovde priča

Primer poboljšanja energetske efikasnosti

pominju se razni energenti kao i metode izolacije na kući iz 1979.

Na sajtu http://www.slonep.net/gradimo/...;view=vprasanja&direct=783 piše da je 20cm siporeksa= crveni blok+3cm stiropora. Ytong je bar 3 puta bolji od toga.

siporeks i ytong blok jesu bolji od obicnog bloka ili crveni blok ili giter blok u izolacionom i toplotnom smislu.
ali kada se ova prva dva bloka upotrebljavaju u gradnji ukoliko se ne zastite odmah nakon gradnje dolazi do skupljanja i sirenja materijala. Ljeti se siri, a zimi skuplja. za ytong blok ne znam tacno jel ima ista svojstava kao siporeks kada je nezasticen.


Vidim ja dosli topliji dani, odmah ljudi vise ne pricaju o grijanju jer im nije hladno i ne sekiraju se. E, ja samo sada lozim u poslepodnevnim danima i to drvima.
Koliko vas ovde koji pratite ovu temu imate kotao na tecno ili gasovito gorivo?
Koji tip kotla, koje snage i otprilike koliko vam se kretala potrosnja?

Zamolio bih za savet, koji je kotao najbolji za lozenje na drva? Po svemu procitanom uzeo bih neki tropromajni trajnozareci, ali koji je najkvalitetniji i koji ima najveci stepen iskoriscenja?

Ako ces koristiti iskljucivo drva, raspitaj se o kotlovima na pirolizu. Ja ne znam dovoljno, da bih ovde pametovao, ali sve sto sam citao govori njima u prilog (osim cene).

Jedna korisna ideja za ljude koji imaju neizolovane kuce sa ugradjenim radijatorskim grejanjem, i nameravaju da stave izolaciju,
a eventualno, sada ili kasnije, ugrade Aqumulator Toplote (AqT), TP, ...:

Ovo sto vam predlazem je tehnicki naopak postupak, ali je najeftiniji nacin da opimizujete sistem CG sa sto manje ulaganja
i ne bacate pare na ispravku vaseg sistema CG, i to tako da sistem CG bude spreman za buducu ugradnju AqT, ili TP:

Treba da nadjete strucnjaka za grejanje koji ce vam izracunati koju debljinu izolacije treba da stavite na kucu da bi vas sistem CG
mogao da zagreva kucu sa napojnom vodom temperature 40c-50c (sto niza to bolja za TP). Ako koristite klasicni kotao trebace da
vam izracuna velicinu AqT. Savetovao bih da AqT toplote dimenzionise prema kolicini energije potrebnoj da voda zagrejana na
na 85-90C moze da greje kucu tokom 16h dnevne strujne tarife. Time lako mozete da ukljucite nocno zagrevanje vode u AqT sa
4x jeftinijom nocnom strujom (el kotao od 24kw kosta oko 25,000din).

Cene uglja u Bgd. na dan 30.07.2012. (čisto da malo osvežim temu):

Vrsta uglja i granulacija:

Kolubara - komad
6500 din / t

Kostolački - komad/kocka
7500 din / t

Kovin / Dunavac - kocka
8000 din / t

Kreka - kocka
11500 din / t

Vreoci / Sušena Kolubara
12000 din / t

Pljevlja - kocka
12800 din / t

Banovići - kocka
13000 din / t

Banovići - orah
13000 din / t

Đurđevik - kocka
15500 din / t

Breza - kocka
16000 din / t

Resavica - orah/kocka
18000 din / t

Ruski kameni ugalj - sejani
21500 din / t

Cene su sa jedne internet stranice, a mislim da su realne, jer sam danas obišao nekoliko stovarišta.

Drva sa sečenjem, bukva 4600-4900din/m3.
U kupovinu obavezno sa SVOJIM metrom (doživeo sam "skraćeni metar" - prodavac meri i ima 2m dužine, kad sam ja izvadio moj metar izmerio sam 1.7m). Još se prodavac naljutio što mu ne verujem ("časti mi ima 2m") i kako moj metar ne valja a njegov je dobar. Zato samo mirno, danas kad uhvatite lopova usred krađe, ne smete da mu kažete da je lopov, samo da "ćete još videti".
Merite, Vi ste kupci i to je vaše pravo.

koji ugalj preporucujete za centralno grejanje?

Majstore, ljudi ispisaše 31 stranu, sa tonama argumenata za sve varijante, a ti dođe baš na kraj teme i postavi takvo pitanje. Da ne spominjem da postoji i paralelna tema, upravo sa tematikom "koji ugalj". Toliko od mene

Sunce mu kalajisano, pa to ugalj poskupeo skoro 50% pa taman i u evrima računali!?!

E, nazdravlje, džaba sam dinare pretvar'o u evre...

JAK ovaj dinar u pm.

Kako si to izracunao 50%? Pocetkom januara banovice sam placao 12700 a pre nekoliko dana isto banovice 13000. Prosle godine u ovo vreme je bio nesto ispod 12000.

A još proletos je bio nešto preko 5K.
Ja taj trošim, pošto mi u trenutnom režimu loženja sasvim zadovoljava potrebe, a za dugotrajnije minuse ispod 20 spremna je neka "ratna rezerva" banovića.

Sta je ovaj forum stao.?? Zarr niko vise ne lozi ugalj.

Danas sam mu radio generalno čišćenje, sve mu njegovo ......

Valjda će od sledeće godina da prodje gradsko grejanje... da sa manem više uglja.

Ugalj me vala više nikad neće videti. Drva i briketi, molim lepo. :D

koliko sam uspeo da primetim ugalj lozi onaj ko ima nesto vece potrebe za energijom i greje recimo 200kvm pa na vise (nedaj boze). Svima je sada drvo u trendu zbog nesto nize cene,manje prasine, pepela ali po meni nema dobrog grejanja bez uglja. Pre pet grejnih sezona kupio sam kotao na piljevinu ne automatski sa puzom vec trajnozareci sa velikim spremnikom za piljevinu. Do prosle sezone sam se grejao na piljevinu i onda sam zbog nedostatka tog energenta bio primoran da predjem na ugljenu prasinu (imaju je stovarista koja ugalj prosejavaju). Sta da kazem...bio sam prikljucen na toplanu i kako situacija u ZR-u stoji neko se gospodski greje za relativno male pare dok nekog (kao sto sam bio ja ) oderu do gole koze i otprilike bih sada placao 170k din sezonu grejanja za 100tinak kvm. Ovde imaju posebne tarife za stanove u zgradama i za "individualne stambene objekte" odnosno kuce, u kojoj pukim slucajem i ja zivim. Prekinuo sam saradnju sa toplanom jos 2002 godine. Onda je na red dosao zemni gas; bio sam zadovoljan,mada to je bilo grejanje na max 20 stepeni i cak i kao takvo sezona 2007/2008 me je iznela 130k din. Onda sam se prebacio na alternativna goriva koja sam vec pomenuo,prikljucio i bratovu kucu i sada mene licno iznese sezona 30kdin i isto toliko mog brata, posto sada grejemo dve kuce + radionicu sve ukupno 200kvm. Inace brat se (podgrevao)do pre dve godine na dve alfine plinske peci i sezona ga je kostala 60k din. Ovaj deo teksta sam posvetio onima koji prizeljkuju da se prikace na toplanu (moj savet nikako) i na gasovod (moj savet ...ako imas para ,izolaciju,dobar protocni bojler i jos jednom para) prikljuci se... E sad...drugi deo...koliko sam uspeo da sagledam unutrasnji presek moga kotla i sistem sagorevanja goriva u njemu a to je ugljena prasina filovana sa topolovim okorcima mislim da se mogu na ovaj nacin loziti i neki fabricki kotlovi, malo sam guglao po internetu i kao favorite odredio megal bujanovac,zavarivac vranje,bosh,buderus,junkers,dakon dor svi trajnozareci tropromajni. To su u principu samo dva kotla ali neka...Mane moga kotla su nema resetku za istresanje pepela,prevelika snaga za 24casovno lozenje,mozda malo veci toplotni gubitci (samo mozda). Voleo bih kada bi neko ko ima jedan od gore pomenutih kotlova probao da ga nalozi na nacin kao ja svoj pa da saberemo utiske. Koliko sam ja primetio drvo u pocetku sagoreva,obezbedjuje vecu promajnost u kotlu i potpaljuje prasinu kako se sagorevanje nastavlja drvo (iako topola) se pretvara u neku vrstu cumura i dosta dugo se zadrzava u cvrstom obliku taman toliko dok nesagori prasinu iznad sebe to sprecava naglo propadanje kroz resetku lozistai zagusivanje vatre. Posle 10tak cm dolazi novi sloj drveta i prasine i tako u kontinuitetu...Inace moram da napomenem da na odzaku nema nimalo dima i da sve stvarno lepo funkcionise ali se mora svako jutro kotao cistiti i paliti iznova bar u mom slucaju...Inace neki konvencionalni ugalj nema sanse da kupim jer ko bi placao tonu kvalitetnog uglja 12000 kad sam tonu barut suve prasine platio 3500 sa prevozom a okorke 2200 din 1,8prm.

Sagorevanje uglja je u stvari hemijski proces oksidacije ugljenika pri čemu se oslobađa velika količina energije.
Atom ugljenika se veže sa dva atoma kiseonika i nastaje ugljen dioksid. Problem nastaje kada regulator promaje zatvori klapnu i smanji dovod kiseonika u zonu sagorevanja, a postoji inicijalna temperatura za paljenje uglja, i tada ugljenik iz uglja ne uspe da napravi vezu sa dva atoma kiseonika nego sa jednim, dobijemo kao produkt sagorevanja ugljen-monoksid a usput se oslobodi samo jedna trećina energije a ugalj nestane. To je jedan od razloga velike potrošnje uglja kada je kotao predimenzionisan pa brzo postigne zadatu temperaturu.
Efikasnije bi bilo ložiti češće sa manjom količinom uglja, a prava svar je ugradnja akumulatora toplote kao bufera.

Kako da znam kad je ovako, a kad je onako?

Ja štelujem sa mešaonim ventilom, držim da mi u kotlu bude 60-70, a u sistemu 40-50, pomoću ventila, a ne pomoću regulatora promaje, da mi ne bi kondezovao kada bi kotao držao na 40-50 ....

kada ugalj ne sagoreva kako treba prvi simptom je dim na odzaku,netreba uopste da ga ima. Kada gorivo u kotlu ima pravilnu oksidaciju nema cak ni kondenza na kotlu ako je temperatura dimnih plinova dovoljno visoka. Ja recimo u prelaznom periodu sagorevam ugalj (prasinu) otprilike 4sata dignem temperaturu u kuci na 25-6 stepeni i u roku od 24h kada ponovo padne na 20 nova vatra. Kako vreme postaje hladnije tako produzavam sagorevanje u kotlu.Sada je recimo -3nocu 5stepeni danju kotao mi gori 10tak sati i to je to, postoji tu jos koji sat sa smanjenom temperaturom vode zbog velike kolicine zara. Nemam mesni ventil,termostat koji ukljucuje pumpu,ni kondenz na kotlu ni dim a samim time ni zacepljen dimnjak.Ko ima predimenzioniran kotao naderao je bez akomulatora toplote tu se slazem. Lozenje manje kolicine goriva ali cesce bar kod trajnozarecih kotlova mi nesto nepije vodu iz razloga sto poremeti promajnost u kotlu (primarna,sekundarna ,tercijalna) a u toplovodnim kotlovima treba izbegavati prilikom lozenja prebacivanje uglja preko zara. Zar treba nabiti u dubinu kotla a ugalj nabacati blize vratima i tako u krug.Prilikom potpale toplovodnih kotlova staviti ugalj dole a drva za potpalu iznad uglja. U svim slucajevima vazduha odnosno promaje u kotlu mora biti dovoljno kuvali se mi ili ne.

Regulacija mesnim ventilom ima za cilj zastitu kotla od termickih sokova tj da ne ulazi hladna voda u kotao i dobrim delom da smanji kondezaciju. I to je sa te strane OK. Temperatura kondezovanja vodene pare u dimnim gasovima je na oko 57 C pa se preporucuje da ulazna voda bude 60-61 C, ali ni to nije savrseno resenje iz razloga kondezovanja H2SO4 tj sumporne kiseline koja se javlja usled sagorevanja sumpora kojeg takodje ima u uglju a ona se kondezuje blizu 160C, a i na sve to imamo nesrecu zvanu prirodna cirkulacija dimnog gasa koja je neophodna da bi kotao usisao svez vazduh pa ne smemo mnogo da ohladimo dimni gas zbog pojave vazdusnog cepa u dimnjaku tj. dimnjak nece da vuce.
Ja sam pokusao da ukazem kako od uglja koji ste kupili stvoriti maksimalnu toplotnu energiju, a cinjenica je da deo zbog nesavrsenosti konstrukcije kotla i zastite moramo i da bacimo kroz dimnjak. Slazem se da je bezbojan dim produkt dobrog sagorevanja ali ne i plavicasti koji ukazuje na manjak vazduha ili beli koji ukazuje na malu temperaturu u samoj zoni sagorevanja.
Zbog svega ovoga mislim da je delotvornije kolicinom uglja u kotlu ustelovati gubitke energije u smislu kako je vreme hladnije tako i povecavati porcije, nego napuniti kotao gorivom pa ga onda gusiti vazduhom.
Ako lozite stvarno lozite.
Neka je vatra mala ali neka bude vesela.

Ja sam morao da kupim veći kotao, jer sam sa onim malim išao u kotlarnicu na satipo, kao da ložim šporet ....

A to mi je bilo neprihvatljivo, zbog posla.

Zato sam kupio trajnožareći, pre 5 godina, 42 kW čini mi se..... kuća je 2 nivoa, prizemlje i sprat, tj. sprat je potkorvlje, oko 160 kvm, nešto manje možda .... podrum ispod pola kuće.

U njega stane 4 kofe uglja, one od kreča po 20-25 kila, koliko li su već, plastične....

Ujutru ga napunim, mešaoni stavim na pola, i dobijem ono što sam napisao, i to je dovoljno skoro do uveče.

Kad ga uveče punim, smanjim mešaoni na 35/40 % , i ujutru me garantovano čeka dovoljno žara da samo protresem rešetku, i ponovo dodam 4 kofe, i miran sam do uveče.

Jednom nedeljno ga čistim, može i do 10 dana da "tera" bez gašenja, i onda mora da se gasi zbog zgure koja se nakupi u pepelu i zaglavljuje rešetku....

Oko 15 tona kostolačkog spalim za sezonu.

svaka cast na iskrenosti za potrosnju, koja po meni nije bas mala, ali to bi mogli da ustanovimo tek kad drugi napisu koliko trose.Ne znam samo dali je kostolac u dzulima jaci od kovina ili ne. Ja recimo spalim 10t kojekakve prasine od kolubare,kovina i susenih vreoca. I 14 meteri okoraka od topole, prodaju ih pogoni za proizvodnju paleta. Grejem tri odvojena objekta ukupne povrsine 200m2 povezana podzemnim vodovima. Sad ima jedna zanimljivost vezana za trgovce ugljem; kada sam kupovao ,trgovac nije hteo da proda od kilaze, vec na kubik jer sam kupovao istu avgusta kad je bilo susa. Rekao je da se tezina prepolovila u odnosu na onu koju dobije na rudniku, zbog sitne granulacije, sunca i vetra i rekao je da zaradu nevidi na prodaji na tezinu a ako budem uporan police je vodom, pa da trgujemo. Na kraju smo se nasli na sredini i verovatno smo oboje zadovoljni jer od 4t izdzakiram punih 92dzaka a jupol kanta mi je teska 12kg i to sad u zimu. Do sada stvarno nisam znao da stovarista leti polivaju sav ugalj osim susenih vreoca . Kao fora da neispuca od sunca. A posto je lozenje i palenje specificno, nevredi mi da pisem, ali uglavnom se svodi na pola sata pakla, na moju srecu samo jednom na dan, ali nazalost svaki.. Hajde neka jos neko napise potrosnju, mozda neko ima cuveni akomulator pa trosi mozda upola manje, ko zna? (nista zlonamerno samo zelim malo da "podgrejem temu" svi mi znamo da je to korisno,ali kostaju brate, kao kotao )

ja nemam razloga da lažem, lagao bih samo sebe....

Kao kad dodje i kaže mi "moj auto troši 8 litra plina po lokalu" a ja znam za takav auto da cepa 10 benzina po lokalu, a plin može samo da bude više .... :) :) :) Laže sebe, ne laže mene... ili se teše ....

Ali, kao što rekoh, po 10 dana se ne gasi.

Ovo bi bio dobar odgovor na jos davno donesen zakljucak samo je to tada bio samo moje vidjenje.U stvari i ja sam pregledao od drugih koi se vec davno igraju sa vrucom vodom.
Kod vecine kotlova dovod kiseonika se regulise koliko je temp. vode u kotlu.Ne bas kod svih nap, kod Atmosa koristi se temp dimnih gasova ne bas kod svih tipova.
Ono sto ja odavno zelim a to je kontrola kiseonika pri sagorevanju.Nisam susreo lamddu kod cumurasa.Kod drveta svi moderniji imaju vec ugradjeno.

U ovom postu stoi odgovor.
Problem nastaje kad regulator promaje zatvori klapnu i smanji dovod kiseonika u zonu sagorevenja a postoi incijalna temp za paljenje uglja.I dalje hemisko spajanje.
Sagorevanje maksimalno omoguciti ,ali ne sa tusenjem tako sto se pritvori klapna i dovod kiseonika.Naravno ko moze da aparatom ociota dimne gasove zna sve sta nevalja i sta treba ciniti.

Kotlovi koji su po meni nenadmasni u potrosnji su automatski sa podpritisnim ventilatorom (onim sto izvlaci dim). Elaktronika ima zadatak da postigne zadatu temperaturu u kotlu i kada ona opadne (termostat u kuci je povezan sa pumpom) grune iz sve snage dok ponovo ne podigne na zadatu temperaturu. Svih pet promaja (cini mi se) nasteluju inzenjeri ima i podatak o temp izduvnih gasova. Kada je u mirovanju ugalj u njemu tinja ali samo mala kolicina potrebna za ponovni start. Virkao sam kroz rupicu za kontrolu plamena gori brate kao autogen, ne znam stvarno dali ovakvom kotlu fali jos nesto...tovaris ugalj (tipa grah) u rezarvoar iz pepeljare izrucujes pepeo i mazis ga i pazis jednom nedeljno mislim na ciscenje da slucajno se negde nenatalozi koji mikron garezi. Ali do "Soluna tri somuna", nama su korisnije "indijanske" metode...recimo da li je MagicMaster probao da stavi i jednu kantu cepanica 33cm duzine i 10tak cm debljine i da ih lepo poredja izmedju dve kante uglja u loziste mozda ce mu ta kombinacija produziti sagorevanje i mozda malcice otvoriti klapnu pa ce i dovod kiseonika biti veci, sagorevanje bolje a manja potrosnja hajde neka proba (ako ga ne mrzi) pa nek javi...mislim da to nije losa ideja..

MagicMaster je toliko "omrzo" kotao i loženje, da nema nimalo volje i želje da mu slaže drvca ko tetris :) :) :)

Nego izlopatam 4 kofe, otvorim vrata (kosa vrata ima kotao) surduknem mu to, i zatvorim.... :) :)

Evo, sad nisam kofe, nego sam našao neke 4 krupne grudve, njim nekako "složio", smanjio mešaoni na 30 %, i imaću ujutru u 7.00 sasvim dovoljno žara samo da nastavim proces .....

Ugalj mi je jeftiniji od drva, bar ovde kod nas.... drvca koristim samo za ono prvo loženje, za potpalu... i to kupim na strugari onaj otpad, letve, krajeve, naslažem u ram, i ćale samo pokrati motorkom...

Nasi proizvodjaci kotlova jos nisu skuzili stvar.U svim boljim kotlovima ventilator se stavlja na izlazu oko dimnjace.Jedino tako izvlaci dim i moze se zug kontrolisati.Ono sto duva kroz resetku je jako zastareo metod.Samim tim i ne efikasan.Taj sto grune pet promaja vise stete nego koristi.

prijatelju zeljezara mi oboje mislimo na isto . Kotlovi koji imaju ventilator na dimnjaci zovu se kotlovi sa podpritiskom tako sam i napisao. E sad tih pet promaja koje su spomenute stvarno su i meni diskutabilne ali tako mi rekose da ima, dok sam gledao kotao vise me je okupirao rad automatike,izgled plamena,temperatura dimnih gasova,boja dima na odzaku, potrosnja,izgled pepela...Stvarno je tesko predvideti koliko bi taj kotao u kucnim uslovima trosio,covek greje 700m2 staklenika sa 50t uglja koji je totalna katastrofa em je kovin grah dorada,em je mokar da mokriji ne moze biti..ali covek ima racunicu i tako lozi...cak i sa toliko losim gorivom ja realno niti sam video dim na odzaku niti problem u sagorevanu, inace kotao je od 150kw i bilo me je sramota da pitam coveka koliko ga je platio ali znam da za mene se krece u cenovnom rangu od 2500 do 3000e (25-40kw). Kako je kolega sa foruma (pesek) napisao, ipak se grejemo pola zivota i stvarno sam ozbiljan u nameri da ga kupim cim mi ovaj moj procuri...sta da radim zeni je i ovaj super, toplo joj je u kuci a jeftino, ona se neprasi tako da joj je sve jedno koji kotao ima. A verujte mi znam ljude koji na kerove i pecanje godisnje potrose iste pare...a nisu neki turbo bogati...

Ma dobro si ti napisao.Samo ovi to lose prave.Pelet skup nema kvaliteta , svaki dan drugi parametri.Nafta skupa struju ne spominji gas ko zna sta ce biti sa njim sad je skup.
Pogledaj pelet forum samo stelovanje parametri.Kod mene je cumur 65 € tona pelet 180€ tona .To je pokrilo lozaca i neiskoristivost kotla i opet ostane.A kotlovi su konstruisani ne moze biti gore.Ili ventilator sto nekontrolisano duva pa izbacuje pepeo na dimnjak ili onaj sa prirodnom promajom sto toplotu izbaci kroz dimnjak.Grije vrabce.

Nekog ozbiljnog a dobrog proizvodjaca nevidim.Ovi strani su skupi ko otrov.Kad vec moram ubacivati u kos i cistiti pepeo pa i potpalit sta mi je onda automatski.??Kod peleta isto nikad neznas kad ce da stane.
Godinama pokusavam nesto da iskopiram a da bude fukcionalno ali ne ide. Kontrolisao sam promaju postigao ustedu i temperaturu ali nije trajno kad se zaprlja sve drugacije.
Temperatura dima mienja se kako se zaprlja stjenka ,posle ciscenja druga prica.Kotao ne cistim samo pepeo a dimnjak dva puta godisnje nakupi se prasine na izlazu.Na velikim tem nema ciscenja ali velika tem u dimnjaci ona nije ni 70%.A kumulator toplote nekad preveliki nekad premali .Ko bi znao kakav ce dan biti i koliko ce trebati da se potrosi.Dogodi mi se da da imam pun akumulator a da netrebam dva dana toplotu tad se to ohladi pa se ocigledno izgubi.Sve je vodjeno spoljnim senzorem.Kad je toplo grijes samo ono bure.Radijatore zatvori.Ma dobro je to samo trosi mora da se odrzava.Probao sam ama bas svasta i poboljsao puno toga ali mi fali jos mnogo.Dima skoro i nemam pratio sam danima.Ovo sa monoksidom je apsolutno tacno.Potpalu vrisim suvim drvima odozgo progorevanjem dva lozenja, svaki put potpala ne na zar..Podpala prodje bez nekog veceg dima suva drva dvije godine susena vlaga manja od 20% mjerim imam onaj aparat.Promaja 10 Pa vuce dobro.Na dimnjaci automatsko regulisanje dimnih gasova.Zastita od kondensa i pregrijavanja.Dovoljno kiseonika u kotlovnici izmjereno.Zug regulisan.Kotao radi na 70-80 c.Potrosnja 500 kwm 20 tona.Ravnih 180 dana.Nije mercedes ali je tem 25 -26 c konstantno sto mislim da je previse.Puno toga sam nakitio i uregulisao ali drugacije ne moze.

Sva iskustva su dobro dosla bez ljutnje .Ja sam siguran da moze bolje.

E sad lambda sonde...koliko sam ja saznao one opticki registruju dimne plinove i onda pojacavaju rad ventilatora samim tim i dovod kiseonika na pirolitickom kotlu u slucaju da nedodje do zapalenja dimnih plinova pri prolasku kroz sapnicu . Nekad nema dovoljno zara i sl . Znaci malo su kotlove "nabudzili" elektronikom da ne bi buljio u dimnjak svaki put kad nalozis piroliticki kotao ali svako ko ima prakse u lozenju mislim da mu u sustini i netreba. Procitaj na temi "kotlovi na pirolizu" ja sam odprilike tako povezao stvari...covek ima petogodisnje iskustvo i mislim da je objektivan...

Mislim iskreno da sto se tice tvoje potrosnje (zeljezara) to je stvarno to...mislim da bolje ne moze. 500kvm cega??? Ako imas neki staklenik onda je O.K... Ja bi recimo bio zadovoljan sa potrosnjom i od 12t kovina grah lepo osusenog i spremnog za sezonu za grejanje 200m2. Kada pogledam cenovno sa prevozom to mu dodje 450e ne moze jeftinije za 200m2 sezona...Kotao koji sam ja gledao je KGH inzenjeringov ima cevni izmenjivac tpolote,covek ga pali u jesen a gasi u prolece.Rece mi jednom nedeljno uzme prskalicu i dok je kotao vruc isprska astratermom prodzaga zicom i to je to nisam ga pitao kako kad je ugalj unutra verovatno ima neku "foru". Kotao od 150kw mu je prikljucen na dimnjacu 18cm dok moj od 40kw na 20cm na njegovu sam uspeo da stavim ruku dok na moju nebi ni u ludilu. Nije isto cistiti pepeo iz kotla i izruciti ga samo iz fioke. Ti recimo teoretski kada bi uzeo ovakav kotao neverujem da bi ustedeo na uglju ali na frustracijama bi. I ja isto mucim muku sa vremenom pa kao indijanac lizem kaziprst,gledam u nebo,te nesipam dosta, te preteram,svaki dan mu titram te drvca, te prasina, ja mu tako radim svaki dan druze MagicMaster i svaki dan cistim pepeo pa potpaljujem jer sam toliko "omrzo" DP GREJANJE da i pored toplovoda i plina koja imam u kuci (mogu i da slikam) nepada mi napamet ni jedno od ta dva da koristim...Za grejanje deru a plin je skup pa sad biraj...

Sta je taj astraterm da nece se raspast kotao od toga.

To je sredstvo za uklanjanje cadji iz kotla i deo koji prska njime su cevi izmenjivaca,ne znam zasto bi se raspao kad je kolicina sredstva mala koja izlazi iz prskalice ....limeni kotlovi nisu sigurno toliko osetljivi a za tucane ne znam ali ipak neverujem. Malo sam i ja citao te parametre za sagorevanje kod kotlova na pelet i saznao sam da je najbolje ustelovati doziranje goriva (peleta ili uglja u nasem slucaju) i protok vazduha tako da plamenik radi u sto duzim vremenskim intervalima i bas je lepo (zmajdin) objasnjeno zasto. Vlasnik ovog kotla verovatno za ovo nezna posto mu se stalno kotao pali-gasi verovatno moze da steluje i dotok goriva i kolicinu vazduha koja prolazi kroz loziste smanjivanjem brzine ventilatora ako kojim slucajem to ovaj kotao nema onda mu je to velika mana...no..otom potom, kad budem pricao sa prodavcem sa parama u dzepu sigurno cemo detaljno razjasniti ovaj deo...mada nevidim razlog zasto nebi imao, nije ipak isto loziti pelet,ugalj,secku,kostice, brzina dobosa nebi smela biti ista a samim tim i protok vazduha...

Prvo lozenje dobro sagorevanje sa dovoljno kiseonika.Druga podpala problematicna sagoreva bez dovoljno kiseonika.
Razlog povrat veci od 60 c polaz brzo ugrije pritvori klapnu pa lose sagorevanje.Ima akumulacioni ali je klapna puno spustena pri drugoj podpali. Moram otvarati vratica.
Imali resenje za ovo.??

Evo nekog mog resenja kotlarnice pa da cujem misljenja
Inace se kotao lozi ugljem i predvidjeno je vodjenje mesnog ventila po spoljnoj temperaturi preko danfos regulatora i aktuatora uz pt 1000 sonde

Trebas izbaciti jednu pumpu onu na el. jednu exspazionu i jedan mis ventil onaj kod kotla sime.Manje kosta termicki od mis.A moze i ovako.

Zasto da izbacim pumpu kod el. kotla ako sam razumeo ?
To i jeste termicki od 55 oC, a ne mis ventil.
Ekspanzionu sam vec imao staru, a nova je ova veca pa sam ubacio obe nista ne smeta.
Za pola prethodne sezone koriscenja sam prezadovoljan. Jos nije ubacen elektro kotao i da imam novac ubacio bih jos jednu akumulacionu posudu od 800 litara. Meni je problem visina pa nisam mogao vecu da stavim.

Pozdrav

Nista nemoras da izbacis ako vec imas samo sam mislio ako nemas da manje kupujes.Ja sam sebi termicki stavio na polaznom vodu da otvara na 70 c.Nekako mi brze ugrije nego dole na 55 c.Moras puno vode ugrijat da bi dole bilo 55 A kad je u kotlu 70-80 a u akumulacionom na dnu oko 50c nepravi mi kondens.I kad je manje ni na 30 nepravi jer se vec ugrije kotao pa to nekako proguta.Kad nalozim za 15 min toplo ide u radijatore .Nema vala ni grama kondensa ni cadji a kamo li bitumena.Gore mora mesajuci. Kod komsije smo pravili od neke aku busilice mesajuci ventil .Nije lose ispalo malo je brzi ali otvara zatvara super.Dva mikro saltera i gotov posao.Ako vec lozis ugalj pokusaj da ugradis zugregler na cunak.Bolje iskoristi energiju ne ide puno na dimnjak.Vise od jednog sata produzi lozenje.

cuo sam od vise ljudi da ugalj kovin bolje gori kad je mokar??? meni licno nije logicno ali sam cuo da je tako bolje...da li neko ima iskustva sa lozenjem ovog uglja? Usput da se pohvalim da sam kupio automatski kotao na granulisane ugljeve koji sam toliko zeleo u prethodnim postovima i 10tona kovina tipa grah pa cemo videti kako cu proci ovu sezonu...

Poenta je da se hladan kotao sto brze uvede u radni rezim, za koji je i projektovan(bilo dobro ili lose) i da bude na radnoj temperaturi.
Druga bitna stvar je sakupljanje rasute energije, bilo izolacijom ili nekom rekuperacijom temperature produkata sagorevanja.

Kotao na radnoj temperaturi je najefikasniji, iako prividno, za korisnika ne deluje tako, posto ubacivanje "sto manje" uglja, moze dugorocno da izazove uvecanu potrosnju za uopsteno lose grejanje.

Ako je kotao pedimenzioniran za instalaciju, to je najcesca i najnepovoljnije greska. Bolje je da je "taman", ili malo slabiji, da bi bio u punom rezimu rada, ali sa malo slabijim grejanjem prostora, za par stepeni.

Mislim da se nekakav radni rezim, celog sistema, moze usaglasiti samo sa tim parametrima, radnog rezima kotla, cirkulacijom vode, i pracenjem korektne odlazne i (kakve takve)dolazne temperature..

Tada je rad sistema najoptimalniji, sto znaci, najvise iskoriscene energije iz uglja.

Zato je i korisno imati regulacione ventile zavisno od tih parametara, a ne po nekoj "ustaljenoj" semi, regulacija protoka vode je ozbiljno bitan element regulacije.

Sve ovo gore navedeno i jos nekoliko zakljucaka sto sam ja na svojoj kozi dozivio.

Radni rezim kotla 70-80 Slabo ko to postuje.Veoma jeftino se ugradi mesni ventil i dobije se ta radna temperatura.
Ja ne znam ko jos treba tu radnu tem u radijatorima.A onda ide prigusivanje .

Sagorevanje bez kiseonika pozdere ugalj a ne greje.Najbolje je maksimum.

Manja lozenja isto nisu pozeljna.Jedan od najvecih gubitnika je dimnjak tu se mora voditi racuna dali vuce previse ili premalo .Isto tako prostorija dali ima kisika ili je u zemlji ukopana pa ne moze da sagoreva.

Mesni ventil pracen elektronikom pa makar bio i sobni termostat daje odlicne rezultate.Regulacija oko 100€ jos bolja dobijes ono sto zelis u grejnom prostoru nebacas sto netrebna a imas radni rezim sto je jako bitno. Nema kondensa sagoreva sve nepotrebno nedimi na dimnjaku samo treperi.

Regulator cuga obavezan za one koi bacaju kroz oddzak.Akumulacioni za one koi imaju predimenzionisan kotao i one koi ne zele da loze cesto.
Regulisanje polaznog voda je naj efikasnije.Samo onoliko koliko je potrebno.Sve ostalo je bacanje energije.Lozenje sa podpalom odozgo daje rezultate.

Regulisanje polaznog voda doibies rezervu energije ne skines radnu temperaturu a zadovoljis potrebu prostorija.Petnest godina lozim viadrusa svaki dan i bas izgleda kao nov.Potrosnja zavisi od meterologa.Nije isto ako je napolju plus 10 i minus 10 c.
Vlaznost goriva drveta ili uglja ne visa od 20%.Ja svake godine osusim drva za iducu godinu znaci dve godine da se suse .Lozim samo cerovinu hrastovinu staru dve godine dobro provetrenu na promaji.
Onaj aparat kosta 20 evra samo bocnes i pokaze koliko je vlaznost.

_{[Ovu poruku je menjao zeljezara dana 19.07.2014. u 16:01 GMT+1]}

Dali neko moze da objasni sledece.
Nekad sam trosio 25 litara lozivog ulja ehtra lako za 24 sata.
Sad trosim 150 kg banovickog uglja za isto vreme.
Sta je tu tiliko razlika.?
Ako izracunam da je 25 l x 10kw=250kw
ili 150kg uglja x 4.5kw=675 kw i drva nisam racunao vrsim podpalu
Gdje ode toliko kw u propast.?

Pozdrav.
Pitanje za g-dina zeljezara.
Koliko je ovo " Mesni ventil pracen elektronikom pa makar bio i sobni termostat daje odlicne rezultate.Regulacija oko 100€ jos bolja dobijes ono sto zelis u grejnom prostoru nebacas sto netrebna a imas radni rezim sto je jako bitno. " izvodljivo kada se koristi grijanje na drva i ugalj (koliko je isplatljivo i prakticno)

U zdravlje,
raco

Kosta koliko majstor hoce.Ako budzis sam onda mesni sa pogonom 130€ zavisno od proizvodjaca.Bez pogona 30 evra.Ma muce mene druge stvari.A to je remperatura dimix gasova.Ili da pustis da izlazi na dimnjak tix 200 stepeni .Ili ventilator koi trosi struju i mor se kontrolisati.A to kosta.

U zadnjih par dana pročitah celu temu, i dosta sam se srodio sa kotlom i loženjem, i u velikoj meri smanjio potrošnju ogreva ( s obzirom da sam početnik Pera Ložač) zahvaljujući savetima.
Imao bih samo par pitanja oko sistem

1. Da li je preporučljivo ostavljati bojler ( gorenje 80l sa fabričkim izmenjivačem) priključen na sistem zagrevanja CG kada se voda zagreje ili je ok isključiti ga radi neke eventualne uštede ogreva na njegovo zagrevanje?
U praksi do sada kada vodu zagrejem na maksimum skale kotlom zatvorim dolazni ventil iz sistema, i kako nemamo veliku potrošnju tople vode, ta voda bude prijatno topla za korišćenje i nakon više od 12h od isključenja.
Bojler je u kotlovskoj prostoriji koja je u ukopanoj garaži.

2. Ima li kakav sistem koji se može ugraditi na dolazni vod tog bojlera za automatsko otvaranje i zatvaranje dolaznog ventila izmenjivača pri određenoj temperaturi?

3. Na kojoj bi brzini trebala da stoji pumpa i od čega zavisi ta brzina ( trenutno su u sistemu limeni radijatori 1x 2,2m, 4x1,6m, 1 sušač u toaletu i bojler gore pomenuti) kotao je ispod nivoa svih radijatora a pumpa je postavljena na povratni vod grejanja (iz sistema) ima li kakvog uticaja veća ili manja brzina pumpe na potrošnju i efikasnost. Najviša tačka radijatora koji je u pogonu je oko 6m iznad nivoa kotla ( drugi sprat )

Malo se tema istrošila.Svi smo naučili pravilno loženje!
Ja ću reći moje iskustvo sa brzinom pumpe.Pumpa mi je bila na naj većem broju obrtaja i cevni termostat.Kad se pumpa uključi u radijatorima imam temperaturu 70 - 80 stepeni .Pumpa brzo izmeša vodu i termostat gasi .Cevni čeka ponovno grejanje vode od 60 do 80 da bi ponovo uključio.Posledica je subjektivni osećaj hladnoće kad pumpa prestane da radi.Sada sam smanjio brzinu pumpe na minimum ,pumpa duže radi ,topla voda se duže zadržava u radijatorima i na manjoj temperaturi subjektivni osećaj je da je toplije . Koliko se sećam iz termodinamike i prenos toplote sa fluida je veći ukoliko se fluid sporije kreće kroz sistem.
Kod korištenja bojlera za toplu vodu ja imam dva i mislim da sistem sa cevnim termostatom to rešava .Voda dolazi u njega samo kad je topla i nema rshlađivanja kad je temperatura u sistemu manja od temperature u bojleru.Mogu samo da kažem da mi je račun za struju preko zime drastično manji .

zna li iko koj je ovo ugalj sa slika tj sta su mi uvalili?
www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/dscf9574.jpg
www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/dscf9572.jpg
www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/dscf9573.jpg
www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/dscf9571.jpg

To ti je po meni neki kvalitetniji ugalj granulacije orah , meni licno izgleda skroz o.k. ako si ga platio recimo 12estak hiljada din. Najlakse primetis razliku izmedju mrkog uglja i lignita po staklastom sjaju na mestu gde si prepolovio grumen. Ako sjaja ima mrki je (kvalitetan) ako nema lignit... Sad samo nagadjam mislim da je sokobanjac....

placen je 14700 trazio sam banovic-orah a uvalili mi ko zna sta zato sam i postavio pitanje ovde.inace posto ima i vecih granulacija tj kocka kada je prepolovim rukom na pola maltene svaki komad kocke ima sjaja sto je donekle i dobro.posto imam fedra pec (sagorevanje je od dole na dole) potpaljuje se sitnim drvcima i kad potpala sagori tada dolazi do zapaljenja uglja a imao sam osecaj da ga potpala nece upaliti (probao pre mesec dana napolju).
ok napunio pola kante i drzalo je 7h sto je ok,mozda jacina nije kao kod banovica ili djurdjevika al dobro,kad napunim celu kantu i 10h da greje ja sam zadovoljan.
kazite vi meni kako ja sledeci put kad odem na stovariste direktno i na onim gomilama prepoznam banovic ili djurdjevik u granulaciji orah ne zelim ponovo da dodjem u situaciju da nesto kupim a ne znam
sta sam kupio.
ako neko ima banovic ili djurdjevik u toj granulaciji mogao bi mi poslati kilo-dve postexpresom da ja to vidim svojim ocima naravno ja bi platio postarinu.

mali update teme
juce upalio pecku,2 cepanice drveta i nasuo ugalj izmedju maltene 90% puno loziste,grejalo je 7h,temperatura u prostoriji je bila 27 stepeni sa otvorena 2 vrata ka hodniku i ostalim sobama.jacinom prva 3h grejanja sam prezadovoljan,ostalih 4 kao da je bila druga faza sagorevanja uglja,video se plavi plamen kroz rupice.sl put palim samo ugalj bez drva,posto se teze zapaljuje bez cepanice drva napskacu gore pri povrsini kante dizelom pa cu probati.definitivno ne palim pec dok se spoljna temp ne spusti ispod 10 stepeni jer je unutra pakleno vruce.pec se napolju cistg tj loziste sto se toga tice milina jedna.jedini problem vidim u uglju jer dzukele prodaju sve i svasta,zato sam gore i postavio slike uglja koji sam uzeo.ako neko ima djurdjevik ili banovic ugalj u orah granulaciji neka me kontaktira

da li je moguce da nema aktivnih clanova 33 napisane strane, grejanje vec uveliko pocelo a komentara nista :S

treba mi jedan savet, kako najlakse da zapalim ugalj, sagorevanje je od gore na dole?
gledajuci kantu od gore stavljam prvo sitnu potpalu tj drvca od oko 1cm napravim kao kulu, ispod ide hepo kocka, ispod sitne potpale ide ugalj, a u sredini uglja stavim 3-4 cepanice od 3-4-5cm.
probao sam dezelom da poprskam gornju povrsinu uglja tj onu koja prvo treba da se zapali ali nesto tesko hvata ugalj.
kupio sam i 96% alkohol pa cu da probam da potpalu i gornju povrsinu uglja poprskam sa njim da vidim ima li razlike u odnosu na dizel.

kazem ovaj ugalj sto imam se teze pali, ali kad se zapali milina jedna kako isijava i greje pa eto svaki savet bi mi dobrodosao

Kako odozgo?
Ne znam o kakvom kotlu je rec, kod mene je sa kosim lozistem i na resetku sipam lopatu-dve uglja, preko toga stavim parce hepo kocke i naslonim buse uglja oko nje, dovoljno da uhvati a da ne ugusi kocku. Kada se to razgori onda dopuniti par lopata.
Ugalj je bio susena "Kolubara"
Inace ugalj sam batalio, presao sam na pelet

upitanju je pec sa jednim lozistem tj kantom, slike mozete videti na sledecem linku i tu je princip sagorevanja od gore na dole.

http://www.ferit-bac.com/fedra/al_karakteristike.html

Mozda napuniti manje? Npr 2/3 napuniti ugljem na to staviti potpalu, onda dodati malo uglja preko (cisto da uhvati) i kada se razgori dodati.

nema tu dodavanja,kad uhvati kako treba dok sve ne izgori nema otvaranja ni dodavanja.
poredjujuci s cumurom koji se pali s hepo kockom ovom uglju treba jaka potpala.
sledeci put cu ispod sitne potpale staviti nekoliko cepanica pa kad potpala uhvati uhvatice i cepanice pa onda nadam se i ugalj.

Ja pratim, ali sam smatrao da nemam dovoljno iskustva da posavetujem. Pošto se niko ne javlja, da ipak napišem šta mislim...

Nije isto paliti sušene Vreoce i onaj njegov mrki ugalj. Vreoci se pale maltene lakše nego drva. Ti cimeru probaj jaču vatru odozgo da ložiš, nema tu neke tajne. Tečna goriva (dizel ili alkohol) burnije gore, ali brže sagorevaju. Pa još pride se pale tek kad ispare, dakle - iznad izvora goriva. Ne možeš tako da zapališ ugalj odozgo, samo žarom. Drugo, ne možeš mrki ugalj da zapališ sa par "drvaca", nego sa par cepanica, pobratime

Inače, napisah poruku još jutros, nego ne nisam poslao. Tek sad se setih

@ pravi rzbrzotrz
hvala na savetu
probacu ispod sitne potpale da stavim krupnije cepanice pa eto nadam se da ce i ugalj uhvatiti. krupnije 2-3 cepanice sam stavljao u sredini uspravno misleci da ce uhvatiti potpalu i samim tim i ugalj,nazalost nije uhvatio.
dizelom cu dobro natopiti gornji sloj uglja kad on uhvati ja sam taj dan zavrsio s paljenjem.

Prijatelju kao prvo nikad nemoj sipati gorivo u peci na ugalj ili drva. Nikad se ne zna sta ce da krene po zlu. Evo kako ja radim potpalu. Moj kotao je relativno mali 20 kw Sime solida tucani. Sipam kantu od farbe punu uglja (koristim mrke ugljeve) na to stavim pet sest cepanica tanjih da prekrijem dno (pre toga zavucem dve novine urolane sa strane tako da im gornji kraj bude na gornjim vratima, a donji prolazi kroz donja resetkasta vratanca. Na ta drva nabacam celu jednu novinu blic, kurir, politika ili novosti i to zguzvane stranice u loptu, dakle desetak takvih loptica prekrije ta drva, na to stavis najbolje tanke grancice ili nacepkanu gajbicu i na kraju preko toga sitnije nacepkana drva. Zatvorim gornja vrata otvorim cug do kraja na odzaku, mislim regulator promaje na sulundaru. Potpalim one novine na donjim vratima i drzim ih otvorena dok vatra ne uhvati. Posle 5 minuta zatvorim donja vrata i ostavim tako jedno pola sata. Posle toga prigusim regulatore promaje jer je vatra vec ok. Kod mene je ovo najbolji nacin. Da napomenem ja lozim maksimalno. Regulator promaje je postavljen na skoro 90 stepeni, jer imam akumulator toplote i regulaciju. Ti podesi posle kako ti odgovara. Ako jos nesto treba pitaj.
Pozdrav

napisi mi redosled kako stavljas u kotao znaci redom od gore na dole kako ti izgleda redosled goriva u kotlu i da li ti je sagorevanje od dole na gore ili obrnuto?

Sve ti je gore napisano. Na dno ugalj preko drva preko novine preko sitne grancice preko sitnije drvo i potpalis.

nisi morao da uslikas dovoljno je i ovo sto si napisao hvala ti u svakom slucaju na zaista iscrpnom odgovoru.probao sam danas stavio preko uglja krupnije cepanice a od gore sitniju potpalu jedva je uhvatilo cak se u jednom trenutku vatra ugasila (zara je naravno bilo).
ugasila se zato jer sam malo sitne potpale stavio-moja greska.
kada sam digao poklopac ubacio sam jos sitnih drvaca i vatra je odma planula,dalje je sve bilo kako treba.

sl put stavljam vise sitne potpale i stavicu jedno 4-5 krupnijih cepanica u obliku obrnutog slova V prekot sitne potpale.

Ma ima jos slika nego me mrzelo sve da saljem. Samo je bitno da stavis vise sitnijeg na vrh. Ja uvek imam granja po dvoristu i jos gomile nekog otpadnog drveta pa dozvoljavam sebi taj luksuz da stavljam puno tog sitnog drveta. Da napomenem ja koristim drvo dobro suseno bar godinu dana, ovo sto sad lozim je tri godine staro. Pozdrav

pa da skontao sam da je u sitnoj potpali najveci stos,ako ona izgori i ne uhvate cepanice propao posao zato treba staviti dosta potpale ali i pravilno naredjati krupnije drvo.jbg ja sam jula uzeo bagrem i isekao ga,nije ni cudo sto nece da hvata

Zašto odozgore na dole?

u fedra peci je sagorevanje od gore na dole ako mene pitas :)

Zato sto je na taj način sagorevanje bolje i potpunije a i duže traje.

@bboba
evo da se javim posle dva lozenja kao sto si rekao.
na ugalj sam stavio 3 reda krupnije cepanice izmedju hepo kocku i stavio sitnu potpalu, ispod toga ugalj a u sredini uspravno stavio jedno 3 cepanice okolo uglja.
uhvatio je ugalj bez problema.
sutra cu probati samo sa ugljem bez uspravnih cepanica da vidim da li ce tako ugalj uhvatiti, a definitivno pravim kulu od 3 reda debljih cepanica preko uglja

imate li preporuke koja stovarista uglja su po vama proverena, tipa daju ono sto trazite a ne da uvaljuju ko zna sta, ako takva stovarista uopste i postoje?

na netu sam nasao par stovarista ali nisam siguran da li su pouzdani, zanima me vase misljenje gde vi kupujete ugalj?

Odeš i vidiš i kao ti odgovara kupiš. :) Kupujem na istom mestu jako dugo, ponekad ima više prašine ali sam zadovoljan. Pre svake kupovine me izmere da bi potvrdio da li je tačna vaga. Uopšte ne tražim čak i ne želim ali takav ima je sistem rada.

koje stovariste je upitanju?ako hoces posalji u inbox

Evo malo o uglju .
Najtopliji energent ali mnogo problematican.Sad ga vise ne lozim .Presao sam na pelet ali se rado sjecam svih problema.

Prva i najveca greska je sto kotao nema radnu temperaturu 70-90.
Druga greska vecine sistema sto se radijatorska tem podesava sa regulaciom promaje.
Treca greska mokar energent i ugalj proslogodisnji sa puno prasine.
Na ugalj ne moze cetverokraki.Jer kod promene tem prokuva.

Eto to su problemi za bitumen u dimnjaku za potrosnju nepostizanje tem bitumen u kotlu.I td.

Pozdrav, ja imam sličan problem, naime kotao je Centrometal 40kw, odlično radi , greje brzo i jako, ali baš brzo izvuče svu toplotu i žar kroz dimnjak. Na kotlu nema pozadi one klapne za prigusenje, majstor kaže da te novije generacije tih kotlova nemaju to. Inače dimnjak je 7m , fi 200, a propisani je fi 180. Pa sad me zanima da li sam da pravim to , ili ima neke druge cake?

Pozdrav, ja imam sličan problem, naime kotao je Centrometal 40kw, odlično radi , greje brzo i jako, ali baš brzo izvuče svu toplotu i žar kroz dimnjak. Na kotlu nema pozadi one klapne za prigusenje, majstor kaže da te novije generacije tih kotlova nemaju to. Inače dimnjak je 7m , fi 200, a propisani je fi 180. Pa sad me zanima da li sam da pravim to , ili ima neke druge cake?

Ja sam na dimnjacu stavio regulator promaje .Ali tako da nije direktno u dimnjaku .Inace radi tako da regulise temperaturu dimnih gasova a nesmanjuje zrak ako treba.Obavezno treba izmjeriti Pa i temp dimnih gasova.Bio mi je taj leptir vise od pola pritvoren a sad radi tako da kad razgori vatru i ugalj prihvati skoro da se zatvori.Tako moze da produzi bar za jedno lozenje.

Obavezno treba ugraditi taj leptir jer ode sve u dimnjak pogotovu kad je vedro vrijeme.Izvuce sve.

Evo pogledaj kako izgleda.

Kotlovi na cvrsto gorivo mogu biti tinjajuci i brzo goreci.Ovi tinjajuci imaju malo goriste i koriste visoko kalorican ugalj.Sto je kaloricniji ugalj to je manja zapremina uglja ali je skuplji sto vise kalorija ima.

Može li još fotografija kako si povezao prenos sa regulatora na klapnu?

Mi smo nekad imali TAM stadler kotao sa velikim lozistem i goreli smo i po 15 t kovinca uglja ,a sad imamo viadrus kotao sa malim lozistem i ove zime smo izgoreli 3t banovic kocke sa 10m drva.
Tu klapnu je imao TAM a ima i viadruds i nisu automatske.

nemam sliku jer nisam kuci a mogu ti samo usmeno objasniti,sa onim termometrom na daljinu izmjeris gdje je temperatura dimnjace ili cunka 70-100c tu pozicioniras regulator promaje .nikako nestavljati u dimnjacu jer on radi samo do 120 c stavis uteg na onaj sestkant gdje je zakacen lancic da preteze klapnu u dimnjaci .nastelujes kad da pritvara i koliko i to je to.ja sam ogranicio na jednu trecinu da maksimalno otvori onda kad se pocne da tali nedimi pritvori kolko hoces e tad ide u zatvaranje ali ne skroz.radi provereno smanji tem dima u podpali otvori ko i naprijed kad podigne tem i dobro uhvati sam pritvori

davno nekad ugalj se lozio dok nepodpali onda se zatvore cugovi izgori bez kisika sad se moze regulisat kako volis ima onaj italijanski proizvodjac 25 evra regulator promaje a samsung je 50 evra

Pozz svima na ovoj temi. Naime, na brzinu sam se, iz zivotnih hheh razloga, morao prebaciti na Centrometal 25kw kombinovani kotao na cvrsto gorivo.
Ugalj je dosao ovoga avgusta, samo dvije tone, da isprobamo, a drva sam mislio da imam dovoljno suhih za potpalu, sve dok nisam poceo da lozim.
U medjuvremenu sam, naime danas citajuci temu, shvatio da nemam ni klapnu na dimovodu od peci do dimnjaka. Regulator imam, termostat isto, suhim drvima nije problem postici 70 / 80 C, ali samome lignitu, koji bih volio potpaliti sa par drva....jedva 50 C...Naravno onda mi ostaje dosta neizgorene sljake ujutro, kotao iznutra zacadzen, dimnjak /u blokovima/ se znoji, itd...

Veoma postujem strucna i iskustvena misljenja OG postera na ovoj temi jer cijenim da ste zaista, kako profesionalni, tako i ljubazni u svome strpljenju i istrajanju da olaksate pocetnicima "otkrivanje vatre u 21 vijeku# .
Ja bas takvu jednu pomoc trebam, naime, suocen sa realnoscu da nemam veliku sansu da vise u ovoj sezoni nabavim suva drva za potpalu, samo jos uglja u vrecama. Poceo sam da lutam po internetu u potrazi za EUREKA proizvodom koji bi mi omogucio da potpalim i/ili raspalim ovaj crni ugalj bez pomoci suhih drva.

Procesom eliminacije elektricnih i gasnih rjesenja, uglavnom citajuci preporuke drugih korisnika, kako na Amazonu, tako i na Youtube, sam dosao do ove poskupe igracke koja bi mogla biti rjesenje svih 30 i nesto stranica ove teme. Kao sto vidite, ugalj, vjerovatno bitumenski, se pali i rasplamsava bez pomoci bilo kakve druge potpale, u roku od 10 minuta... Sam uredjaj sluzi kao mjehur za uduvavanje zraka i dodatnog potpiravanja vatre...
Molim za misljenje svih kolega lozaca. Da li naruciti ovaj produkt iz UK, s obzirom da ce me doci duplo sa svim popratnim troskovima transporta i poreza koji drzava nametne na stvari uvezene iz EU?
Hvala velika u naprijed.
p.s. Akcija za ugalj pocinje u minuti 2.






<sub>[Ovu poruku je menjao Loki83 dana 01.11.2018. u 23:04 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Loki83 dana 01.11.2018. u 23:07 GMT+1]</sub>

Koji debil je pravio reklamu, oni na travnjaku drže tanjire sa roštiljom u jednoj ruci i čašu sa pićem u drugoj, nigde stočića da spuste te čaše, nazdravljaju... a gde da spuste čašu? Valjda popiju sadržaj i čašu bace pa navale na roštilj.

Al' dobro, nije to ništa gore od činjenice da u lidlu stanuje svežina i životna vedrina :)

Ja palim vatru sa https://www.kupindo.com/Aparat...rivanje/10923170_Brener-ulozak
Košta oko 1000-1500din i jedan uložak od 100din meni traje celu zimu, ali ja ne ložim često, možda 20 dana za celu zimu.
Ima ih sa i bez piezo upaljača. Obavezno sa dugmencetom upaljačem kupiti. Time sam i celo grejanje uradio, meko lemljenje bakarnih cevi i fitinga.
Nekad bile novine, ko danas kupuje novine?
Nekad sam palio i Hepo kockama, imam ih još. Kutija je 60-100 din za (valjda) 30 kockica.

U obe varijante bi dobro došla neka duvalica, ali to može da bude i onaj mali ventilator na USB ili ručni za raspirivanje roštilja.

Da dodam moj doprinos vezano za paljenje cumura, sapurina. Ja za to koristim brener koji je nakačen na malu bocu od 3kg. za tu malu bocu prodaju i male brenere. uglavnom ja koristim veliki sa tockicem za podesavanje jacine. meso stavljam na zicu posle 15min. svi znamo koju temperaturu pravi brener tako da od mene toliko.

Loki83 taj uredjaj mi lici na onaj pistolj za vreli vazduh za skidanje farbe i dr.Znam neke koji su tako potpaljivali pelet bez problema,taj pistolj duva 500-600c.A sigurno znas nekog ko to ima pa probaj...

U brt zahebao sam se ovo baca vatru,probaj sa brenerom sto koriste ovi za grejanje sto vare bakarne cevi,to je isto nesto jeftino.Brener za mapp gas

https://www.kupujemprodajem.co...969&data%5Bgroup_id%5D=854

To sam i mislio probati prvo, ali mislim da ovaj Grenadier puse jace i mozda razvija jacu temparaturu, plus mu je nos predvidjen za kontakt sa gorivom i balansiran je za samostalan rad. Jedina mana mu je cijena za sada, trebacu platiti oko 250 eura sve skupa da mi ga postar uruci.
Vrijedi ovo sve po mom misljenju, ako stvarno moze zapaliti i odrzavati kameni ugalj upaljenim bez upotrebe suhog drveta.....Volio bih naci tacnu temparaturu koju postize na izlazu iz cijevi, ako su je uopste obznanili.

Mapp sam citao da postize najvecu temparaturu, ali iza sebe nema promaju, zapalis par ugalja, ali ih onda treba rasplamsati na ostale i nije bas prakticno i ekonomicno 5 minuta visiti iznad peci drzeci tu baklju///po meni barem

Hvala druze, mozda brener sa tom duvalicom uparen bi bio dobar kao i ovo....

Grejanje na sitan ugalj grah.
Evo malo iskustva.Radi se o jednom od najjeftinijih vidova grejanja .Nisam ni ocekivao da to tako fukcionise .Naime ugalj grah valjda namienjen industriji se prepira i dodje mokar pa nema prasine ne drobi se ima pepela.Netreba drva za potpalu .Pali se samo jednom u sezoni svaki put samo raspiri zar sto ostane u gorioniku .Posle 8 sati sam se upali bez problema.Ako napravim usisivac za pepeo bice to cisto kao i pelet i jos cistije jer kod punjenja spremnika nema prasine .

Da se moze osusiti bio bi jaci ali ima vremena do pocetka sezone.Cena po toni je 50 evra zasad.Nije bas kalorican mislim i zbog velike kolicine vlage ali ugreje dobro.Razlika od peleta je ta da se brze upali nego pelet jer nema onog procesa podpale i duze sagoreva a pelet ima visu snagu i nekako je jaci .Brze podigne temperaturu.
Prasine i nema jer je prepran i mokar dodje a pepeo ako se mirno lopaticom pokupi nije toliko necist.Radi automatski kao i pelet .Prati temperaturu kotla i mislim da je jeftin vid grejanja.