Polij benzinom pa zapali sad dok spavaju.

Celu vikendicu?

...jos pogotvu ako su na nekom lesenom krovu pa da izgori cela kuca... :)


amm potpuno sam bez normalnih ideja.. jedino jednom sam video da je neki covek preko gnezda stavio najlon i sa onim 'stejplerom' (ne znam kako se kaze srpski http://en.wikipedia.org/wiki/Staple_gun <- ovo) zabio ove kukice sve oko gnezda, da nisu mogli da izadju...
osle kad su zatvoreni mozes da radis sta hoces sa nima.. ili cekicem da ih izubijas, ili da se vais za par nedelja i samo pokupis ostatke.. ali pazi i tad da nesto ne prezivi od hrane u gnezdu

Ako mislis da nema jos jedan otvor, onda zguzvaj novine i ubaci. Nece se vracati. Ja sam letos u sumi nasao jedno veliko sa preko 300 komada. Posto su se ugnezdili bas na drvetu na kom sam napravio vratilo, morao sam da delujem insekticidom. Nasao sam neki ekstra jak, obukao se u pcelarsko odelo, sa kapom i rukavicama i naspricao celu bocu insekticida unutra. Da nisam bio obucen kako treba ne veruje da bi se ziv vratio, jer su se cak zabadali i u odelo(imao sam ispod debele pantalone) dok su napadali. Bilans posle svega je gomil amrtvih strsljenova, a oni sto su preziveli su odleteli. Samo pazljivo sa gnezdom dok su strsljenovi u njemu. Jedan ubod u vrat i gotovo...

Ovo je verovatno varijanta koja tebi ne odgovara zbog paljevine, ali ja sam letos ose unistio insekticidom, koji, dok prskam na gnezdo, mlaz upalim upaljacem. Uspelo je. Naravno, PP aparat sam imao pri ruci jer je i kod mene bio slucaj gnezda blizu krova.
Poz

Moze i to ako je brvnara ;) Ja sam benzinom palio gnezdo osa. Nema od toga bolje i deluje najbrze. Doduse, nije bilo ispod krova nego medju nekim betonskim blokovima. Plus, oni sad jos spavaju zimski san, znaci pravo je vreme. I ovo sa najlonom nije losa ideja, narocito zato sto spavaju. Ima u poljoprivrednim apotekama oni najlon dzakovi, pa stavis par komada jedan preko drugog, uvijes gnezdo, i onda oni nece moci ni napolje ni unutra, i plus su slabi posle zimskog sna, znaci problem resen.

Moj recept je jednostavan...

Upadneš noću (dovoljno je da bude sat-dva pre ponoći) i dezintegrišeš mesto prskajući Raidom iz boce. Ne znam zašto, ali noću uopšte ne reaguju - nešto se pogube i popadaju mrtvi.

Pozdrav

P.S. Kad našpricaš RAID dotle da se i sam maltene ne osvestiš i dalje je uputno "dati gas" nogama, što brže, a onda sa distance posmatrati da li zovu pojačanje ili su klonuli duhom

Moj deda je to radio tako sto bi pripremio malter i nocu zazidao otvor. To sam kasnije vidjao da rade na vikendicama na moru.

U svakom slučaju, šta god radio, obavezno noću i po mogućnosti gledaj da bude što hladnije... Tada će biti najmanje aktivni i najmanja je mogućnost da ti se neki osveti. Računaj da je (ako nisi alergičan) sve preko dva-tri uboda opasno, pa za svaki slučaj neka bude još neko sa tobom da može da ti pomogne u slučaju potrebe. Imaj pri ruci nešto protiv alergijske reakcije tipa esperson/sinopen/fenergan mast + fenergan/astemisan ili slične tablete (ovo proveri u apoteci).

Nemoj da se uplašiš od svih ovih postova i saveta - ne ideš u čiđćenje minskih polja - ali oprez svakako

Može li jednostavno da se obmota samoprijanjajućom folijom.Bez hemije i baruta,plamena,i sl?

_{[Ovu poruku je menjao vujo032 dana 18.02.2007. u 17:43 GMT+1]}

Ovo prvi put cujem...

Ako je alergičan na ubod, onda baš tako. anafilaktički šok... game over...

Mislim da vecina ljudi ipak nije alergicna, no bolje da ne isprobava :-)

Da bi neko dobio burnu alergijsku reakciju mora već imati aktivna antitela u svom organzmu. Znači nikada ne možete dobiti alergijsku reakciju na prvi kontakt sa alergenom (u ovom slučaju stršljenovim otrovom). Samo osoba koja je već jednom ranije bila ubodena može (ne obavezno) dobiti alergijsku reakciju. U tom slučaju stvarno je dovoljan jedan ubod i smrt može nastupiti veoma brzo (par minuta). Prva pomoć je otvaranje otvora na dušniku i ubacivanje cevčice za disanje pošto zbog alergijske reakcije otiču disajni putevi i dolazi do gušenja. Naravno postoje i lekovi ali neću ovde da pričam o stvarima za koje nisam sto posto siguran. Neka se javi neki lekar...

E sad ono za šta nisam siguran je koja je supstanca u stršljenovom otrovu alergen. Ovo je bitno zato što to može da bude neko hemijsko jedinjenje koje se možda nalazi i u otrovu drugih hymenoptera (ose, pčele), pa ako su vas one ranije ujedale... možda odreagujete burnije na stršljena.

Mene su bas dosta puta "ujedale" pcele, nekad i po 3-4 odjednom(inace imam nekoliko kosnica pcela). I nisam imao nikad problema, ta mjesta samo oteknu i nista vise. Znaci li to da sa strsljenom ne bih dobro prosao jer je njegov otrov jaci?

Ja sam strsljene unistio u mojoj vikendici tako sto sam u supljinu betonskog bloka, gdje su se ugnijezdili ubacio prasak koji se koristi za unistavanje krompirove zlatice. Sta se dalje odvijalo ne znam, samo kada sam dosao sledeci put posle nekih nedelju dana, njih vise nije bilo.

pozdrav

Ja sam oduvek koristio onu suptilnu seljacku varijantu: uzmem metlu, okrenem je po sirini i kad neki sleti na zid udarim sto jace mogu, po mogucstvu onim tvrdim delom metle. Onda ga brzo dokrajcim na podu pre nego sto pas nasrne na njega. :) Naravno, radilo se o pojedinacnim primercima, a ne o gnezdu...

To znači da nisi alergičan na otrov pčele, pa verovatno ni na otrov stršljena ne bi alergijski odreagovao. Ovo ne znači da otrov ne bi delovao na tebe - bilo bi i bola i otoka... ali lokalno, bez alergijske reakcije. Svaki otrov (u stvari svaka supstanca) može u određenoj količini da bude letalna. PRETPOSTAVIMO da je za zdravog muškarca od nekih 80-tak kg potrebno deset uboda stršljena da ga dovedu do veoma ozbiljnog stanja ili smrti. Tu govorimo o klasičnom delovanju otrova na čovečiji organizam. Kod alergijskih reakcija je dovoljna i najmanja količina otrova - jedan ubod pa da dođe do gušenja.
Prilikom prvog (i svakog sledećeg uboda) organizam reaguje otokom i crvenilom na mestu uboda, a u krvi se stvaraju antitela koja pomažu u neutralisanju dejstva otrova. Čovek postaje alergičan na otrov (ili antibiotik, polen...) kada ta antitela ne nestanu posle prestanka delovanja strane supstance, već ostanu aktivna u krvi. Organizam je tada u stanju pripravnosti i prilikom svakog sledećeg uboda reakcija je mnogo brža i burnija pa u najgorem slučaju može doći do gušenja.

_{[Ovu poruku je menjao ctrl alt del dana 19.02.2007. u 15:00 GMT+1]}

Ceo odgovor ti je rekla-kazala...Postoje dosta velike sanse da bi organizam reagovao na otrov strsljena iako je na ubod pcele nastala samo lokalna reakcija. 1 ubod strsljena=20-ak uboda pcela. Takodje postoji mogucnost da organizam reaguje i na ubod pcele ako duze vremena nije bio uboden od iste, a pri ranijim ubodima je imao samo lokalnu reakciju. Razlog je sto se otpornost vremenom gubi.
Ovo stvarno nema smisla sto si napisao. Na osnovu cega si to pretpostavio? Da te ubode i 5 strsljena pitanje je u kakvom bi stanju zavrsio da ne primis injekciju u roku pola sata posle uboda. Otrov strsljena je mnogo toksicniji od otrova pcele. Dovoljan je jedan ubod na pravo mesto(npr.vrat) i da nastane opasnos po zivot.

Namerno sam napisao "PRETPOSTAVIMO" jer sam hteo da naglasim razliku između klasičnog delovanja otrova i alergijske reakcije. Znači da bi otrov ozbiljno ugrozio zdravlje potrebno je 2,3,...5...8 uboda, a ako je čovek alergičan, dovoljan je jedan. Šta tu nije jasno? Ako je potrebno naći ću precizne podatke.

Što se tiče prvog dela tvoje primedbe, u par postova ranije sam rekao da mislim da je moguće da se alergija javi na neku supstancu koja se nalazi u otrovu ne samo stršljena, već i drugih srodnih insekata. U svakom slučaju ako nije ranije bio izložen stršljenovom otrovu, najverovatnije neće imati alergijsku reakciju na prvi ubod. Uzgred gde si našao jednačinu 1 stršljen = 20 pčela.... = 5 bumbara = 0,2 poskoka....

Udaljili smo se od teme.

Hmmm,a sta bi se desilo kada bi se gnezdo naprskalo PP aparatom za gasenje pozara???

Verovatno bi stršljeni krenuli da se čude i psuju... "ko je do ____ zvao vatrogasce!?".

Pa ništa, deo bi se verovatno udavio u peni, a ostatak bi Te oplavio od ujedanja.

Pozdrav

A, ne... mozda je mislio da se prvo polije benzinom, pa zapali, pa tek posle toga isprska pp aparatom

Sa CO2 bi možda i imalo smisla, sa suvim prahom sigurno ne.

Ako je u zatvorenom prostoru, uzmi neki raid koji je za pcele strsljene ili nesto slicno posto ima vise vrsta raid-a i zalijepi ga nekako da prska bez potrebe da se pritisne (npr. selotejpom), ako znas na sta mislim. Zatim to ubaci u taj njihov prostor i bjezi kolko te noge nose. Vrati se za jedno sat vremena i trebalo bi da su svi mrtvi.
Mislim da je ovo najsigurniji nacin a i ako ne uspije izgubio si samo stotinak din i parce selotejpa.

moje iskustvo još zanimljivije, sa osama koje gnezdo prave u zemlji,inače nisam nikad bio alergičan na ujed osa ili bumbara, a ujedali su me. u svakom slučaju imao sam gnezdo tih osa kraj mlade jabuke tek zasađenje, i tako dok sam zalivao u letnom periodu jabuku , ja onako usput zalijem i njihovo gnezdo, i to recimo jedno 10-tak puta, uglavnom izleti par njih i vrte se oko rupe, sve dok jednog dana nisam krenuo da zalivam onako redovno, da bi u trenutku dok sam se približavao sa crevom iz rupe izletilo jedno 10 osa i krenule pravo na mene, prva koja me je napala ubola me je tačno u vrat ispod brade, normalno sam zbrisao što sam brže mogao, nakon 30 sekundi dobio sam svrab oko prepona pazuha i jezik mi je počeo da otiče i gušenje, popio sam neke tablete fenergan mislim i komšija me je odvezao kod lekara, za nekih 15 minuta sam bio tamo, dali su mi neke injekcije i doktorov komentar da nisam popio što već jesam da bi se verovatno ugušio.
nakon par dana sam se ,,nauružao'' jaknama, mrežema za lice, i benzinom, problem je rešen.

Dobro se obuces,stavis debele rukavice,nogavice u cizme.Dakle,zastitis se dobro da te ne ubodu.Nadjes jedan dugacak stap i na vrh zamotas krpu vezes je zicom, natopis naftom (baklja).Kad padne mrak dodjes ispred jazbine i cekas.Oni lete ka vatri i kada se priblize dovoljno krila im sagore.Pazi da nesto ne zapalis.

Hvala svima koji ucestvovali savetima .Unistio sam gnezdo uz prethodne pripreme tj. zastita glave, ruke, naoruzao sam se otrovima ,najlonom i krenuo u akciju ,a onda corak, gnezdo je prazno . Onda sam u nekoj knjizi procitao da strsljeni
u jesen napustaju svoje gnezdo i nikada se ne vracaju .

...ili su mozda ti strsljeni dosli do informacija da im ti ovde na forumu radis o glavi, pa su oni... zapalili

Za sve ljubitelje strsljenova informacija da sutra(sreda 14.mart.2007.) u 10.30h na TV B92 ima emisija iz Nacionalne geografije STRŠLJENOVI IZ PAKLA



Necete zazaliti ako pogledate...

Najza.ebaniji strsljenovi zive u Japanu, ali su im i pcele jednako ozbiljne.
Imaju foru da formiraju klupko oko strsljena i vibriraju dok ne postignu temperaturu koja ga slogira.

Od silne priče kako uništiti gnezdo i čime se zaštititi, potpuno sam ovo prevideo. Tačno je da stršljeni u jesen prestanu da polažu nova jajašca u gnezdo, iz poslednjih se razviju ženke i mužjaci, dolazi do oplođenja, mužjaci umiru a oplođene ženke ili ženka preživljavaju na skrivenim mestima (pod korom drveta i sl). na proleće, obično u aprilu preživele počinju da prave novo gnezdo i formiraju novu koloniju. Nikada ne koriste staro gnezdo. Može se desiti da ako je lokacija posebno pogodna (tipa veliki zaštićeni tavan sa lakim pristupom...) više godina formiraju koloniju na istom mestu, ali uvek naprave novo gnezdo. Znači džaba smo pisali... gnezda koja nađete između novembra i aprila su neaktivna.

Napuštanje starih gnezda inače važi za sve (ili skoro sve) ose, stršljene i bumbare. Za razliku od pčela oni nikad ne koriste dvaput isto saće, već za svako jajašce naprave novu ćeliju. Ovo je verovatno mehanizam zaštite od parazita. Zato se svakog proleća pravi novo gnezdo i nova kolonija.

Proverio sam i podatak o otrovnosti stršljenovog uboda. Računa se da je LD 50 (srednja letalna doza - umire 50% ljudi izloženih nekom agensu) šest uboda. Naravno bilo je slučajeva da se preživi i više.

Sto se tice ujeda pcela i drugih nima (da tako kazem) slicnim insektima, iz licnog iskustva znam da to nema veze jedno sa drugim.Da pojasnim.Moj otac i ja bavimo se pcelarstvom.Posedujemo nekih 15-tak kosnica.Na ujed pcela nismo alergicni, medjutim mog oca je pre par godina ubola osa i imao je burnu reakciju.Morao je da zatrazi pomoc lekara.
Sto se strsljena tice, nabavi pcelarsku kapu(onu sa sitnom mrezom), kreni nocu, po mogucstvu da je hladnije (ispod 12 stepeni).Napomenuo sam 12 stepeni posto pcele napustaju kosnicu pri visim temperaturama od 12 stepeni.Tretiraj gnezdo insekticidom, ako je pristupacno odseci sace sa leglom strsljenova i zapali na bezbednom mestu.
Ako ipak to ne smes da uradis pozovi u pomoc nekog pcelara i mislim da nese biti problema.Gnezdo ce biti unisteno.Pozdrav!

Kave vam sve ideje padaju na pamet pa to je strasno...mogao bi neko da nastrada pogotovu ako uzme metlu ili napravi baklju!

Secam se da sam kao klinja prisustvovo ispustanju gasova iz nadule krave... znam znam ... krava se najela neke travulje i nadula se, a baba je uz pomocu petroleja (gas za lampu, ali nisam bas siguran) pokusavala da je ispumpa... Uglavnom tada je kukajuci spomenula kako joj je prosle godine krava nastradala od strsljenova! Tako da nije se bas zezati sa njima. Najsigurniji nacin je naci nekog drugog to da uradi. Nekog koga ne gotivite. Uglavnom ova overdose-irana krava je prezivela

Vidim da je problem riješen, ali ako nekom zatreba evo par pčelarskih fora. Uzmete plastičnu flašu od 1,5 litar i odsječeteod vrha prema dole (horizontalno) komad na onoj krivini (znači nekih 5-10 cm) i taj dio okrenete naopako i povežete žicom tako da se dijelovi ne rastavljaju i da se sve može objesiti na recimo drvo u blizini gnijezda. Kao mamac koristi se pivo (2-3 cm), mogu sardine ili druga riba uglavnom mora imati intenzivan miris. Kad uđu nemogu izaći više iz zamke.

A šta misliš da ih poliješ nitror azređivačom?
Sutra ću još razmišljati i pitaću komšije i kolega,pa kad nakupim dovoljno predloga,
eto mene opet.Svaki dan po jedan predlog.
Držite me za reč.
Evi za sada,malo da naučite i upoznate neprijatelja,a biće toga još.
Nekada se, uz sve mere opreza i svu pažnju, ipak desi da vas insekt ubode. šta tada uraditi? Postoje li neki načini da manje iziritirate insekte - kada oni uopšte napadaju (osim, naravno, komarca, koji vas ujede jer je gladan, to jest gladna, pošto ujedaju samo ženke)? Evo malog vodiča kroz svet ovih ne baš popularnih "suseda".

Pčela napada samo iz straha, i tada izgubi žaoku i umire. žaoku je neophodno
izvaditi pincetom; protiv oteklina i svraba pomoći će hladne obloge u kombinaciji
sa kolutovima svežeg crnog luka.

Osa, kao i pčela, bode samo kada je isprepadate. Ovde uglavnom ne treba vaditi
žaoku; dovoljno je da stavite hladne obloge. Ako se desi da ste ubodeni u predelu
očiju ili usne duplje, trebalo bi da sisate kocku leda ili da je stavite na
mesto uboda i da se odmah obratite lekaru.

Stršljena se mnogi boje, ali stršljen napada izuzetno retko, jedino kad brani
svoje gnezdo ili u samoodbrani. Slatkiši i roštilji ga nimalo ne zanimaju. Stršljenov
otrov nije ništa opasniji od otrova ose, ali ubod više boli jer ima deblju žaoku.
Ako vas ipak ubode, hladite oteklinu kockicama leda koje ste uvili u neku krpu
- nije preporučljivo da stavite led na golu kožu.

Znatno redji od uboda stršljena je ubod bumbara. Ubada jedino ženka bumbara,
i to u prilično retkim situacijama, recimo, budete toliko neobazrivi da sednete
na nju. Mesto uboda tretirajte isto kao da vas je ubola osa.

Ukoliko idete na selo, može vam se desiti neprijatan susret s obadom. Obad
će najčešće napadati velike sisare, tako da na njega uglavnom možete da naidjete
u blizini polja za ispašu. Kao prva pomoć nakon uboda preporučuje se hladjenje,
a pošto ubod jako boli i može lako i da se upali, ne bi bilo loše da osetljive
osobe na mesto uboda stave antibiotsku mast.

Komarci: dosadni i predosadni, i potencijalno opasni, jer mogu preneti bolesti.
Od tih bolesti najznačajnija je malarija, kod nas, doduše, iskorenjena, ali
je naša zemlja, zbog uvek prisutne opasnosti, ipak svrstana u potencijalno ugrožena
područja. Napadaju samo ženke, jer im je potrebna koncentrovana proteinska hrana
da bi položile jaja, a tu hranu pronalaze u krvi ljudi i toplokrvnih životinja.
Na mestu uboda ubrizgavaju tečnost protiv zgrušavanja krvi, sa prilično kratkotrajnim
dejstvom, ali ta tečnost izaziva svrab i crvenilo. Ako vas ujede komarac, pomaže
da na mesto uboda stavite kolutove svežeg crnog luka ili mešavinu soli i sirćeta
- to pomaže protiv svraba i upala.

Još jedno, opšte pravilo: ako vam se nakon bilo kakvog uboda jave ekstremne
reakcije na koži (recimo, veliki otok), ili ako imate probleme sa disanjem ili
cirkulacijom, obavezno se javite lekaru.

II

Od avgusta pa sve do u jesen dok su aktivne, ose se pokušavaju uvući u košnice da bi došle do meda. Sem toga, ubijene pčele im služe za ishranu legla. Za razliku od pčela, kod osa samo maticc prežive do sledeće sezone.

Ose su veliki sladokusci i ne prezaju ni od nasilnog ulaska u košnicu, ali se pčele stražarice najčešće uspešno suprostavljaju tome. Ako su društva iz nekog razloga oslabila, ta odbrana može biti nedovoljna tako da ose, ako se pojave u većem broju, mogu uništiti pčelinje društvo.

Zbog toga osinja i stršeljnska gnezda, bilo da su u zemlji, ili na nekom drugom mestu, treba uništavati čim se otkriju rano u sezoni. To se najbolje izvodi sprejom, koji se takođe može upotrebiti i protiv stršljena. Samo treba imati u vidu da je ubod stršljena mnogo opasniji od uboda pčele i ose, pa se treba dobro zaštititi prilikom uništavanja ove štetočine pčela. Svi poslovi oko uništavnja moraju se obavljati noću kada su ose i stršljeni u gnezdu.

Za hvatanje osa mogu se koristiti razni mamci, između ostalih do polovine puna flaša piva u koje se može kapnuti malo sirćeta i dodati jedna kašičica šećera. Ubrzo, čim dođe do vrenja, ose budu privučene i one ulaze u bocu gde se utapaju. Pčele ne privlači sadržina boce, pa nema opasnosti za njih.

Posebno treba naglasiti opasnost koju stršljeni predstavljaju u avgustu i spetembru kad ih ima mnogo. Doleću na pčelinjak i vešto hvataju pčele u letu odnoseći ih u svoje gnezdo.

Pored hemikalija protiv stršljena se uveče i u toku noći možc primeniti plamen i uznemireni stršljeni uleću gde nalaze svoju smrt.

Kako ose, tako i stršljeni, mogu se hvatati u posebne klopkc napravljene od žičane mreže u vidu levka. Klopke se postave kasno uveče tako da se u toku sledećeg dana u klopci nađe veliki deo odraslih osa ili stršljenova.

Pčelovuk, jedna vrsta ose samice, gnezdi se u zemlji i slično stršljenu, za opskrbljivanje svog legla, hvata takođe pčele. Pošto su njegova gnezda u zemlji, teže ih je zapaziti nego gnezda stršljena.

U planinskim predelima u košnice se takođe uvlači i jedna vrsta bumbara, tako da se u junu ispred košnice može videti po neki bumbar koga su pčele ubile. Ti bumbari pokušavaju da dođu do meda iz košnice.

III

Realno najopasniji životinjski organizmi u toplijem dijelu godine, osobito u ljetnim mjesecima. Iako se čini nemogućim, ubodi stršljena mogu biti smrtonosni. Posebna opasnost jest u činjenici da stršljeni mogu napasti čovjeka koji im se nesmotreno približi.

SAVJET
Ne približavati se rojevima stršljena. Ako zamijetite više stršljenova u letu udaljite se što prije.
2. PČELA Na području Hrvatskoga primorja i Gorskog kotara znatan je broj pčelara. U ljetnim mjesecima pčelci se odvoze na pašu u predjele gdje trenutno cvate medonosno bilje. Pčele nisu agresivne, ali mogu napasti osobe koje se nesmotreno približe košnici. I sami pčelari znaju da njihove pčele ponekad budu "ljutite" i rado bodu.

SAVJET
Ne oblačiti šarenu odjeću i ne upotrebljavati razne mirise i dezodoranse ako ste preosjetljivi na pčelinji otrov. Pčele kada se roje ne bodu.
3. OSA Iako nije opasna kao stršljen ili pčela i osa može izazvati vrlo neugodna stanja pri multiplim ubodima. Obično nisu agresivne, ali postoji opasnost da u rojevima napadnu osobu koja im se nesmotreno približila.

SAVJET
Izbjegavati mjesta na kojima se nalaze veći osinjaci.

IV



Pozdrav iz Čačka.

A,da sad sam se setio.A šta mislite vrelom vodom?

Evo šta wikipedia kaže na tu temu:

Europski stršljen
Izvor: Wikipedija
Skoči na: orijentacija, traži
?
Europski stršljen
Europski stršljen
Europski stršljen
Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Arthropoda
Razred: Insecta
Red: Hymenoptera

I još malo o stršljenu:

Ose su oduvijek bile problem na pčelinjaku.
Ulaze na leto u košnicu, kradu med, otvaraju leglo i uznemiruju pčele. Nisam jedanput gledao borbu između stražarica i ose, a osa je u pravilu izlazila kao pobjednik. Tome pridonosi i činjenica da osa ima gladak žalac, da može ubosti više puta i pri tome, za razliku od pčele, ostati živa.


Stršljeni (Vespa crabro) su naše najveće ose.
Stršljenjake grade na zaštićenim mjestima, pod strehom, u šupama ili pod krovovima, u šupljim stablima, od nekoliko katova saća, stanicama okrenutim prema dolje. Sve to omotaju s više listova poput papira tankim, sažvakanim drvetom.
Svake godine u proljeće, oplođena ženka koja je prezimila u skloništu, gradi novo gnijezdo i nikada ne useljava u staro, prošlogodišnje.
Stršljeni love pčelu u letu, najčešće pred samim ulazom u košnicu.
Osim pred košnicom, love pčele i za vrijeme odlaska ili dolaska na pašu.
Uhvaćenu pčelu odnose na obližnje drvo gdje joj iz mednog mjehura isišu nektar, a prsne mišiće sažvaču, pomiješaju sa slinom te ih tako pretvore u sluzavu kašu kojom hrane svoj pomladak.
Kada jedan stršljen počne s lovom, ubrzo dovede i drugoga, a onda oni dovedu svaki po još jednoga i tako ih je sve više u napadu. Pčele su protiv tako velikog i oklopljenog protivnika, kao što je stršljen, potpuno nemoćne.
Stršljeni love i noću, za punog mjeseca, ako su noći vedre.
Radijus lova im je oko 1500m od gnijezda. Zato treba uništavati stršljenjake (stršljenova gnijezda) na širem području oko pčelinjaka. Postoji zabluda u pčelarskoj literaturi da se odrasli stršljeni hrane mesom kukaca, naročito pčela. To nije tako, zato jer odrasla jedinka stršljena nije u stanju probaviti krute proteine.
Odrasle jedinke hrane se sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća, te drugim slatkim tvarima koje nađu u prirodi.
Svoje ličinke hrane proteinima, najčešće dijelovima kukaca.
Posebna su im poslastica pčelinje ličinke. Zato je pčelinje leglo često na meti stršljenovih napadačkih pohoda.



Porodica: Vespidae
Rod: Vespa
Vrsta: V. crabro
Dvojno ime
Vespa crabro
Linnaeus, 1761.
Rasprostranjenost europskog stršljena
Rasprostranjenost europskog stršljena

Europski stršljen (Vespa crabro) je žuto-crni kukac vrlo sličan osi, ali mnogo veći. Stršljeni (Vespa crabro) je naša najveća osa. Gnijezda gradi u šupljem drveću, vrbicima, drvarnicama ili sličnim zapuštenim staništima. Vrlo je opasan, ali rijetko napada bez razloga. Hrani se kukcima poput ose.
Sadržaj
[sakrij]

* 1 Rasprostranjenost stršljena
* 2 Staništa - gnjezda
* 3 Hrana
* 4 Suzbijanje
* 5 Reference
* 6 Vanjske poveznice

Rasprostranjenost stršljena [uredi]

Staništa - gnjezda [uredi]
Gnijezdo stršljena
Gnijezdo stršljena

Gnijezda obično grade na zaštićenim mjestima, pod krovovima, na tavanima, u šupama, u šupljim stablima, veličine saća od nekoliko katova. Stanicame saća okrenute su prema dolje. Sve to omotaju s više listova poput papira tankim, prožvakanim drvetom.

Svake godine u proljeće, oplođena ženka koja je prezimila u skloništu, gradi novo gnijezdo i nikada ne useljava u staro, prošlogodišnje.

Hrana [uredi]

Odrasle jedinke stršljena hrane se najčešće sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća, te drugim slatkim tvarima koje nađu u prirodi.

Svoje ličinke hrane proteinima, najčešće dijelovima kukaca koje uspiju uloviti. Posebna su im poslastica pčelinje ličinke. Zato je pčelinje leglo često na meti stršljenovih napadačkih pohoda.

Stršljeni osim po danu kukce često love i noću, za vrijeme punog mjeseca i ako su noći vedre.

Suzbijanje [uredi]

Preventivno uništavanje stršljenova odnosi se na spaljivanje mogućih gnjezda ili preventivnim mamcima. U plastičnu jedno ili dvolitrenu bocu ulije se mješavinu jabučnog soka, octa ili pive. Pčele neće zbog odbojnog mirisa ulaziti u bocu, dok će stršljeni, kao i ose, namamljeni lakom hranom ući u bocu iz koje ne mogu izaći i utopiti se.

Prilikom uništavanja / spaljivanja mogućih gnjezda stršljena treba imati u vidu da je ubod stršljena veoma opasan.

Reference [uredi]

* Pčelarstvo online

Vanjske poveznice [uredi]
U Wikimedijinu spremniku nalazi se još materijala na temu:
Europski stršljen

* European hornet protection site
* Pčelarstvo online

Evo mene,kao što sam obećao.I dok sam ja živ,trudiću se da ova tema uvek bude pri vrhu.
Nešto sam istraživao,evo malo na engleskom.
Spremio sam neke knjige i skripte,samo da skenira,i obradim materijal.

Wild Things - Sting of the Hornet
Hornet's are a member of the bee family.
A Hornet
Have you heard it takes seven hornet stings to kill a horse, three an adult human and two a child? This is an old myth so the next time you see a hornet don't run in panic or beat it mercilessly. Most people consider hornets dangerous and even the sound of their buzz causes fear and panic. The hornet has become a rare site in Germany because so many people went out of their way to kill these guys. What people don't realize is that these guys are peaceful animals, even shier than honey bees. That's not to say they make great pets. But people who are striking out in fear are those most likely to be stung.

The Look
Female hornets are 25 to 35 mm long, while males and workers are smaller. They have reddish-orange wings and a brown stripe on their orange stomach. They are closely related to ants and bees. Hornet's hind wings join to the fore wings with a row of tiny hooks. Like most nest building insects, hornets are very protective, so people think they are aggressive stingers.

Where to Find Them
Hornets can be found throughout most of Europe, Asia, the US and Canada. They aren't too picky about their home and often live
Hornet's live in nests like this.
A Hornet's Nest
in old sheds, deep in terraces, balconies and lofts. Nests found in trees are becoming rare. The nests look like a large, inverted teardrop-shaped ball usually attached to a tree, bush or side of a building. Hornet nests may hold thousands of wasps and are often located out of reach.

If you've been stung: Cooling the area is soothing, the same for bee stings. In exceptional cases hornet stings, like other insect stings, can cause an allergic reaction from an overactive immune system. These reactions begin with noticeable swelling and redness in the affected area. In the case of a reaction you should see a doctor to be on the safe side.

Hornet Juice
This might sound gross, but drinking the stomach juice of hornets is supposed to give an extra buzz. It seems to work for Japanese Olympic Gold winner Naoko Takahashi. Before and during the marathon, she would down this unusual drink because Japanese scientists found it gives a boost to human performance. A Japanese company is now selling the raw juice as an energy drink. Who knows how long until it is available in North America.

Care probaj stari pčelarski trik koko bi se za duže vreme otarasio ove napasti.
Uzmeš litarsku flašu u zelenoj boji, na dnu dodaš šaku šećera koji pokvasiš tek da bude vlažan i ovako spremljenu okači da visi negde u blizini vikendice. Rezultati će biti vidljivi kada drugi put obiđeš vikendicu.
Pozdrav mislim da je sada pravo vreme da se ovo uradi.

A sta bi bilo da u to mesto gde su se nastanili strsljeni bacis neku petardu, po mogucstvu onu jacu? Malo i mi da igramo prljavo :)

Kakvi ste bre destruktivni...!

Ok, problema više nema, ali da znate da je ona pčelarska fora ekstra!

I ja sam sasvim slučajno došao do iste kada sam preko noći na terasi slučajno ostavio staklenu flašu sa malo švepsa unutra!
U svakom slučaju kada sam se probudio i izašao na terasu shvatio sam da sam da je moj problem sa osama nestao - sve do jedne su uletele u flašu i sve su se podavile u toj slatkoj tečnosti.

Nadam se da će ovaj moj odgovor bar jednom učesniku foruma spasiti život! :)

Ljudi moram da Vas prosvetlim ... Najbolji lek za ose i strsljene je LEPAK ZA MISEVE. Postavi se u blizini kosnice ( do 1m udaljenosti) i potrebno je samo jedan da se zalepi, nakon te prve zrtve koja jos uvek nije mrtva ostali priticu u pomoc i za nepunih 5 minuta se uhvate svi do poslednjeg! Nakon toga mozete slobodno da skinete ispraznjeno gnezdo i postavite u sobu za ukras : )

Iako je stara tema moram da demantujem. Ljudi koji imaju alergiju na ubode insekata prije svega pcela trebali bi se paziti jer za njih bilo kakav ubod moze biti smrtonosan. Kod zdrave osobe otok prođe za 2 dana, pa čak i vrat. Mog zeta su ujela dva baš prije neki dan. Jedan za ruku jedan za vrat. Ruka mu je bila otekla dobro, a na vratu jedva primjetno.

Sa insektima ,vrstom i imunoloskim sistemoj svake osobe se svodi na individualno.Neko ne oseti,nekog ubode kod oka i nista,a neko zbog banalnog uboda neke male

osice strada.Kazu ako nema izvidjaca 5 min,krece drugi da ga trazi.To se meni desavalo prosle godine.Ukoko sam jedno 40 komada za par dana.Idu na svetlo i udaraju svom

silinom,dal o staklo dal o zid i onda se primire.Ja sam ih docekivao u letu.Ispostavilo se da su imali gnezdo u jednoj staroj jabuci i bilo ih je na hiljade.Zapalili smo drvo a ovi oprljenih krila

padali,pa bas kao insekti..:).Jedan stradali,uslikan.

Ubico

Ja ih se još nisam rješio. Počeli su mi uljetati u sobu uveče pa sam tako ubijao po 10ak komada dvije večeri. Nalovio sam ih na stotine na lepak za miševe, ali uspostailo se da je to sitnica u odnosu na njihov ukupan broj. Onda sam odlučio porušti im leglo.

Jedam me stigao ubosti i to kroz rukavicu. Kako sam prošao slika govori više od riječi.

https://www.google.rs/search?q...t0LVw&biw=1307&bih=636



Potražite po netu ima toga koliko hoćete, radi. Ja sam pravio
pre nekoliko godina. Malo eksperimetišite sa različitim mamcima.

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 12.08.2015. u 08:58 GMT+1]}

Ja sam preživio, otok se povlači, a iskustvo nije ni malo prijatno.

Ja sam imao mali susret pre 4 dana i ispade privremeno leglo im je u jabuci.Poceli su da zatvaraju otvor u drvetu

a ja ujutro u kratkim rukavima,sa peskirom i brenerom,krenuo u akciju.Spalio rupu,ostale 2 zatvorio sa nekim drvetom

i nisu se vracali.ALI,u staroj krusci je poprilicno leglo i kazu da bi trebao akciju sa vecim brenerom da odradim uvece.

Verovatno sam zbog toga imao srece,sto se tice napada.Ovo sto je Branko predlozio,funkcionise.Stavili su pivo a kazu da moze i secer.

komsija mi prekljuce ispricao... kad je bio mlad, ujeli su ga tri strsljena nakon cega je pao u komu... sada pada u komu za 5 minuta nakon ujeda osice ili pcele... i ako uvek sa sobom nosi injekciju koju momentalno bode u misic noge, ne stigne lek da deluje na vreme... poslednji put mu se to desilo pre dve godine u Luksemburgu kada je jedva preziveo... druga ambulantna kola su krenula u susret prvima, i na pola puta su morali da ga reanimiraju...

treba praviti razliku izmedju letalne doze i anafilakse... ukoliko niste alergicni, potreban je razlicit broj uboda ovih insekata da bi se napravio picvajz u organizmu... ukoliko vas je nekad ranije barem jednom ubo neki od ovih insekata, postoji sansa da je stvorena alergija, i jedan ubod kasnije moze biti fatalan... i uzgred receno, alergija moze da se stvori u bilo kom dobu zivota, tako da ako sada niste alergicni, ne znaci da necete biti za 20-30 godina... stariji kolega je postao alergican tek sa pedeset i nesto godina, i ako su ga ceo zivot ujedale pcele i osice... sada ne izlazi iz kuce bez tableta antihistaminika...

Mene je igrom slučaja ubola osa pre mesec dana u rame i na mestu uboda je sada samo ostala rupa jer je koža počela u malom krugu da žuti i da se gnoji sve dok se to parče nije raspalo i ispalo napolje. Nije ugodno ali nadam se da će to udubljenje vremenom da se izravna.
U kutiji od gasnog merila im je bila baza koja je kasnije naprskana u par navrada raidom protiv letećih insekata. Posle par dana sam dole sa zemlje počistio mrtvih osa dovoljno za više od pola jupol kante.

Meni je ovo interesantno po pitanju mog qurcenja.Nekako ne cvikam a njesra leti iznad glave.Da li postoji moguscnost testirati se i videti da li sam alergican.

Ose,pcele,to me je ubadalo.Nije bas u skorije vreme,pa zato i pitam za otkrivanje alergije.



Mislio sam da je sprej onako,mamimapra.Video sam u merkuru ima za muve,komarce i drugi bas za strsljene i ose.

Samo mi je zent kako prici rupi,posto kruska ima vise supljina,kao pomocni izlazi ili ulazi.

Ufatiš stršljena, metneš ga u veliku teglu, duboko uzdahneš i gurneš ruku
unutra. O onda ćeš znati :D :D
Mislim da bi svako ko se mota po prirodi trebao da ima neku tableticu protiv
alergije. Pogotovo ovi kikiljavi iz grada.
A za šuplju krušku je dobra pur pena, i čaršav preko glave za onog ko prska.

moze, samo treba naci kliniku ili laboratoriju koja to radi, tj. moras da okreces telefon dok ne pronadjes... i nemoj da ti rade ono njesra sa imunoglobulinima iz krvi, vec pravi kozni test...

Malo vise sarkaticno,ali istinito.



http://www.kurir.rs/zabava/dok...aglaviti-robiju-clanak-1915627





http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_prirode.html

Hmmm, nije da ne verujem da je strsljen zasticena vrsta, i nije da se ne slazem...ali kako onda objasniti jedan ovakav oglas:http://www.istrebljivac.com/dezinsekcija/strsljen/

A ko mene pitas pogresna adresa.:).U mom slucaju ce i stara jabuka da leti a ne oni.

Sta da kazem,bukvalno su me sludeli.Drvo je na samom putu do kapije.

Nisam siguram da insekti mogu biti zaštićena vrsta

Mene su skoro dva klepila, jedan baš u vrat i bolilo je čitav dan. Onda odem na internet da malo pročitam o ubodu stršljena i kontam da sam prvo to sve pročitao pa da su me onda klepili, ljudi sigurno bih umro.
Ovo sredstvo provjereno radi. Skoro sam sa njim uništio gnijezdo stršljena. Dobro je i zato što može da baci mlaz 5 m.

naravno da mogu:

http://www.zzps.rs/novo/index....=zastita_prirode_strogoIDivlja

Strogo zaštićeni + zaštićeni insekti = 522 vrste

EDIT

Evo linka ka dokumentu sa svim zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama:

https://www.google.rs/url?sa=t...hrvRiHu1_sW3vRr_4A&cad=rja

Stršljena nema među pobrojanim zaštićenim vrstama. Članak u Kuriru koji je naveo Lavlja_Jazbina je po dobrom starom običaju tog lista klasična izmišljotina.

Slobodno ubijajte stršljene ako se nasele u vašoj okolini.


_{[Ovu poruku je menjao ctrl alt del dana 02.09.2015. u 16:26 GMT+1]}

Sad mi je lakse,a taman sam se hteo folirati kako ovi sa slike nisu moje ruku delo.:).

Elem,neverovatno zilavo i hrskavo stvorenje.Zaoka podmukla a ni kljove mu nisu naivne.Cackao sam ga sa nekom slamkom i kljove su bas strasne,a zadnji deo je savitljiv i sklapa se kao teleskop.

Dvojac kod neonke je pao od start spreja.:).

Podsecam diskutante da je ovaj insekt bitan zbog održavanja ekološke ravnoteže i nalazi se i na crvenoj listi ugroženih vrsta. Kazna za ubistvo strsljena je 2.000.000 dinara, a ko nema da plati ide u zatvor. ES verovatno zbog neznanja moderatora tolerise ovu kriminogenu temu, ali ce se to ispraviti - zaštita stršljena, kao i drugih životinja, regulisana Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a kazne su definisane Zakonom o zaštiti prirode. Oba dokumenta su dostupna za citanje na internetu.

Član 74 Zakona o zastiti prirode, u stavu 3 doslovce kaže da je zabranjeno:

– Hvatati, držati i ubijati, strogo zaštićene vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja i ugrožavati ili uništavati njihova staništa…

Po članu 126 Zakona o zaštiti prirode, ukoliko neko preduzme radnje kojima se mogu ugroziti strogo zaštićene vrste biljaka, životinja, gljiva i njihovih staništa, biće kažnjen sa 500.000 do dva miliona dinara.

Daj navedi gde tacno pise i koja vrsta strsljena je zasticena.Ako moze i slika te zasticene vrste insekta.

Da, i mene zanima gde to pise i koja tacno vrsta je zasticena?

http://www.pdpobeda.rs/ekologija/fajlovi/zastita3.htm
http://www.vojvodinasume.rs/wp.../uploads/2012/04/RTE-vrste.pdf

Propisi su jasni i ostri, ali na spisku nema doticne bube, tako da ja licno ne mogu da smatram da se krsi zakon pricom o problemima sa poprilicno opasnim zivuljkama.

Cak i po raznim novinama, dok se komentarisalo objavljivanje velikih kazni, za bube tipa mrava i bubamare, nisu spominjani strsljenovi, pa nije bilo ni napomena prilikom ujedanja gradjana, cak i sa smrtnim ishodima, da je potrebno obavestiti nadlezne sluzbe da bezbedno uklone strsljene.

Sto je bio recimo slucaj sa zmijama, kada je izricito savetovano i apelovano, da se pozovu specijalisticke sluzbe, zarad uklanjanja zasticene vrste, i to krajnje bezopasnog i plasljivog tipa kao sto je belouska...

Mislim da treba pratiti liste, i u slucaju da se na listi pojavi i rod strsljena, tada treba obratiti paznju na zakon.

P.S. Mada sam saglasan sa cinjenicom da je ova tema vise za forum poljoprivrede...ili biologije...

Izjava da je strsljen zasticena vrsta potekla je od direktorke Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju i prenele su je novine. Poslao sam email sa molbom da se ovo pitanje razjasni, pa cu javiti kada stigne odgovor.

Pa Darko jel sam postavio link sa detaljnim spiskom zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta? Jel ti više veruješ svojim očima ili nečijoj izjavi iz medija? Direktorka zavoda za biocide možda i nije biolog i njihovo delovanje nije usmerno na zaštitu prirode već, grubo rečeno, na zaštitu ljudi i privrede od prirode. Možda je omaškom pogrešno navela stršljene kao zaštićene ili su novinari pogrešno preneli.

Naravno da ništa ne treba bespotreno ubijati - pa ni stršljene. Svako živo biće ima mesto i ulogu u ekositemu. Ali priznaćeš da postojanje gnezda stršljena u neposrednoj blizini stanovanja predstavlja velik rizik i da ga treba uništiti. Isto važi i za osinjak, mravinjak, miševe, pacove, bubašvabe...

Ko zna sta je ona tacno izjavila i sta su mediji preneli... ja nigde ne nadjoh da su strsljeni zasticena vrsta, ali primecujem da se uz koriscenje termina "zasticena vrsta" koristi i termin "retka vrsta", a strsljenovi su sve samo ne retka vrsta.

Jedino ako se ova zastita odnosi na neku specificnu retku vrstu strsljena pa bih opet valjalo znati o kojoj vrsti je rec i da li je ima na ovim prostorima.

Provereno, strsljencine, nisu zasticena vrsta.
Nisu pod embargom zakona, pa su Vespe iz reda Hymenophtera otvorene za diskusiju na forumu.



P.S.
Jesu pod zastitom u EU, i mislim da su pod zastitom u Hrvatskoj, i to odredjene vrste, ali se prakticno zabrana odnosi na sve, posto ih je, narocito u panici, tesko klasifikovati.

Pa kada se uskladimo sa propisima, promenicemo odnos. Za sada je ovako, posto su izuzetno opasne zivuljke.

U Srbiji postoji samo jedna vrsta stršljena Vespa crabro i toliko se razlikuje od ostalih osa da ga je nemoguće zameniti s nekim drugim insektom.

A da li ES postuje zakone Hrvatske, i da li je hrvatski jos uvek zvanicni jezik ES-a ili je to promenjeno?

Sklon sam misljenju da nisu zivuljke opasne, vec su opasne upravo ovakve teme, imajuci u vidu da strsljen napada gotovo iskljucivo onda kad mu je ugrozeno leglo. Najveci procenat ljudi je uboden upravo zato sto zeli da ih se otarasi. Sto se same opasnosti tice, folklorne price prikazuju opasnost mnogostruko vecom od one kakva je zaista - smrtonosna doza otrova je ona koja se ubrizgava tokom 500 uboda, naravno ako covek nije alergican. Ako jeste, onda mu je naravno dovoljan i jedan a verovatno je dovoljna i bilo kakva pcela ili osa. Da li onda treba da krenemo u unistavanje kosnica, jer i tu zive "izuzetno opasne zivuljke" od kojih neko pod nekim okolnostima moze da umre?
Mene su jos kao malog ucili da se strsljeni ne diraju, tako sam uvek postupao i nikada nisam imao problema. Prvi put sam strsljenove video u kotlarnici, ogromno leglo bas iznad kotla i tada sam pitao da li su oni opasni i treba li ih unistavati. Rekli su mi da oni uopste nisu opasni izuzev ako se unistavaju i da se tu ljudi non stop vrzmaju - loze vatru, unose drva i ugalj, ciste pepeo i slicno i da niko nikada nije imao problem sa njima. nasuprot tome, znam neke ljude kojima djavo nije dao mira i pre ili kasnije su svi ubodeni od strane strsljena. Mozda ih jednom uspesno uniste pa ih to ohrabri da ce uvek biti tako, ali ako su ti strsljeni dosli tu to znaci da na tom mestu postoji prirodna pogodnost za njih i sledece godine zamenice ih drugi, pa trece godine treci i sve tako dok covek ne napravi pogresan korak prilikom unistavanja i zavrsi u bolnici/mrtvacnici.


Ali, kad je vec tako kako je da ljudi imaju iracionalne strahove koji ih teraju da prave opasne ludosti, onda cu da dam doprinos preporucivanjem necega sto smatram najmanje opasnim nacinom da strsljenove drzite podalje od kuce:
http://www.rasterivac.rs/Rasterivac-osa-pcela-strsljena.htm

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 11.09.2015. u 20:25 GMT+1]}

LD50 je 5 uboda, ne 500!

Zar ne vidis da je trol.Cuj,zakoni hrvatske.Strsljeni napustaju legla a u praksi ta legla se nenastanjuju ponovo.

Gamad koja su stetocine,sto za ljude sto za pcelinja drustva.I da,napadaju kada im dune.Prosle nedelje je stradala rodjaka na mestu gde

je pojila krave.3 inekcije.Sledece nedelje radi brener,pa ce da zuje samo tako.

ctrl alt del, jednim ubodom strsljen ubrizgava 0.16-1.19mg otrova. LD50 za coveka je u razlicitim naucnim izvorima od 10mg/kg do 90 mg/kg. Uzmi digitron u ruke pa racunaj, rezultat nikako ne moze biti 5 vec vise od 500 uboda, ali za svaki slucaj da se ogradim pa da kazem 500.

Lavlja_Jazbina, steta sto se ne bavis naukom - mozda bi mogao da dokazes nesto sto nikada ni jednom naucniku nije uspelo. Ja sam imao svakodnevne bliske susrete sa strsljenima i nikada me nijedan nije bocnuo. Nasuprot tome, kao predskolsko dete imao sam neprijatno iskustvo sa osama - slucajno sam zakacio gnezdo i imao sam 22 uboda od cega 1 za jezik. I tako, sat vremena me niko nije razumeo sta pricam, 2 sata sam se cesao i posle toga sve u redu, bez ikakvih lekova i preparata. Za coveka koji ne napadne gnezdo strsljena (namerno ili slucajno) gotovo je nemoguce da bude uboden. Ja licno se ne usudjujem da pridjem kosnici sa pcelama bez opreme, a gnezdu strsljena prilazim bez ikakvog osecaja straha. Strsljeni su miroljubiviji i od pcela i od osa:

Inace, nasuprot tome sto ih ljudi kao Lavlja_Jazbina dozivljavaju kao stetocine, strsljeni su veoma korisne zivotinje ukoliko volite organsko voce bez hemikalija. Ja nikada nisam prihvatio da svoje voce tretiram otrovima. Strsljeni tu imaju prirodnu ulogu regulisanja brojnosti stetnih insekata. Ko nastoji da zivi prirodno ne sme tu mnogo da intervenise primenom grube sile protiv prirode, jer mu se sve vraca kao bumerang - morace voce da prska opasnim hemikalijama, a potom kad ne daj boze oboli od kancera pitace se od kud sad to. JBG, ovaj prirodni otrov zuji i vidljiv je, a taj vestacki se niti cuje niti vidi, pa to ljudima stvara neku iluziju da je manje opasan.

Slike koje si postavio nekog moze da stoji glave.Od strsljena su vece stete nego kako ti kazes,regulisanje brojnosti stetnih insekata.

Ako imas negde gde pise da strsljen unistava prolecnog komarca koji napada cvet sljive,bilo bi od koristi.

Nisam ja mrgud koji ide i trazi da ubija strsljenove,ali ako su blizu,na 1m u drvetu a tu ti recimo prolaze deca i unuci,ta filozovija sa otrovima

pada u vodu.Inace imam tolerancije *vidi sliku*,ali ako su i posle ove blokade uporni,moram i ja biti.

Strsljeni su pre svega korisni jer tamane sve sto leti uvece i nocu i jedini su pored slepih miseva predatori takvih insekata. Za insekte koji lete danju dobre su laste. Ja imam i strsljene i laste i nikada nisam koristio nikakve hemikalije za voce. Strsljene imam u supljoj jabuci, koja je na oko 4m od kucnih vrata kao i u drvenoj ostavi gde drzim rakiju i jos tako neke sitnice, a koja je na razdaljini 5-7 metara od kuce i gde se najnormalnije ulazi, izlazi, uzimaju i vracaju stvari... Tu se zna gde su im gnezda i samo se obrati paznja da se nenamerno ne zakace i to je sve, oni nikada ne bodu bez razloga. Najbolje je da se covek oslobodi nepotrebne panike koja ga tera da pravi gluposti, unistava korisne zivotinje i dovodi sebe i okolinu u opasnost, ali ako to ne moze, postoje nacini da se gnezda strsljenova dislociraju malo dalje umesto da se unistavaju, imajuci u vidu njihovu korisnost za organsko bastovanstvo i vocarstvo. Ja ne preporucujem da se radi dislociranje, ali ako nekom djavo ne da mira ima po internetu vrlo detaljnih objasnjenja kako da se to uradi a da se opasnost za ljude i strsljene svede na minimum - koristi se led koji strsljenove tera u hibernaciju. Ako si nekim slucajem pcelar, onda sigurno znas da strsljenovi uniste do 1% legla, a da hemikalije cesto uniste 100%, zar ne? Mozda tvoja rodjaka nije dirala strsljenove, ali je mozda krava zakacila granu i oborila gnezdo, tada strsljeni naravno napadaju i ljude i krave, jer je za njih to sve isto. Ja imam utisak da si ti covek koji tezi zdravom i prirodnom zivotu, ali si zbog nedostatka adekvatnih informacija podlegao bapskim pricama o opasnosti od strsljena. Predlazem da malo proguglas po netu kakev su realne opasnosti i kakvu korist imamo od tih zivotinja, pa da se potom nadjemo ovde, da razgovaramo sta je najpametnije da se radi.

Odakle ti ovo?Pa bas nocu ako nema svetla ekipa je u supljini.Ako izneses baklju,lete na plamen i spaljujes im krila ili u prevodu,zavrsili su karijeru.

Za dnevnu aktivnost moram postaviti kameru,jer jedino tako mogu dokazati da nisi u pravu.

To pise svuda na internetu, evo naprimer:
"At night hornets catch many nocturnal insects, of which bats are the only other predator.

Hornets are the top predators of the insect world comparable with the birds of prey in the bird world. They are the eagles of the insects. Gardeners should be glad to have a hornet nest nearby!'
http://www.vespa-crabro.com/hornets3.htm

Moze da pise gde hoce.Ja ti pisem iz prve ruke a ti sve kontra od toga.

Preko dana su hiper aktivni,da je po tvome,retko bi uboli nekoga .

Nije sporno da su aktivni preko dana, ali su aktivni i nocu. To pise i wikipedia.
Hornets hunt when there is only little light available - humans will call it darkness. Like other insects they are attracted to light.[1][2][3] If possible, the light should be extinguished for a short time. The hornets will then continue as usual. If it is not possible to put out the light, a glass jar can be used to catch the hornet. With a paper under the glass the hornet can then be transported to a safe place away from that light where it can be released.

A pise nesto sto bi moglo biti objasnjenje za agresivnost:
Hornets will defend their nest, or hive. Depending on the species of hornet, they will do this in a radius of between 2m and 6m. Concussions within that radius should be avoided. If they are disturbed often, they will make this radius bigger.
Sudeci po ovome, sto ih vise unistavas, to su agresivniji. Moje strsljenove nikada niko nije unistavao, pa se oni uopste ne uzbudjuju kad im se ljudi motaju na pola metra od gnezda. Takodje, dokazano je da se oni sporazumevaju ispustanjem hemikalija sa mirisima. Ako ubijes jednog, moguce je da si posle neko vreme obelezen mirisom koji govori da te treba napadati. Ako si primetio i ja pisem iz prve ruke i moja iskustva se poklapaju sa onim sto naucnici kazu, a ja tebi verujem kad kazes da je drugacije i pokusavam da pronadjem odkud takva razlika u iskustvima.

Ne mozes generalizovati a pominjes samo svoj slucaj.Strsljenovi u krusci za koju niko ne zna koliko je stara od starosedeoca je sada puna strsljenova

i niko i ne obraca paznju na nju.Kada pocinje da smeta a daleko od svih,pa onog momenta kada ti gori svetlo i napadaju po ljudima za stolom.Sto se tice

isekata i unistavanja od strane strsljenova,koji su to?Oko njih ima dosta dok udaraju u neonke.

Da temu podignemo na visi nivo,a za to se moras potruditi da slikas svoju ekipu i to leglo na 1m,glupo je da polemisemo wikipedije kada imamo licna

iskustva i dodire za razliku od onih koji daju pluseve a nisu ni videli strsljena.Moju sliku sa drvetom si video.Da nije samo to,bio sam i oko 12h nocu

da oslusnem i vidim tu aktivnost o kojoj ti pricas.Nema je.Cuje se tek po neki i to visoko kako prelece,ali ne aktivnost celog drustva.

Kada je hladnije kao prosle nedelje sa jutarnjom 10c,nema ih maltene uopste.Sledeca nedelja ce biti detaljnija,kamera za nocno snimanje na stapu

od 3m,ili fiksirana preko dana i snima aktivnost.Imam nesto slobodnih dana pa cu imati vremena za malo detaljniju raspravu.Ti izgleda zivis tu gde su

strsljenovi pa ti nije problem kao meni,da gulim 130 km od Beograda.Kao i uvek,od mene posten predlog kada se dohvatim neke teme.

Samo licni ARGUMENTI,pusti internet izvore.Moze?



p.s.Sto se tice obelezavanja mesta pogibije strsljenka,pa zar mora nevin da strada?

Ajde Darko,ja nabaci i merdevine na gepek pa krecem.Nemo da bude ja postavio svoju ekipu a ti svoju ni da obidjes.

Pa sta da ti kazem - poruku zapocinjes tako sto mi branis da generalizujem navodjenjem svog slucaja, a zavrsavas time da ja treba da postavim slike. Pa odluci se, moje iskustvo jeste ili nije relevantno? I meni je to oko 150 km od mesta boravka, ali imam u telefonu slike i suve jabuke na par metara od stola i stolica na terasi i te drvene pomocne zgrade gde stoji rakija udaljene izmedju 5 i 10 metara od stola i imam sliku strsljena koji mi je sleteo na rukav kosulje dok sam tu sedeo, ali koja je svrha da ja to sve postavljam ako si se unapred ogradio da je moj primer nebitan?

Imam takodje slike drveca koje tu raste, to su neke stare sorte sljiva i jabuka i vinogradskih breskvi koje se ne kaleme, vec same rastu kao suma. To je bukvalno suma hrane koju niko ne orezuje i ne prska, niti obavlja bilo kakav rad, vec strsljenovi i laste regulisu brojnost insekata, a grane se same lome kada previse izrastu. Covek ima jedini posao oko toga da podigne ruku i stavi hranu u usta. Na nekim vockama se vidi da su ih strsljenovi naceli, ali to je 1% plodova, ali to nije nikakav problem, jer govorimo o tonama voca koje ta suma hrane daje, a meni i mojoj porodici za jelo, dzemove, sokove i sve sto nam padne na pamet realno treba 5% od toga. Ostalh 95% jednostavno padne na zemlju i reciklira se sledece godine, ili ljudi koji tamo zive praktikuju da tim organskim vocem hrane svinju, pa posle zimi dobiju organsku prsutu i slaninu
Ja sam se pre nekoliko godina preselio u vojvodinu, ali tamo nikada nisam uspeo da napravim to isto - priroda je tamo zatrovana, hemikalije se obilato koriste, voce je crvljivo i nikako, non stop neke lisne vasi i biljne bolesti. Nisat ne vredi sto ja ne prskam kad kilometrima unaokolo drugi prskaju i potruju sve sto je korisno u prrodi. Sve ja to i na jednoj i na drugo lokaciji imam dokumentovano i sta god da je tu toliko neverovatno i bitno mogu da okacim, ali ako si vec na pocetku rekao da je nebitno, onda cemu sve to...

@darko, ja sam ljubomoran, to je sve sto mogu da ti kazem, mega sam
ljubomoran .... nego mi nije jasno, zasto ti je to 150km od mesta
boravka?!?!? zasto "to" nije mesto boravka?

Iskoristio bi jedan post od @veselinovica iz teme oko accua i skidanje klemni,dodje mu i ovde kao odgovor.

Stetocine koje buse voce i ne daj Boze da im se nadjes na putanji zujanja (leta).Novi izgled jabuke ali tu se motati vise nece.

Mada moram priznati,uporna stvorenja.Novi sistem zatvaranje rupa i rupica je sa blatom.Umoran sam za vadjenje slika iz telefona ali sutra cu ti postaviti slicice kako buse jabuke.

U Bibliji stoji zapisano da su Adam i Eva pojeli plod sa drveta znanja pa su zato proterani iz raja na zemlju, da se od znoja svog najedu hleba. Slicno tome, ljudi vec milenijumima sami sebe proteravaju iz okruzenja slicnog ovom gde raste suma hrane i zubori cista nezagadjena izvorska voda, gde u nezatrovanom vazduhu sve vrvi od zivota. Mozda covek ne bi mogao da podnese zivot u raju, gde gotovo nista ne mora da radi i sve sto mu treba mu je na dohvat ruke - covek se ne zadovoljava time, potreban mu je osecaj napretka, osecaj da danas ima nesto vise nego juce, znanja, novca, bilo cega. Potrebno mu je da se takmici sa drugima. Potrebno mu je da posecuje daleke zemlje, a ni okolinu svog mesta boravka nije u potpunosti obisao. Zarad zadovoljenja tih svojih poriva covek je spreman da radi do duboko u noc bas kao sto i ja od ranog jutra pa sve do sad radim i jos nisam zavrsio za danas, spreman je da udise zagadjen vazduh i da pije zagadjenu vodu i jede zatrovane plodove. Vrlo mali broj ljudi je sposobno da prevazidje te ljudske nedostatke, a ja nisam medju njima i pitanje je da li iko na forumu jeste. Isto kao i Lavlja_Jazbina i ja radim ono sto mislim da je najbolje, a mozda je to najgore i stetnost sopstvenog izbora nam se kasnije vraca kao bumerang.

Stara tema, ali nov, prirodan nacin resavanja problema - strsljeni su puni proteina i greota da se bace:

I ne moze u ficickom obliku,nisi razumeo ili ne mozes.Verski je ovde iskljuceno da bi se vodila polemika,nego samo ti kazem.

A ovo objasni ljudima koji su alergicni i na osicu a ne na strsljena.Ide lepo vreme,trava ce posle mladenaca da zeleni ( tako kazu)

pa bi bilo dobro da se sve poznate supljine zatvore posto uskoro krecu izvidjaci u potrazi mesta za gnezdo.Ti jos uvek ne dade onaj klip

kako se druzis sa njima za stolom!

Citao sam da su Strsljeni Zakonom zasticena vrsta i da je Zabranjeno Unistavati ih !

Tako da pazite kome sta pricate , jer tesko da ce da vas neko uhvati na delu , ali se nikada ne zna ko moze da prijavi . Kazne su ogromne !

Zabranjeno je i paliti vrzinu,bez obzira sto je selo.Ima i tamo komunalaca,ali niko ne sljivi zakon.

Gde si to procitao zivota ti :-)

Eh da sam ja to izmislio bilo bi super , nego postoji tolika tabela Strogo zasticenih vrsta , da ti se zavrti u glavi ! Od medveda do mrava , strsljeni su tu negde izmedju

http://www.carina.rs/lat/Zakon...C5%BEivotinja%20i%20gljiva.pdf

Nema stršljenova na spisku u tom dokumentu.

Nisam citao , detaljno , mediji pisu da ima ako ne u ovoj linkovanoj verziji , onda u nekoj novijoj . Inace video sam da na Srpskom ima za obicne zivotinje, zglavkari - insekti su dati samo na latinskom jeziku !

Pa kako si ti Inace Strucnjak za sve i za Latinski i za Insekte, moram da ti verujem .

Evo linkova od Tabloida , do ozbiljnije stampe. koji kazu da ima , pominju i pozivaju se na lokalne Autoritete, ali ti od Svih njih Znas Bolje .

http://www.telegraf.rs/vesti/1...i-ubijete-njega-idete-u-zatvor

http://www.alo.rs/kragujevcank...sljenova-i-objavila-fotku/6379

cak i pcelari tvrde da jesu

http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=611.60

Tako je! A pošto poznajem i tajnu pretrage dokumenata, ukrstio sam ta dva znanja, i u dokumentu sam tražio i pod stršljen i po vespa (lat.). I ništa od stršljenova na spisku.

Nego da te pitam, na osnovu čega tvrdiš

s obzirom da

?
Važno je učestvovati, je l' da?

Opet zloba izbija iz tebe ? Evo ti linkovi gore pa citaj , ja ne izmisljam kao ti .

KOd mene nema zlobe, vec sam napisao sta sam procitao na internetu kao pomoc ljudima , a ne da bi bio Zloban kao ti !!

Nigde na linkovima koje daješ ne navode gde piše da su stršljenovi zaštićena vrsta. Sve su to naklapanja senzacionalističkih novinara i njihove publike koja se informiše iz Alo i drugog smeća. Ja mislim da si ti ipak malo kritičniji i samosvesniji, ne nasedaj na bombastične naslove. Mada, ako oni pčelari lupetaju, dozvoljeno je i nama.

ne znam sto se vas dvoica svadjate i odakle to ide al google na "srbija strsljen zasticena vrsta" vraca puno sajtova gde se prica o tome kako jesu zasticeni ... koliko vidim svi se svode na citiranje jedne iste price kao ova na telegrafu: http://www.telegraf.rs/vesti/1...i-ubijete-njega-idete-u-zatvor

zakon (ne vidim dal ima noviji)
http://data.sfb.bg.ac.rs/sftp/...irode%20Republike%20Srbije.pdf

nasi crvenu knjigu usaglasavaju sa IUCN RED LIST OF THREATENED SPECIES: http://www.iucnredlist.org/

na toj listi su 3 vespe (evropski strsljen je Vespa crabro)
Akysis vespa (neka riba): http://www.iucnredlist.org/details/180842/0
Chriolepis vespa (isto neka riba): http://www.iucnredlist.org/details/185950/0
Paracentropogon vespa (opet riba): http://www.iucnredlist.org/details/155219/0

ne vidim nigde strsljena! tako da "moguce" da su nasi novinari polupismena goveda koja dizu frku i paniku bez razloga a ljudi nisu mogli da veruju da se laze oko takvih trivijalnosti pa se primili..

U Srbiji NOVINARA ima, možda desetak. Sigurno ne više.

Ovi ostali su "popunjavači praznih mesta za rubrike" na papiru i na web sajtu. Uglavnom prepisivači što još i nije tako loše ! Mnogo je gore kad nešto sami "napišu". Vidi se da često ne znaju ni gramatiku, a pismenost na nivou osnovne škole. Svi zajedno su pročitali, možda, samo jednu knjigu.

Ali, ako mislite da to izdavačkim kućama smeta - grdno se varate ! "Nema veze što je članak nepismeno napisan, totalno glup i apsurdan - bito je da sakupi što veći broj klikova".

Jel se ko seca price o postrojenju HAARP-a postavljenom u Beljini kraj Beograda? ;-)

Java, sreca bila da u Srbiji samo novinari lupetaju i lazu. Laze ko stigne i kome to u tom trenutku odgovara..

Nisam citao temu,video sam samo naslov...
Imam 3 kera u dvoristu od 20 ari,par vockica starih preko 10 godina,u komsiluku ima bar jos 30 stabala raznih vockica tako da smo do pre par godina svi imali problema sa strsljenovima.

Komsije se plasile zbog dece a ja zbog svojih kerova.

Negde sam naleteo na snimak iz Japana koji je resio problem za sva vremena.


Potrebna je flasa plasticna,parce kanapa,malo vode,lepak za miseve i med ili dzem.

Napunimo flasu do pola sa vodom i zatvorimo je.
Oko flase se dobro namaze lepak za miseve,lepak je gust tako da se uvrce oko flase jedno 15 krugova.
Na vrh flase se veze kanap i posle se to sve veze za drvo.
Na kraju se po flasi baci jedno do dve kasike meda ili vocnog dzema.

Na snimku je sve ovo nakaceno u kasnijim satima,ne razumem Japanski ali mislim da su stavili do znanja da se stavi kad padne mrak.
Prvo vece smo stavili tri flase po dvoristu,ujutru smo imali sta da vidimo,flase pune zalepljenih strsljena. Mislim da ih je bilo preko 100!
Poskidali flase,stavili sve opet,drugi put ih je bilo manje,treci i cetvrti put sve manje i manje.
Komsijama prodali foru tako da je sad milina.
Za leto ako vidimo jednog plafon.
A pre ovog sistema je bilo ocaj,komsinica angazovala neku firmu koja nista nije uradila da debelo platila...

To je to,mozda nekome pomogne.

Daj snimak da uzivaju i siroke narodne mase :D

setih se ove teme , mozda nekom pomogne . . .

Mene je jednom ujeo neki bumbar poljski ko pcela izgleda,imao sam u prstu bar deset iglica.Proslo je naravno,trebalo je vremena prvih nedelju dana je peklo posle nista,mesec dana da iscezne ko od metka ma strasno.Al ono nije da mi je bio zivot ugrozen bio sam vitalan tih dana,naravno manje.Pakleno je peklo,sad ne znam jel to strsljen ili bumbar,a ima i onaj crni sto ide u drva njega sam kao mali hvatao u tegle taj me nije nikad ujeo Bogu hvala

https://www.youtube.com/watch?v=ezwq4Y4umX8
oni izgleda imaju problem kad to resavaju ovako. ima tu vise snimaka

Ovaj ih manuelno tamani.

Lave, za ovaj video, uhhhbucuhhhte !

..ne znam dal mi je LOŠE, iLi lošije, iLi još slošije, iLi 194, iLi 194+Infuzija+EKG+IntaVenska,
+jedna med. sestra sa kosom do pupka,

Ebt, gde nalaziš te Špecije ?

.

Lave, to smo apsolvirali još na prethodne dve stranice.

Da potvrdim.Mozda ruka zadrhti,zbog kazne,a posle je kasno.

https://www.kurir.rs/vesti/dru...-tri-minuta-ali-ovo-je-spasilo

Ovo ni mladji ne bi podneli!