A zasto sakupljas travu u korpu?
Ako se trava redovno kosi nema mnogo otpada i to taman padne na zemlju i djubri travu...

Stajnjakom...

A ima nešto što se nazuje na cipele,i ima šiljke,pa kada se ide sa tim po travnjaku prave se rupe,da se "provetri"
travnjak.Video sam na TV-u,ako neko zna nešto više,zanimalo bi me.

"Trava nema cime da se hrani pa je slaba".. - ovo mi je zapalo za oci.
Oko djubrenja kulturnih biljaka pa i travnjaka postoji citava nauka (kod nas se zove agrohemija) ali da ne bih odlazio u offtopic.. Osnovno pitanje je zasto bi djubrio travnjak, tj. zasto je on "slab" ili zasto mu je regeneracija biljne mase spora? Pitanje pre toga koje se postavlja je: da li je kuturni travnjak ili si neku travuljinu (prirodnu biocenozu) poceo kultivisatu/kositi? To je bitno jer kuturni travnjaci zahtevaju odrzavanje "po receptu" da bi kvalitetno ispunjavali svoju ulogu (da budu lepi). Ako je prirodna biocenoza, to je kombinacija vrsta koja najbolje uspeva na tom zemljistu i podrucju, tj. vrlo je "zilava" za taj kraj. Poenta dosadasnje price (mimo osnovnog pitanja) je da se kulturni travnjak odrzava "po receptu" (kada bi mi profa ovo procitao odmah bi me oborio, a njegove su reci... )
Kako odrzavas svoj travnjak? Da li ga zalivas i koliko cesto, sa kojom kolicinom vode? Nepotrebno je zalaziti u kvalitet vode. Ako je zalivan sa 5 i vise litara po m2 dnevno imas dobre sanse da isperes hraniva iz aktivnog sloja korenovog sistema u jako kratkom periodu (korenov sistem dolazi do 40cm dubine izuzimajuci vrste okarakterisane kao korovi). Travnjake je dovoljno u nasim uslovima dva puta nedeljno zalivati sa 5l/m2 u normalnim uslovima (da nisu zege). Koliko se cesto kosi travnjak? Kulturni travnjaci imaju indexe regeneracije unapred utvrdjene pri odredjenim uslovima, npr. za 5cm visine u takvim i takvim uslovima treba 10 dana da naraste... Hocu reci da se kulturni travnjaci sisaju (kucne varijante) jednom nedeljno pri zalivanju, a ja svoju prirodnu biocenozu ( koja se moram priznati polako kultivise, tj. polako nestaju srednje visoke i visoke trave) bez zalivanja sisam/kosim jednom u dve nedelje. Generalno se uvek sisa na istu visinu (osim ako je ne menjas) te posle nekog vremena, bilo da se travnjak zaliva ili ne, vidis koje je potrebno vreme tvom travnjaku da izraste dovoljno za sisanje (bilo to 5mm ili 12cm vise od visine sisanja).
Ovo su faktori za koje mislim da mogu da uspore brzinu regeneracije zelene mase a da su delo coveka. Da bi znao tacan odgovor na tvoje pitanje trebao bi da uradis standardnu analizu zemljista... Ali to je (po mom misljenju) nepotreban trosak.
Ja ti predlazem sledece (jer mi se cini da bas volis svoj travnjak, pa mislim da ti nece tesko pasti): uzmi od nekih seljaka malo osnovnog NPK mineralnog djubriva (obozavam kad cujem "vestak") tipa 15:15:15 ili ako nadjes 12:12:12, moza da prodje i 8:12:24, te u poljo apoteci sredstvo za folijaciju (olistavanje ili za listanje) biljaka, koristi se za cvece inace, ali samo DJUBRIVO BEZ HORMONA koje ces u duplo manjoj koncentraciji primeniti adekvatno uputstvu. Pogledaj i oznaku sredstva (x:x:x) da bi uporedio sa mineralnim djubrivom. Sada obelezi kanapom i kolcima po 1 m2 za svako djubrivo/sredstvo koje si uzeo, te ih primeni na travnjak u okviru kvadrata i vidi koje djubrivo daje najbolje rezultate! Mineralno djubrivo (predpostavljam da ces uzeti u granulama) raspi rucno - koliko ti stane u zatvorenu saku sa djubrivom.
Sto se tice KAN-a i AN-a oni ce se najlepse pokazati jer su azotna (N) djubriva i od njega (azota) biljke imaju bujnu vegetativnu masu lepe tamno zelene boje! Iako ces pomisliti sto ovo nisam odmah napisao, nije bas najbolje resenje, i kratkotrajno je. Treba da znas da azot najvise (jedino) i ispira vodom u dublje slojeve. Preporuka moja bi ti bila da izaberes neki srednji rezulta u svom malom eksperimentu i ako se poklopi da je osnovno mineralno djubrivo - to je to! Ovo se odnosi na dugorocne efekte jedne primene djubriva.
Stajsko djubrivo nije prakticno: ako ostane na povrsini - znate i sami , a ako se zaore ili kultivatorom unese i pomesa sa zemljistem - sta ti ostane od travnjak za tu sezonu?
Travnjaci se rahle (sa tim siljcima koji ne moraju biti na cipelama) iz vise razloga, da ne zalazim i u to, bitno je da ne moze da skodi!
Ukoliko postoji nedostatak nekog hraniva u zemljistu, puko ostavljanje pokosene trave nece resiti problem.

P.S. Nadam se da vas nisam smorio jako svojim postom ( ), ali misli da je travnjak jako bitan estetski deo kuce (tj. okucnice) te da se tome treba pristupiti malo ozbiljnije, predlog sa eksperimentom sam dao jer svako ko ti kaze: samo baci to i to i resio si problem a nije uradjena analiza zemljista, nema veze sa zivotom, makar to isto parce zemlje obradjivao celog zivota. Ovako ces videti sta tvojoj zemlji (koja kombinacija djubriva) pa i travi najvise treba.

Pozdrav!

@stewuss je

Lep tekst, jel imas neki savet kako spreciti susenje trave posle mokrenja kucnih ljubimaca?

Hvala i izvini @bakara sto sada odgovaram ali redje sam sa kompom, ispiti... Tu je uglavnom problem sa amonijakom i jos nekim drugim jedinjenjima koje mokraca sadrzi i koja se nalaze u prevelikim (toksicnim) koncentracijama, amonijak se koristi kao djubrivo ali u mnooogo manjim conc. Moze se raditi sa hemijom ali po meni se ne isplati jer nije to ogledna parcela semenskog useva (tamo ni nema kucnih ljubimaca, uglavnom ali desavaju se greske druge vrste) nego ipak travnjak, tako da je najekonomicnije a i solidno efikasno resenje - kofa vode, samo se postavlja pitanje prakticnosti... Na sredjenim javnim zelenim povrsinama na zapadu se to resava svakodnevnim zalivanjem (nije zalivanju to namena ali se i taj problem reseva) dok za fekalije postoje kesice.

Stvaranje dobre navike, zivotinje rado obavljaju nuzdu na istom mestu

@Horvat I

Pa upravo u tome i jeste problem sto obavlja nuzdu na jednom mestu tj. malom travnjaku (a veliki nemam)

Znaci ne postoji neka hemija ili neka specijalna vrsta trave da se to "pokrpi"?

Na to mesto stavi veliku plitku saksiju u kojoj će biti samo pesak ..

@bakara Poznato mi je,ako u roku 12h pokupis nema frke,mokraca ,ako povremeno polivas,ne pravi probleme.
@zoran pas nerado prihvata pesak,kosto macka nece travnjak

hoće mačke na travnjak..sam' tako.

Kan i An nikako kao prvo ako preteras onda ce travnjak da pozuti.Bakara mozda si stavljao kan ili an kada ti zuti na odredjenom mestu.Postoje u svim boljim radnjama bas djubriva za travu.Ja sam jesenas pobacao inace mozes i u prolece.To su djubriva koja sadrze i kalijum i fosfor.Inace ne smem da tvrdim ali mislim da se oni razlazu mnogo sporije tako da je najbolje baciti takvu vrstu djubriva u jesen ili ranije u prolece (moze cak i sada).Dok je prolece onda prihranjivati sa djubrivom koje sadzri vecu kolicinu azota (naspram kalijuma i fosfora).Kada upece izbegavati djubrenje jer je velika verovatnoca da izgoru vllati trave.
Kada se zaliva zaliti da gornji sloj bar 3 cm bude vlazan.Sto se tice spiranja minerala sa zemlje to nije bas tako.Sta bi onda bilo kada dodje sneg i u prolece kise.Azot moze da ode ali kalijum i fosfor se jako sporo razlazu kao sto sam rekao.Ali cak i azot ne moze da ode brzo ako bacis pravu kolicinu (NE preterati).Jer bi biljke trebale da ga iskoriste do sledeceg djubrenja.

Ne bih se uzdao da je tako, jer da jeste sve bi onda djubrili na rezervu (mislim na azot) za narednih 5 godina, bar bi naftu ushtedeli ako nishta drugo... A ako se ne ispira kako kazesh i sneg i kisha ne ispiraju zashto onda:



?
Ako je osnovna funkcija prihranjivanja dodavanje odgovarajuce kolicine N djubriva koje bi se izgubilo (ispralo) zbog zimskih padavina?
Slazem se sa preterivanjem po pitanji KAN i AN i bilo kog drugog djubriva kao i da ne treba djubriti kada su zege bez odgovarajuceg zalivanja.To je delikatan proces i zahteva odredjeno predznanje iz agrohemije kao i navodnjavanja tako da vam ne bih preporucivao, lako mozete da sprzite biljke. Ali ta djubriva (KAN i AN) bi dala najbrze efekte po pitanju regeneracije i bujnosti zelene mase, ne i dugotrajan efekat. P i K se ne razlazu (tj. ne rastvaraju u vodi) te se i ne ispiraju kao N, krecu se u zemljistu ali za oko 25 - 40 cm u zavisnosti od fizicke snage vode i drugih faktora i to u velikom vremensko periodu ali to ovde nije toliko bitno.
Inace djubrivo formulacije npr. NPK 15:15:15 znaci na 100kg djubriva: 15kg N (azota), 15kg P (fosfora) i 15kg K (kalijuma) ostalo je balast.
Djubrivo za travu je jos jedna u redu formulacija djubriva sa jos mozda i mikro i makro elementima. Takodje ne mora da da odgovarajuci efekat ako je u zemljistu neki od elemenata u manjku (zakon o minimumu) - ovo se odnosi na prvi post. Doticno djubrivo bih preporucio za odrzavanje travnjaka ali ne i pokretacu teme.
3cm zemljista nije dovoljno pokvasiti jer sloj od 5cm najvise i najbrze isparava a i najaktvnija rizosfera se nalazi uglavnom na 10-15cm (citaj: najbolje iskoriscenje vode).
Sto se tice efekata adekvatne formulacije djubriva kao i KAN-a i AN-a sam opisao u prvom postu tako da nije lepo zbunjivati ljude koji ne poznaju materiju dovoljno kontradiktornostima gore navedenim. Nishta licno.

Ne znam koja tacno hemija se koristi za amonijak, nisam dolazio u kontakt sa takvim problemima, mogu se raspitati ako zelis ali mislim da je veoma skupa stvar te da se za te namene ne isplati, pogotovo ako ti ljubimac ima "omiljeno mesto". Ne znam da postoje takve trave, ako i ima probaj da proguglas..
4 @bakara

Znam sta znaci npk15:15:15.Mislim da sam gore i ja napisao da se kalijum i fosfor sporije razlazu a azot mnogo brze.Zat cak je u jesen bolje baciti 8:16:24 zbog manje kolicine azota jel 15:15:15 se vise gubi azota.
Sto se tice ostalog posta o zalivanju ja govorim iz licnog iskustva.Dok sam se pridrazavao knjiga nisam bas imao mnogo lep travnjak.Cak je bio katastrofa.I ja sam ranije prihranjivao travnjak sa KAN medjutim nisam bio bas zadovoljan sa izgledom.Da ne pricam sto se mnogo sporije rastvara (da li je do proizvodjaca ne znam).Znaci ovo je iz licnog iskustva!ne ljutim se pa ovo je diskusija zar ne?

Pod kontradiktornostima sam mislio na ono sto si na pisao o azotu i prehranjivanju, znacenje formulacije sam naveo za ljude koji to ne znaju, koju formulaciju primeniti u jesen je diskutabilno mada se slazem u globalu za N 8. Slazem se da je empirija izuzetno bitna za uspeh ali pod uslovom da je na dobrom temelju predznanja (ili teorije). Sam KAN ne mora da da adekvatne rezultate (o5 zakon o minimumu) a o kvalitetu i rastvorljivosti tog koji si koristio stvarno ne bih imao sta da kazem jer ne znam. Da, ovo je diskusija i zato nisam hteo da shvatis kao prozivanje.