[ Milan Stojanovic @ 09.04.2007. 15:17 ] @
| Za celu Srbiju, u pretpristupnom fondu EU znanom kao IPA opredeljeno je ukupno 186 miliona evra na godišnjem nivou. Međutim, činjenica da su te pare „na tacni” ne znači da ćemo ih i dobiti, jer ako ne postoje valjani projekti s kojima bismo aplicirali, ovaj zamašan iznos će ostati tek puka brojka na papiru. Po rečima Andrije Aleksića, saradnika u Kancelariji za evropske poslove PIV-a, ključ problema je što Srbija gotovo da nije pripremljena za povlačenje sredstava iz evropske kase. – Susedski programi EU, koji se, recimo, finansiraju iz tih fondova, datiraju još iz šezdesetih godina prošlog veka, dok su kod nas prvi koraci načinjeni tek 2003. Dakle, objektivno smo u ozbiljnom zaostatku, odnosno naša administracija nije spremna za ovaj posao. Istina, Vojvodina sada pokušava da nekako preskoči taj jaz ali, iako prednjači u odnosu na ostale delove Srbije, to još uvek ni izbliza nije dovoljno – kaže Aleksić. Susedski programi Srbija - Mađarska i Srbija - Rumunija već su oživeli i neki projekti dobili pare. Kakvi su rezultati spram očekivanja? – Nažalost, u praksi se susrećemo sa činjenicom da se gotovo po pravilu za apliciranje interesuje jedan te isti broj opština i organizacija. To pokazuje da ili opštine nisu zainteresovane, jer se muče s dnevnim problemima i ne gledaju dugoročno, ili su jednostavno u strahu, prvenstveno kadrovskom, od, objektivno, obimnog posla koji sobom nosi pisanje projekta. A činjenica jeste da je za nas taj model pristupa evropskim fondovima potpuno nov i prilično komplikovan. Evropska pravila su veoma zahtevna, formulari detaljni a provere rigorozne. Ali to je ono što nas očekuje, pogotovo kada potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i mi naprosto moramo da pripremimo administraciju na svim nivoima da razmišlja u tom pravcu. Kada se razmišlja o “međudržavnim” aranžmanima na lokalnom nivou, obično se oni povezuju sa nekim saobraćajnicama ili uređenjem vodotoka. Svedoci smo, međutim, da su sredstva odobravana i za projekte tipa „From football to food ball”, koji povezuje sport i gastronomiju. – Ako govorimo o prekograničnoj saradnji, postoje dva tipa projekata. U prvoj grupi su „meki” projekti širokog tipa u maksimalnoj vrednosti od 50.000 evra donacije sa procentom sufinansiranja od 5 procenata. Za taj novac mogu da konkurišu i organizacije građana, od udruženja penzionera do sportskih klubova, samo je važno da osnovna ideja projekta bude poboljšanje svakodnevnog života građana. Drugu, pak, grupu čine projekti „hard” verzije, kod kojih je gornji limit 300.000 evra i gde se već može govoriti o infrastrukturi. Međutim, valja napomenuti da u sklopu IPA fonda mi možemo računati i na tzv. prvu komponentu, koja se odnosi na izgradnju institucija. E, tu su cifre još više, pa se projekti mogu odnositi na, na primer, zamašnije radove na prevenciji poplava, ali su u tom slučaju i uslovi ozbiljniji. Program sa Hrvatskom još u povoju Kada se može očekivati pokretanje susedskog programa Srbija - Hrvatska? – Susedski program sa Hrvatskom je još u povoju, održano je tek nekoliko pripremnih sastanaka i iskreno ne verujem da će on zaživeti do kraja godine. Međutim, ni ne treba žuriti po svaku cenu, jer sada se utvrđuje najbitniji deo programa, odnosno prioriteti finansiranja do 2013. godine. Da li je nužno da mesta koja apliciraju za sredstva budu u pograničnoj zoni, ili, recimo, saradnju mogu da ostvare i neke opštine u Sremu sa partnerskom lokalnom sredinom u okolini Segedina? – Bilo koja vrsta projekta da je u pitanju, morate da imate partnera. Ako je projekat jednostavan i biće implementiran samo s vaše strane granice, prekogranični partner je tu samo pro forme; on ne dobija novac već je, zapravo, svojevrsna „moralna podrška”. Međutim, kod komplementarnih i projekata integrisanog tipa, vaš partner aktivno učestvuje u njihovoj realizaciji. E sad, u celoj priči figurira regulativa koja određuje tzv. validnu teritoriju, s tim da svaki deo Vojvodine ima pravo da učestvuje u najmanje jednom programu koji donosi donacije EU. Tako je, na primer, za susedski program sa Mađarskom validna cela teritorije Vojvodine, za program sa Rumunijom mogle su da konkurišu banatske opštine, dok će za najavljeni program sa Hrvatskom verovatno biti validni Bačka i Srem. Šta se dešava ukoliko opština želi da aplicira, ima dobru ideju za projekat, ali naprosto nema nikog ko bi mogao da ga napiše? – Opštine se u svakom momentu mogu osloniti na našu kancelariju, gde mogu dobiti neophodne informacije, telefone, gde mogu saznati kako, od koga i na koji način mogu dobiti neophodnu stručnu pomoć. Mi organizujemo i edukativne seminare diljem Vojvodine, na kojima objašnjavamo kako se pišu projekti, kakve su aplikacije, koje su koristi od njih... Tu je, takođe, i Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom, koje je nacionalni koordinator svih programa koji se naslanjaju na pretpristupne fondove. Ali mora biti jasno da je ključ u lokalnom aktivizmu. Ako, naime, opštine dignu ruke od same mogućnosti da dobiju novac za realizaciju nekog projekta, onda je ova priča jednostavno besmislena. Srbija je jedina zemlja koja je dobila ozbiljan popust od EU, jer opredeljen novac ne leže na račun po realizaciji odobrenog projekta, kao svojevrsna refundacija ispostavljenog računa, već čak 80 odsto para stiže čim projekat dobije „zeleno svetlo”. Ako tu povoljnost ne znamo da iskoristimo, onda smo zaista u ozbiljnom problemu. M. Stajić http://www.dnevnik.co.yu/modul...amp;file=article&sid=22269 Naše Opštinare čak mrzi da uzmu pare ...  |
