Ovo je uvek problem, preporuciti nesto dobro a da bude jeftino.

Ali da uzmemo:
- radis samo tanak obican celik npr do 3-4 mm debljine,
- amaterski = aparat ne koristis cesto a i kada ga koristis pravis duge pauze izmedju jednog "zavara",
- nije ti bitan proizvodjac.

Po ovome, radi se o nultom nivou zavarivanja, tebe ce zadovoljiti i najoobicniji trafo aparat.

Koristices tzv obicne rutilne elektrode i to najjeftinije.

Odes na ***, ***, gvozdjarsku radnju... ili ako nadjes one sto prodaju na veliko pa trazis:
- obicna rutilna elektroda (standard AWS : 6013) (tanke- elvako E 27 R, PIVA 110 R, Jesenice Jadran S... ili debele-PIVA 130 RR, Jesenice Rutilen 2000S). (Sa debelim se radi najlakse ali se radi samo u horizontalnom polozaju, a sa tankim mozes raditi u svim polozajima kada se izvestis, mozes da ih savijas...). Za tebe licno mislim da je svejedno ko je proizvodjac, uzmi i bugarsku ili tursku ili kinesku, koja ti je najjeftinija (pretpostavljam max 130 din/kg).

Ova elektrode precnika 2.5 mm, radice na bilo kom aparatu (trafo ili invertor) na nekih 60-70 A.

Aparatic za tebe bi kostao 5000-6000 din trafo ili 30000 invertor. Pretpostavljam da najmanji imaju deklarisanu max amperazu od 110 A. Za tebe sasvim dovoljno.

Pre zavarivanja, obrusi do metalnog sjaja mesto zavarivanja, nosi uvek rukavice i duge rukave, glavu skloni od dima, uvek radi sa maskom, elektrode cuvaj na suvom, ako su se ovlazile stavi ih u rernu malo...

Verovao ili ne zavarivaci su danas problem, jer ih nema. Ako ti se osladi i naucis da zavarujes mozes da radis za 300 din/h ili da svoj licni rad naplatis neverovatno.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao momsab dana 02.09.2007. u 01:53 GMT+1]}

Hvala. Potpuno tako - "nulti nivo varenja" Dakle, amperaža oko 110 A. Elektrode 2.5 mm.
Ima li kod ovih aparata neki brend koji je kao "dobar" i / ili neki koji treba izbegavati ? (Seti se diskusije oko Einhell električnih alata) Ili je svejedno ?

Malo sam razmišljao o ovoj tvojoj rečenici. Kratko, jasno, precizno, iskustveno, više nego korisno. Svaka čast. Hvala još jednom.

Ipak bih preporucio neki brend koji ovde ima svoje servise. Uglavnom to bi bili: 2 proizvodjaca iz Slovenije i 1 iz Makedonije.

Po meni, čovjek će ubrzo nakon kupnje aparata savladati osnovnu tehniku zavarivanja, i poželjet će raditi neke veće stvari. Pri tome će trebati i elektrode od 3,25 mm, i veće struje. Ne isplati se kupovati aparat male amperaže, jer razlika u cijeni nije prevelika.

Moj savjet je da se odmah kupi aparat barem do 160 A, po mogućnosti s ugrađenim ventilatorom za hlađenje. Ja već 15 godina imam Einhell, koji još uvijek radi bez greške. Svaki komad željeza od 3 mm (ili deblji) puno se kvalitenije i jače zavari debljom elektrodom.

Hm ... Mislio sam da je Einhell prilično nov brend. Dakle, ti misliš da uzmem oko 160 A minimum ?

Einhell postoji već prilično dugo, čini mi se da je po cijenama prilično povoljan, a kod mene radi još uvijek bez problema.. U međuvremenu sam izradio i zavario brdo toga, i potrošio na kutije elektroda, najviše upravo 3,25 mm. 2,5 mm koristim samo za tanke ploče ili profile..

160 A je otprilike gornja granica jednofaznih aparata, za veće struje postoje trofazni aparati. Moj ti je savjet da dobro proučiš ponudu u trgovinama, možeš uzeti i jednofazni, ali koji daje što više struje, i još ako ima ugrađen ventilator za hlađenje - nemaš dvojbe!

Ma da i ja bih ti preporucio da uzmes 160 A
pozdrav,
Marko

A jel razmisljas samo o REL zavarivanju ili razmisljas o zavarivanju u zastiti co2 ( MAG )!
Mislim da je mnogo bolje zavarivanje u zastitnoj atmosferi!

_{[Ovu poruku je menjao hakinen dana 11.09.2007. u 22:16 GMT+1]}

Mnogo bolje, ali i skuplje, uz veću vjerojatnost da ti se nešto od opreme u međuvremenu pokvari. Plus boca za plin, plus punjenje boce.. Za zavarivanje profila i ploča dobro je i obično zavarivanje, dok je REL za naprednije majstore, posebno kod limova i tankih met. konstrukcija..

Ma totalni amater početnik - što jednostavnije. Isključivo za povremene lične potrebe. Da zavarim neke profile, popravim kapiju i slično.

Pa onda najbolje uzmi neki klasican aparat
pozdrav,
Marko

Već više od dvadeset godina imam aparat za varenje Gorenje-Varstroj 135-145s. Uvek je bezprekorno radio.Istrošene su stotine kg elektroda do sada i još uvek radi kao prvi dan. Iz mojeg iskustva, najbolje elektrode za zavarivanje profilisanog gvožđa debljine 2-4mm, su Piva 2,5mm (ima ih u svakoj gvožđari).Jesenice više nisu ono što su bile (od kako su promenile oblogu elektrode),a druge nepoznate firme ti ne bi preporučio, zato što većina, opet po mome iskustvu, ima probleme sa odvajanjem šljake od vara (narodski rečeno var se teško čisti). Takođe zavarivanje nemoj ni počinjati ukoliko nemaš dobru čeličnu četku i specijalni čekić za obijanje šljake (u nedostatku istog može poslužiti i sekač).
Još jedna vrlo bitna stvar. Izbor maske-stakla.Od ovoga ti zavisi da li ćeš posle nekog vremena otići kod čika doktora zbog oštećenog vida. Uvek biraj naj tamnije staklo na koje možeš da pratiš var i obavezno da bi ga zaštitio ispred njega postavi obično staklo koje ćeš menjati kada se ošteti. Kvalitetna stakla i maske su uvek skupi, ali će te se, verovatno, svi složiti da zdravlje nema cenu. Bilo bi dobro da nabaviš i Kožnu kecelju za varenje, ne samo zbog zaštite pantalona, već ukoliko si mlađi, da ne bi ugrozio svoje potomstvo zbog zračenja.
Što se tiče posla koji si planirao da radiš, on nije ni malo početnički. Tankozidne cevi su najteže za zavarivanje, pogotovo kada moraš da zavariš sa donje strane. Ni kapija i šarke nisu mačiji kašalj. Ali da te više ne davim, videćeš i sam.

Pozdrav
Einhell niposto, Iskra takodje... Sto se tice Varstroja ne uzimaj modele "142" ili "162" iako na njima pise "turbo". Na Varstroju zadrzan je kvalitet na modelu 160/180 i cini mi se da jos uvijek proizvode model 135/145. Ko bi rekao da je 135/145 jaci i bolji od 162... Ali zaista je tako. Ako nadjes 135/145 zadovoljice sve potrebe kako amaterske tako i poluprofesionalne. Ako imas viska para mozes da ides i na jace marke ali neces dobiti mnogo u odnosu cijena/kvalitet. Vecina danasnjih "hobi" aparata je napravljena kao motor formule 1... Izgleda lijepo radi fantasticno... ali traje samo jednu trku...
Pozdrav za sve

Ajd da ne otvaram novu temu, imam kratko pitanje. Amaterski koristim Varstroj Varex 180 sa ventilatorom.
Na kutiji i u uputstvu aparat je deklarisan kao aparat za "Varenje in rezanje".

Interesuje me kako se vrši rezanje odnosno sečenje sa ovim aparatom?

Samo da potvrdim da se uzimanje aparata veće amperaže višestruko isplati naročito u uslovima niskog i nestabilnog napona.

Mislim da je "varenje in rezanje" u stvari opsti logo firme Varstroj i da to rezanje bas i nema veze sa tim aparatom. Inace varstroj ima OK uredjaje i automate za rezanje.

A tvoj aparat ipak moze da sece i zljebi (fuguje). Potrebno je da kupis "oblozene elektrode za rezanje i zljebljenje". Nazalost gotovo svi proizvodjaci pocinjuu od precnika 3.2 mm a za to im treba struja od min 180 A pri elektrodi na - polu.

One retke elektrode u ovoj klasi u precniku 2.5 su ipak skupe i mogle bi raditi na tvom aparatu. Kako koja elektroda, min potrebna amperaza je 100 -130 A. Tako da bi na 150-160 A radile sve. Aparat se nikada ne stavlja ne najjacu amperazu kada se radi sa ovim elektrodama, zato sam spomenuo 150-160 A za aparat od 180 A.

posto spalis jednu elektrodu, odmori aparat nekoliko minuta pa opet. Inace rad sa ovim elektrodama je jednostavan. elektricni luk im je dugacak, ne moze se nikako elektroda zalepiti za metal, mozes i da uronis luk u metalni rastop, nece se ugasiti, a luk podseca na plamen kod gasnog brenera, pa je i tehnika koriscenja takva kao da testerises. elektroda je nagnuta pod 20 stepenu u odnosu na horizontalu tj radni predmet i guras je od sebe pokretima kao da testerises (pokreti gore - dole uz blago guranje elektrode napred).
Cak mozes i da busis. Zaroni luk u rastop pa guraj nadole uz pomeranje malo levo-desno-prema sebi - od sebe itd

Vec sam ti jednom u prethodnom postu preporucio da pokusas da nadjes polovni aparat a evo i mog slucaja. Naime posto mu djubreta ukradose moj voljeni aparat iz praistorije bio sam prinudjen da kupim drugi i dam ja oglas na lokalnoj tv i posle 2 nedelje javi mi se lik sa ponudom nemackog aparata sa max aperazom 170 mislim ja milina moj bio do 150 i nadjemo se pogledam ja aparat strava ima 2 prikljucka i za 3 i za 1 fazu amperazu menja prekidacem jedino je bilo pozeljno da mu se zameni 1 kabli ali nije neophodno i pitam ja koja cena i lik kaze 80 evra i normalno ja ne bi bio srbin da mu nisam reko jel moze za 70 i evo ga kod mene u garazi isproban i 100 posto bolji od ovih sad sto se prave i to samo za 5500 dindzi inace aparat tezi oko30 Kg pozz.

@DraganBG Hvala puno na iscrpnom odgovoru i savetu. Probaću da nađem ove elektrode pa, ako nisu jako skupe, da ih isprobam i da javim kako je uspelo :)

Uzgred hteo bih da preporucim jedan kratak priručnik za početnike poznate firme Miller o MMA (manual metal arc welding). Meni je dosta pomogao u početku ali i malo kasnije kada treba korigovati greške.

Pozdrav svima na forumu.
Posebno pozdrav Draganu BG, zbog koga sam se i učlanio jer me osvojio svojim znanjem i susretljivošću prema nama neznalicama. Primećujete da sam novi pa malo šaram, a javljam se iz ovih razloga.: Kupio sam GYSMI TIG 167 HF DC PULSE, što znači da ima sve što varilac može zatrebati, a za malo para (sa maskom 9-13 manje od 1000EU). Dali sam se polakomio na performanse, jer sam za iste pare mogao kupiti ElwinTecnica 155 HF, ili Fronius 155 s kontaktnim paljenjem? Na stranim forumima sam pročitao da je aparat relativno profesionalan za male amperaže (u mom slučaju do 100A), gdje nema problema s intermitencom, tj aparat se normalno hladi i nema prekida u mom (dosta sporom) načinu rada. Na istim forumima sam pročitao da neki korisnici (u Velikoj Britaniji - uglavnom) imaju problema sa HF-om, tj. HF način paljenja prvi otkazuje. Kako u uputama nema nekih preporuka za HF paljenje (negdje preporučaju ležeće prislanjanje sobe na predmet koji varimo - ja ne vidim smisla u tome). Od straha koristim samo grebanje, jer se bojim kvara.
Ako netko ima iskustva sa tim DC inverterom, neka mi ukratko objasni što ne bi trebao činiti ako želim dugi vjek aparata. Usput, mislim da dosta dobro varim MIG načinom, a TIG sam kupio da bi mogao variti INOX 0,8 - 2 mm, 2-3 sata radnog vremena dnevno. Do sada sam to radio sa friziranim posuđenim REL inverterom sa TIG ručkom(rađenoj od MIG ručke), i dobro me služilo. Ne vidim razliku u samom varenju, tj. ne osjećam tu postepenost početka i kraja, samo trošim više Argona. Završim varenje a Argon curi li ga curi. Dal netko zna objasniti 2T/4T načine rada kod kojih imam i nekakvo pozicioniranje? Nije li to malo previše elektronike. O da, zaboravio sam, imam na tom čudu čak i PULS, a i Stick(punt) način rada. Malo previše za toliko para, ali čovjeka veseli. Pitanje koliko dugo?
Dajem riječ da ću vas (forumaše), izvještavati o svim kvarovima i problemima tog aparata kako bi svi dobili uvid u vrijednost te naprave, jer je cijena stvarno povoljna. Ako neko ima već neka iskustva neka piše.

Pozdrav, Siniša alias GYS

Ne poznajem taj aparat ali par opstih napomena:

-Curi argon posle prekida luka: Kod TIG zavarivanja postoji tzv sekvenca. Protok argona posle gasenja luka je zavrsni deo sekvence. Taj deo sekvence se podesava na aparatu ili je automatski u programu. Ne verujem da je kod tebe automatski, znaci mozes da ga podesis.
Opste pravilo je da se podesi da po gasenju luka argon izlazi 1 sekundu za svakih 10 A. U praksi, ako zavarujes sa 90 A znaci da treba da izlazi jos 9 sekundi po gasenju luka (ako je zavarivanje bilo sa 130 A, jos 13 sekundi da izlazi argon). Za svo to dodatno vreme izlaska argona TIG brener drzis neposredno iznad zavretka zavara. Dva su razloga: jedan je zastita zavrsetka zavarivanja (tzv kratera) od oxidacije i stvaranja prslina (taj zavrsni krater je uvek kritican) a drugi je hladjenje wolframa (ako bi odmah prekinuo protok gasa, vreo wolfram bi dosao u dodir sa vazduhom i oxidirao bi, tj u sledecem paljenju luka bi se jako brzo potrosio ili cak vrh moze da otpadne). Povedi racuna o ovome.

2T=2 takta: pritisnes okidac na breneru i luk se pali, ide argon i dok zavarujes svo vreme drzis pritisnut okidac. Pustis okidac, luk se gasi a argon izlazi jos onoliko sekundi koliko si zadao.

4T=4takta: u najprostijem smislu: pritisnes okidac, luk se pali, pustis okidac, luk i dalje gori, kada zavrsis, pritisnes opet okidac i luk se gasi a argon istice onoliko koliko si zadao. Sta sve ide pod 4T kod tvog aparata, moras da vidis u svom uputstvu ili da se konsultujes sa prodavcem.

Moraces da savladas celu sekvencu (odnosi se na faze TIG zavarivanja a svaka faza je zavisna od amperaze i vremena):
1) pocetna struja. Koristi se da se luk upali, na njoj da se stabilizuje i da se onda kada se upali ti lepo pozicioniras sa zicom i krenes da radis sa radnom strujom. Obicno je to stvar majstora i iznosi 20-40 A u nekih 1-1.5 sekunde. Dalje neki wolframi su osetljivi na nagli skok struje tj termosok, pa im prija kada se toplota sporije podize.
2) podizanje struje (upslope). Sa ove struje treba doci na radnu struju. Obicno se stavi 1 sekunda.
3) Radna struja zavarivanja. Stvar majstora i debljine i vrste i zagrejanosti osnovnog materijala. Ali dobro pravilo je prema debljini materijala odrediti amperazu. Uzima se da je za crni celik oko 40 A po jednom milimetru debljine (npr 3 mm = 120 A) i prohrom oko 35 A po 1 mm debljine (na primer 0.8 mm je oko 28-30A). (Za bakar 75 ampera po 1 mm). Ovo je za grubo podesavanje, a prema izkustvu, poziciji zavarivanja, vrsti materijala itd, fino se podesi.
4) pad struje (downslope): Sa radne struje nije dobro (zbog mogucnosti pojave prslina u zavrsnom krateru, zbog pravilnog popunjavanja zavrsnog kratera, zbog postepenog hladjenja i zastite wolframa) odmah prekinuti luk vec sa radne struje struja opada na 0 (verovatno je kod tebe tako-inace bolji aparati imaju mogucnost downslopa sa radne struje na neku pa ide naredni deo sekvence sa te struje na 0). Obicno majstori stave 1-2 sekunde za downslope.
5) naknadni izlazak argona po zavrsetku luka: vec sam rekao, podesi se 1 sekunda isticanja za svakih 10A glavne strruje.

Svaki TIG aparat ima dugmice za podesavanje ove sekvence. Ako posaljes jasnu sliku svog kontrolnog panela, verovatni bih mogao da ti kazem za sta svako dugme sluzi.

Sto se tice HF-a, ja bih ga koristio, pa koliko traje... A inace HF se koristi za paljenja gde postoji rizik od kontaminacije osnovnog materijala sa wolframom. Ako ti zavari nisu kriticni, niko ih ne snima itd... nema razloga sto ne bi koristio kresanje.

Hvala "welding", mnogo si mi pomogao. Šaljem ti panel aparata, (ne znam dal ću uspjeti), i još neke reference koje su na kučištu. Usput vidio sam isti aparat u jednoj radioni gdje su za njega puni hvale, a za rezervne djelove kažu da su lako dobavljivi, a večina elektronike može se kupiti u čipotekama, a ne specijaliziranim trgovinama.
Malo o zavarivanju. Mislio sam da je lako ko sa MIG-om, ali nije. I pitanje. Dobio sam volfram element sa plavom oznakom. Dal je to za inox ok?

Pozdrav, GYS.
Sorry, ne znam poslati fotke pa ti ih šaljem na mail.

Evo još jedan pokušaj uploada slika!!!

GYS




Nadam se da je dobro.

Za tvoj aparat postoji i manual na engleskom na netu.

U svakom slucaju evo objasnjenja:

1) Tvoj TIG ima mogucnost TIG-HF (beskontaktno paljenje) i TIG LIFT (paljenje dodirom i podizanjem-ne kresanjem! Kod ovog aparata je to reseno ovako: Dodirnes wolframom deo, wolfram pod pravim uglom na predmet, pritisnes okidac i drzis ga svo vreme, krene gas i to nekih 0.5 s, a struja krene posle tih 0.5 s, a posle jos 1s tj 1.5s od pritiska okidaca, polako podignes uvis wolfram tj pistolj i luk ce se sam stvoriti jer vec ima gasa za jonizaciju i toplote usled onog kratkog spoja. Ovaj LIFT rezim je smisljen da se izbegne problem sa otpadanjem wolframa kao kod kresanja a i da se izbegne problem sa uticajem HF-a na elektronska kola u okolini).
2) Sekvenca kod tvog aparata u TIG-u bez pulsa je sledeca (programiras celu sekvencu pa tek onda zavarujes):
- pritisnes levi taster sa slikom boce i potenciometrom podesis 1-1.5 s (kod tebe moze od 0 do 2s). To znaci da ce u tom delu sekvence krenuti gas i isticati to vreme koje si podesio (1-1.5 s) a negde na sredini tog vremena ce se automatski ukljuciti pocetna struja od 10 A. To vreme treba da iskoristis da uocis da je luk stvoren, da pozicioniras luk na mesto zavarivanja i da prineses zicu do tog mesta,
- pritisnes dugme sa kosom linijom: treba da podesis vreme za koje struja treba da se podigne sa 10A na radnu struju. Kod tebe moze 0-5s a majstori obicno izaberu 1 sekundu za struje do 100A a preko 1s za svakih 100A (1.7 s za 170 A),
- radnu struju biras samo okretanjem potenciometra, prema ranijoj preporuci.
- na malom crnom potenciometru podesis pad struje sa radne na 0. Kod tebe moze 0-10 s, a preporuka je 1-2 s za struje do 200A.
- pritisnes dugme sa slikom boce na kraju i podesis isticanje gasa prema amperazi (1 s za 10A radne struje).

Kad pritisnes EASY PULSE, sam aparat podesava frekvencu pulsa i gornju i donju struju pulsa a periode su po 50%. Preporucujem da koristis ovaj rezim pulsa. A puls se inace koristi za tanke limove, kao i pri zavarivanju u vertikali i nadglavno a ima smisao manjeg unosa toplote za iste strujne parametre.

Kada hoces sam da programiras pulsiranje, preporuke su sledece:

prema debljini materijala izaberi radnu struju npr za 2.5 mm = 100 A. Onda za gornju struju izaberi 1.5 x 100 A=150A. Za donju struju izaberi 1/3 gornje struje tj 150/3 je 50 A. Frekvencu pulsa stavi na 4 tj imaces 4 pulsa u sekundi. Pa ako imas vremena i zivaca sam se igraj sa gornjim i donjim strujama kao frekvencom. Pokusaj da zicu prinosis samo pri gornjoj struji pulsa tj 4 puta u sekundi. Ako ne mozes da budes tako brz, pokusaj da zicu dodajes na svakom drugom pulsu, naprimer 2 puta u sekundi... Programiranje se svodi da izaberes PULS na desnoj strani, potenciometrom da podesis 150 A tj gornju struju, pritisnes dugme sa slikom procenta i stavis 33 a onda pritisnes dugme sa F i stavis 4 (tj zeljeni broj pulseva u sekundi).

u 2T rezimu ce ti sekvenca izgledati ovako. Pritisnes okidac i svo vreme ga drzis za to vreme se odvija paljenje luka, dizanje struje i rad. Kada pustis okidac, luk i dalje gori za vreme koje si definisao malim crnim potenciometrom na kosoj liniji. kada to vreme prodje luk se gasi a gas i dalje izlazi za vreme koje si definisao.

U 4 T rezimu pritisnes okidac i krece gas i pali se struja od 10A, pustis okidac i krece struja da se dize do radne i radis dok ne zavrsis. Onda pritisnes okidac i on ukljucuje pad struje ali ne do 0 vec do 10 A, i nastavlja luk na 10A kada otpustis okidac prekida se tih 10A i istice gas. Za malo jasniju sliku oko vremena sekvence i ovih okidanja i otpustanja okidaca, pogledaj dijagram u tvom uputstvu.

U principu, tvoj aparat je sasvim OK a vrlo je intuitivan sto se tice programiranja.

Pozdrav

Hvala Welding, još jednom.

Da, našao sam "user manual" u pdf-u na njihovim stranicama, ali tvoja objašnjenja su mi "jača", i zato mnogo hvala. Ako ti nije teško komunicirati sa neznalicom i "hoby welderom" ko što sam ja, postavio bi ti još neka pitanja a ti kad možeš odgovori. Kao prvo da ti objasnim što mislim raditi i za šta sam kupio TIG. Bavim se destilacijom eteričnih ulja a sva oprema je od inox-a od 0,8 – 5 mm, a najveći dio 1,5 mm. Pošto su uređaji mobilni, često nešto pukne pa to moram sanirati, a uvijek mi nedostaju neke specijalne posude kakve susrećemo u laboratorijima ali malih volumena i izrađenih od stakla a ja moram izraditi iste takve ali od inoxa. Nekad je teško objašnjavati majstorima što u stvari želim da mi naprave, a i kad mi uspije objasniti što želim, to čekam jako dugo, a biljke ne mogu čekati, pa sam zaključio da bi ja to najbrže izradio sam. Generator pare, retorta, kondenzator i florentinske posude su sastavni djelovi mojih uređaja, i još je važno da kažem da ne rade pod tlakom, tako da ne trebam dozvole i licence za rukovanje posudama pod visokim pritiskom. Imam nešto krpanja inoxa, navarivanja inox holendera, izradu florentinskih posuda kao i zavarivanja šavnih cjevi 1“, ½“ stjenki 1-3 mm.
To je uglavnom sav moj posao. Do sad sam sa sobom u kombiju vukao MIG aparat s inox žicom 0,8 mm i Argon bocu. Nekad sam uspio sa popravcima a nekad ne. Ovaj TIG mi se čini praktičniji u svakom slučaju.
Postavio bi pitanje, dali ima neko pravilo kad se dodaje materijal, a kad se spaja samo topljenjem ko s brenerom. Holendere sam spojio bez dodavanja materijala, i kako su mi to prvi pravi varovi sa ovim TIG-om, prezadovoljan sam a i fantastično izgleda.
Kako da varim limove 0,8 mm? Sve što spominjem u vezi materijala je inox.
I na kraju, radim s nekim plavim tungsten elektrodama 1,6 mm,(navodno bezopasnim) a imam sobe 5 i 7. Nadam se da ti nisam dosadan i da ćeš naći vremena da me posavjetuješ, a ako te slučajno put dovede u Zagreb ili negdje blizu, javi se.

Pozdrav, Siniša, Zagreb

Postoji pravilo da se uvek radi sa dodatnim materijalom (zicom) ako se radi sa duplex nerdjajucim celicama-ali ne verujem da ces sa njima imati posla. Za obicne prohromske celike nema tog pravila, pa mozes pretapati osnovni materijal bez dodavanja zice. Od majstora zavisi koja je granica debljine ali recimo da je to oko 1 mm do 1.5 mm. Cak neki majstori cesto koren urade bez zice strujama od oko 50 A, a onda u 2. prolazu dodaju zicu.

TIG postupkom ces uvek lako moci da dobijes nepropusan zavareni spoj, a sa MIG-om tesko.

Limove od 0.8 mm zavaruj bez zice, strujom od oko 25-30 A, a mogao bi da to uradis u opciji EASY PULSE.

Plavi wolframi su se nedavno pojavili kao zamena za crveni. Crveni wolfram sadrzi oxid thorijuma cija je prasina (kada ga brusis) radioaktivna-emituje alfa cestice. Dalje je problem i ako se nabodes na njega. U EU je data preporuka koju su neki shvatili kao zakon, pa se crveni izbacuje.

Plavi wolfram ima oko 2% oxida lantanijuma i smatra se adekvantnom zamenom za crveni.

Inace slobodno pitaj sta zelis, a ako neko drugi postavi pitanje na koje ti znas odgovor, ne oklevaj da odgovoris.

Pozdrav

Imam pitanje za welding-a, a ako neko drugi zna odgovor, dobro dosao je :)

Aparat je REHMANN INVERTER, moze li neko da mi kaze kako da podesim aparat za varenje aluminijuskog lima debljine 1.5 mm

Evo i slike prednje strane aparata.

Unapred hvala.



_{[Ovu poruku je menjao zablace dana 21.06.2009. u 20:08 GMT+1]}

Pa mogu da ti objasnim, vec mi je donosen jedan skoro isti takav aparat (pod imenom Greenbird)... Jasno ti je da je u pitanju kineski aparat... Ako si iz okoline Beograda, mozemo da se dogovorimo da dodjes pa da ti objasnim koju funkciju ima koji prekidac / potenciometar i kako da stelujes aparat u zavisnosti od vrste materijala i debljine...

U velikoj sam guzvi, pa mi je lakse da usmeno objasnim nego da pisem...

A sada samo grubo, podesavanje za 1.5 mm alumninijum:

Komande gore levo:
1)stavi prekidac na AC,
2) dve strelice,
3) TIG,
4) ravna crta,

Komande dole levo:
1) AC balans (treba staviti 65% - tj 35% +, ali ja ne vidim sta je kod tebe -, a sta + pa ne vidim u koju stranu da ga stelujes tj da li da stavis na 35% ili na 65%. Koliko se secam onog aparata imao je "naopaku" skalu tj podesava se +, pa zato stavi 35%... ali ako imas uputstvo tu se jasno vidi sta se steluje da li + ili -...)...
2) AC frekvencija, stavi 85,

Komande desno:
1) Base current podesi za pocetak na 60A, pa posle steluj fino amperazu bilo par ampera gore bilo dole,
2) Downslope, stavi na 1.5 s,
3) Post flow stavi na 4 s.


Opet poenta je da te naucim zasto je npr post flow bas 4 s... jer najbolje je da je 6 s, ...a ne treba preko 6 s, a nije bas dobro ako je za 60A manje od recimo 3 s...
Svako ovo dugmence ima svoj smisao, pa je najbolje da naucis smisao svakog dugmenceta a posle sam steluj prema materijalu, debljini, vrsti spoja, poziciji zavarivanja...

Inace, aparatom koji mi je donosen a gotovo je isti kao ovaj, covek sada zavaruje i alu. cevi klima uredjaja debljine oko 0.5 mm- 1 mm... Kad ga vec imas, zelim da dugo i lepo sluzi, ali ... kina... i zavarivanje, to ja tesko prihvatam...

Pa da, slazem se sa weldingom, inace sto se tice kineza i varenja pa moze da zavrsi poso, ali za neki visok profesionalizam nije

pozdrav
Marko

Prvo da se zahvalim na pomoci,inace sam iz okoline Cacka. nisam imao pojma da je kinez jer ga je kupio jedan drugar preko interneta u nemackoj i licno ga doneo. imam livnicu obojenih metala, prvenstveno AL, aparat nece puno raditi pa se nadam da ce posluziti, aparat je placen 1300 e sa maskom i manometrom, 6 meseci ga nije ni ukljucivao i meni ga je prodao za 1000. upravo sam pregledao racun i garanciju i nemogu da provalim da je kinez. dali je moguce da nigde nepise.


_{[Ovu poruku je menjao zablace dana 25.06.2009. u 23:01 GMT+1]}

Verovatno si cuo za Adidas i Abidas? Za Reebok i Aeebok? E to je i ovde: Cuveni Rehm iz Nemacke i kineski Rehmann koji prodaju ljudi iz Nemacke.

A svoje odlivke? popravljas li ih samo zavarivanjem ili i metalnim gitovima i sredstvima za zaptivanje mikroporoznosti?

koristio sam tecni metal WEICON C, nabavljao sam ga preko firme HONEX iz BG , nisu ga imali neko vreme pa sad koristim neke univerzalne koje nalazim ovde kod nas po radnjama.



hvala na objasnjenju za aparat , vario sam nesto po vasim instrukcijama i sobzirom da mi je to prvi put da varim sa argonom i slusajuci neke majstore varioce kako su se tesko snasli ja sam zadovoljan.

Radis za njih i reklamiras se?

Namera mi je da opremim farmu sa agregatom za struju. Zanima me - mogu li agregat koristiti i za napajanje aparata za zavarivanje? Zna li neko da mi preporuci optimalnu kombinaciju agregata i aparata za zavarivanje, za uobicajene domacinske potrebe ?

Normalno da možeš koristiti agregat za napajanje aparata za zavarivanje, normalno odgovarajućih karakteristika i snage. Znači zavisi kakav ti aparat treba.Valjda znaš da na monofazni agregat možeš priključiti samo monofazni aparat (220 v), a što se tiče kombinacije bitna je snaga aparata (KW), od čega bi snaga agregata trebala biti oko 50% veća.

19.01.2011. u 09:09
covece odavno je bilo postavljeno pitanje

Imam dosta iskustva sa varenjem a da je izvor struje agregat. Koristim agregat Honda od 4,2kW i Einhel aparat 150A.

Varenje je moguce ali:

1. Sa elektrodama 2,5mm tesko, mnogo lakse se radi sa 2mm a koristim i 1,6mm
2. Da bi se jos lakse radilo iskljucim sve potrosace i ostavim samo aparat za varenje i dignem napon na 250-255V (imam zakacen precizni voltmetar van agregata)

Pre dve-tri nedelje sam kupio invertorski aparat i jos ga nisam probao na agregatu posto je on u Crnoj Gori. Verujem da ce se lakse raditi jer nema pocetne struje magnecenja.

Sa manjim agregatima (2,6kW) sam radio ali je to dosta tesko!

Sto si podigao napon na 250-255V za trafo aparat ajde nekako ce istrpeti ali za invertor ne znam koliko je to pametno da probas!!

Naravno da necu da probam jer ocekujem da nece biti problema sa uspostavljanjem luka. Ja sam po struci elektronac i znam kako to funkcionise.

Hvala urose i milened, dali ste mi korisne, konkretne odgovore, svaka cast!

Aparat za varenje i elektro motori koji imaju veliku sliu pri samom startu ne mogu se koristiti na malom agregatu jer vucu puno struje u samom startu.
Ja sam imao to iskustvo sa malim motorom od 1.5kw koji je pokretao malu uljanu pumpu i nije mogao ga pokrenuti lombardini od 7.5kw, a strug prvomajska od 2m bez ikakvog problema radi i ako ima motor od 4kw.

Tu pomaze samo veci agregat nista drugo

Prosle nedelje sam kupio novi agregat jer kad sam otisao na more Honda nije htela da upali jer je crkla bobina. Onda sam otisao i kupio mali bezsumni" agregat od 1kW samo da mogu da napumpam vodu, kasnije sam u Podgorici kupio bobinu.

Agregat kineski ali vise klase, prakticno se spolja ne vidi razlika od Robina (Subaru) ili Honde a kosta upola. U uputstvu su podelili uredjaje na klase po snazi koja im je potrebna i to:

- potrebna snaga ista kao i snaga agregata
- potrebna snaga 1,2-1,5 puta veca od snage agregata
- potrebna snaga 1,5-3 puta veca od snage agregata
- potrebna snaga veca 3-5 puta veca od snage agregata.

Nazalost knjizicu sam ostavio na moru pa ne mogu da navedem primere. Negde ima logike, a negde bas i nema.

Ti mozes i sam napraviti agregat za male pare a jak.
Ako imas neki dizel ili benzinac motor ili kupis i povezes elektromotor 380v vece snage i gotovo, dobijes monofazno trofazni agregat.
Obicno lombardini motori zavrse posao najbolje

Tesko da bih mogao da napravim ovako nesto


Ova masinica regulise napon steper motorom. "Zalepi" ga na 225V i ne mrda, prosto nisam mogao da verujem. A ima i "turtle" mod koji stedi gorivo.


I klasicni veci generatori imaju povratnu spregu za regulisanje broja obrtaja. Kada se ukljuci potrosac broj obrtaja pada i to prouzrokuje da povratna sprega dodaje gas da se broj obrtaja zadrzi na predvidjenoj vrednosti. Kod moje Honde moze gas da se regulise i rucno, a poluga za regulaciju je potpuno nezavisna istina ovo su mehanicka resenja, rade, ali ima kasnjenja, odnosno napon u jednom trenutku pocneda pada i treba nesto vremena da se vrati na podeseni nivo.

A imam i neku vojnu skalameriju koja ima motor moji je proizvela "Tvornica morora Zvornik" (niko nikada nije cuo za ovu fabriku) pa na istoj osovini dinamo masinu od 2kW (daje 130A DC) i na kraju trofazni asinhroni generator od 2kW. Sta je tu zanimljivo? Zanimljivo je to da dinamo sluzi kao elektropokretac za paljenje, a kad se taster za paljenje otpusti radi kao generator jednosmerne struje. Sve zajedno ima 140kg a motori su Koncar. Kod njega ne moze da se rucno regulise gas vec samo preko poluge povratne sprege. Ovo cudo tandrce ko ludo i dimi jer je motor dvotaktni. Tu sam mislio da zamenim motor sa cetvorotaktnim, ali mi je problem povratna sprega.



_{[Ovu poruku je menjao milened dana 12.04.2011. u 10:04 GMT+1]}

Ja koliko vidim, mozda gresim ali to cudo je na 110v a ne na 220v

To na slici je 110 jer sam taj nasao na netu. Verzija za Evropu je 220V i ima umesto dve uticnice americkog tipa jednu DIN. Prikljucak za 12V DC je isti

Evo nasao sam na netu tabelu u kojoj se vidi koliko koji potrosac zahteva snage u kVA pri kontinualnom radu i pri pokretanju.



Power Consumption Calculator

Appliance Rated Watts Rated kVA Rated kVA

(Appliances) (To operate appliance) ( To start appliance)
Air Conditioner (Evaporative model) 275-1000 0.34-1.25 1.36-5
Air Conditioner (Reverse cycle) 200-2500 0.25-3.13 1-12.5
Clothes Dryer 2400 3 3
Coffee Percolator 550 0.69 0.69
Can Opener 100 0.13 0.52
Deep Freezer 500 0.63 2.52
Disposal Unit 650 0.81 3.24
Dishwasher 1000-3000 1.25-3.75 1.25-3.75
Domestic Water Pumps 275-1000 0.34-1.25 1.36-5
Exhaust Fan 40 0.05 0.2
Food Processor 500 0.63 2.52
Floor Polisher 350 0.44 1.76
Frypan 1400 1.75 1.75
Hair Dryer 1500 1.88 1.88
Hotwater Service 2500-3000 3.13-3.75 3-13-3.75
Iron 800-1500 1-1.88 1-1.88
Kettle or jug 1600-3000 2-3.75 2-3.75
Lights 25-200 0.03-0.25 0.03-0.25
Microwave 1500 1.88 1.88
Oven 4000-8000 5-10 5-10
Radio 60 0.08 0.08
Radiator 1000-2500 1.25-3.13 115-3.13
Refrigerator (home) 300 0.38 1.52
Sewing Machine 60 0.08 0.32
Space Heater 2000 2-5 2.5
Television 75-200 0.09-0.25 0.09-0.25
Toaster 250-1250 0.3-1.56 0.3-1.56
Washing Machine 500-3000 0.63-3.75 2.52-15
Welder 140A 5000 6.25 8 min

A na istoj strani postoje i razni kalkulatori koji se ticu snage i struje.

http://www.macfarlanegenerators.com.au/power-calculator.php

Ljudi,

Nasao sam u jednoj kutiji u garaži Končarov aparat za zavarivanje A-33. Potpuno nov, nekorišćen....moj ćale je to nekad davno kupio u momentu entuzijazma, ali ga nikad nije koristio.
Interesuje me da li je neko radio sa ovakvim aparatom, vredi li čemu?
Ako odlučim da ga prodam, koliko može da se dobije za njega ? 50 evra ?

Pozdrav i hvala,
Raša