Pa i sve zavisi i kako je briket napravljen,ja sam pre uzimao jedan briket iz Vranova kod Smedereva i nije valjao za nista ,po meni je kameni ugalj zakon jest da je malo skuplji ali vredi, koji kotao imas mislim koja firma koliko ima kw?
pozdrav Marko

Ma kotao je neki Termosolar Valjevo i ima 27KW i grejem oko 100m2.

Aha, pa dobro ako ti je izolirna kuca onda ne bi trebao da izgoris preko 7(sedam) tona kamenog uglja ako uzmes kovinski ili kostolac onda ces da izgoris vise tona npr 15-16 tona sad i sve isto zavisi i kakav ti ugalj donesu ako donesu neku prasinu onda i izgoris i vise sta prasinu mozes samo da bacis a i pepeo imas mnogo vise na kostolcu nego na kamenom uglju ali ako ima ti briketi ako su dobro ispresovani oni isto nisu losi najbolje ti je da uzmes malo i da probas da vidis kako gori i ako gori lepo onda najbolje uzmi to

pozdrav Marko

I ja sam mislio da uzmem jedan dzak da probram. Pakuju ih u dzakove od 30-40kg.

Briketi od piljevine imaju oko 4500kcal i daju vecu toplotu u odnosu na dosta vrsta ugljeva i/ili drva.
Prilikom pravljenja istih stepen sabijanja je 1:12.
Treba napomenuti da su briketni tuljci (valjci) izdeljeni na tzv. tabletice pa se tako i lozi pomocu tih "tableta", ne valja naloziti previse jer onda nastupa opasnost da se progori kotao, sto se ljudima i desavalo. Ja sam uzeo jedan taj tuljak za probu i mogu reci da tinja ali ne bas kao ugalj pretpostavljam.

Ovako. Pre dosta godina koristili smo brikete, tako da se ne sećam najbolje dužine gorenja, ali čini mi se da je jedan paket briketa (4 komada fi 10-15 cm, dužina 30-40 cm otprilike) držao oko sat i po. Inače grejali smo površinu od oko 120 kvadrata.

Inače milina jedna, lako se skladišti, vatru da založi briketima može i dete od 5 godina :) i pepela gotovo ništa, peć smo čistili jednom nedeljno.

E to je odlicna vest.Moracu da uzmem hitno jedan dzak za probu. Nego juce mi nudio covek 8m3 ostataka iverice za smesnu cenu od 3000 dinara odnosno 36 Eura. Da li ona moze da posluzi kao ogrev? Mislim cena je mala ali ne znam moze li naskoditi kotlu?

Pa ja mislim da ne moze da naskodi kotlu, ne valja samo loziti sa gumom i plastikom! Ajd pisi kad uzmes taj briket kako gori koliko ima pepela itd.
pozdrav Marko

ja lozim briket vec trecu godinu, grije ko blesav, nema pepela, zauzima tri puta manje mjesta od uglja, ne smrdi, cistiji od uglja 200 X. samo moras na peci imati ispravan ventil koji zatvara i otvara dovod svjezeg vazduha u pec i neces vise nikad kupiti ugalj.

i da, trazi bukov ili hrastov

Evo juce mi je stigao kamion sa ostacima iverice pa da prenesem iskustva. Prvo cena je bagatela 3000 dinara sa prevozom.Parcica ima raznih duzina i debljuna.Vrlo brzo se potpaljuju i dizu temperaturu u kotlu.Kad regulator ,,promaje,, zatvori vratanca na kotlu onda tinjaju i solidno drze.Doneli su mi i dzak briketa na probu i prosto sam odusevljen kako gori.Inace briketi su im 5500 dinara po toni sto je veoma povoljno.Doduse sada nije zima ali nisam mogao da verujem da sam sa naramkom iverice i 4-5 briketa grejao i prizemlje i sprat(120 m2) od 15:30 do jutros (kad sam ustao radijatori bili mlaki) i to sa temperaturom u kuci od 24 C.Pepela skoro da nema. Brikete inace pakuju na palete, dovezu,istovare gde oces.Znaci da kompletan ogrev mogu drzati u garazi gde mi je kotao a ne u supi iz kuce pa da vucem do garaze(kotlarnice). STRAVA. Mislim da ce mi kombinacija ostataka iverice i briketa biti prava i da cu konacno zimu pregurati bez nerviranja. Nema dima,nema smrada,nema ciscenja pepela 2 puta dnevno,skoro da u belom mantilu moze da se lozi. Jedini problem je sto je iverica kabasta ba zauzima dosta prostora.Posto imam svoju sumu planiram da nasecem i dve prikolice drva a da ugalj ne kupujem.Briketir ti znaci ne koristis uopste ugalj?

Evo malog iskustva za lozenje na brikete.Ovo mi je prva sezona grejanja na cvrsto gorivo, odnosno,centralnog.Nedavno sam razveo radijatore po kuci (135kvm u 4 nivoa nema izolaciju zid je cigla ipo).Sadasnja potrosnja briketa je 3 dzakcica od po 10kg dnevno.Ujutro ubacim malo letvica,dascica od paleta i pola dzakcica briketa.Preko dana po potrebi (1-1.5),a ostalo uvece.Temperatura je 24 stepena.Ja mislim da su briketi bolje resenje od uglja zbog: manje vlage,jako malo pepela,lakseg rukovanja ogrevom(pakovanje u pvc vrece).Kotao je TVT Maribor 35kw star oko 20 godina,dimnjak sidel 160 izolovan i oblozen ciglom spoljnji. Za sada sam zadovoljan videcemo kad zagudi.

Ma briketi su zakon samo ako su radjeni na kvalitetnoj briketirki i još ako su hrastovi ili bukovi!
Ja sam čak probao i papirne brikete (od novinske hartije) i zapanjio sam se kakvu energiju isporučuju (brzina gorenja je kao i bukovina).
Inače sad ulaze u modu ''mikro briketi'' - pelat (znatno manji od Smoki flipsa). Alfa plam je počeo i proizvodnju kotlova za njih. Hrvatska ima dve fabrike za proizvodnju pelata a uskoro bi trebalo da se jedna izgradi i kod nas negde u Sremu.

Ja grejem ukupno 140 kvadrata,centralno grejanje,a pec je 25KW Bujanovacki trajno zareci kotao,koristim ruski ugalj koji je u Bgd.jesenas bio oko 8500 sa prevozom.Ja istrosim 6tona za zimu sa vrlo malo drva za potpalu,lozi se 3-4X dnevno a tem. izmedzu 22-25stepeni.Mislim da briket brzo izgori pa mora cesce da se puni.

ja planiram takoce da precem na grejanj pomocu briketa, ali me interesuje dali moze da se koristi pec za ugalj ili drva, ili mora da se kupuje nova pec?

Sretna nova godina. kako vam gori sada briketi od piljevine po ovoj zimi , el ste zadovoljni njima ili ?? Ja sada trenutno gorim kameni ugalj

pozdrav Marko

Pre 20-tak godina sam, u jednoj sada stranoj zemlji (Sloveniji) koristio i DRVENE i brikete od UGLJA. Drveni su bili pakovani u kartonske kutije, komadi duzine 25 - 30 cm, kao salame , a oni od uglja u BELE plasticne dzakove. Drveni kao drveni, gore kako treba, daju onoliko kalorija koliko se to moze ocekivati od drveta, sve normalno.

Ali, ugalj? U cemu je prednost briketa nad obicnim ugljem? Verovatno se to tamo negde sortira, ispira od zemlje i ostalih necistoca, zatim melje i naknadno presuje u "tablete", koje gore stravicno a nema sanse da ti se na lozistu pojavi nesagorljivih 3 kg zemlje i jos kojesta. Nekom prilikom je moj brat razgovarao sa nekim Austrijancima o grejanju, pa se doslo i do kolicine koja se priprema i najcesce i potrosi za 1 zimu. Moj brat kaze njima: "Ja 10 tona spremim, pa sam miran!" - oni tamo samo sto nisu popadali u nesvest "Pa, koliku kucu vi to imate?", a kuca obicna, prizemlje i sprat, nista narocito. Tada jos nismo znali za ovakav nacin prodaje uglja u BELIM dzakcicima, a mirno mogu da kazem da su 2 dzakcica dovoljna za nedelju dana. Tezina valjda 25 kg, nesto tako. Zato Austrijanac ne mora da kupi 10 tona uglja odjednom, nego skokne vikendom do prodavnice, pa kupi nekoliko dzakcica i miran je.

Ima li toga kod nas?

[quote
Inače sad ulaze u modu ''mikro briketi'' - pelat (znatno manji od Smoki flipsa). Alfa plam je počeo i proizvodnju kotlova za njih. Hrvatska ima dve fabrike za proizvodnju pelata a uskoro bi trebalo da se jedna izgradi i kod nas negde u Sremu.[/quote]
da te peci se rade u simanovcima bilo je cak na tv!
Ajmo utisci o briketu sada kada je -5

Ma super (-9). Samo što su sad 120-130€/t (u Beogradu) pa ko nije kupio na vreme ne isplati se.

Pa to je normalno da cena skoci kada je hladno.Nego me interesuje sta imaju da kazu ljudi koji koriste briket?!

Tona kamenog uglja kao što je Pljevaljsi ili Štavaljsi ugalj ne mogu da se porede po kalorijskoj vrednosti sa drvetom ili briketima od drveta. Imam kotao od 30kW i grejem jedan sprat kuće od 100m2. Prošle godine kad je bila slaba zima dovoljno mi je bilo 3 tone Pljevaljskog uglja. Kuća je osrednje izolovana (cigla ipo pun zid), a temeratura nikad nije ispod 22 stepana (prosek 23). Ove godine je nesto ostrija zima tako da sam do sad potrošio 3 tone Štavaljskog uglja. Zadnja 2 meseca kotao se nikako ne gasi 24 sata. Da bi se postigla naveća ušteda uz extra grejanje, regulator promaje mora biti dobro podešen, a na radijatorima moraju biti termo ventili. temeratura vode je od 60-70 stepani. Uveče kad stavim 4 lopate uglja oko 12h to drži do ujuto do 9h i temperatura u cevima ne padne ispod 40 stepeni. Ovako dugo grejanje ne može se postići sa briketima i drvetom jer su kotlovi po nameni i konstrukciji trajnožareći. Drvo jako brzo digne temeraturu i brzo izgori. Sa ovim ugljem kad se loži ovaj kotao poigrava sa prosotorm kojim grejem. Bez problema na -20 mogu da nateram da u kući bude 25stepani. Moja procena je da će biti dovoljno oko 5 tona za ovu zimu ako ovako nastavi. Priče od 10-15 tona nikako mi ne ulaze u glavu.

Evo mojih iskustava sa briketima posle ovog mraza.
Temperatura u kuci mi nije padala ispod 24 stepena ali se potrosnja briketa povecala na 1.5 tona za mesec dana. Napominjem da mi je kuca na sprat ima oko 120m2(jedino nisam grejao jednu sobu od 16m2 u kojoj sam zavrnuo ventil), skoro nikako izolovana, stolarija losa tako da ima dosta gubitaka toplote. Grejanje je uvedeno 1980 kad je i kuca napravljena, sa starim tucanim radijatorima. Kotao je bio na struju p sam ja pre par godina dodao kotao na cvrsto gorivo neke leve marke termosolar Valjevo od 27 kw. E kako majstor kaze grejanje je pravljeno kad je ,,bog hodao po zemlji'' sa cevima velikih profila tučanim radijatorima sa tri stuba i sl. Da imam izolaciju i da su cevi manjeg precnika garantujem da bi potrosnja pri onakvom mrazu bila 1 tona mesecno. Lozio sam cesce na 3 sata a poslednje lozenje je bilo oko ponoci. Naravno ujutru bi radijatori bili hladni ali bi za pola sata nakon lozenja kuca vec bila zagrejana. Napominjem da sam od 30.12. do 08.12.lozio od ujutu do ponoci jer smo bili na odmoru, pa se naravno i to odrazilo na potrosnju. Inace pre odmora posto su mrazevi bili od 15.12. trosio sam 50 kg od 16:00 do 00:00 casova . Pre mrazeva trosio sam 30 kg za isti period. I sada trosim isto posto je napolju vreme ok.Znaci od oktobra do juce potrosio sam 3 tone briketa i to me je kostalo 16.500 dinara. Imam jos jednu tonu pa cu morati da narucim jos 2 tako da ce me grejna sezona izneti negde oh 36000 dinara. Prosle blage zime pogoreo sam 7 tona kostolca, 1 tonu banovica i kola drva. Ovu zimu ću preterati sa 6 tona briketa, 2 tone iverice. Imam i kola drva koje sam samo naceo. Bas sam komentarisao sa zenom da smo se ove zime prvi put ljudski ogrejali. Jeste da se lozi na tri sata,ali ljudi potpalis vatru sa malo papira i kartona i briketi se upale, cistis kotao jednom na 5-6 dana, temperatura uvek 22-24 stepena u celoj kuci(sobe, kuhinja,hodnici, kupatila). Garantujem da oni koji imaju izolaciju, bolji kotao i bolje razvedeno grejanje ne bi trosili ni 1.5 tona tokom 24 casovnog loženja za mesec dana.Ja sam definitivno odlucio da vise ugalj ne kupujem. E sad ne verujem da su ovo briketi od bukve i hrasta cim kostaju 5500 dinara po toni. U svakom slucaju od cega god da su meni odlicno sluze. Ako neko ima jos iskustava neka se javi.

Da naravno da ti je kuca izolovana i da je neka kvalitetnija stolarija goreo bi manje 35 %
znaci briketi od piljevine su se pokazali dobrim

pozdrav Marko

Poštovani,
pošto vidim da imate jako puno dvojbi oko korištenja drvenog briketa smatrao sam za shodno da Vam sa profesionalne strane pojasnim neke stvari. Naime, moja firma se već duži niz godina bavi isporukom i montažom opreme za proizvodnju briketa na prostorima Ex-Yugoslavije. Ja lično sam u ovom sektoru duže od 20 godina i imam jako veliko iskustvo.
Drveni ostatak (kako ga neki zovu otpad) se može koristiti kao ogrev na nekoliko načina i to: direktnim loženjem, pretvaranjem u drveni briket i pretvaranjem u pelet. Sva ova tri načina imaju svoje prednosti i mane a to su:
- direktno loženje: prednosti - niska cijena sirovine, moguće loženje u sve vrste peći; mane - niska kalorična moć, problemi kod skladištenja zbog velikih gabarita, dodatni troškovi pripteme za loženje, ručno loženje.
- drveni briket: prednosti - visoka kalorična moć, lagano rukovanje, lako skladištenje, lako dostupan (barem u EU), relativno pristupačna cijena, 100% ekološki, moguće loženje u sve vrste peći; mane - ručno loženje (osim ako se ne radi o industrijskom briketu)
- drveni pelet: prednosti - visoka kalorična moć, mogućnost automatskog loženja, skladištenje u silos, 100% ekološki; mane - visoka cijena, potrebna posebna peć ili dozator.
Nadam se da Vam je sada puno jasnije. Iz ovoga možete vidjeti da je briket u poređenju sa ostala dva načina u mnogo boljem položaju. Najveća povoljnost je što ga ima na našim prostorima (samo moja firma je isporučila do sada 17 postrojenja ukupnog kapaciteta 150.000 tona godišnje). Kod odabira briketa morate voditi računa na kakvim mašinama je napravljen tj. da li se radi o hidrauličnim presama ili ekscentar presama. Ovo je jako bitno jer je razlika u kvalitetu i kaloričnoj moći ogromna. Na hidrauličnim presama se radi sa jako malim pritiscima (200 - 400 t/cm2) tako da je nivo sabijanja mali i automatski imamo manju kaloričnu moć (cca 4.500 - 6.000 kcal/kg). Na ekscentar presama se radi sa jako velikim pritiscima (2.000 - 2.800 t/cm2) tako da imamo jako veliki nivo sabijanja i mnogo veću kaloričnu moć (17.000 - 19.000 kcal/kg). Za usporedbu kalorične moći ogreva navešću Vam neke vrijednosti (tvrdo ogrevno drvo: 4.000 - 5.000 kcla/kg, meko ogrevno drvo: 3.000 - 4.000 kcal/kg, ugalj: 14.000 - 23.000 kcal/kg, lož ulje: 25.000 - 30.000 kcal/kg). Kad sagledamo ove podatke dobijemo da nam je najkvalitetnije alternativno gorivo drveni briket rađen na ekscentar presi.
A sada najbitnija pitanje: Kako prepoznati takav briket? Vrlo jednostavno.
Briket koji je rađen na hidrauličnim presama ima sljedeće karakteristike: lako se lomi ili drobi, blijede je boje, relativno kratak (10 - 20 cm), malog je promjera (cca do 50 mm), vrlo često je kvadratnog oblika, kada ga stavite u vatru jako brzo se raspadne i izgori, obično ga pakuju u vrećama po 20 do 30 kg.
Briket koji je rađen na ekscentar presi ima sljedeće karateristike: jako teško se lomi, tamne je boje (zbog visoke temperature u toku proizvodnje), obično je okruglog oblika sa rupom u sredini ili bez nje, velik promjera (od 60 - 90 mm), dužina mu je od 30 do 40 cm, obično se pakuje u kutije po 10 i 20 kg ili u foliju po 10 kg, kada ga ubacite u vartu ne raspada se i polako gori.
Eto toliko za sada. Ako neko ima još dodatnih pitanja može mi se slobodno obratiti.

Neko od Vas je u ranijim porukama spomenuo ugljeni briket. Pa evo da Vas obradujem. Upravo je fazi montaže fabrika za proizvodnju ovog briketa u Banovićima. Početak proizvodnje je planiran za Maj ove godine a kapacitet će biti cca 70.000 tona godišnje. Ovo je u svijetu poznata tehnologija a sada će biti i kod nas. Ugljeni briket je ogrev koji ima bolje karateristike od samog uglja a najveća mu je prednost što ima jako nizak nivo sumpora i pepela. Takođe ga je moguće automatski ložiti što eliminiše probleme oko stalnog održavanja vatre. Ako nekoga interesuje ovaj ogrevni materijal, stojim na raspolaganju za objašnjenja.

Poštovani, toloko za sada od mene. Za sva nova pitanja ili pojašnjenja stojim Vam na raspolaganju.

Srdačan pozdrav!

Bilo bi dobro kada bi se govorilo koliko ima kilovata svaki energent .
Onda je lako izračunati koliko šta košta, samo što nemožete uvek prave vrednosti onoga što kupite dobiti .Pogotovo kada pitate na stovarištu kolika je toplotna vrednost nekog energenta,samo vas gledaju kao šta je to?
Evo nekih vrednosti: ruski gas 10-12.5 KW po m3
lož ulje 11,61 KW po litri

Samo što gas koji mi trošimo nema ni 7 kw a prošle zime nije imao ni 5 kw pa ako znate cenu gasa lako je izračunati koliko vas izađe kw.
Primer, do sada smo plaćali gas po m3 25 din ,pa da je i najlošiji ruski gas kw bi koštao 2,5 dinza kw sa pdv-om ili ti najkvalitetniji gas 2 din po kw.
Sa ovim kvalitetom što mi dobijamo (ako ostane kao do sada) kw će da nas košta preko 7 din.Samo da napomenem da je kw gasa (tako se naplaćuje u austriji) košta 2,24 din * 10kw -22.4 din m3.
Poređena radi ,lož ulje (mislim )da je oko 73,6 din izađe kw 6.34 din.
Za neke toplotne vrednosti drveta kod nas nisam siguran ,pojavljuju se podaci između 4,5 i 6 kw po kg ,dok kameni ugalj koji u nemačkoj košta (januar 200 68 eura (5600) po toni- sledi da je 5,6 din po kg a kg kamenog ima 9,8 kw i dobijemo 0,57 din kw ,tako da je to najjeftiniji kw , ALI u nemačkoj.Kod nas to dođe na 1,52 din za kw.
itd itd itd
Na žalost imamo naskuplje grjanje na svetu ,niko ne odvaja toliko od plate za grejanje kao u srbiji.
Kažu da je pravo Vino najbolje greje , (posle ljubavi a i pre) ,
u to ime Živeli.

Ja sam spominjao. To je bio jedan od vecih šokova u mom zivotu - postoji stvar koja je cudo nauke i maste, a niko ne prica Ono je zaista super - cisto, jednaki komadi, malo otpadaka itd. Jedino sto je vazno napomenuti, bar sto sam ja primetio, je visoka temperatura sagorevanja i verovatno potreban visok kvalitet resetke na kojoj gori. Ne znam od kakvog uglja je bio napravljen taj koji sam ja probao, ali plamen je bio skoro beo u centru. Potseca na koks, ali nije koks.

Poštovani,

Može li mi neko objasniti kako jedna tona briketa menja 4-5 kubika tvrdog ogrevnog drveta ako
jedan kubik lepo složenog suvog drveta ima oko 500 kilograma.
Ili je mojapretpostavka da kubik drvereta ima 500 kg pogrešna.

Moje iskustvo sa briketom i drvetom (ložim kaljevu peć) je da jedna tona menja oko 2 kubika drveta.

Da li kvalitetan briket moze da ,prilikom gorenja, deformise kotao ...nekako ? Mislim na temperature koje razvija kada gori .

Kilogram briketa ima snagu od 4,5 do 6,5 Kw.
Ima i briketa tamnije boje sa rupom u sredini koji imaju i do 8,5 kw
kilgram tvrdog drveta ima od 4,5 do 5,5 kw ,
1 prostorni metar drveta kada se lepo složi ima oko 700 kg
specifična težina hrastovine je oko 1,1 kg za
najkvalitetniji kameni ugalj antracit ima u 1 kg i do 13 kw
ruski gas ima od 11 do 13,5 kw
ovaj što mi trošimo ima nema više od 6,5 kw
pa ko voli nek računa

Unemačkoj nemožete ložiti drva dok ne odstoje 3 godine posečena
u austriji 1 godina

>
Poštovani,

u načelu ne bi trebao da može ako se radi o kvalitetnom kotlu i ako se pazi
prilikom loženja.

Jedini način da se to desi je u tome što ljudi ne poznaju odnose kalorične
moći kvalitetnog briketa, drveta i uglja pa smatrajući da je briket pravljen
od piljevine zanemaruju njegove stvarne kvalitete.

Kalorična moć kvalitetnog briketa se penje i do 18.000 kJ/kg s tim da se
mora uzeti u obzir da je količina vlage unutar briketa cca 12 % što mu
omogućava da burno gori.
Kalorična moć kvalitetnog uglja ide i do 20.000 kJ/kg s tim da se mora uzeti
u obzir da je količina vlage unutar uglja i do 30 % što uzrokuje lagano
gorenje.

Zaključak. U koliko ložite kvalitetan briket morate voditi računa o količini
briketa koji ubacujete u peć. Poznati su slučajevi da je znalo doći do
eksplozije kotlova zbog toga što briket za veoma kratko vrijeme oslobađa
jako veliku količinu kalorija. Nije problem u ložištu nego u zagrijavanju
vode koja se usled jako visoke temperature naglo počne širiti (trenutno se
pretvara u paru) što cijevi ne mogu izdržati.

Pozdrav!



--------------------------------------------------------------------------------



No virus found in this incoming message.
Checked by AVG - http://www.avg.com
Version: 8.0.176 / Virus Database: 270.10.7/1895 - Release Date: 1/15/2009
7:46 AM

>
Poštovani,

kalukacija je vrlo jednostavna.

Nije samo u pitanju težina nego i specifična gustoća kao i nivo vlage u
sirovini. Takođe je bitno znati na kojoj mašini je napravljen briket
(hidraulična presa ili ekscentar presa).

Prema zvaničnim informacijama iz šumarstva težinski odnosi drveta su
sljedeći:
- 1 m3 tvrdog drveta (bukva, hrast) u sirovom stanju je oko 750 kg sa vlagom
od 55 % - specifična gustoća je 0,75 t/m3 - kalorična moć je oko 7.000 kJ/kg
- 1 m3 mekog drveta (jela, smrča, bor) u sirovom stanju je oko 600 kg sa
vlagom od 55 % - specifičma gustoća je 0,6 t/m3 - kalorična moć je oko 5.000
kJ/kg

Da bi smo dobili kvalitetniji energent potrebno je smanjiti vlagu na 10-12 %
tako da dobijemo novi težinski odnos:
- 1 m3 tvrdog drveta (bukva, hrast) u suhom stanju je oko 430 kg sa vlagom
od 12 % - specifična gustoća je 0,43 t/m3 - kalorična moć je oko 10.000
kJ/kg
- 1 m3 mekog drveta (jela, smrča, bor) u suhom stanju je oko 340 kg sa
vlagom od 12 % - specifičma gustoća je 0,34 t/m3 - kalorična moć je oko
8.000 kJ/kg

Kalkulacija za briket je sljedeća:
- 1 m3 briketa (bez obzira koje je drvo u pitanju) izrađen na hidrauličnoj
presi težak je oko 700 kg sa vlagom od 12 % - specifična gustoća je 0,7
t/m3 - kalorična moć je oko 11.000 kJ/kg
- 1 m3 briketa (bez obzira koje je drvo u pitanju) izrađen na ekscentar
presi težak je oko 1.100 kg sa vlagom od 12 % - specifična gustoća je 1,1
t/m3 - kalorična moć je oko 17.000 kJ/kg

Finalna kalulacija je sljedeća:
- za suho tvrdo ogrevno drvo: 1 m3 = 430 kg x 10.000 kJ/kg = 4.300.000 kJ
- za briket iz hidraulične prese: 1 m3 = 700 kg x 11.000 kJ/kg = 7.700.000
kJ
- za briket iz ekscentar prese: 1 m3 = 1.100 kg x 17.000 kJ/kg = 18.700.000
kJ

Poređenje je sljedeće:
- odnos briket iz hidraulične prese : tvrdo suho drvo = 7.700.000 :
4.300.000 = 1,79
- odnos briket iz ekscentar prese : tvrdo suho drvo = 18.700.000 : 4.300.000
= 4,35

Nadam se da sam Vam uspio objasniti zašto. Najbitnije je da znate koji
briket koristite.

Pozdrav!




_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 16.01.2009. u 19:29 GMT+1]}

Neznam odakle vam ti podaci ali na sajtu opšte energetike beogradske akademije imate sledeće podatke



GUSTINA t/m3 TOPLOTNA MOĆ MJ/kg NN
VLAGA % ISPARLJIVI SASTOJCI SADRŽAJ UGLJENIKA
DRVO 0.2-1.3 14.7 SUVO 80 50
TRESET 1 6.3-8.4 60-90 65 55-65
LIGNIT 1.2 7.5-12.6 30-60 50-60 65-70
MRKI UGALJ 1.25 16.7-29.3 10-30 45-50 70-80
KAMENI UGALJ 1.3-1.35 29.3-35.6 3-10 7-45 80-93
ANTRACIT 1.4-1.6 35.6-37.7 1-2 4-7 93-98


Jedan MJ je jednak 5/18 (otprilike 0,2778) kilovat časova

toplotna moć drveta 1 kg -14,7MJ/kg = 4,083 kw
najbolji briket 17,0MJ/kg = 4,722 kw

Pre svega zahvaljujem na iscrpnim odgovorima, a onda bih želeo da
pojasnim podatak od oko 500kg/m3 za kubik drveta. Podatak je sa Interneta
i odnosi se na prostorni metar lepo složenog tvrdog drveta i ne mora biti sasvim tačan.
Podatak da tona briketa menja 4-5 m3 drveta je iz oglasa, ali ne kaže se kakav
briket i koje je drvo, pa sam posumnjao u tačnost.

Prema kalkulaciji ZCumba m3 briketa iz ekscentar prese menja 4,35 m3 tvrdog drveta
što se slaže sa podatkom da 1 tona briketa menja 4-5 m3 jer jedan m3 briketa ima
masu od približno jedne tone.

Prema podacima koje je izneo goran ivasecko drvo ima toplotnu
moć oda oko 14.7 MJ/kg a najbolji briket 17.9 MJ/kg.
To se razlikuje od podataka ZCumba koji kažu da je odnos briket/drvo 17MJ/kg/10MJ/kg.
Sve se odnosi na tvrdo ogrevno drvo.

Međutim, ono što meni nije jasno je sledeće.
Pretpostavimo da imamo 1 kg bukovog drveta vlažnosti 12%.
Na neki način, koji nije bitan, se od tog drveta dobije 1 kg piljevine koja ima
isti procenat vlage. Potom se sabijanjem od tog kilograma
piljevine dobije 1 kg briketa iste vlažnosti.
Tokom ovog procesa ne menjaju se masa, vlažnost niti hemijska svojstva drveta.
Jedino se promenila zpremina što je sasvim logično (briket ima manju zapreminu nego drvo od koga je napravljen).

Ako je sve gore navedno tačno, nije mi jasno na koji način proces briketriranja
dovodi do povećanja toplotne moći tog istog kilograma drveta.


Moguće je da ja nisam dobro shvatio sam proces proizvodanje briketa.
Takođe, same brojke o toplotnoj moći nisu bitne, već me više zanima kako se to toplotna
moć povećava bez smanjenja vlažnosti i bez promene hemijskih osobina drveta.

Molim za objašnjenje.

Pozdrav.

>
Poštovani,

u načelu ovdje se radi o promjeni specifične težine drveta i djelimične
promjene hemijskih svojstava drveta tj. jednog dijela strukture.
Podatak o specifičnoj težini nam govori koliko šupljine ima unutar određene
količine neke materije. Ova šupljina je popunjena vazduhom što kod
energenata dovodi do bržeg ili sporijeg sagorijavanja tj. veće ili manje
koncentracije energije.

Ako pretpostavimo da je specifična težina suhog drveta cca 400 kg/m3 onda
ovo znači da u 1 m3 suhog drveta imamo 400 kg drvne mase i 600 kg vazduha.
Kada pretvorimo ovu drvo u piljevinu dobijemo specifičnu težinu piljevine od
cca 220 kg/m3 što znači da u 1 m3 suhe piljevine imamo 220 kg drvene mase i
780 kg vazduha.
Kada ovu piljevinu pretvorimo u briket dobijemo specifičnu težinu od 1.000
kg/m3 što znači da u 1 m3 briketa imamo 1.000 kg drvne mase i 0 kg vazduha.
Iz ovoga je lako zaključiti šta sporije sagorijeva i samim tim oslobađa više
energije.
Zaključak je jednostavan: Ista vrsta sirovine u različitim oblicima u istoj
jedinici prostora ima različitu koncentraciju kalorija.

Sa druge strane što se tiče promjene hemijskih svojstava i ona se dešavaju,
ne baš u pravom smislu, ali se mjenja raspored i koncentracija određenih
supstanci unutar drveta a posebno supstance koja se naziva lignin.
Ova supstanca je jedna vrsta "limfe" unutar drveta i nalazi se u svakoj
ćeliji celuloze. Da bi ste oslobodili lignin potrebno je stvoriti uslove kao
što su: određena koncentracija vlage, temperatura i pritisak. Ove uslove je
jedino moguće dobiti na kvalitetnoj briket presi. Unutar briket prese dolazi
do cijepanja ćelija celuloze i istiskivanja lignina koji se kasnije ponaša
kao vezivno sredstvo u briketu. Zbog ovog procesa drveni briket spada u
ekološki prihvatljive energente jer se ne koriste nikakva vezivna sredstva.
Ovo je jedina promjena hemijskih svojstava drveta ako to tako možemo
nazvati.

Nadam se da Vam je sada mnogo jasnije.

Pozdrav!



_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 19.01.2009. u 19:02 GMT+1]}

Imas jednu sustinsku gresku. Jedna tona nama nikakve veze sa specificnom tezinom. Specificna tezina govori koliko tezi neki materijal po jedinici zapremine. Ako je 400kg/m3 to samo znaci da jedan m3 tog materijala ima masu od 400kg. Koliko vazduha sadrzi , nepoznatno je niti je bitno.

Uostalom, jedan m3 vazduha ima masu 1.25 kg. Ako ga ima manje, moze da bude samo laksi, a kako si dosao do toga da u 400kg drveta ima 600 kg vazduha ne znam, ali bih voleo da cujem objasnjenje.

Na ovom sajtu ima dosta informacijama o toplotnoj moći drveta , uglja , kao i gustina .
Pa kaže da gustina drveta ide i do 1.3 tona/m3, dok kod briketa ide 1,12 t/m3

Kg drveta može da da i 15,2 MJ/kg i to kod jele ,ali prostorno zauzima 2,5 ili 3 puta više od hrasta,tj ima dosta gasova u drvetu pa brže sagori od bukve ili hrastovine i na kraju vlaga je presudna u drvetu tako da 20% vlage smanjuje toplotnu moć za 650 w/ kg

http://ees.etf.bg.ac.yu/Predme...alni-izvori-energije/ugalj.php

Mislim da mi je jasnije.
Suština je, kako sam razumeo, de se promenom specifične težine (gustine)
materijala menja njegova toplotna moć, tj. istiskivanjem vazduha iz goriva postiže se veća toplotna moć.

Ono što mi nije jasno je odnos vazduha i drvne mase i kubnom metru.
U kubnom metru, recimo drveta, ima oko 400 kg drvne mase (to mi je jasno)
i 600 kg vazduha (to mi nije jasno).
Ako se dobro sećam iz fizike, 1 m3 vazduha ima masu od oko 1.24 kg.

Ostaje sada još jedno pitanje, tj ono od koga smo i pošli.
Koliko briketa (kupuje sa na kg) mnjea koliko drveta (kupuje se ma m3)?
Ako je prema kalkulaciji ZCumba, gde toplotna moć drveta iznosi 10 MJ/kg, onda 1 tona briketa menja 4-5 m3 drveta.
Ako je prema goran ivasecko, gde toplotna moć drveta iznosi 14.7 MJ/kg, onda 1 tona briketa menja oko 2,67 m3 rdveta.
Razlika nie mala i potiče od rezličite toplotne moći drveta, 14,7MJ/kg prema 10 MJ/kg

Pretpostavljeno je da drvo ima 430 kg/m3 i da briket ima 17MJ/kg.

Reč vazduh zameniti sa reč voda pa će biti jasnije.
Kada kupujete kod nas ogrevno drvo na stovarištu ono je relativno sirovo i ima specifičnu težinu oko 1 tone i više pa 1m3 dodje na oko 700 do 800 kg.
Podatke koje smo iznosili ovde uglavnom se odnose na suve materije.

samo da navedem podatak da se pirolizom postiže da drvo ima tplotnu moć do 20MJ/kg.Takva peć košt od 2000 eura pa naviše . To je ujedno i naj efikasnije sagorvanje ,bar koje je meni poznato, meni lično je nadraži plamen iza stakla kaljave peći .


Važno je kako se loži u čemu se lož itd...
Kod peletsa (sitni briket) je postignuto da je loženje potpuno automatizovano preko specijalnih gorionika.Pa ljudi koji imaju toliko novca (sam gorionik od 1400 eura ili peć tipa kamin za sobu košta oko 4000 eura) mogu sebi da olakšaju život.
To je suština priče , najjeftinije grejanje na drva je ako sam cepaš i ložiš drva
Ako uzmeš u obzir da tvrda drva možeš da nađeš kod nekih šumara i za 2000 dinara a da na kaljavu peć ,stan 56m2,da stalno ložiš ,nećeš potrošiti više od 5m3 drva, 10000 din za sezonu zvuči fantastično. Inače imam primer gde moj poznanik greje kuću (oko 60 m2 )na drva u kaljavoj peći i nije nikada prešao 3m3 drva za sezonu a imam i primer gde žena gerje isti prostor na gas, centralno grejanje ,dobila račun za decembar 10500 dinara a imali smo samo 3 mrazna dana .Šta dalje reći ?

To je taj kotao za pirolizu http://www.etazgrejanje.com/katalog.php?prodID=583 ?

Znaci moze se normalno loziti drvima i plus briketima .... ?

Ne bih se složio da reč vazduh treba zameniti rečju voda.
Deo prostornog metra ispunjen je drvnom masom koja ima masu od 430 kg
(ili nije bitno koliko), sa sve vlagom (vodom) uračunatom u tu masu,
a deo je ipak ispunjen vazduhom, koji nikako ne može imati masu od nekoliko
stotina kilograma.

Hrastovina kada se poseče ima specifičnu težinu od 1000-1100 kg po m3 drveta a vlažnost ižnosi oko 50-60 %.
Kada se drvo osuši na 20% dođe na oko 500 -700 kg po m3 ali gasovi koji su u drvetu sagorevaju u plamenu, tj. ne gori drvo nego gasovi u njemu. Kada složiš tih 500-700 kg drva na gomilu imaš u prostornom metru 325-570 kg i to drvo ima toplotnu moć od 4-5.2 kw/kg.
M3 drva =3500 din /500 kg = 7 din/kg : 4 kw = 1.75 din/kw

Briket 15din/kg : 5.2kw = 2.9 din/kw

ruski kameni 15din/kg : 9.7 kw = 1.55 din/kw

gas 37din/m3 : 5.8 kw = 6.5 din/kw

mislim da ste ovaj odgovor tražili

Znaci nema nista bez brace ruja i njihovog uglja :-O
Po racunici najpovoljniji je kameni ugalj ?

Ima i Banović kameni za 9.5din/kg : 6.7kw = 1.42din kw ali ima više pepela i češće se loži ,o štetnom sumporu i da nepričam.
Ruski Gas ima i do 13,7 kw/m3 ali se nekako razredi na 4-6 kw/m3 dok stigne do nas.

Trenutno je cena gasa na svetskoj berzi oko 12 din/m3 po sadašnjem kursu dolara.
Sve je to još jeftino ,dok mi još ne razmišljamo o suncu,
moj savet : što više prozora na južnoj strani i što veća izolacija na severnoj i smanjičeš grejanje za 70%
Pozdrav

imam jedno pitanje ja imam 2 kaljave peci i da li mogu da lozim brikete u njih? Da li moze neko da mi kaze gde ima da se kupe brikete kod nas i koliko su?

Interesantna tema
Goriva i njihova toplotna moc i cena evro/kw

Ja bi dodao samo jos nesto
Kao prvo i osnovno nemojte ni pomisljati da kuci za lozenje koristite drva kao sto su jela,bor(camovina),jer imaju mnogo smole u sebi,pa cete zagusiti i kotao i dimnjak.Takodje nemojte koristiti ni topolu ni vrbu(imaju visak vode u sebi),takodje prave puno smole u kotlu i dimnjaku.
Ne koristite gorivo koje u sebi ima LEPAK,kao iverica i slicno.
Koristite samo hrast,bukvu,grab,bagrem kao nesto najbolje za ogrev.
Nemojte koristiti Jasen za ogrev jer je plemenito drvo,retko,i dobro za gradju.

Sto se tice uglja
Kod nas je ubedljivo najbolji za kucno koriscenje Vreoci suseni kocka,oko 80e,ali se tesko nalazi na stovaristima.
Banovici-kocka, su kaloricniji,ali dzaba kad nemaju dobro sagorevanje,trecina ode na sljaku,a pravog pepela ima vrlo malo.
Resava -kameni ugalj je nas najjaci ugalj ,ali nije za kucno koriscenje,ali ako se vec mora,onda ga treba mesati sa drugim ,slabijim ugljem ili kvasiti,inace se otopiti resetku na peci i jos ponesto...

Poenta je sto bolje izolovati kucu,plafon ,spoljne zidove,vrata i prozore....kucu cete zagrejati i sa svecama.....

Mene zanima ,da li je neko zainteresovan za kupovinu drvenog uglja cumura,i koliko je spreman da plati po toni do kucnog praga?

Š'o su bre briketi ovoliko skupi? Juče sam uzeo 18.900 je tona u maloprodaji, a proizvodi ga fabrika Eko-Energy - http://www.briketi.rs/

I koliko vidim ima oko 5000 cal, znači nije ovaj "bolji" od 7500 cal.

Firma od koje sam kupio nude i neki lošiji briket za 13.900 dinara, ali šta je onda to?

Po kojoj ceni vi nabavljate brikete (i koje brikete) u Beogradu?

_{[Ovu poruku je menjao bachi dana 01.02.2012. u 14:57 GMT+1]}

Dizem temu
Nije mi jasna bas racunica za grejanje briketima!

Gde je ovde usteda? Drva nek kostaju i 5000 m3,pa za cenu tone briketa moze se kupiti izmedju 3 i 3,5 m3 drva. Po podacima iz prethodnih postova,neka m3 ima 500 kg drveta,dolazi se do racunice da se tona drveta placa oko 10000. Znaci gledano po tezini briket treba da ima bar 1,8 puta vecu kaloriju da bi se opravdao ekonomski!
I,naravno uvek postoji opcija kupovine drva po manjoj ceni,recimo 3000 za m3,znaci za cenu tone briketa moze se kupiti 6 m3 drva. Mislim da gledano ekonomski briket po ovim cenama nije isplativ.
E sad,cepanje,secenje.skladistenje drva,ekologija... ne utice na ovaj racun-smatram da se u licnoj reziji odradi sve...
Ako gresim neka me neko ispravi.

Ne znam gde kupuje taj briket, ali je u NS oko 12 000 din/t u džakovima od 25kg. Kupio sam 15 džakova i pola potrošio, dobar je.
Briket je sa valjda do 10% vlage a drvo teško ispod 20% ako se suši prirodno (napolju celo leto).

@KrkaCiC
Pa kažu da menja oko 3 tone drva. Malo sam se ja zaleteo sa
kupovinom, mogao sam nabaviti i povoljnije, drva izađu jeftinije u
svakom slučaju, ali samo ako je reč o dooooooobro osušenim drvima i da
te neko ne zaiebe u merenju. Džaba tebi 10 metara polusirovih drva kad
se to potroši za čas, a da ne govorim koliko je to štetno po sam kotao.

Ložio sam bukovinu koja je sečena na leto, sušila se par
meseci, ali je bilo neviđeno smole u kotlu i do sada mi se tri puta
zapušio i morao sam detaljno da čistim. Sa briketima tog problema nema.

Drvo mora da bude sečeno 12+ meseci pre loženja, ali gde to u
BGu naći. :(

U svakon slučaju, da odgovorim na pitanje iz naslova. Briketi od
piljevine umesto uglja se NE isplati, ali samo ako se gleda finansijska
strana priče. Ako se gleda zdravlje Pere ložača, onda se briketi i te
kako isplate.

Samo, rekao sam sebi više nikad ugalj, ali kada udari -10
napolju, ne pomažu ni drva, ni briketi, jer samo prolaze kroz kotao,
mnooogo se potroši goriva. Za tako niske temperature je ugalj ipak
neprikosnoven, tako da ću za sledeću sezonu ipak kupiti tonu do dve
uglja, ostatak drva i/ili brikete.




@tihi2
Ima i u BGu za te novce, ali ne znam kakav je. Taj što ti
kupuješ, koja fabrika ga proizvodi?

Mislim da je iz Mladenova. Imaju deblji (oko 10cm prečnik) i tanji (oko 6cm prečnik). Meni je bolji ovaj deblji, u džaku od 25kg. Koristim ga pri potpali i posle mešam po koji sa drvima. Sam briket brzo izgori.
Kupio sam i 3 džaka briketa od uglja iz Banovića (16000din/t) za svaki slučaj, ako jako zazimi. Lepo gori, izgleda kao onaj ugalj za roštilj tj kao zatvorena školjka, ali ima pepela puuuno. Pepeo čistim svaki drugi dan kad ložim drva, a sa ovim ugljenim briketom dva puta na dan. A trošio sam džak od 10kg 3 dana (mešao s bukvom). Neću ga više uzimati, proba uspela, nisam zadovoljan. Što neko reče na forumu, koliko unesem briketa, toliko iznesem pepela. Ugalj ne uzimam zbog pepela, a što bi uzimao ugljeni briket?

Pozdrav svima,

razmisljam da pocnem sa proizvodnjom peleta pa mi je potrebna informacija...
Negde sam pronasao ovaj tekst pa Vas molim da ga prokomentarisemo zajedno.

"Ako pretpostavimo da je specifična težina suhog drveta cca 400 kg/m3 onda
ovo znači da u 1 m3 suhog drveta imamo 400 kg drvne mase i 600 kg vazduha.
Kada pretvorimo ovu drvo u piljevinu dobijemo specifičnu težinu piljevine od
cca 220 kg/m3 što znači da u 1 m3 suhe piljevine imamo 220 kg drvene mase i
780 kg vazduha.
Kada ovu piljevinu pretvorimo u briket dobijemo specifičnu težinu od 1.000
kg/m3 što znači da u 1 m3 briketa imamo 1.000 kg drvne mase i 0 kg vazduha.
Iz ovoga je lako zaključiti šta sporije sagorijeva i samim tim oslobađa više
energije.
Zaključak je jednostavan: Ista vrsta sirovine u različitim oblicima u istoj
jedinici prostora ima različitu koncentraciju kalorija."

Mene licno zanima koliko se suve piljevine ( 8-12% vlage) dobija od 1m3 sirove bukovine ( oko 50 % vlage) koja je samlevena i osusena u susarama za piljevinu?

Unapred zahvalan na svakom savetu!

--------------------------------------------------------------------------------


Prvo jedan prijateljski savjet. Nemoj razmišljati o proizvodnji peleta ako
ti je sirovina sirova bukva. Na Balkanu postoji (odnosno postojalo je)
nekoliko fabrika peleta koje koriste ovu sirovinu i sve imaju problem.
Objašnjenje je vrlo jednostavno: Ne može se napraviti kvalitetan pelet ako
je sirovina sirova bukva ili bilo koje drvo u sirovom stanju ako nemate
otkorivač. Ovo ne znači da se ne može napraviti pelet ali je njegova
proizvodnja jako skupa a finalni proizvod ne zadovoljava DIN + standard što
znači da mu je cijena jako niska što u konačnici znači nema zarade.

Računica za koju pitaš nije toliko bitna. Jednostavno ću ti pojasniti. Ako
planiraš koristiti sirovu drvnu masu ne isplati se proizvodnja ako kapacitet
fabrike nije minimalno 1 t/h. Za ovu proizvodnju ti treba cca 12.000 m3
drvne mase u obliku oblovine.

Moja sljedeća preporuka je da zarmišljaš o proizvodnji briketa umjeto
peleta. Ova proizvodnje je mnogo jeftinija i fleksibilnija od proizvodnje
peleta.

Ovo ti govorim iz iskusta jer sam ja do sada isprojektovao i isporučio preko
20 fabrika za proizvodnju briketa u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori i sve one još
uvijek uspješno rade.

Ako ti treba dodatnih profesionalnih usluga stojim ti na raspolaganju.

Pozdrav!


_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 07.04.2012. u 09:26 GMT+1]}

Postovani,

hvala na savetu. Od opreme sam planirao da kupim mlin cekicar koji pravi piljevinu od 3-5 mm, susaru za piljevinu (realnog) kapaciteta od 100kg/h i peletirku. Po mojoj kalkulaciji proizvodnja bi se isplatila samo ako kolicina suve piljevine (8-12% vlage) dobijena mlevenjem i susenjem prelazi 400-450kg po 1m3 sirove bukovine. Za kasnije planiram da kupim i bukovu sumu jer cu tako dobiti sirovinu desetak puta jeftinije. Kontaktirao sam dosta fabrika koje prave pelet, kako ovde tako i u Sloveniji, Austriji, Nemackoj i Holandiji i uglavnom svi dobijaju piljevinu od sirove bukve jer je jeftinije nego da je kupuju. Da li mi mozete dati odgovor na pitanje iz mog prvog posta? I zanima me zasto mislite da pelet dobijen od sirove bukovine ne moze biti kvalitetan ako je piljevina pre toga osusena na 8-12% vlage? Molm Vas da prokomentarisete ovo sto sam napisao kao i da li se slazete ili ne sa tim.

Pozdrav

--------------------------------------------------------------------------------


Pozdrav još jednom.

Ovo što Vi planirate je u samom startu predodređeno na propast. Sušiti
plijevinu u kapacitetu od 100 kg/h je jednostavno totalni promašaj. Ne
razumijem šta Vam znači kalkulacija sa 400 do 450 kg po 1 m3 sirove mase.
Nije problem u sirovini problem je u troškovima proizvodnje. Da bi ste
osušili neku sirovinu morate potošiti neku energiju. Sušara od 100 kg/h
sigurno nije toliko efikasna kao sušara 1.000 kg/h tako da će te za 100 kg
suhe mase potošiti isto toliko energenta. Znači za 100 kg finalnog proizvoda
Vama treba 200 kg suhe sirovine što je u vašoj kalkulaciji 2 m3 sirove mase.
Nije mi jasno gdje mislite nabaviti kvalitetnu pelet presu čiji kapacitet je
100 kg/h? Prese ovog kapaciteta su dječije igračke a ne prave mašine. Jednu
stvar moreta da znate a to je da Vam je za svaki kilogram peleta potrebno
cca 0,5 kW el.energije (kako kapacitet raste tako ovaj odnos pada - npr. za
3.000 kg/h presa ima pogon od 250 kW) što znači za 100 kg će Vam trebati
pogon od minimalno 50 kW. Ako tome dodamo ostale potrošače kao što su: mlin,
sušara, ventilatori, dozirni piževi, itd. minimalno Vam treba 150 kWh što je
po trenutnim cijena u Srbiji (0,08 Euro/kWh) trošak od cca 12 Euro po satu
proizvodnje. Znači 1 tona Vas košta samo za struju 120 Euro a gdje su ostali
troškovi. Mislim da Vam ne trebam dalje obrazlagati uzaludnost pokušaja
proizvodnje peleta sa kapacitetom od 100 kg/h. Ovo je moje stručno mišljenje
i govorim Vam sve ovo iz iskustva.
Da Vam odgovorim na drugo potanje vezano za proizvodnju peleta od sirove
bukve. Ja nikada nisam tvrdio da nije nemoguće napraviti ovaj peleta samo je
pitanje koliko imate novaca da takvu sirovinu pripremite za preradu. Još
jednom da Vam ponovim. Ako želite da imate sirovu bukvu kao sirovinu prva
mašina koju morate imati je otkorivač. Ovo je vrlo jednostavna mašina ali
košta jako puno novaca i ima ogromne kapacitete. Znate vrlo dobor da fabrika
peleta u Boljevcu kod Zeječara i ista takva u Doljevcu kod Niša ne rade sa
punim kapacitetom i imaju jako puno problema a osnovna sirovina im je svježe
tvrdo drvo, bukva, hrast i grab. Osnovni razlog je to što imaju jako lošu
sirovinu i nameju otkorivač. Nije Vam potrebno da zovete Sloveniju,
Njemačku, Austriju ili Holandiju treba samo da pogledate u vlastitom
dvorištu i vidite koji su problemi sa kojima se ove firme susreću.

Nadam se da sam Vam uspio konačno pojasniti neke stvari. Ako Vi i dalje
želite početi proizvidnju peleta sa kapacitetom od 100 kg/h gdje je sirovina
sirova bukva želim Vam jako puno sreće jer će Vam trebati i više od toga.

S poštovanjem!

No virus found in this incoming message.
Checked by AVG - www.avg.com
Version: 9.0.927 / Virus Database: 271.1.1/4918 - Release Date: 04/06/12
09:18:00

Postovani,

hvala jos jednom na odgovoru.
Ako mozete posaljite mi Vas mail na PP kako bi Vam poslao kompletnu kalkulaciju. Ovde nisam clan duze od 14 dana pa nemam opciju slanja PP.

Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao vladimir0011 dana 08.04.2012. u 15:32 GMT+1]}

@ZCumbo
Podaci se ne slažu ako znamo da je 1 cal = 4,184 J ili 1 J = 0,239 cal.

U prvom citatu si naveo da je toplotna moć briketa iz hidraulične prese cca 4.500 - 6.000 kcal/kg u drugom da je 11.000 kJ/kg, a da je toplotna moć briketa iz ekscentar prese: u prvom citatu 17.000 - 19.000 kcal/kg, u drugom 17.000 kJ/kg.

Pa kolika je toplotna moć briketa ? Verovatno je tačno ovo u drugom citatu.

Bas taj podatak iz drugog citata je tacan...

i ljudi jel se grejemo na briket ove godine?ja imam carobnu pec ne znam da li da ga kupujem kao osnovnu ili dodatnu sirovinu za lozenje.

Bolje kao dodatnu jer oni imaju veliku SNAGU (brzo gore) u odnosu na ugalj. Može i kao osnovnu, ali nikako kao jedinu sirovinu. Kao što je već rečeno nikako ne smeš da napuniš peć samo briketima jer može da bude boom. S njima podižeš temp. sa ugljem održavaš i polako :)

stize zima pa su pripreme u toku :)
jel moze neko da preporuci gde kupiti kvalitetan briket u beogradu ili okolini ?

Da malo osvežim temu sa jednim pitanjem.
Planiram da predjem da se grejem na briket pa me interesuje kako se loži kotao sa tim,koliko onih tuljaka ubaciti,da li više da se ne loži često ili manje zbog bezbednosti,tj pregrejavanja.
Imam kotao TVT Standard Maribor 35kw i grejem oko 130km.Negde sam pročitao da bi trebalo na rešetku da stavim čelični lim debljine 1mm pa mi nije jasno kako onda vazduh struji.Da li zatvarati onaj cug sa strane kotla ili ne...imam mnogo pitanja i dilema.Ako neko ima iskustva sa tim grejanjem i loženjem bio bi zahvalan, ako ga ne mrzi, da podeli to iskustvo.
Hvala.

koje firme prodaju briket na ekscentricnoj presi na nasem trzistu?

na googlu i kupujem prodajem ima dosta ljudi koje prodaju brikete ali naravno niko ne pise na kojoj presi je radjen tako da nisam pametan koj je proveren, dobar pa ako mozete napisite ovde ili posaljite u pp.

pojavili su se briketi mrkog uglja, ali se kaloricna moc ne moze nigde naci pa se postavlja pitanje sta je bolje briketi mrkog uglja ili briketi od drveta

http://energobrik.com/
http://termodom.shopmania.biz/...iketi-cena-za-jednu-tonu-33605

_{[Ovu poruku je menjao cimer dana 15.01.2015. u 10:11 GMT+1]}